ISTORIJA JUGOSLAVIJE

[url=/www.blic.rs/slobodno-vreme/vesti/od-vardara-pa-do-triglava-kako-je-nastala-kultna-pesma-koju-su-jugosloveni-obozavali/dyymbpt]/www.blic.rs/slobodno-vreme/vesti/od-vardara-pa-do-triglava-kako-je-nastala-kultna-pesma-koju-su-jugosloveni-obozavali/dyymbpt[/url]

"OD VARDARA PA DO TRIGLAVA" Kako je nastala kultna pesma koju su Jugosloveni OBOŽAVALI

Povodom 29. novembra, nekadašnjeg Dana Republike u Jugoslaviji, presnosimo tekst "Jugopapira" o tome kako je nastala čuvena pesma "Od Vardara pa do Triglava", koji je napisan 1980. godine.

Tekst prenosimo u celosti:

"Mart 1980: Kad jednu pesmu prihvati narod, kad je počne pevušiti, zviždati, pevati, kad je prisvoji, pesma postaje narodna i to je sigurno najveći kompliment njenom autoru ili autorima.

Danilo Živković i Milutin Popović - Zahar su kompozitor i pisac stihova za pesmu "Jugoslavijo" koju gotovo svakodnevno slušamo na radiju, na televiziji. Po prodavnicama ploča prava pomama za pločama s ovom pesmom, a produkcije ne stižu da izdati toliko primeraka koji se traže.
S "Jugoslavijom" se dogodio jedan presedan - našla se na repertoaru mnogih naših zborova, što ne pamtimo da se dogodilo sa jednom novokomponovanom pesmom. Ona je na repertoaru mnogih naših interpretatora i narodne i zabavne muzike, pročula se i van granica naše zemlje, svuda gde ima naših sunarodnjaka na privremenom radu.
Ti ljudi, daleko od domovine prihvatili su "Jugoslaviju" kao himnu, i baš kao kad slušaju "Hej Sloveni", kad čuju tekst "Od Vardara pa do Triglava, od Đerdapa pa do Jadrana ..." ustaju i uz pevače prihvate pesmu. To pričaju svi pevači i muzičari koji su širom sveta priređivali koncerte za naše radnike.

Nešto izuzetno dogodilo se u vezi sa ovom pesmom na svetskom skupu mladeži na Kubi. Čast da otvori festival pripala je našoj zemlji. Tačno u podne, tog sunčanog dana, na prepunom stadionu u Havani, beogradski hor "Kolegijum muzikum" kao uvodni broj započeo je pesmu "Jugoslavijo", piše "Jugopapir".

Ritam pesme, tako prijemčiv za uho, prihvatio je celi stadion i pljeskao u ritmu. A sa pretposlednjim stihom "Maršal Tito nek te vodi ...", salve aplauza i uzvici "bis, bis!" učinili su svoje - "Kolegijum muzikum" ponovio je celu pjesmu.

Nešto kasnije, istog dana, kroz Havanu je krenula svečana povorka. U jugoslovenskoj delegaciji omladinci su opet zapevali pesmu "Jugoslavijo". I protokol se spontano srušio: našim omladincima pridružili su se vršnjaci svih narodnosti, boja i rasa i prihvatili pesmu. Melodiju su već znali a refren "Jugoslavijo, Jugoslavijo" razgovetno su izgovarali.

Tu impresivnu scenu pamtiće svi Jugosloveni koji su bili na Kubi.

Himna kao inspiracija

Zanimljiva je priča o pesmi "Jugoslavijo" koja je nastala pre četiri godine. Pisac teksta je beogradski pravnik i kompozitor Milutin Popović - Zahar.

- Pre nekoliko godina NIN je raspisao konkurs za tekst nove himne. Za svakog ko je bio vičan stihovima to je veliki izazov da se okuša. Ne znam kako, ali stihovi su se počeli sami nizati, četiri strofe bile su gotove za manje od pola sata. Ipak, nisam se usudio pesmu da pošaljem na takmičenje. Smatrao sam da je odgovornost isuviše velika, da ima darovitijih, pametnijih, stručnijih, pozvanijih ljudi od mene. Na kraju krajeva, ja sam prevashodno muzičarik-kompozitor, pa tek onda tekstopisac. Nekako u isto vreme, Danilo Živković mi je ponudio da za jednu melodiju napišem tekst - kaže Popović.
Foto: Arhiva / RAS Srbija

