KAKO SMO UBILI DOMOVINU
2 posters
Stranica 2/3 • 1, 2, 3
SVI VI KOJI STE SUZE LILI, DALI SE SECATE I DANAS TOGA DANA.
Mi gradjani, smo izdali svoju domovinu. Zato sto cutimo i danas na sve ono sto se dogadja. Nemoze pojedinac biti iznad svih nas.
Valter
Valter
BUDIMO ISKRENI
Zalosno je, sto nema nikoga nakon toliko godina da iskreno i neutralno oceni sta se i zasto sve to desilo?
To je za mene, kao radnika jasan znak, da je sve radjeno planski. I to ( koliko sam citao ) jos od samoga zavrsetka drugog svetskog rata.
Ne zelim da idem tako daleko, zato sto to ima u drugim delovima naseg foruma vec napisano. Zelim se posvetiti jednoj cinjenici, koja je za mene kao radnika bitna. Stanje pre, stanje posle drugog svetskog rata. Nivo inteligencije ukupnog stanovnistava drzave.
Drugi deo je izgradnja drzave. Nakon drugog svetskog rata je nasa drzava bila u slabom stanju. To je unapredjeno u razdoblju od 1950 do 1980 godine.
Svi oni krediti koji su uzeti za izgradnnju industrje, time cele drzave su bili u rukama rukovodeceg kadra u drzavi. Ti ljudi su iz NOR izasli i nastavili skolovanje. Malo je tada postojalo visoko obrazovanog kadra u nasij drzavi. Sa tim ljudima je trebalo krenuti u obnavljanje drzave.
Desilo se da su neki od kredita koje je drzava uzela od svetskih banaka bili koristeni u izgradnju objekata,koji bas i nisu bili potrebni na tom mestu gde su iizgradjeni. Jedan od primera je izgradnja secerane. Oni koji su obavesteni znaju, secerana nesme da se zaustavlja kada se ukljuce masine. Zato sto dolazi do zagusivanja. To znaci da mora da radi punim kapacitetom. Potrebna je velika kolicina secerne repe.
Takvih primera je bilo.
Kao sto sam na pocetku i napisao, radnik sam i pisem radnicima. Ne za fakultete. Zato necu opisivati nacin rada secerane. Koga interesuje, moze i to naci na internetu.
Pored svega je napredak vidljiv, u celoj evropi pa i sire.
Politika nase drzave je bila u interesu radnicke klase i gradjana. Ravnopravnost polova je na prvom mestu. To znaci da nema kao na zapadu razilike u platama. Direktor u Preduzecu je mogao da ima ( ako se dobro secam ) osam puta vecu platu od najnize plate u preduzecu.
To je po meni jasan dokaz demokratije u drzavi.
Mada sve ovo ( uglavnom ) ima vec napisano isticem to zato sto se u "Demokratiji" isticu prava radnika, samo ih nema. I, svakako je bilo ( kao sto sam napomenuo ) i u nasoj drzavi propusta,samo se nesme zaboraviti kojej je bilo tada vreme.
Zato tvrdim, balkanski mentalitet nam je upropastio ( to znaci mi sami ) nasu domovinu. Pri tome naravno ne zelim da opravdavam sve one koji su bili u politici i u prilici da zastite radnicku klasu, a to nisu uradili. Mada se zakonodavac pobrinuo da radnik bude zasticen. Po nekad mi se cinilo i previse.
To je za mene, kao radnika jasan znak, da je sve radjeno planski. I to ( koliko sam citao ) jos od samoga zavrsetka drugog svetskog rata.
Ne zelim da idem tako daleko, zato sto to ima u drugim delovima naseg foruma vec napisano. Zelim se posvetiti jednoj cinjenici, koja je za mene kao radnika bitna. Stanje pre, stanje posle drugog svetskog rata. Nivo inteligencije ukupnog stanovnistava drzave.
Drugi deo je izgradnja drzave. Nakon drugog svetskog rata je nasa drzava bila u slabom stanju. To je unapredjeno u razdoblju od 1950 do 1980 godine.
Svi oni krediti koji su uzeti za izgradnnju industrje, time cele drzave su bili u rukama rukovodeceg kadra u drzavi. Ti ljudi su iz NOR izasli i nastavili skolovanje. Malo je tada postojalo visoko obrazovanog kadra u nasij drzavi. Sa tim ljudima je trebalo krenuti u obnavljanje drzave.
