PROGLASI KOMUNISTA I SOCIJALISTA SR SRBIJE!
2 posters
PROGLASI KOMUNISTA I SOCIJALISTA SR SRBIJE!
Slaven Sat Sep 13, 2008 4:20 am
"SAOPŠTENJE PARTIJE RADA POVODOM 60.GODIŠNJICE OSLOBOĐENJA BEOGRADA"
"Šest decenija od oslobođenja Beograda od nemačkog fašizma ovaj grad i Srbija će obeležiti bez pobede nad sopstvenim fašizmom koji se povampirio devedesetih godina dvadesetog veka.
Taj datum će obeležiti preostali borci od kojih su mnogi davno izdali ideale svoje borbe i svrstali se uz miloševićev zločinački režim.
Prigodne govore će održati i nastavljači tog fašizma oličenog u predstavnicima SRS,ili predstavnici svetskog terorizma oličenog u predstavnicima DS.
Time će se na još jedan način nastaviti lažna slika stvorena o našoj daljnoj i bliskoj prošlosti.
Suštinski,razloga za proslavu nema dok se srpsko društvo ne oslobodi nacionalizma,koji je u toku fašističke okupacije bio najbliži saradnik okupatora,ali i savremenog fašizma oličenog u američkom imperijalizmu i njegovim eksponentima u Srbiji.
Partija rada će obeležiti 20. oktobar taj veliki datum u istorije Beograda i Srbije i nastaviti da čuva uspomenu na one koje su vodili oslobodilački rat i dali svoje živote za slobodu našeg naroda,ali i čitavog sveta."
"SLAVA PALIM BORCIMA NOV-a!"
"SLAVA PALIM HEROJIMA CRVENE ARMIJE!"
"SMRT FAŠIZMU-SLOBODA SRBIJI!"
PARTIJA RADA
P.P. 35 - 77
11120 BEOGRAD
E-MAIL:
prada@beotel.yu
WEB:
www.partijarada.org.yu
"BEOGRAD SU OSLOBODILI KOMUNISTI"
"Veliki jubilej,šezdesetogodišnjica oslobođenja Beograda od fašizma,obeležena je veoma skromno i gotovo formalno od strane buržoaskih struktura vlasti u našoj prestonici.
Kao što je poznato buržoaske strukture vlasti su ukinule 20.oktobar kao Dan Beograda i ovaj datum se sada obeležava samo kao Dan oslobođenja grada.
Građanske partije i buržoaski glasnogovornici na ovim prostorima su se podelili u dva tabora,kada je u pitanju ovaj značajan istorijski datum koji će uvek zlatnim slovima biti zapisan u analima slobodarskih težnji i oslobodilačke borbe naših naroda.
Prvi,oni najreakcionarniji ili ignorišu 20.oktobar ili otovreno propagiraju da je tog dana Beograd,ne oslobođen,već okupiran od strane komunista.
To je najobičnija laž i propaganda i svaki antifašistički i patriotski orijentisan Beograđanin zna da su tog dana partizanske jedinice i trupe Crvene Armije oslobodile grad od okupatora.
Ovakva nakaradna razmišljanja,uglavnom šire pristalice poražene četničke i monarhističke ideologije u Drugom svetskom ratu,koji na taj način pokušavaju da prikriju činjenicu da je takozvana "Jugoslovenska vojska u otadžbini" predvođena Dražom Mihajlovićem umesto da vodi oslobodilačku borbe protiv okupatora,sarađivala sa nacistima u borbi protiv partizanskog pokreta koji se bespoštedno borio protiv zavojevača.
Istu propagandu pokušavaju da sprovedu i pristalice ljotićevsko-nedićevskog rezonovanja,a svima nam je dobro poznato da se radi o strujama koje su bile otvoreno kvislinške i fašističke i koje su besramno služile interesima nacističkih okupatora i radile protiv interesa srpskog naroda čime su počinile neoprostivi čin izdaje.
Druga buržoaska struja podržava 20. oktobar kao dan oslobođenja od fašizma ali pokušava da prikrije najvažniju činjenicu,a to je da su Beograd oslobodili partizanski odredi i Crvena Armija i da je na čelu Narodnooslobodilačkog pokreta stajala slavna Komunistička partija Jugoslavije.
Zašto jedan deo buržoazije razmišlja na ovakav način,na koji je delimično razmišljala i vlast do 5.oktobra?
Pod brojem jedan,zbog toga što treba sakriti činjenicu da su oslobodilačku borbu kako u Srbiji, ako i u čitavoj okupiranoj Kraljevini Jugoslaviji poveli partizani predvođeni komunistima.
Pokušava se prikriti istorijska činjenica da su jedini pravi patrioti,u toku Drugog svetskog rata,na ovim prostorima bili komunisti koji su se stavili na čelo oslobodilačkog pokreta i naroda koji nije želeo da se preda drskom i surovom nacističkom okupatoru.
Ovaj deo srpske buržoazije boli i činjenica da je u gotovo svim zemljama Evrope postojao,pored komunističkog,i buržoaski pokret otpora fašizmu, dok na našim prostorima to nije bio slučaj pošto su oslobodilačku borbu predvodili komunisti a oko njih su bili okupljeni svi iskreni i časni rodoljubi.
Sa druge strane predstavnici buržoaskog "pokreta otpora" su sarađivali sa okupatorom,čak sprovodili zajedničke akcije sa nacistima,fašistima i ostalim đubretom protiv partizana i pri tome su terorisali narod a neretko činili i stravične zločine.
