GDJE STE DRUGOVI JUGOSLAVENI?
2 posters
Stranica 1/1
Lune- Broj postova : 430
Location : Beograd
Registration date : 2013-05-17
Lune- Broj postova : 430
Location : Beograd
Registration date : 2013-05-17
Jugonostalgija...?
Konkretno, ako je Jugoslavija stvarno bila samo zločinačka strahovlada, odakle onda hiljade ljudi na raznim godišnjicama vezanim na nju i stotine hiljada poseta jugonostalgičnim veb stranicama, ako je to stvarno bio samo komunistički Rajh, odakle onda toliko grafita koji ga veličaju; ako je tada stvarno sve bilo tako loše, odakle onda sva ta nova jugonostalgična popularno-kulturna produkcija; ako su je ljudi doista mrzeli, onda danas niko ne bi kupovao kratke majice, raznorazne memorabilije i drugi politički kič s njenim imenom, a znamo da se sve to dobro prodaje; ako se pod Jugoslavijom stvarno tako teško živelo, odakle onda relativno visoko vrednovanje tih vremena u raznim anketama javnog mnjenja. Da bismo to razumeli, da bismo došli do uravnotežene slike o Jugoslaviji, treba je proučavati s obe strane: shematski rečeno, od “gore prema dole”, kao diskurs i produkciju, i “od dole prema gore”, kao društveni fakat i mentalitet, a zatim pratiti međusobne interakcije tog diskursa i tog mentaliteta.
Drugo, nostalgija se uvek pojavi kada istorija “ubrza ritam” i “pokaže zube”, zato je ona integralni, iako često namerno prećutani suputnik modernizacije i progresističkih ideologija, ali takođe i pratilac dinamičnih i dramatičnih vremena, kad se stari svet srušio, a novog još nema. Znači, nostalgija se nalazi negde između “više ne” i “ne još”, a u našem slučaju ona je simptom perioda koji nema ni svoje ime, nego se označava kao post-nešto: postsocijalistička tranzicija. Jugonostalgija u tom smislu nije ništa posebno — sličnih nostalgija za nedavnom prošlošću ima svuda u suvremenom svetu “tekuće moderne”, i tamo se prošlost nostalgizira, te uspešno fabrikuje i instrumentalizuje. 6
Ona bi se pojavila i da nije bilo sloma socijalizma i implozije Jugoslavije. Jedina bitna razlika, recimo u odnosu na nostalgije u zapadnim zemljama, jeste u tome što tamošnji aktuelni politički sistemi i nove ideologije nisu tako antagonistički prema prethodnima, kao što su to u postsocijalističkim zemljama, koje, u opsesivnom i zasad uzaludnom traganju za novim identitetom, negiraju sve prošlo. Tome treba dodati da je nostalgija srazmerna neostvarenim očekivanjima ljudi: što su nade i obećanja bili veći to su bili veći i njihovo nezadovoljstvo i očaj. Hujsen (Huyssen 1995: 47) to zove “nostalgija očaja”. Posljedice razočaranja su dvostruke: nostalgija sa jedne strane, i politička apatija i cinična rezignacija s druge. 7
Treće, u postjugoslovenskim republikama ima mnoštvo različitih nostalgičnih diskursa i produkcija. Pored jugonostalgije 8, nailazimo i na razne arkadijske nostalgije kod tradicionalista (san o mirnom, sređenom ruralnom životu) 9, na nostalgiju nacionalista za nacionalnim jedinstvom iz prvih godina nezavisnosti (verovanje da tada nisu bile važne političke razlike, nego su svi radili za narod) 10, na nostalgiju verskih integrista za predmodernim duhovnim i moralnim jedinstvom, pa i nostalgiju nekadašnjih aktivista civilnog društva, društvenih kritičara i alternativaca iz 1980-ih, koji se teško mire sa kasnijim događajima (jesmo li se zato borili?) 11.