Desilo se da su neki od kredita koje je drzava uzela od svetskih banaka bili koristeni u izgradnju objekata,koji bas i nisu bili potrebni na tom mestu gde su iizgradjeni. Jedan od primera je izgradnja secerane. Oni koji su obavesteni znaju, secerana nesme da se zaustavlja kada se ukljuce masine. Zato sto dolazi do zagusivanja. To znaci da mora da radi punim kapacitetom. Potrebna je velika kolicina secerne repe.
Takvih primera je bilo.
Kao sto sam na pocetku i napisao, radnik sam i pisem radnicima. Ne za fakultete. Zato necu opisivati nacin rada secerane. Koga interesuje, moze i to naci na internetu.
Pored svega je napredak vidljiv, u celoj evropi pa i sire.
Politika nase drzave je bila u interesu radnicke klase i gradjana. Ravnopravnost polova je na prvom mestu. To znaci da nema kao na zapadu razilike u platama. Direktor u Preduzecu je mogao da ima ( ako se dobro secam ) osam puta vecu platu od najnize plate u preduzecu.
To je po meni jasan dokaz demokratije u drzavi.
Mada sve ovo ( uglavnom ) ima vec napisano isticem to zato sto se u "Demokratiji" isticu prava radnika, samo ih nema. I, svakako je bilo ( kao sto sam napomenuo ) i u nasoj drzavi propusta,samo se nesme zaboraviti kojej je bilo tada vreme.
Zato tvrdim, balkanski mentalitet nam je upropastio ( to znaci mi sami ) nasu domovinu. Pri tome naravno ne zelim da opravdavam sve one koji su bili u politici i u prilici da zastite radnicku klasu, a to nisu uradili. Mada se zakonodavac pobrinuo da radnik bude zasticen. Po nekad mi se cinilo i previse.
NASTAVAK
Imali smo radnicko samoupravljanje.
Preporucujem svima, da po nekad citaju i starije tekstove. To znaci, da je svaki radnik imao mogucnost da se izjasni po svim pitanjima od interesa za Preduzece u kom je radio. O tome isto ima posebna tema. Koga interesuje neka procita.
Isto tako sam citao da je nasa drzava imala pripremljenu isplatu duga bankama, ali su banke odbile sa izgovorom da ima vremena. Verovatno su vec znali zasto to govore.
Napredak je nastavljen izgradnjom mnogih objekata. Izmedjuostalog i velikih hotela na moru. To je sve investicija koju je radnicka klasa nase drzave placala.
Bez obzira na nabrajanje gresaka danasnjih politicara, smatram da je politika nase drzave tada puno vise ucinila za svoje gradjane nego sto to danas radi.Da gresaka u planiranju ima i danas je najbolji primer aerodorom Berlin Brandenburg. Koji je trebao biti otvoren 2011 godine ali se jos uvek nalazi u izgradnji. Koga interesuje neka pogleda na internetu.
Zato je i ona izreka " Neka svako cisti ispred svojih vrata" ispravna.
Preporucujem svima, da po nekad citaju i starije tekstove. To znaci, da je svaki radnik imao mogucnost da se izjasni po svim pitanjima od interesa za Preduzece u kom je radio. O tome isto ima posebna tema. Koga interesuje neka procita.
Isto tako sam citao da je nasa drzava imala pripremljenu isplatu duga bankama, ali su banke odbile sa izgovorom da ima vremena. Verovatno su vec znali zasto to govore.
Napredak je nastavljen izgradnjom mnogih objekata. Izmedjuostalog i velikih hotela na moru. To je sve investicija koju je radnicka klasa nase drzave placala.
Bez obzira na nabrajanje gresaka danasnjih politicara, smatram da je politika nase drzave tada puno vise ucinila za svoje gradjane nego sto to danas radi.Da gresaka u planiranju ima i danas je najbolji primer aerodorom Berlin Brandenburg. Koji je trebao biti otvoren 2011 godine ali se jos uvek nalazi u izgradnji. Koga interesuje neka pogleda na internetu.
Zato je i ona izreka " Neka svako cisti ispred svojih vrata" ispravna.