Svojatanjem 20. oktobra i njegovim više nego formalnim obeležavanjem, ovaj deo srpske buržoazije pokušava da sakrije takođe ono što je opštepoznato,a to je da 20.oktobar nije bio samo oslobođenje Beograda već i socijalistička revolucija posle koje je započela izgradnja boljeg i pravednijeg socijalističkog društva u kome više nije bilo eksploatacije radničke klase koja se bespoštedno sprovodila u Kraljevini Jugoslaviji a sprovodi se i danas u Srbiji i Crnoj Gori,kao i u svim državama nastalim posle raspada SFRJ.
Srpska buržoazija,svesno ili nesvesno,sasvim svejedno,zaboravlja činjenicu da su u oslobođenju Beograda učestvovali pripadnici svih jugoslovenskih naroda i nacionalnih manjina,koji su se drugarski,rame uz rame,borili za bolju budućnost i ravnopravnu zajednicu jugoslovenskih naroda koja je i stvorena 1945.godine a koju su na žalost,iskreno verujemo samo privremeno,uništili zapadni imperijalisti i njihovi domaći pomagači.
Deo buržoazije koji obeležava 20. oktobar pokušava na taj način da stekne i političke poene kod boraca-veterana iz NOR i njihovih potomaka, ne bi li ih privukla na stranu kapitalističke ideologije.
Bilo kako bilo,iskreni antifašisti nikada neće zaboraviti istorijsku činjenicu da su Beograd i našu zemlju oslobodili partizani predvođeni komunistima uz nesebičnu bratsku pomoć Crvene Armije,vojske Prve zemlje socijalizma,slavnog Saveza Sovjetskih Socijalističkih Republika.
Nikada neće,svi iskreni antifašisti i rodoljubi,zaboraviti i to da je oslobobodilačka borba bila istovremeno i socijalistička revolucija koja je uspešno trijumfovala i nakon koje je izgrađeno pravednije drušvo i bolja budućnost.
Nikada ne smemo zaboraviti pale borce za oslobođenje Beograda i moramo slediti njihov herojski primer kako se treba boriti protiv okupatora i tiranije.
Razlog više je taj što se fašizam u raznim svojim oblicima povampirio i danas i pokušava da zatre sve što je progesivno i humano.
Međutim,fašizam je već jednom poražen,najviše zahvaljujući komunistima i SSSR,a porazićemo ga opet na isti način na koji su to uradili naši očevi i dedovi."
"SLAVA PALIM OSLOBODIOCIMA BEOGRADA!"
"VAŠ HEROJSKI ČIN NIKADA NEĆE BITI ZABORAVLJEN!"
SPARTAK
http://members.tripod.com/nkpj/
"Šest decenija od oslobođenja Beograda od nemačkog fašizma ovaj grad i Srbija će obeležiti bez pobede nad sopstvenim fašizmom koji se povampirio devedesetih godina dvadesetog veka.
Taj datum će obeležiti preostali borci od kojih su mnogi davno izdali ideale svoje borbe i svrstali se uz miloševićev zločinački režim.
Prigodne govore će održati i nastavljači tog fašizma oličenog u predstavnicima SRS,ili predstavnici svetskog terorizma oličenog u predstavnicima DS.
Time će se na još jedan način nastaviti lažna slika stvorena o našoj daljnoj i bliskoj prošlosti.
Suštinski,razloga za proslavu nema dok se srpsko društvo ne oslobodi nacionalizma,koji je u toku fašističke okupacije bio najbliži saradnik okupatora,ali i savremenog fašizma oličenog u američkom imperijalizmu i njegovim eksponentima u Srbiji.
Partija rada će obeležiti 20. oktobar taj veliki datum u istorije Beograda i Srbije i nastaviti da čuva uspomenu na one koje su vodili oslobodilački rat i dali svoje živote za slobodu našeg naroda,ali i čitavog sveta."
"SLAVA PALIM BORCIMA NOV-a!"
"SLAVA PALIM HEROJIMA CRVENE ARMIJE!"
"SMRT FAŠIZMU-SLOBODA SRBIJI!"
PARTIJA RADA
P.P. 35 - 77
11120 BEOGRAD
E-MAIL:
prada@beotel.yu
WEB:
www.partijarada.org.yu
"BEOGRAD SU OSLOBODILI KOMUNISTI"
"Veliki jubilej,šezdesetogodišnjica oslobođenja Beograda od fašizma,obeležena je veoma skromno i gotovo formalno od strane buržoaskih struktura vlasti u našoj prestonici.
Kao što je poznato buržoaske strukture vlasti su ukinule 20.oktobar kao Dan Beograda i ovaj datum se sada obeležava samo kao Dan oslobođenja grada.
Građanske partije i buržoaski glasnogovornici na ovim prostorima su se podelili u dva tabora,kada je u pitanju ovaj značajan istorijski datum koji će uvek zlatnim slovima biti zapisan u analima slobodarskih težnji i oslobodilačke borbe naših naroda.
Prvi,oni najreakcionarniji ili ignorišu 20.oktobar ili otovreno propagiraju da je tog dana Beograd,ne oslobođen,već okupiran od strane komunista.
To je najobičnija laž i propaganda i svaki antifašistički i patriotski orijentisan Beograđanin zna da su tog dana partizanske jedinice i trupe Crvene Armije oslobodile grad od okupatora.
Ovakva nakaradna razmišljanja,uglavnom šire pristalice poražene četničke i monarhističke ideologije u Drugom svetskom ratu,koji na taj način pokušavaju da prikriju činjenicu da je takozvana "Jugoslovenska vojska u otadžbini" predvođena Dražom Mihajlovićem umesto da vodi oslobodilačku borbe protiv okupatora,sarađivala sa nacistima u borbi protiv partizanskog pokreta koji se bespoštedno borio protiv zavojevača.