Ali bez brige — ovo neće biti još jedan od mnogih sentimentalnih, srceparajućih tekstova o jugonostalgiji koji danas pune novinske kolumne, literarne revije, blogove, pa i sociološke publikacije, tekstovi u kojima morbidno uživaju domaći nostalgičari, dok strani posmatrači tu vide još jedno balkansko čudo i dokaz da smo potpuno različiti od njih. A neće ovo biti ni frontalna i tendenciozna kritika jugonostalgije, koja je poslednje dve decenije deo hegemonijskih diskursa nacionalizma, neoliberalizma i sveopštog patrijarhalizma, koji su svi obavezno začinjeni jugofobijom i balkanofobijom. Ta se antinostalgija s nostalgijom takmiči u potpunoj nereflektiranosti, samo na suprotnoj strani. 12
U ovim redovima neće biti ni uzvišene i često arogantne intelektualne kritike, koja svaki (jugo)nostalgični fenomen apriori diskredituje kao impotentni eskapizam tranzicijskih luzera, kao jauk brodolomaca starih 40 i više godina, koji danas ne vide drugog spasa nego da sanjaju o prošlosti. 13Mene mnogo više od svega toga zanimaju aktivni, emancipatorski, kontrahegemonijski potencijali jugonostalgije, njena kreativna inspirativnost. Namera ovog teksta jeste kritika uobičajenih gledanja na nju, koja idu od patetičko-romantičnih do turobnih. Posmatranje nostalgije kao nekakvog mentalnog retrovizora ili anestetika i kompenzacije za tešku sadašnjost je po mom mišljenju nepotpuno, jer širina nostalgičnih pojava izražava mnogo više od toga.
Dakle, želim da teorijski oslobodim pojam nostalgije kao isključivo defanzivnog, zatvorenog, paralizirajućeg, u prošlost zaljubljenog diskursa, kao pomalo mazohističko podgrevanje nečeg nepovratno izgubljenog, kao besperspektivno priželjkivanje izgubljene nevinosti, i pokazati da je ona i kritički angažovan napad na postojeće, na nove hegemonijske diskurse i prakse, čiju najezdu trpimo poslednje dve decenije, da je ona i podsticaj za građenje društvenih alternativa. Uveren sam da je nostalgija daleko više od samo neke intimne, pasivne gorko-slatke pričice o boljoj prošlosti Post-jugoslovena, da može biti i novi oslobađajući diskurs i ideološka platforma sa uticajem na aktuelna politička zbivanja.
Nostalgija za drugom Jugoslavijom je — pored anti-nostalgije, amnezije i istorijskog revizionizma — jedna od četiri strategije bavljenja prošlošću koje su se pojavile kod njenih naslednika. A čini se da je ta recentna prošlost još uvek tu: nove zemlje su napustile socijalizam i Jugoslaviju, ali socijalizam i Jugoslavija nisu potpuno napustili njih. Usputni dokaz: skoro ne prođe dan a da jedna od glavnih vesti u novinama u postjugoslovenskim zemljama nije vezana za prošla vremena. 14 Posle antijugoslovenske histerije u svim njenim republikama krajem 1980-ih i na početku 1990-ih, trend se polako okrenuo ka tolerantnijem, čak pozitivnijem i konstruktivnijem odnosu prema Jugoslaviji.
Tako danas u novinama svakog dana čitamo da su se neke od zvezda jugoslovenskog popa i roka opet okupile i krenule na još jednu poslednju turneju; 15 da je Maršal opet pobedio u anketama s pitanjem da li je on pozitivna ili negativna istorijska ličnost; da je osnovana još jedna virtuelna Jugoslavija u kiber prostoru i još jedno društvo s Titovim imenom; da se na mestu ove ili one slavne partizanske bitke opet okupilo više hiljada antifašista, od starih drugova do mladih sila; da se ne znam gde opet slavi Dan mladosti i inscenira štafeta; ili da je otvoren još jedan novi bar ili restoran, koji se imenom, izgledom, sloganima i ponudom referira na ona vremena 16 Nostalgija za pokojnom državom postala je — hoćemo to priznati ili ne — jedan od kodova kulturne i političke komunikacije na ovim prostorima.