Re: KAKO SMO UBILI DOMOVINU
Nikad, zapravo, nije bilo moguće da se o problemu Jugoslavije raspravlja demokratski. I drugo, oni koji su stvorili problem - oni su ga i rešavali. Mislim da je razbijanje Jugoslavije bila strašna istorijska greška koju plaćamo mi sada i koju će plaćati sledeće generacije
Izvuceno iz gornjeg linka.
To je ono sto ja od samoga pocetka tvrdim. Upravo tako. Sad vi razmislite o tome.
Valter
Istraživanje
FATALNA ULOGA
Studija dva sociologa iz Slovenije, Rudija Klanjšeka i Sergeja Flerea iz 2011, na primer, pokazuje da raspad države nije bio izraz želje njenih građana
Četvrtog jula Amerika je proslavila Dan nezavisnosti. Sećamo se, pre 23–24. godine, 4. jul je bio i ovde praznik – Dan borca. Od tada svašta se izdogađalo na teritoriji Jugoslavije, uključujući i najgore – rat. Nobelovac Pol Krugman u svojoj kolumni u „Njujork tajmsu“ obeležio je Dan nezavisnosti tekstom E pluribus unum („Od svih – jedan”). Naglasak mu je na demokratiji kao glavnom kontinuiranom obeležju SAD, od njihovog početka 4. jula 1776. Dakako, nije mogao ne spomenuti (bar neka) odstupanja realnosti od tog principa…
U novembru prošle godine na jednom predavanju za javnost na Kolumbija univerzitety u Njujorku, mogla se čuti tvrdnja, na primer, da je ideja bratstva i jedinstva „komunističkom” vođstvu Jugoslavije služila samo kao autoput u amneziju. Kakvu amneziju? Prema rečima komentatorke, ideja bratstva i jedinstva uvedena je kao instrument zaborava, tj. kao instrument koji je trebalo da poslužiti, kako je rečeno, da se sakrije da je rat od 1941. do 1945. na tlu Jugoslavije bio bratoubilački rat. Predavačica tog univerziteta zanemarila je najznačajniji pokret – partizanski, u osnovi, pokret celog naroda – i taj celi segment istorije svela na ustaše i četnike, odstupanje tako drago novotalasnim revizionstima (iliti trudbenicima nelegitimne revizije nedavne prošlosti). Takvo falsifikatorsko redukovanje sada se jasno uočava i u terminima koji prevladavaju na mnogim javnim istupima. Novotalasni revizionisti, na primer, ne nazivaju borbu u Jugoslaviji antifašistički već bratoubilački rat, i umesto NOB uveli su lažnu kvalifikaciju za oslobodilačku borbu protiv nacističke Nemačke: građanski rat.
Revizionisti su neumorni, uveravali su nas, a neke skoro i uverili, da je bratstvo i jedinstvo bilo nametnuto ili da nije postojalo. Jedan njihov argument bazira se na činjenici da se za razliku od prijatelja brat ne bira pa, kao, mi iz raznih naroda nismo se podnosili ali zbog nametnutog bratstva i jedinstva morali smo biti skupa. Kad ističu taj argument revizionisti zaobilaze neke slične principe u koje se inače „kunu” kao npr. u biblijski princip ljubi bližnjega svoga. Bratska ljubav tu im je nekako na mestu kao i ideja jedinstva u E pluribus unum ali nikakve im asocijacije s takvim principima ne prorade kad rezonuju o Jugoslaviji. Ako je bilo u Jugoslaviji, u njihovom viđenju, moralo je biti zlo, ma koliko u skladu s drugim humanističkim idejama.
A šta pokazuju istraživanja? Upravo ono što mi mnogi znamo iz vlastitog života – da su, u osnovi, narodi Jugoslavije živeli u dobroj slozi. Studija dva sociologa iz Slovenije, Rudija Klanjšeka i Sergeja Flerea iz 2011, na primer, pokazuje da raspad države nije bio izraz želje njenih građana. Studija se zasniva na podacima o međunacionalnim odnosima iz dva opsežna opštejugoslovenska istraživanja sprovedena u godinama neposredno pred raspad Jugoslavije. Njihova studija, objavljena u prestižnom časopisu za pitanja etniciteta i nacionalizma Nationalities Papers, pokazuje da velika većina građana Jugoslavije nije priželjkivala raspad države čak ni u 1990. Politički su igrači uz dobranu pomoć intelektualaca-nacionalista pripremali i odigrali tu fatalnu ulogu cepanja zemlje. Oni su lažima, nesposobnošću, umišljenošću bez pokrića i uskogrudošću proizveli tragediju – ovog puta to jeste bio građanski rat, i ruke su im krvave čak i kad misle da nisu, i krivci su za odnesene živote i mir miliona. Jasno je da sa takvima ni E pluribus unum ni bratstvo i jedinstvo nisu imali šanse.