Istu propagandu pokušavaju da sprovedu i pristalice ljotićevsko-nedićevskog rezonovanja,a svima nam je dobro poznato da se radi o strujama koje su bile otvoreno kvislinške i fašističke i koje su besramno služile interesima nacističkih okupatora i radile protiv interesa srpskog naroda čime su počinile neoprostivi čin izdaje.
Druga buržoaska struja podržava 20. oktobar kao dan oslobođenja od fašizma ali pokušava da prikrije najvažniju činjenicu,a to je da su Beograd oslobodili partizanski odredi i Crvena Armija i da je na čelu Narodnooslobodilačkog pokreta stajala slavna Komunistička partija Jugoslavije.
Zašto jedan deo buržoazije razmišlja na ovakav način,na koji je delimično razmišljala i vlast do 5.oktobra?
Pod brojem jedan,zbog toga što treba sakriti činjenicu da su oslobodilačku borbu kako u Srbiji, ako i u čitavoj okupiranoj Kraljevini Jugoslaviji poveli partizani predvođeni komunistima.
Pokušava se prikriti istorijska činjenica da su jedini pravi patrioti,u toku Drugog svetskog rata,na ovim prostorima bili komunisti koji su se stavili na čelo oslobodilačkog pokreta i naroda koji nije želeo da se preda drskom i surovom nacističkom okupatoru.
Ovaj deo srpske buržoazije boli i činjenica da je u gotovo svim zemljama Evrope postojao,pored komunističkog,i buržoaski pokret otpora fašizmu, dok na našim prostorima to nije bio slučaj pošto su oslobodilačku borbu predvodili komunisti a oko njih su bili okupljeni svi iskreni i časni rodoljubi.
Sa druge strane predstavnici buržoaskog "pokreta otpora" su sarađivali sa okupatorom,čak sprovodili zajedničke akcije sa nacistima,fašistima i ostalim đubretom protiv partizana i pri tome su terorisali narod a neretko činili i stravične zločine.
Svojatanjem 20. oktobra i njegovim više nego formalnim obeležavanjem, ovaj deo srpske buržoazije pokušava da sakrije takođe ono što je opštepoznato,a to je da 20.oktobar nije bio samo oslobođenje Beograda već i socijalistička revolucija posle koje je započela izgradnja boljeg i pravednijeg socijalističkog društva u kome više nije bilo eksploatacije radničke klase koja se bespoštedno sprovodila u Kraljevini Jugoslaviji a sprovodi se i danas u Srbiji i Crnoj Gori,kao i u svim državama nastalim posle raspada SFRJ.
Srpska buržoazija,svesno ili nesvesno,sasvim svejedno,zaboravlja činjenicu da su u oslobođenju Beograda učestvovali pripadnici svih jugoslovenskih naroda i nacionalnih manjina,koji su se drugarski,rame uz rame,borili za bolju budućnost i ravnopravnu zajednicu jugoslovenskih naroda koja je i stvorena 1945.godine a koju su na žalost,iskreno verujemo samo privremeno,uništili zapadni imperijalisti i njihovi domaći pomagači.
Deo buržoazije koji obeležava 20. oktobar pokušava na taj način da stekne i političke poene kod boraca-veterana iz NOR i njihovih potomaka, ne bi li ih privukla na stranu kapitalističke ideologije.
Bilo kako bilo,iskreni antifašisti nikada neće zaboraviti istorijsku činjenicu da su Beograd i našu zemlju oslobodili partizani predvođeni komunistima uz nesebičnu bratsku pomoć Crvene Armije,vojske Prve zemlje socijalizma,slavnog Saveza Sovjetskih Socijalističkih Republika.
Nikada neće,svi iskreni antifašisti i rodoljubi,zaboraviti i to da je oslobobodilačka borba bila istovremeno i socijalistička revolucija koja je uspešno trijumfovala i nakon koje je izgrađeno pravednije drušvo i bolja budućnost.
Nikada ne smemo zaboraviti pale borce za oslobođenje Beograda i moramo slediti njihov herojski primer kako se treba boriti protiv okupatora i tiranije.
Razlog više je taj što se fašizam u raznim svojim oblicima povampirio i danas i pokušava da zatre sve što je progesivno i humano.
Međutim,fašizam je već jednom poražen,najviše zahvaljujući komunistima i SSSR,a porazićemo ga opet na isti način na koji su to uradili naši očevi i dedovi."
"SLAVA PALIM OSLOBODIOCIMA BEOGRADA!"
"VAŠ HEROJSKI ČIN NIKADA NEĆE BITI ZABORAVLJEN!"
SPARTAK
http://members.tripod.com/nkpj/
Slaven- Broj postova : 6432
Location : Arkadija(mitološka zemlja sreće iz grčke mitologije)
Registration date : 2008-08-23 -
"INFORMATOR PARTIJE RADA-AVGUST 2004."
Slaven Sat Sep 13, 2008 4:21 am
"INFORMATOR PARTIJE RADA"
"I."
"Zbog izuzetno teške ekonomske i socijalne situacije po prvi put počinje da se javlja zaista masovni otpor narodnih masa.
Taj otpor se ogleda u nešto radikalnijim oblicima borbe nego ranije.
Ohrabrujuć je primer blokade auto-puta od strane rudara.
Vlada je sa svoje strane odgovorila pooštravanjem propisa vezanih za štrajk.