Drugo, nostalgija se uvek pojavi kada istorija “ubrza ritam” i “pokaže zube”, zato je ona integralni, iako često namerno prećutani suputnik modernizacije i progresističkih ideologija, ali takođe i pratilac dinamičnih i dramatičnih vremena, kad se stari svet srušio, a novog još nema. Znači, nostalgija se nalazi negde između “više ne” i “ne još”, a u našem slučaju ona je simptom perioda koji nema ni svoje ime, nego se označava kao post-nešto: postsocijalistička tranzicija. Jugonostalgija u tom smislu nije ništa posebno — sličnih nostalgija za nedavnom prošlošću ima svuda u suvremenom svetu “tekuće moderne”, i tamo se prošlost nostalgizira, te uspešno fabrikuje i instrumentalizuje. 6
Ona bi se pojavila i da nije bilo sloma socijalizma i implozije Jugoslavije. Jedina bitna razlika, recimo u odnosu na nostalgije u zapadnim zemljama, jeste u tome što tamošnji aktuelni politički sistemi i nove ideologije nisu tako antagonistički prema prethodnima, kao što su to u postsocijalističkim zemljama, koje, u opsesivnom i zasad uzaludnom traganju za novim identitetom, negiraju sve prošlo. Tome treba dodati da je nostalgija srazmerna neostvarenim očekivanjima ljudi: što su nade i obećanja bili veći to su bili veći i njihovo nezadovoljstvo i očaj. Hujsen (Huyssen 1995: 47) to zove “nostalgija očaja”. Posljedice razočaranja su dvostruke: nostalgija sa jedne strane, i politička apatija i cinična rezignacija s druge. 7
Treće, u postjugoslovenskim republikama ima mnoštvo različitih nostalgičnih diskursa i produkcija. Pored jugonostalgije 8, nailazimo i na razne arkadijske nostalgije kod tradicionalista (san o mirnom, sređenom ruralnom životu) 9, na nostalgiju nacionalista za nacionalnim jedinstvom iz prvih godina nezavisnosti (verovanje da tada nisu bile važne političke razlike, nego su svi radili za narod) 10, na nostalgiju verskih integrista za predmodernim duhovnim i moralnim jedinstvom, pa i nostalgiju nekadašnjih aktivista civilnog društva, društvenih kritičara i alternativaca iz 1980-ih, koji se teško mire sa kasnijim događajima (jesmo li se zato borili?) 11.
Ali bez brige — ovo neće biti još jedan od mnogih sentimentalnih, srceparajućih tekstova o jugonostalgiji koji danas pune novinske kolumne, literarne revije, blogove, pa i sociološke publikacije, tekstovi u kojima morbidno uživaju domaći nostalgičari, dok strani posmatrači tu vide još jedno balkansko čudo i dokaz da smo potpuno različiti od njih. A neće ovo biti ni frontalna i tendenciozna kritika jugonostalgije, koja je poslednje dve decenije deo hegemonijskih diskursa nacionalizma, neoliberalizma i sveopštog patrijarhalizma, koji su svi obavezno začinjeni jugofobijom i balkanofobijom. Ta se antinostalgija s nostalgijom takmiči u potpunoj nereflektiranosti, samo na suprotnoj strani. 12
U ovim redovima neće biti ni uzvišene i često arogantne intelektualne kritike, koja svaki (jugo)nostalgični fenomen apriori diskredituje kao impotentni eskapizam tranzicijskih luzera, kao jauk brodolomaca starih 40 i više godina, koji danas ne vide drugog spasa nego da sanjaju o prošlosti. 13Mene mnogo više od svega toga zanimaju aktivni, emancipatorski, kontrahegemonijski potencijali jugonostalgije, njena kreativna inspirativnost. Namera ovog teksta jeste kritika uobičajenih gledanja na nju, koja idu od patetičko-romantičnih do turobnih. Posmatranje nostalgije kao nekakvog mentalnog retrovizora ili anestetika i kompenzacije za tešku sadašnjost je po mom mišljenju nepotpuno, jer širina nostalgičnih pojava izražava mnogo više od toga.
Dakle, želim da teorijski oslobodim pojam nostalgije kao isključivo defanzivnog, zatvorenog, paralizirajućeg, u prošlost zaljubljenog diskursa, kao pomalo mazohističko podgrevanje nečeg nepovratno izgubljenog, kao besperspektivno priželjkivanje izgubljene nevinosti, i pokazati da je ona i kritički angažovan napad na postojeće, na nove hegemonijske diskurse i prakse, čiju najezdu trpimo poslednje dve decenije, da je ona i podsticaj za građenje društvenih alternativa. Uveren sam da je nostalgija daleko više od samo neke intimne, pasivne gorko-slatke pričice o boljoj prošlosti Post-jugoslovena, da može biti i novi oslobađajući diskurs i ideološka platforma sa uticajem na aktuelna politička zbivanja.