Sociolog
Senja Perunović
objavljeno: 26.07.2013. u Politici
Studija dva sociologa iz Slovenije, Rudija Klanjšeka i Sergeja Flerea iz 2011, na primer, pokazuje da raspad države nije bio izraz želje njenih građana
Četvrtog jula Amerika je proslavila Dan nezavisnosti. Sećamo se, pre 23–24. godine, 4. jul je bio i ovde praznik – Dan borca. Od tada svašta se izdogađalo na teritoriji Jugoslavije, uključujući i najgore – rat. Nobelovac Pol Krugman u svojoj kolumni u „Njujork tajmsu“ obeležio je Dan nezavisnosti tekstom E pluribus unum („Od svih – jedan”). Naglasak mu je na demokratiji kao glavnom kontinuiranom obeležju SAD, od njihovog početka 4. jula 1776. Dakako, nije mogao ne spomenuti (bar neka) odstupanja realnosti od tog principa…
U novembru prošle godine na jednom predavanju za javnost na Kolumbija univerzitety u Njujorku, mogla se čuti tvrdnja, na primer, da je ideja bratstva i jedinstva „komunističkom” vođstvu Jugoslavije služila samo kao autoput u amneziju. Kakvu amneziju? Prema rečima komentatorke, ideja bratstva i jedinstva uvedena je kao instrument zaborava, tj. kao instrument koji je trebalo da poslužiti, kako je rečeno, da se sakrije da je rat od 1941. do 1945. na tlu Jugoslavije bio bratoubilački rat. Predavačica tog univerziteta zanemarila je najznačajniji pokret – partizanski, u osnovi, pokret celog naroda – i taj celi segment istorije svela na ustaše i četnike, odstupanje tako drago novotalasnim revizionstima (iliti trudbenicima nelegitimne revizije nedavne prošlosti). Takvo falsifikatorsko redukovanje sada se jasno uočava i u terminima koji prevladavaju na mnogim javnim istupima. Novotalasni revizionisti, na primer, ne nazivaju borbu u Jugoslaviji antifašistički već bratoubilački rat, i umesto NOB uveli su lažnu kvalifikaciju za oslobodilačku borbu protiv nacističke Nemačke: građanski rat.
Revizionisti su neumorni, uveravali su nas, a neke skoro i uverili, da je bratstvo i jedinstvo bilo nametnuto ili da nije postojalo. Jedan njihov argument bazira se na činjenici da se za razliku od prijatelja brat ne bira pa, kao, mi iz raznih naroda nismo se podnosili ali zbog nametnutog bratstva i jedinstva morali smo biti skupa. Kad ističu taj argument revizionisti zaobilaze neke slične principe u koje se inače „kunu” kao npr. u biblijski princip ljubi bližnjega svoga. Bratska ljubav tu im je nekako na mestu kao i ideja jedinstva u E pluribus unum ali nikakve im asocijacije s takvim principima ne prorade kad rezonuju o Jugoslaviji. Ako je bilo u Jugoslaviji, u njihovom viđenju, moralo je biti zlo, ma koliko u skladu s drugim humanističkim idejama.
A šta pokazuju istraživanja? Upravo ono što mi mnogi znamo iz vlastitog života – da su, u osnovi, narodi Jugoslavije živeli u dobroj slozi. Studija dva sociologa iz Slovenije, Rudija Klanjšeka i Sergeja Flerea iz 2011, na primer, pokazuje da raspad države nije bio izraz želje njenih građana. Studija se zasniva na podacima o međunacionalnim odnosima iz dva opsežna opštejugoslovenska istraživanja sprovedena u godinama neposredno pred raspad Jugoslavije. Njihova studija, objavljena u prestižnom časopisu za pitanja etniciteta i nacionalizma Nationalities Papers, pokazuje da velika većina građana Jugoslavije nije priželjkivala raspad države čak ni u 1990. Politički su igrači uz dobranu pomoć intelektualaca-nacionalista pripremali i odigrali tu fatalnu ulogu cepanja zemlje. Oni su lažima, nesposobnošću, umišljenošću bez pokrića i uskogrudošću proizveli tragediju – ovog puta to jeste bio građanski rat, i ruke su im krvave čak i kad misle da nisu, i krivci su za odnesene živote i mir miliona. Jasno je da sa takvima ni E pluribus unum ni bratstvo i jedinstvo nisu imali šanse.