Ovo je još jedna represivna mera kojom se onemogućava borba za je
no od osnovnih prava – pravo na rad.
Na takvo sužavanje prava radne mase će morati da odgovore na organizovaniji način nego do sada,jer pojedinačni protesti po preduzećima,a naročito u preduzećima sa malim brojem zaposlenih,lako se mogu ugušiti.
Nijedan od postojećih sindikata ne pokazuje želju da bude faktor koji će da poveže radnike i tako ih pretvori u značajnu društvenu silu.
Zbog toga,radne mase uzajamno povezivanje moraju da postignu ne samo bez pomoći kompromisera iz rukovodstva sindikata,već i u sukobu s njima.
Rudari iz Kostolca su pokazali kako se odnosi prema oportunistima iz sindikata – najurili su ih i formirali štrajkački odbor iz svojih redova.
To treba da bude primer svim radnicima u zemlji,a najviše radnicima iz preostalih velikih preduzeća koja su nekada bila u državnom ili društvenom vlasništvu,jer će započeto sistematsko uništavanje takvih preduzeća umnogostručiti broj nezaposlenih,kao i broj ljudi koji žive ispod granice siromaštva.
Radnim masama nije potreban strani kapital da bi poboljšale svoj položaj – moć za ostvarenje tog cilja je u njihovim rukama,u njihovim redovima.
Stvaranjem jake organizacije,radništvo će dobiti onu političku snagu u društvu koja odgovara njegovoj brojnosti, a samo jačanjem proleterske partije dobijaju radničke mase tu organizaciju koja će im omogućiti da postanu nepobedive.
"II."
Politička scena u Srbiji posle Miloševića pokazuje isto lice kao i u ostalim zemljama Istočne Evrope.
Na svakim izborima gubi ona stranka koja je do tada bila vladajuća.
Tako se dogodilo i na predsedničkim izborima – izgubila je vladajuća koalicija.
Kapitalizam sa blagostanjem,koji je obećavan narodu,nikada nije došao, jer takav kapitalizam ne postoji,i zbog toga se na vlasti smenjuju obični demagozi koji već više od deset godine pričaju iste priče o poštenim privatizacijama,pokretanju privrede,nacionalnim interesima ili himnama i zastavama.
Haotična situacija će se nastaviti,jer nijedna od postojećih buržoaskih partija nema snage da skoncentriše potpunu moć u svojim rukama.
Zbog toga počinju da se javljaju pokušaji predstavnika domaćeg krupnog kapitala da preuzmu vlast.
Za sada najozbiljniji primer takvog pokušaja predstavlja Bogoljub Karić, koji se,zahvaljujući ogromnoj finansijskoj moći,pojavljuje na političkoj sceni kao značajan faktor.
Predstavljajući se kao ona snaga koja zastupa "domaći" kapital,navodno suprotstavljen interesima transnacionalnog kapitala,on je ušao u sukob sa vladom.
Nijedan od ovih interesa,koji su zapravo istovetni,nije interes naroda,i zbog toga narod ne bi trebalo da se upliće u ovaj sukob,podržavajući jednu od dveju strana.
Umesto toga,tokom ovog sukoba treba jačati revolucionarnu partiju proletarijata."
"III."
Imperijalizam Sjedinjenih Američkih Država nastavlja sa svojom agresijom na svet,pripremajući se za novi rat.
Sledeće moguće mete su Sudan,Sirija ili Iran,a u toku su uobičajene mere političke i ekonomske agresije na Kubu.
Herojski otpor Iračana ove planove delimično usporava,a istovremeno daje primer svim narodima kako se pruža otpor imperijalizmu.
Kao što je nekada Če Gevara govorio za Vijetnam:
"Dva-tri Vijetnama i sa američkim imperijalizmom je svršeno",tako se isto danas može reći za Irak.
Ukoliko imperijalizam nastavi agresiju ne ugušivši otpor u Iraku,problemi za imperijaliste će se samo uvećavati.
Partija rada podržava sve forme antiimperijalističke borbe porobljenih naroda,uključujući i oružanu oslobodilačku borbu."
"I."
"Zbog izuzetno teške ekonomske i socijalne situacije po prvi put počinje da se javlja zaista masovni otpor narodnih masa.
Taj otpor se ogleda u nešto radikalnijim oblicima borbe nego ranije.
Ohrabrujuć je primer blokade auto-puta od strane rudara.
Vlada je sa svoje strane odgovorila pooštravanjem propisa vezanih za štrajk.
Ovo je još jedna represivna mera kojom se onemogućava borba za je
no od osnovnih prava – pravo na rad.
Na takvo sužavanje prava radne mase će morati da odgovore na organizovaniji način nego do sada,jer pojedinačni protesti po preduzećima,a naročito u preduzećima sa malim brojem zaposlenih,lako se mogu ugušiti.
Nijedan od postojećih sindikata ne pokazuje želju da bude faktor koji će da poveže radnike i tako ih pretvori u značajnu društvenu silu.
Zbog toga,radne mase uzajamno povezivanje moraju da postignu ne samo bez pomoći kompromisera iz rukovodstva sindikata,već i u sukobu s njima.
Rudari iz Kostolca su pokazali kako se odnosi prema oportunistima iz sindikata – najurili su ih i formirali štrajkački odbor iz svojih redova.
To treba da bude primer svim radnicima u zemlji,a najviše radnicima iz preostalih velikih preduzeća koja su nekada bila u državnom ili društvenom vlasništvu,jer će započeto sistematsko uništavanje takvih preduzeća umnogostručiti broj nezaposlenih,kao i broj ljudi koji žive ispod granice siromaštva.