Priču o pesmi nastavlja Danilo Živković, autor melodije:

- Melodija u sedamosminskom ritmu u osnovi ima makedonski prizvuk, a nastala je u dogovoru sa Acom Sarijevskim, sa kojim sam se pre nekoliko godina dogovarao da mu napravim jednu pesmu čiji je radni naslov bio "Makedonijo". Kada sam Zaharu predložio da napravi tekst, nekako smo u razgovoru nas dvojica i moja supruga Vera Ivković došli do njegovog teksta čiji je naslov bio "Jugoslavija" i koja se metrikom uklapao u moju melodiju. Spojili smo melodiju i tekst - i pesma je bila gotova."

Pjsma je nešto kasnije ponuđena "Jugotonu" i snimljena na ploči. I tada se dogodilo nešto prilično neočekivano.

Republička komisija za kulturu SR Hrvatske je ovu ploču 1974. oporezovala.

U obrazloženju, kako su autori obavešteni, stajalo je, da je to primer kako se u jednoj pesmi izrazito potenciraju zastareli elementi naše prošlosti: umesto da se pod pojmom Jugoslavije pomene radnik za mašinom - tekstopisac pominje ratara i pastira.

Ploča je odštampana i dugo je stajala u rafovima radio-stanica sa nazkakom "ne emitovati". I tako godinama, osim na Radio Šapcu, koji ju je redovno emitovao u "Pozdravima i željama slušalaca".
Foto: Promo

Dugo su autori Danilo Živković i Milutin Popović - Zahar pokušavali da rehabilituju pesmu, jer su bili uvereni da je dovoljno kvalitetna i daleko od svakog šunda. To im je pošlo za rukom tek prošle godine, kada je pesma već uveliko, kako se to kaže ušla u narod, kada su je na repertoar stavili naši zborovi, pa čak i Reprezentativni orkestar Doma garde.

Tako je i Danilo Živković sa vokalnom grupom devojaka iz KUD "Gradimir" snimio novu verziju "Jugoslavije" na ploči i ploča je ovog puta prošla bez one etikete o porezu na promet.

Pre nekoliko meseci ansambl "Đerdan" koji na svom repertoaru takođe ima pesmu "Jugoslavija", snimio je na svom najnovijem albumu, u ritmu marša i na novu melodiju koju je posebno za ovaj ansambl napisao i aranžirao Milutin Popović - Zahar, a na sugestiju nekih vojnih muzičara, kako bi pesma imala još svečaniji karakter.

Tako se danas pevaju dve melodije na isti tekst. Obe je narod prihvatio."

/www.tacno.net/kultura/sad-ce-skoro-29-samo-sto-nije/

AVNOJ – antifašističko vijeće narodnog oslobođenja Jugoslavije, 29.11. 1943. godine ostvarilo je ravnopravnu zajednicu naroda u sred najkrvavijeg rata u povijesti čovječanstva, stvorilo je Jugoslaviju – zajednicu naroda, Europu prije Europe. Sadašnja Europska zajednica pedeset godina ne može ostvariti i provesti principe AVNOJ-a u svojoj ZAJEDNICI, puca po šavovima, jadna. Nek, se Europa vrati u Jajce, nek’ uči.

„Vidi stara, baš nam zgodno pada ove godine 29.-ti – u četvrtak… spojiti ćemo 29. 11. sa 2.12. četiri dana – dođe nam kao mali godišnji. Mislim da se već i kupus ukiselio, rasol je žut ‘ko cekin … dunja koju si dodala u burence čuda radi… Mogla bi prvu sarmu spremiti za ove praznične dane, barem četres komada, a i suva rebarca da se krčkaju. Uuuu baš ti je dobar rasol, nema greške, jutros sam ga probo’ onako na tašte… što mi je lego posle one rakije od noćas… koliko tu C vitamina ima, to nigdje nema. Slušaj, rezani je garant zdravo dobar, zapeci ga malo u rerni… pa ćemo ga uz prasence kao podvarak… a prije toga meze, svega da nam bude, nije to Dan k’o svaki dan. Pazi da mi „ladneš“ rakiju i da izvadiš turšiju, a onda gemište, može i pivo, da se ne žali raja… Nije ovo običan praznik, draži mi je i od Božića i Nove godine – zajedno. A tek kad nam naši pioniri dođu…pitu bundevaru da im zapečeš, znaš… a onda ja kad se malo umorim ja malo i prilegnem, odmaram i promatram ispod oka ove moje pionire i bude mi milo.“

Ante, Antiša… što buncaš? Jesil’ nešto ružno sanjo, kakav kiso kupus, kakav 29. Alo Ante… probudi se, jesi li se najeo bunike. Luda čovjeka pod stare dane. Gdje ti vidiš pionire majke ti, oš’ da ti čaj od kamilice donesem da te povrati u stvarnost… Ajme budale, gdje on živi … Ante, Ante!