Sociolog
Senja Perunović
objavljeno: 26.07.2013. u Politici
Moj komentar
Da su balkanske elite bile za zajedničku državu,bila bi i rulja,rulja uvijek slijedi iz inercije i interesa elite,jedino se Istrani suprostaviše tome 1991,zato su na margini društva i idući na listi za Oluju.
Onisu se tome suprostavili jel su smatrali što je vrijeme pokazalo da je to pogrešan i zao put se tako ophodit prema braći po krvi i jeziku,ali nažalost,ovdje je vjera i iracionalan inat i besmisleno sitničarenje posebno gušt zabit nož u leđa važnije.
Onisu se tome suprostavili jel su smatrali što je vrijeme pokazalo da je to pogrešan i zao put se tako ophodit prema braći po krvi i jeziku,ali nažalost,ovdje je vjera i iracionalan inat i besmisleno sitničarenje posebno gušt zabit nož u leđa važnije.
Re: KAKO SMO UBILI DOMOVINU
Nijedan pametan covek, a ni vodja ovakvu ponudu nebi odbio. Samo ljudi niskog stupnja inteligencija ovakav korak ( koji je i usledio ) mogu da ucine svojim gradjanima. Zivote su izgubili mnogi gradjani, samo da bi par politicara ostvarili svoje "LICNE" prohteve. Nakon svega sto se desilo se svi danas puzeci zalazu za ulazak u EU. Dali je uopste potreban komentar? Postovani citaoce ( ovih priloga gore ) dobro razmisli i pitaj se, ko je ustvari glavni krivac za nasu tragediju?
Valter
Re: KAKO SMO UBILI DOMOVINU
Valter (citat):
Nijedan pametan covek, a ni vodja ovakvu ponudu nebi odbio. Samo ljudi niskog stupnja inteligencija ovakav korak ( koji je i usledio ) mogu da ucine svojim gradjanima. Zivote su izgubili mnogi gradjani, samo da bi par politicara ostvarili svoje "LICNE" prohteve. Nakon svega sto se desilo se svi danas puzeci zalazu za ulazak u EU. Dali je uopste potreban komentar? Postovani citaoce ( ovih priloga gore ) dobro razmisli i pitaj se, ko je ustvari glavni krivac za nasu tragediju?
Valter
I najtragicnije od svega je sto veliki broj gradjana to i danas podrzava. Mislim da je nasa tragedija sa time dostigla vrhunac.
Da je moguce, sam siguran da bi svi oni koji su izdali SFRJ usli u Ginisovu knjigu rekorda. Niko nikada od postojanja sveta nije izdao jedno drzavu sa tolikim brojem izdaica. SFRJ je bila najbolja ( toga trenutka) drzava na svetu. I mada nije bila najidealnija, kada je sistem u pitanju, je bila na dobrom putu. Sama cinjenica da su je toliki ljudi izdali, je dokaz njene vrednosti za radnicku klasu u zemlji i u svetu .
Danas imamo sistem koji je na strani kapitalista. Svi dobro znate sta to znaci, pa ipak i dalje cutite. Samo vi i dalje cutite. " NEBRINITE NISTA, DOBRO BITI NECE".
Valter
Tužna istina...
Tužna istina
"Ubedili su nas da je luksuz izaći bar jednom mesečno s porodicom na ručak.
Ubedili su nas da je normalno trpeti, nemati, zajmiti, biti hronično željan svega.
Ubedili su nas da je luksuz otići s' porodicom na letovanje, i to na rate.
Ubedili su nas da je razbacivanje imati više od dva para cipela, a da je normalno birati kome će se u porodici koje jeseni kupiti nove.