Radnim masama nije potreban strani kapital da bi poboljšale svoj položaj – moć za ostvarenje tog cilja je u njihovim rukama,u njihovim redovima.
Stvaranjem jake organizacije,radništvo će dobiti onu političku snagu u društvu koja odgovara njegovoj brojnosti, a samo jačanjem proleterske partije dobijaju radničke mase tu organizaciju koja će im omogućiti da postanu nepobedive.
"II."
Politička scena u Srbiji posle Miloševića pokazuje isto lice kao i u ostalim zemljama Istočne Evrope.
Na svakim izborima gubi ona stranka koja je do tada bila vladajuća.
Tako se dogodilo i na predsedničkim izborima – izgubila je vladajuća koalicija.
Kapitalizam sa blagostanjem,koji je obećavan narodu,nikada nije došao, jer takav kapitalizam ne postoji,i zbog toga se na vlasti smenjuju obični demagozi koji već više od deset godine pričaju iste priče o poštenim privatizacijama,pokretanju privrede,nacionalnim interesima ili himnama i zastavama.
Haotična situacija će se nastaviti,jer nijedna od postojećih buržoaskih partija nema snage da skoncentriše potpunu moć u svojim rukama.
Zbog toga počinju da se javljaju pokušaji predstavnika domaćeg krupnog kapitala da preuzmu vlast.
Za sada najozbiljniji primer takvog pokušaja predstavlja Bogoljub Karić, koji se,zahvaljujući ogromnoj finansijskoj moći,pojavljuje na političkoj sceni kao značajan faktor.
Predstavljajući se kao ona snaga koja zastupa "domaći" kapital,navodno suprotstavljen interesima transnacionalnog kapitala,on je ušao u sukob sa vladom.
Nijedan od ovih interesa,koji su zapravo istovetni,nije interes naroda,i zbog toga narod ne bi trebalo da se upliće u ovaj sukob,podržavajući jednu od dveju strana.
Umesto toga,tokom ovog sukoba treba jačati revolucionarnu partiju proletarijata."
"III."
Imperijalizam Sjedinjenih Američkih Država nastavlja sa svojom agresijom na svet,pripremajući se za novi rat.
Sledeće moguće mete su Sudan,Sirija ili Iran,a u toku su uobičajene mere političke i ekonomske agresije na Kubu.
Herojski otpor Iračana ove planove delimično usporava,a istovremeno daje primer svim narodima kako se pruža otpor imperijalizmu.
Kao što je nekada Če Gevara govorio za Vijetnam:
"Dva-tri Vijetnama i sa američkim imperijalizmom je svršeno",tako se isto danas može reći za Irak.
Ukoliko imperijalizam nastavi agresiju ne ugušivši otpor u Iraku,problemi za imperijaliste će se samo uvećavati.
Partija rada podržava sve forme antiimperijalističke borbe porobljenih naroda,uključujući i oružanu oslobodilačku borbu."
Slaven- Broj postova : 6432
Location : Arkadija(mitološka zemlja sreće iz grčke mitologije)
Registration date : 2008-08-23 -
"PREDIZBORNI LETAK NKPJ"
Slaven Sat Sep 13, 2008 4:21 am
"PREDIZBORNI LETAK NOVE KOMUNISTIČKE PARTIJE JUGOSLAVIJE"
"DRUGARICE I DRUGOVI,GRAĐANI SRBIJE!"
"Četiri i po decenije živeli smo u socijalizmu koji je imao stotine mana i hiljade vrlina.
Sada smo ugurani u divlji kapitalizam koji ima hiljade mana i nijednu vrlinu.
Praksa je nepobitno pokazala da je za običnog čoveka,za ogromnu većinu stanovništva i najgori socijalizam bolji od najboljeg kapitalizma.
"SOCIJALIZAM JE BIO BOLJI!"
Socijalizam u našoj zemlji i Evropi bio je mlad društveni sistem.
Morao je da savlađuje teške posledice I i II svetskog rata,mnogobrojne nasleđene probleme i kapitalističku blokadu.
Morao je da izdvaja velika sredstva za odbranu.
Stoga,prirodno,nije bilo izobilja.
Ali je bilo para za sve što je neophodno svakom pojedincu i društvu.
Bilo je para za redovne plate,penzije,socijalna davanja,za vojsku, besplatno zdravstvo i školstvo,za komunalije,kulturu,nauku i sport...
Zakonom je bilo zagarantovano pravo na rad i svi su bili zaposleni.
Sada,ogromna većina stanovništva nema posla,nema para i neći ih biti sve dok je na vlasti vazalna buržoazija,ustoličena NATO bajonetama i dolarima,kojima se kupuju prodane duše.
Šta su za poslednje 4 godine donele vladavine DOS-a i koalicije DSS,G-17 i NS?
Prvo,izgubili smo državu.
Spregom vazalne vlasti i NATO država Jugoslavija je prestala da postoji.
Sistematski,podmuklo i izdajnički nastavlja se razdvajanje Srbije i Crne Gore.
Opet moje neslaganje,nije Crna Gora "pupčanom vrpcom" vezana sa Srbijom,da se ne može osamostaliti
To je isto vrijedilo i za ostale republike
E sad,"drugi je par postola" što su sve republike pa čak i najstabilnija i najrazvijenija Slovenija,daleko više izgubile,nego što su dobile osamostaljivanje.
Drugo,kao rezultat NATO agresije okupiran je Kosmet iz koga je proterano stotine hiljada Srba.
Upravljači u Južnoj srpskoj pokrajini postali su albanski teroristi i secesionisti.