Kate, ne SERI. Što me probudi. Mogu i ja malo sanjat, barem sarmu i podvarak za 29., a o pionirima neka sanja netko drugi… ako ih do-sanja!

Tako smo mi sanjali kruha preko pogače pa smo svi zajedno dosanjali ovo što nam je Hasan Fazlić još davne 1991. predvidio u svojim crtežima – tugu i jad.

AVNOJ – antifašističko vijeće narodnog oslobođenja Jugoslavije, 29.11. 1943. godine ostvarilo je ravnopravnu zajednicu naroda u sred najkrvavijeg rata u povijesti čovječanstva, stvorilo je Jugoslaviju – zajednicu naroda, Europu prije Europe. Sadašnja Europska zajednica pedeset godina ne može ostvariti i provesti principe AVNOJ-a u svojoj ZAJEDNICI, puca po šavovima, jadna. Nek, se Europa vrati u Jajce, nek’ uči.

…

Igor Galo
Autor Igor Galo 29.11.2018. u 10:31

www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2018&mm=12&dd=01&nav_category=12&nav_id=1476535]/www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2018&mm=12&dd=01&nav_category=12&nav_id=1476535

Kako je nastala Kraljevina SHS

Prestolonaslednik Aleksandar Karađorđević je 1. decembra 1918. u kući Krsmanovića na Terazijama u Beogradu proklamovao je Kraljevstvo Srba, Hrvata i Slovenaca.
Izvor: Tanjug subota, 1.12.2018. | 08:26

Svečanom proklamovanju državnog jedinstva Srba, Hrvata i Slovenaca prethodili su zaključci Narodnog vijeća Slovenaca, Hrvata i Srba iz pokrajina Austrougarske i odluka skupština Vojvodine i Crne Gore o ujedinjenju sa Srbijom.

Narodna skupština Srba, Hrvata, Bunjevaca, Slovaka, Rusina i ostalih naroda iz Banata, Bačke i Baranje donela je 25. novembra 1918. Odluku o prisajedinjenju Vojvodine Kraljevini Srbiji.

Velika Narodna skupština srpskog naroda u Crnoj Gori odlučila je 26. novembra 1918. u Podgorici da se "Crna Gora s bratskom Srbijom ujedini u jednu državu".

Prema podacima Arhiva Jugoslavije, u međuvremenu, pritisnut razvojem događaja, Središnji odbor Narodnog vijeća Slovenaca, Hrvata i Srba doneo je, posle izvesnog premišljanja, 24. novembra 1918. odluku o ujedinjenju sa Srbijom i uputio delegaciju u Beograd.

Na proglašenju, 1. decembra, u Adresi, koju je u prisustvu prestolonaslednika Aleksandra, članova srpske vlade i delegacije iz Zagreba pročitao Ante Pavelić "Zubar", saopšteni su zaključi da Narodno vijeće Slovenaca, Hrvata i Srba "proglašava ujedinjenje države Slovenaca, Hrvata i Srba sa Srbijom i Crnom Gorom u jednu jedinstvenu državu", da vladarsku vlast na čitavoj teritoriji novostvorene države vrši kralj Petar I, odnosno regent Aleksandar Karađorđević, kao i da se obrazuju jedinstvena parlamentarna vlada i narodno predstavništvo.

Narodno vijeće izrazilo je želju da se Privremeno narodno predstavništvo formira sporazumno između Narodnog vijeća i predstavnika naroda Kraljevine Srbije, ustanovi odgovornost vlade prema parlamentu, ostanu dotadašnje pokrajinske uprave, koje će biti odgovorne autonomnim predstavništvima i pod kontrolom države, da se Konstituanta izabere na osnovu opšteg, jednakog, ravnopravnog, tajnog i proporcionalnog prava glasa, a definitivne državne granice budu u skladu sa etnickim granicama na osnovu principa narodnog samoopredeljenja.