Nostalgija za drugom Jugoslavijom je — pored anti-nostalgije, amnezije i istorijskog revizionizma — jedna od četiri strategije bavljenja prošlošću koje su se pojavile kod njenih naslednika. A čini se da je ta recentna prošlost još uvek tu: nove zemlje su napustile socijalizam i Jugoslaviju, ali socijalizam i Jugoslavija nisu potpuno napustili njih. Usputni dokaz: skoro ne prođe dan a da jedna od glavnih vesti u novinama u postjugoslovenskim zemljama nije vezana za prošla vremena. 14 Posle antijugoslovenske histerije u svim njenim republikama krajem 1980-ih i na početku 1990-ih, trend se polako okrenuo ka tolerantnijem, čak pozitivnijem i konstruktivnijem odnosu prema Jugoslaviji.
Tako danas u novinama svakog dana čitamo da su se neke od zvezda jugoslovenskog popa i roka opet okupile i krenule na još jednu poslednju turneju; 15 da je Maršal opet pobedio u anketama s pitanjem da li je on pozitivna ili negativna istorijska ličnost; da je osnovana još jedna virtuelna Jugoslavija u kiber prostoru i još jedno društvo s Titovim imenom; da se na mestu ove ili one slavne partizanske bitke opet okupilo više hiljada antifašista, od starih drugova do mladih sila; da se ne znam gde opet slavi Dan mladosti i inscenira štafeta; ili da je otvoren još jedan novi bar ili restoran, koji se imenom, izgledom, sloganima i ponudom referira na ona vremena 16 Nostalgija za pokojnom državom postala je — hoćemo to priznati ili ne — jedan od kodova kulturne i političke komunikacije na ovim prostorima.
Lune- Broj postova : 430
Location : Beograd
Registration date : 2013-05-17
Odgovor
Postovani druze,
vreme prolazi i tako i ljudi sa vremenom.
Bilo je nas puno vise i na ovom forumu.
Nazalost su i ovde delovale "negativne sile" i masa je otisla za onim sto je oku draze,a ne ono sto bi mozak trebalo da odlucuje ako ga ima).
Da se ne ponavljam,ko zna koji put.
Samo kratko.
Na ovom forumu je bilo puno clanova (nekad bilo nekad bilo) i na moju inicijativu,kako bi pomogli stranicu u osnivanju ( ****ju) su clanovi ovoga forum presli i na onu stranicu.
Nakon toga je Moderator,one stranice,poceo kampanju,itd itd.
Tako je (da sad ne postanem neskroman)sve zavrsilo,onako kako sada vidis.
Mozda je i bolje sto je tako.
Ocito je da masa jos nije shvatila sta je ceka.
Ee pa osetice i to dobro.
Da sad nebi neko pomislio da me to raduje.
Ne,naprotiv.
Meni bi bilo draze da je obrnuto.
Nazalost ce se sve ostvariti kao sto se i do sada ostvarilo.
Valter
vreme prolazi i tako i ljudi sa vremenom.
Bilo je nas puno vise i na ovom forumu.
Nazalost su i ovde delovale "negativne sile" i masa je otisla za onim sto je oku draze,a ne ono sto bi mozak trebalo da odlucuje ako ga ima).
Da se ne ponavljam,ko zna koji put.
Samo kratko.
Na ovom forumu je bilo puno clanova (nekad bilo nekad bilo) i na moju inicijativu,kako bi pomogli stranicu u osnivanju ( ****ju) su clanovi ovoga forum presli i na onu stranicu.
Nakon toga je Moderator,one stranice,poceo kampanju,itd itd.
Tako je (da sad ne postanem neskroman)sve zavrsilo,onako kako sada vidis.
Mozda je i bolje sto je tako.
Ocito je da masa jos nije shvatila sta je ceka.
Ee pa osetice i to dobro.
Da sad nebi neko pomislio da me to raduje.
Ne,naprotiv.
Meni bi bilo draze da je obrnuto.
Nazalost ce se sve ostvariti kao sto se i do sada ostvarilo.
Valter
Gde ste "Jugosloveni"..?
Profesor biologije Anatolij Kljosov tvrdi da je srpski gen star 12.000 godina i da većina evropskih naroda ima više od 40 odsto ovog pragena
Haplogrupa R1A1
Širenje gena... Haplogrupa R1A1
Svi potiču od Srba!
Više od 60 odsto naroda s prostora današnje Bosne i Hercegovine, Crne Gore, Hrvatske, Danske, severnog dela Nemačke, južnog dela Skandinavskog poluostrva i dela prostora Velike Britanije u sebi ima srpski gen, koji je star 12.000 godina! Ovu tezu je u svom naučnom radu izneo američki doktor nauka ruskog porekla, profesor biologije Anatolij Aleksejević Kljosov.