Na teritoriji Srbije stvara se druga albanska država na Balkanu.
Po instrukcijama Zapada,novi gospodari naše zemlje ucenili su preostali srpski živalj na Kosmetu i izbeglice da izađu na montirane izbore i time daju legitimitet okupaciji.
Moje skromno mišljenje prije su Srbi tlačili Albance,a sada ovi tlače njih(naravno,ne svi!)
Treće,izručenjem haškoj inkviziciji rukovodilaca otpora NATO agresiji,na čelu sa Slobodanom Miloševićem,vazalna vlast faktički je odobrila agresiju NATO.
Kao završni čin te izdaje,priprema se izručenje Hagu četvorice generala, koja su neposredno komandovala vojskom i policijom u vreme suprostavljanja agresiji.
Zakon o saradnji sa Hagom predstavlja ozakonjenu izdaju i jedan je od najsramnijih dokumenata u našoj istoriji."
Tu moram iskazati jako veliko razočaranje u NKPJ,
i mislim da su,po tom pitanju,u krivu,koja iskazuje simpatije prema Miloševiću te ostalim zločincima,za razliku,od nekih drugih srpskih lijevo orijentiranih stranaka poput:
www.partijarada.org.yu
i
www.komunistisubotice.org.yu
Blaško Gabrić iz Subotice,osnivač četvrte Jugoslavije u svom dvorištu i na svom posjedu
)
"NAJSIROMAŠNIJI U EVROPI!"
Četvrto,za nepune četiri godine vladavine DOS-a i tročlane koalicije(DSS, SPO, NS)život je izgubio daleko više ljudi nego u svim nesrećama tokom 45 godina socijalizma.
Peto,pod vlašću vazalne vlade naše zemlja je postala najsiromašnija država u Evropi.
Dug inostranstvu dostigao je blizu 16 milijardi dolara.
Svaka prosečna jugoslovenska porodica (od četiri člana) danas duguje oko 8,5 hiljada dolara.
Uvoz je pokriven sa svega 20 odsto,a spoljnotrgovinski deficit iznosi preko 6 milijardi dolara.
Strani kapital ne dolazi da donese već da odnese.
Šesto,preko 60 odsto industrijskih kapaciteta ne radi,delimično radi ili je zatvoreno.
Približno 40 hiljada firmi je u stečaju ili pred stečajem.
Sva velika (ili gotovo sva) preduzeća su prodata u bescenje(uz proviziju za mafiju)stranom kapitalu i novopečenim domaćim buržujima,a za to vreme nije izgrađen nijedan veći industrijski objekat.
Sve što imamo izgrađeno je u socijalizmu.
Mafija je pravila jedino kioske za šverc.
Ako se uračuna celokupno radno sposobno stanovništvo,broj nezaposlenih prelazi 2 miliona ljudi.
Vlasti Srbije i Crne Gore u nezaposlene ubrajaju samo one koji se vode na biroima rada.
Broj nezaposlenih se stalno povećava.
Prosečna dnevna zarada zaposlenih je znatno manja od 2 dolara,ako se uzme u obzir koliko članova svoje porodice jedan zaposleni izdržava.
Radnička klasa je obespravljena i pretvorene u najamne radnike stranih kapitalista i domaće mafije.
Uz podršku korumpiranih vođa sindikata donet je najreakcionarniji u Evropi Zakon o radu.
Sedmo,penzioneri su postali (bar ogromna većina)bespomoćni prosjaci.
Osmo,selo je izloženo strahovitim nametima i pljački i prepušteno samo sebi.
Deveto,po nalogu zapadnih centara sistematski se smanjuje i slabi naša vojska.
Ko ne hrani svoju vojsku - hraniće tuđu."
"NEMA "POŠTENE" PRIVATIZACIJE!"
"Deseto,privatizacija državne,društvene i zadružne svojine strani i novopečeni domaći kapitalisti oteli su našem narodu ono što su krvlju i znojem decenijama stvarali naši preci,naši očevi i majke i mi sami.
Nema "poštene" privatizacije niti je može biti.
Svaka privatizacija je legalizovana pljačka.
Naivno je verovati da je prelazak u privatne ruke,pogotovu u ruke stranaca,naših preduzeća i prirodnih bogatstava u interesu običnih građana ili jugoslovenske privrede u celini.
Nameće se pitanje:
odakle para novopečenoj finansijskoj mafiji i oligarhiji da "kupuje"(tačnije otima)čitave fabrike,robne kuće,banke,rudnike, banje,hotele?
Niko po zakonima ove zemlje nije mogao na pošten način da zaradi toliko para da bi bio u stanju da kupuje preduzeća koja često vrede i stotine miliona dolara.
NKPJ nema ništa protiv privatne svojine ukoliko čovek sam ili udružen sa nekim radi i ne eksploatiše druge.
Ali nikada takvim radom on ne može na pošten način da zaradi toliko da bi kupovao fabrike,banke i rudnike."
"NE U NATO I EU!"
"Jedanesto,NKPJ je izričito protiv ulaska naše zemlje u NATO i Partnerstvo za mir.
NATO je citadela svetskog terorizma i agresije.
On je organizator,podstrekač i učesnik gotovo svih masovnih krvoprolića, pritisaka i blokada u kojima je posle II svetskog rata stradalo preko 30 miliona i obogaljeno više od 100 miliona ljudi.
NATO - to su potoci krvi,razaranja i otimačine.
NATO je rat.
NATO je neprijatelj Jugoslavije i stoga se tužba naše zemlje protiv njega ne sme povući.