U Odgovoru na Adresu, prestolonaslednik Aleksandar je u ime kralja Petra I proglasio "ujedinjenje Srbije sa zemljama nezavisne države Slovenaca, Hrvata i Srba u jedinstveno Kraljevstvo Srba, Hrvata i Slovenaca", i rekao da ce obrazovati vladu koja ce biti odgovorna narodnom predstavništvu i čiji će prvi i najvažniji zadatak biti utvrdivanje državnih granica u skladu sa etnografskim nacelima. Regent Aleksandar je proglasio ujedinjenje Srbije sa zemljama nezavisne države Slovenaca, Hrvata i Srba, a ne sa državom Slovenaca, Hrvata i Srba koja nije bila međunarodno priznata.

Prvodecembarske izjave kao "konstitutivni akt" predstavljale su osnovu državnopravnog provizorijuma u novostvorenoj državi Kraljevini SHS od ujedinjenja do donošenja Vidovdanskog ustava 1921. godine.

U tom periodu najvišu vlast u Kraljevini SHS predstavljali su kralj, odnosno regent Aleksandar, vlada i Privremeno narodno predstavništvo. Prva vlada KSHS obrazovana je 20. decembra 1918, a Privremeno narodno predstavništvo sastalo se 1. marta 1919.

www.youtube.com/results?search_query=dan+jna+22+decembar


JNA nikada nije bila Armija koja ugrozava neku drugu drzavu. Uvek je bila izgradjivana kao zastita svoje teritorije od napada spolja.

Na zalost se premalo vodilo racuna ( dali sa namerom ? ) o neprijatelju unutar drzave. Previse ih je bilo koji su zeleli smrt Jugoslavije. Zato je morala da se ocrni prvo JNA, kako bi lakse mogla da se ubije i YU.

JNA su zolupotrebili oni koji su trebali biti u prvim redovima kada je rec o odbrani Jugoslavije. Kada jedno zemlju izdaju njeni generali je osudjena na propast i ono sto je i sledilo. To se nije smelo desiti. Ipak se desilo ono sto niko od radnicke klase nije zeleo.

Tragedija za JNA. Tragedija za Jugoslaviju. Najveca tragedija za stanovnistvo i radnicku klasu jugoslavije. Sta je jedna zemlja bez svoih gradjana? NISTA.

SAMO ZAJEDNO SMO NEKO I NESTO. RAZJEDINJENI SMO NIKO I NISTA ( J. B. Tito )


Razmislite malo o tome.

Valter

SAMO ( NEUTRALNA ) ANALIZA MOZE DA VODI NAPRED.

Sasvim je normalno da niko nemoze da bude potpuno neutralan. Ali treba biti sto vise realan. Nikad se nesme zaboraviti da uvek postoji i druga strana medalje.

Zato je potrebno pravilno analizirati sve, a posebno samokriticki svoju zemlju. U interesu buducnosti cele zemaljske kugle. Ako ovako bude islo dalje, ce biti velike stete za celu zemaljsku kugu. Zato pocnimo sada sa sprecavanjem jos vecih tragedija.

Nasilje samo provocira nasilje. To je zalosna cinjenica, koju bas mi sa teritorije bivse jugoslavije najbolje znamo. Oni ( jugosloveni ) koji su bili naj miroljubiviju narod, prosli su najgore. Ne dopustite da se to nastavi.


Valter

www.muzej-jugoslavije.org

Konferencija: Muzealizacija Jugoslavije

Konfiskacija kulture
Govori: Dubravka Ugrešić, književnica


www.muzej-jugoslavije.org/istrazi

www.google.com/search?q=muzej+jugoslavije&client=ubuntu&hs=SfS&channel=fs&tbm=isch&tbo=u&source=univ&sa=X&ved=2ahUKEwiy4qaQh-nfAhXFkSwKHczyAC4QsAR6BAgEEAE&biw=1280&bih=844#imgrc=_

Valter (citat):

POCELO JE SVE SA ODVAJANJEM SREDSTAVA ZA KOSOVO.
Dok su druge republike odvajale novcana sredstva za kosovo, kosovari nisu radili nista da se to pravilno upotrebi.
Tada su pocele neke od republika da se bune. To je pocetak svega.

Druga glavna prepreka je bila radnicko samoupravljanje. Taj sistem je smetao svim onim drzavama u svetu koje su imale drugi sistem.

Ostalo je moguce procitati na forumu u predhodnim delovima.


Koga to interesuje neka procita malo i prosle priloge.

Valter