Postojbina
- Nosioci R1A1, genetske oznake za srpski gen, na Balkanu su živeli još pre nekih 12.000 godina. Nakon više od 200 pokolenja, oni odatle izlaze u istočnoevropsku ravnicu, gde se pre 4.500 godina pojavio predak savremenih Rusa i Ukrajinaca roda R1A1. Osim dva naroda u Evropi, svi drugi imaju više od 40 odsto srpskog ili prasrpskog gena i njihov genetski materijal je pet do osam hiljada godina mlađi - navodi ovaj osnivač Ruske akademije DNK i predsednik naučne konsultativne uprave Međunarodnog genealoškog biroa u svom naučnom radu.
Kljosov je proučavao mutacije dao zaključak da svi Sloveni potiču s Balkana.
- Starost genetskog primerka R1A1 kod najviših indijskih kasti potiče od pre nekih 3.850 godina, što se poklapa s periodom dolaska Arijevaca na te prostore - naveo je on i uspostavio zaključak da su Arijevci zapravo Sloveni koji su s područja Srbije, Balkana, stigli do Indije. Ovaj stručnjak za haplogrupu R1A1 kaže da je ona tipična za sve Slovene, ali i najviše kaste u Indiji.
I Rusi s Balkana
Kljusov se u svom naučnom radu osvrće i na istoriografiju Rusije, gde kaže da su potomci biblijskog Jafeta, sina Nojevog, došli iz donjeg toka Dunava. Naselili su današnju teritoriju Srbije, a odatle su se preselili na sever. Ova teza je, kaže, potkrepljena i u ruskim udžbenicima iz istorije, u kojima piše da su oni došli „s one strane Karpata“, što je za njih upravo Balkan.
Haplogrupa R1A1
Širenje gena... Haplogrupa R1A1
Svi potiču od Srba!
Više od 60 odsto naroda s prostora današnje Bosne i Hercegovine, Crne Gore, Hrvatske, Danske, severnog dela Nemačke, južnog dela Skandinavskog poluostrva i dela prostora Velike Britanije u sebi ima srpski gen, koji je star 12.000 godina! Ovu tezu je u svom naučnom radu izneo američki doktor nauka ruskog porekla, profesor biologije Anatolij Aleksejević Kljosov.
Postojbina
- Nosioci R1A1, genetske oznake za srpski gen, na Balkanu su živeli još pre nekih 12.000 godina. Nakon više od 200 pokolenja, oni odatle izlaze u istočnoevropsku ravnicu, gde se pre 4.500 godina pojavio predak savremenih Rusa i Ukrajinaca roda R1A1. Osim dva naroda u Evropi, svi drugi imaju više od 40 odsto srpskog ili prasrpskog gena i njihov genetski materijal je pet do osam hiljada godina mlađi - navodi ovaj osnivač Ruske akademije DNK i predsednik naučne konsultativne uprave Međunarodnog genealoškog biroa u svom naučnom radu.
Kljosov je proučavao mutacije dao zaključak da svi Sloveni potiču s Balkana.
- Starost genetskog primerka R1A1 kod najviših indijskih kasti potiče od pre nekih 3.850 godina, što se poklapa s periodom dolaska Arijevaca na te prostore - naveo je on i uspostavio zaključak da su Arijevci zapravo Sloveni koji su s područja Srbije, Balkana, stigli do Indije. Ovaj stručnjak za haplogrupu R1A1 kaže da je ona tipična za sve Slovene, ali i najviše kaste u Indiji.
I Rusi s Balkana
Kljusov se u svom naučnom radu osvrće i na istoriografiju Rusije, gde kaže da su potomci biblijskog Jafeta, sina Nojevog, došli iz donjeg toka Dunava. Naselili su današnju teritoriju Srbije, a odatle su se preselili na sever. Ova teza je, kaže, potkrepljena i u ruskim udžbenicima iz istorije, u kojima piše da su oni došli „s one strane Karpata“, što je za njih upravo Balkan.
Lune- Broj postova : 430
Location : Beograd
Registration date : 2013-05-17
ODGOVOR
"Pobednik" pise knjige.
Knjige trpe puno.
Biti Jugosloven znaci biti mentalno na visem nivou od vecine ostalih.