Evropska unija je nova tamnica naroda u kojoj bi mi bili sluge,konjušari i izmećari.
EU je pravljena po kriterijumu i u interesu krupnog zapadnoevropskog kapitala.
Na nedavnim izborima za Parlament EU glasalo je samo 27% stanovništva.
Od toga je 18% bilo protiv EU koja se čudovišnom propagandom mašinerijom i fabrikama laži nameće narodima Evrope.
NKPJ je kategorički protiv utapanja naše zemlje u EU.
NKPJ je jedina politička organizacija na prostorima bivše SFRJ koja kaže da:
"Nema socijalne pravde - bez socijalizma!"
Političke partije i pojedinci koji obećavaju da bi njihovim izborom našom otadžbinom potekli med i mleko obmanjuju narod,prodajući im šarene laže.
Bez rešavanja fundamentalnih političkih,ekonomskih,odbrambenih, socijalnih i finansijskih problema,bez istinske nezavisnosti,ne može se uspešno rešiti nijedno važno opštedržavno niti lokalno pitanje u Beogradu i na celokupnoj teritoriji Srbije.
Preblemi privrede ne mogu se rešavati parcijalno,jer su njeni najvitalniji delovi već u tuđim rukama.
A bez prihoda od industrije i poljoprivrede nema sredstava za normalno i uspešno funkcionisanje države i lokalne samouprave.
Samo orijentacija na istinski socijalizam može izvući našu zemlju iz kolapsa u koji ga je uvukla vazalna vlast.
Sadašnja kontrarevolucija je prolazno,retrogradno i sramno poglavlje u istoriji civilizacije.
Socijalizam je zakonomerna etapa u razvoju ljudskog društva i stoga je neuništiv!
Danas socijalističke zemlje imaju daleko najbrži ekonomski rast u svetu.
A pod zastavom socijalizma i dalje maršira oko 1,5 milijardi ljudi.
Dok god u svetu i kod nas postoje u masovnim razmerama socijalni i obespravljeni,siti i gladni,siromašni i bogati postojaće i težnja za socijalnom pravdom!
A socijalne pravde nema bez socijalizma.
Niti ima istinskog socijalizma bez komunista."
"NKPJ JE ČLAN SVETSKOG KOMUNISTIČKOG POKRETA!"
"Budućnost pripada socijalizmu!
Jedino u njemu ogromna većina ljudi može celovito i istinski da ostvaruje svoje političke,ekonomske,socijalne,radne,slobodarske i druge interese.
Naša je snaga u svakom našem radnom čoveku i patrioti,a ne u lopovima."
"DVADESET I PRVI VEK BIIĆE VEK TRIJUMFA SOCIJALIZMA"
"SOCIJALIZAM JE BIO I OSTAO BOLJI"
NOVA KOMUNISTIČKA PARTIJA JUGOSLAVIJE
BEOGRAD,NEMANJINA 34/III
WEB:
http://members.tripod.com/nkpj/
TEL/FAKS:
O11-2642-985
"DRUGARICE I DRUGOVI,GRAĐANI SRBIJE!"
"Četiri i po decenije živeli smo u socijalizmu koji je imao stotine mana i hiljade vrlina.
Sada smo ugurani u divlji kapitalizam koji ima hiljade mana i nijednu vrlinu.
Praksa je nepobitno pokazala da je za običnog čoveka,za ogromnu većinu stanovništva i najgori socijalizam bolji od najboljeg kapitalizma.
"SOCIJALIZAM JE BIO BOLJI!"
Socijalizam u našoj zemlji i Evropi bio je mlad društveni sistem.
Morao je da savlađuje teške posledice I i II svetskog rata,mnogobrojne nasleđene probleme i kapitalističku blokadu.
Morao je da izdvaja velika sredstva za odbranu.
Stoga,prirodno,nije bilo izobilja.
Ali je bilo para za sve što je neophodno svakom pojedincu i društvu.
Bilo je para za redovne plate,penzije,socijalna davanja,za vojsku, besplatno zdravstvo i školstvo,za komunalije,kulturu,nauku i sport...
Zakonom je bilo zagarantovano pravo na rad i svi su bili zaposleni.
Sada,ogromna većina stanovništva nema posla,nema para i neći ih biti sve dok je na vlasti vazalna buržoazija,ustoličena NATO bajonetama i dolarima,kojima se kupuju prodane duše.
Šta su za poslednje 4 godine donele vladavine DOS-a i koalicije DSS,G-17 i NS?
Prvo,izgubili smo državu.
Spregom vazalne vlasti i NATO država Jugoslavija je prestala da postoji.
Sistematski,podmuklo i izdajnički nastavlja se razdvajanje Srbije i Crne Gore.
Opet moje neslaganje,nije Crna Gora "pupčanom vrpcom" vezana sa Srbijom,da se ne može osamostaliti
To je isto vrijedilo i za ostale republike
E sad,"drugi je par postola" što su sve republike pa čak i najstabilnija i najrazvijenija Slovenija,daleko više izgubile,nego što su dobile osamostaljivanje.
Drugo,kao rezultat NATO agresije okupiran je Kosmet iz koga je proterano stotine hiljada Srba.
Upravljači u Južnoj srpskoj pokrajini postali su albanski teroristi i secesionisti.
Na teritoriji Srbije stvara se druga albanska država na Balkanu.
Po instrukcijama Zapada,novi gospodari naše zemlje ucenili su preostali srpski živalj na Kosmetu i izbeglice da izađu na montirane izbore i time daju legitimitet okupaciji.