Postali smo nacija gojazna od hleba, jer za meso para nema. Postali smo zemlja isfrustriranih roditelja jer deci ne možemo da priuštimo stoti deo normalnih stvari koje bismo želeli. Postali smo zemlja posvađanih supružnika, jer smo stalno pod stresom, stalno nervozni, hronično nesrećni. Postali smo gubitnici, a nije nam jasno zašto.
Pošteno smo završili škole, pošteno radimo svoj posao, ali ova država nije zadovoljna - cedi nas dok ne pocrkamo i ubeđuje da tako mora. Da tako treba. Da je to savršeno normalno. Sahranili bi nas najradije, ali ne mogu dok plaćamo poreze i doprinose. Umesto da urlamo "Hoćemo bolje!", mi šapućemo da može i gore. Nema težnje ka srećnijem životu, već straha od veće nesreće. Sramno nazivaju minimalcem najnižu platu u ovom delu sveta, sa kojom se minimalni troškovi ne mogu pokriti. Dvoje roditelja na minimalcu, sa dvoje dece u kući, za kupovinu zimske jakne se spremaju onako kako je normalno spremati se za kupovinu novog auta. Naši su radnici najobespravljeniji u Evropi. Nemaju para da se leče, da poprave zube, da zakrpe cipele. Štede na ogrevu, krpe jednu rupu dok se druga otvara, duguju za struju, za vodu, dolaze im izvršitelji, strahuju da će ostati i bez to malo sirotinje koju su stekli. A onda poboljevaju, pa i bolesni rade, jer je luksuz otići na bolovanje. Za to vreme se cena rada podiže za tri-četiri dinara. Ubedili su nas da je i to normalno i da tako treba. Ponizili su nam roditelje u starosti, naterali ih da kopaju po kontejnerima, umesto da nakon 40 godina rada biraju banje u kojima će malo ojačati, smanjiti bolove, poboljšati zdravlje. Umesto da se igraju sa unučićima, gledaju ih preko Skajpa, jer je iz ove zemlje pobegao svako ko je mogao. Deca nam odrastaju u uverenju da je normalno ovako živeti, jer za drugačije ne znaju. Za razliku od porodica u normalnim zemljama, kod nas ne možete da isplanirate da sa decom za praznike negde otputujete, da vam deca upoznaju i drugačije kulture, obiđu znamenitosti iz udžbenika.
Jer u poslednjih 20 godina više su političari oterali ovaj narod iz države, nego Turci za 5 vekova."
Siniša Kovačević
Re: KAKO SMO UBILI DOMOVINU
Da bi se zavada ostvarila podijelili su nas na različite vjere: katoličku, pravoslavnu i islam. Demonski plan je toliko dobro radio da su zapadnjačke okrunjene glave otišle korak dalje, “recept” su primijenili na ostatak Slavena koji se zbog vjerske, a nakon toga i nacionalne netrpeljivosti više nikada nisu mogli složiti. Ne pomaže tu ni činjenica da su Slaveni najmnogoljudnija europska skupina, sjeme zla je toliko u nama ukorijenjeno da je balkanizacija postala hit među psihopatima u zadnjih 30 godina koja se izvozi na sve strane svijeta po potrebi najgorih.
https://matrixworldhr.com/2020/01/18/balkansko-prokletstvo-i-sjeme-zla/
https://matrixworldhr.com/2020/01/18/balkansko-prokletstvo-i-sjeme-zla/
Stranica 2/3 • 1, 2, 3
Permissions in this forum:
Ne možete odgovoriti na teme ili komentare u ovom forumu
Sun Mar 17, 2024 1:07 am by Valter
» DOKAZI, CEGA ....
Sat Jan 20, 2024 10:57 pm by Valter
» "KUD PLOVI OVAJ BROD?"
Mon Jan 15, 2024 12:48 am by Valter
» DALI ZNATE ZA OVO?
Sat Jan 06, 2024 1:01 am by Valter
» TKO SNOSI NAJVEĆU ODGOVORNOST?
Mon Dec 25, 2023 11:43 pm by Valter
» KRIVI SMO MI!
Mon Dec 25, 2023 12:38 am by Valter
» ISTORIJA JUGOSLAVIJE
Tue Nov 28, 2023 11:15 pm by Valter
» GOVORI DRUGA TITA
Tue Nov 28, 2023 10:48 pm by Valter
» TEžINA LANACA(BORIS MALAGURSKI)
Tue Nov 28, 2023 10:40 pm by Valter