Oni ljudi koji shvataju koje prednosti za sve ljude znaci velika zajednica,su po mentalitetu na visem nivou od ostalih.
Upravo zato,jos uvek cak i danas vecina (novo komponovanih politicara) naroda tvrdi kako je Jugoslavija bila "vestacka tvorevina".
Sta to uopste znaci,vestacka tvorevina
Kakva tvorevina je EU?
A svi politicari sa nesih podrucija (danas) zele u EU,a Jugoslaviju su hteli samo "obicni" gradjani.
Da gradjani u YU nisu mogli da (vise) zive zajedno,je obicna laz.
Za mene nije bitno kakva je drzava tvorevina,vec kako se u njoj zivelo.
Takodjer smatram nebitnim sa kog je kontinenta neki politicar,ako je on za gradjane i radnicku klasu.
Nacionalno isticanje nevodi uvek u drobru stranu.
To se svakim danom sve vise i vidi.
Sve dok se nenadje neko ko ce prestati da istice nacionalnost kao najvazniji elemenat u drzavi ce se ici,umesto napred u nazad.
Dok se nacionalisti bave pitanjima ko je bio pre "Jaje ili Kokoska" druge drzave napreduju u razvoju a nase drzave stoje u mestu.
To u istom momentu znaci i da idu u nazad sa razvojem.
Sta je na kraju vaznije za jednu drzavu?
Napredak drzave ili stagnacija,drzave?
Do sada se jasno pokazuje (ali samo onima koji to mogu mentalno i da shvate) koji politicar je narodima Jugoslavije doneo prednost za sve a ko ih je unistio.
Jugosloveni su se povukli iz "javnosti" iz prostog razlog.
Shvatili su konacno da je danas vreme "neinteligencije" pobedilo nad inteligencijom.
Nema svrhe neinteligentnima objasnjavati koji su interesi zajednistva.
Danas je bitno imati drzavu,pa makar ona i propala u najkracem roku.
Koje su to posledice po gradjane te drzave malo koji politicar danas razmislja.
"Mi stojimo na ivici provalije.
Ucinimo korak napred".
To je glavna deviza.
Sa takvom politikom se nemoze stici daleko.
To mnogi znaju ali niko nista.
Onaj ko nije u stanju da bude gazda u svojoj kuci,ce biti sluga u svojoj kuci.
Zivot nije "Karamela" pa da se samo sisa.
Zivot trazi odgovorne ljude,koji ce znati za licnu odgovornost i interes gradjana u drzavi.
Sve dok toga nema,nece biti ni dobrog zivota.
Jugoslavija je bila idealno resenje za sve nase narode i narodnosti.
Taj "Raj" na zemlji nije smeo opstati zato sto da je ostao bi ugrozavao interese kapitalista.
Neinteligencija u Jugoslaviji je dopustila da ih Kapitalisti sveta kupe za saku dolara.
Ono sto danas imamo je najveca katastrofa koja je zadesila svet od nastanka zemaljske kugle.
Svi snosimo posledice neinteligencije nekoliko ljudi.
Osim toga je poznato da je cutanje i znak odobravanja.
Nema vise Jugoslavije.
Jos malo pa ce nestati i Jugosloveni, kao i dinosaurusi.
Samo sto se nece moci po njihovim kostima videti razlika izmedju neinteligentnih ljudi i Jugoslovena.
Kao zakljucak se moze reci,neinteligencija je pobedila inteligenciju.
Ta neinteligencija se sve vise siri po svetu.
Na kraju ce unistiti i samu sebe.
Na zalost ce pri tome unistiti i ceo svet.
Da,jos nesto.
Sva sreca sto ce "ovcice" nastaviti da zive na onome svetu.
Pa nazdravlje.
Budite i dalje "Ovce".
Valter
Knjige trpe puno.
Biti Jugosloven znaci biti mentalno na visem nivou od vecine ostalih.
Oni ljudi koji shvataju koje prednosti za sve ljude znaci velika zajednica,su po mentalitetu na visem nivou od ostalih.
Upravo zato,jos uvek cak i danas vecina (novo komponovanih politicara) naroda tvrdi kako je Jugoslavija bila "vestacka tvorevina".
Sta to uopste znaci,vestacka tvorevina
Kakva tvorevina je EU?
A svi politicari sa nesih podrucija (danas) zele u EU,a Jugoslaviju su hteli samo "obicni" gradjani.
Da gradjani u YU nisu mogli da (vise) zive zajedno,je obicna laz.
Za mene nije bitno kakva je drzava tvorevina,vec kako se u njoj zivelo.
Takodjer smatram nebitnim sa kog je kontinenta neki politicar,ako je on za gradjane i radnicku klasu.
Nacionalno isticanje nevodi uvek u drobru stranu.
To se svakim danom sve vise i vidi.
Sve dok se nenadje neko ko ce prestati da istice nacionalnost kao najvazniji elemenat u drzavi ce se ici,umesto napred u nazad.
Dok se nacionalisti bave pitanjima ko je bio pre "Jaje ili Kokoska" druge drzave napreduju u razvoju a nase drzave stoje u mestu.
To u istom momentu znaci i da idu u nazad sa razvojem.
Sta je na kraju vaznije za jednu drzavu?
Napredak drzave ili stagnacija,drzave?
Do sada se jasno pokazuje (ali samo onima koji to mogu mentalno i da shvate) koji politicar je narodima Jugoslavije doneo prednost za sve a ko ih je unistio.
Jugosloveni su se povukli iz "javnosti" iz prostog razlog.
Shvatili su konacno da je danas vreme "neinteligencije" pobedilo nad inteligencijom.
Nema svrhe neinteligentnima objasnjavati koji su interesi zajednistva.
Danas je bitno imati drzavu,pa makar ona i propala u najkracem roku.
Koje su to posledice po gradjane te drzave malo koji politicar danas razmislja.
"Mi stojimo na ivici provalije.
Ucinimo korak napred".
To je glavna deviza.
Sa takvom politikom se nemoze stici daleko.
To mnogi znaju ali niko nista.
Onaj ko nije u stanju da bude gazda u svojoj kuci,ce biti sluga u svojoj kuci.
Zivot nije "Karamela" pa da se samo sisa.
Zivot trazi odgovorne ljude,koji ce znati za licnu odgovornost i interes gradjana u drzavi.
Sve dok toga nema,nece biti ni dobrog zivota.
Jugoslavija je bila idealno resenje za sve nase narode i narodnosti.
Taj "Raj" na zemlji nije smeo opstati zato sto da je ostao bi ugrozavao interese kapitalista.
Neinteligencija u Jugoslaviji je dopustila da ih Kapitalisti sveta kupe za saku dolara.
Ono sto danas imamo je najveca katastrofa koja je zadesila svet od nastanka zemaljske kugle.
Svi snosimo posledice neinteligencije nekoliko ljudi.
Osim toga je poznato da je cutanje i znak odobravanja.
Nema vise Jugoslavije.
Jos malo pa ce nestati i Jugosloveni, kao i dinosaurusi.
Samo sto se nece moci po njihovim kostima videti razlika izmedju neinteligentnih ljudi i Jugoslovena.
Kao zakljucak se moze reci,neinteligencija je pobedila inteligenciju.
Ta neinteligencija se sve vise siri po svetu.
Na kraju ce unistiti i samu sebe.
Na zalost ce pri tome unistiti i ceo svet.
Da,jos nesto.
Sva sreca sto ce "ovcice" nastaviti da zive na onome svetu.
Pa nazdravlje.
Budite i dalje "Ovce".
Valter
Lune- Broj postova : 430
Location : Beograd
Registration date : 2013-05-17
Stranica 1/1
Permissions in this forum:
Ne možete odgovoriti na teme ili komentare u ovom forumu
Sun Mar 17, 2024 1:07 am by Valter
» DOKAZI, CEGA ....
Sat Jan 20, 2024 10:57 pm by Valter
» "KUD PLOVI OVAJ BROD?"
Mon Jan 15, 2024 12:48 am by Valter
» DALI ZNATE ZA OVO?
Sat Jan 06, 2024 1:01 am by Valter
» TKO SNOSI NAJVEĆU ODGOVORNOST?
Mon Dec 25, 2023 11:43 pm by Valter
» KRIVI SMO MI!
Mon Dec 25, 2023 12:38 am by Valter
» ISTORIJA JUGOSLAVIJE
Tue Nov 28, 2023 11:15 pm by Valter
» GOVORI DRUGA TITA
Tue Nov 28, 2023 10:48 pm by Valter
» TEžINA LANACA(BORIS MALAGURSKI)
Tue Nov 28, 2023 10:40 pm by Valter