Moje skromno mišljenje prije su Srbi tlačili Albance,a sada ovi tlače njih(naravno,ne svi!)
Treće,izručenjem haškoj inkviziciji rukovodilaca otpora NATO agresiji,na čelu sa Slobodanom Miloševićem,vazalna vlast faktički je odobrila agresiju NATO.
Kao završni čin te izdaje,priprema se izručenje Hagu četvorice generala, koja su neposredno komandovala vojskom i policijom u vreme suprostavljanja agresiji.
Zakon o saradnji sa Hagom predstavlja ozakonjenu izdaju i jedan je od najsramnijih dokumenata u našoj istoriji."
Tu moram iskazati jako veliko razočaranje u NKPJ,
i mislim da su,po tom pitanju,u krivu,koja iskazuje simpatije prema Miloševiću te ostalim zločincima,za razliku,od nekih drugih srpskih lijevo orijentiranih stranaka poput:
www.partijarada.org.yu
i
www.komunistisubotice.org.yu
Blaško Gabrić iz Subotice,osnivač četvrte Jugoslavije u svom dvorištu i na svom posjedu
)"NAJSIROMAŠNIJI U EVROPI!"
Četvrto,za nepune četiri godine vladavine DOS-a i tročlane koalicije(DSS, SPO, NS)život je izgubio daleko više ljudi nego u svim nesrećama tokom 45 godina socijalizma.
Peto,pod vlašću vazalne vlade naše zemlja je postala najsiromašnija država u Evropi.
Dug inostranstvu dostigao je blizu 16 milijardi dolara.
Svaka prosečna jugoslovenska porodica (od četiri člana) danas duguje oko 8,5 hiljada dolara.
Uvoz je pokriven sa svega 20 odsto,a spoljnotrgovinski deficit iznosi preko 6 milijardi dolara.
Strani kapital ne dolazi da donese već da odnese.
Šesto,preko 60 odsto industrijskih kapaciteta ne radi,delimično radi ili je zatvoreno.
Približno 40 hiljada firmi je u stečaju ili pred stečajem.
Sva velika (ili gotovo sva) preduzeća su prodata u bescenje(uz proviziju za mafiju)stranom kapitalu i novopečenim domaćim buržujima,a za to vreme nije izgrađen nijedan veći industrijski objekat.
Sve što imamo izgrađeno je u socijalizmu.
Mafija je pravila jedino kioske za šverc.
Ako se uračuna celokupno radno sposobno stanovništvo,broj nezaposlenih prelazi 2 miliona ljudi.
Vlasti Srbije i Crne Gore u nezaposlene ubrajaju samo one koji se vode na biroima rada.
Broj nezaposlenih se stalno povećava.
Prosečna dnevna zarada zaposlenih je znatno manja od 2 dolara,ako se uzme u obzir koliko članova svoje porodice jedan zaposleni izdržava.
Radnička klasa je obespravljena i pretvorene u najamne radnike stranih kapitalista i domaće mafije.
Uz podršku korumpiranih vođa sindikata donet je najreakcionarniji u Evropi Zakon o radu.
Sedmo,penzioneri su postali (bar ogromna većina)bespomoćni prosjaci.
Osmo,selo je izloženo strahovitim nametima i pljački i prepušteno samo sebi.
Deveto,po nalogu zapadnih centara sistematski se smanjuje i slabi naša vojska.
Ko ne hrani svoju vojsku - hraniće tuđu."
"NEMA "POŠTENE" PRIVATIZACIJE!"
"Deseto,privatizacija državne,društvene i zadružne svojine strani i novopečeni domaći kapitalisti oteli su našem narodu ono što su krvlju i znojem decenijama stvarali naši preci,naši očevi i majke i mi sami.
Nema "poštene" privatizacije niti je može biti.
Svaka privatizacija je legalizovana pljačka.
Naivno je verovati da je prelazak u privatne ruke,pogotovu u ruke stranaca,naših preduzeća i prirodnih bogatstava u interesu običnih građana ili jugoslovenske privrede u celini.
Nameće se pitanje:
odakle para novopečenoj finansijskoj mafiji i oligarhiji da "kupuje"(tačnije otima)čitave fabrike,robne kuće,banke,rudnike, banje,hotele?
Niko po zakonima ove zemlje nije mogao na pošten način da zaradi toliko para da bi bio u stanju da kupuje preduzeća koja često vrede i stotine miliona dolara.
NKPJ nema ništa protiv privatne svojine ukoliko čovek sam ili udružen sa nekim radi i ne eksploatiše druge.
Ali nikada takvim radom on ne može na pošten način da zaradi toliko da bi kupovao fabrike,banke i rudnike."
"NE U NATO I EU!"
"Jedanesto,NKPJ je izričito protiv ulaska naše zemlje u NATO i Partnerstvo za mir.
NATO je citadela svetskog terorizma i agresije.
On je organizator,podstrekač i učesnik gotovo svih masovnih krvoprolića, pritisaka i blokada u kojima je posle II svetskog rata stradalo preko 30 miliona i obogaljeno više od 100 miliona ljudi.
NATO - to su potoci krvi,razaranja i otimačine.
NATO je rat.
NATO je neprijatelj Jugoslavije i stoga se tužba naše zemlje protiv njega ne sme povući.
Evropska unija je nova tamnica naroda u kojoj bi mi bili sluge,konjušari i izmećari.
EU je pravljena po kriterijumu i u interesu krupnog zapadnoevropskog kapitala.
Na nedavnim izborima za Parlament EU glasalo je samo 27% stanovništva.
Od toga je 18% bilo protiv EU koja se čudovišnom propagandom mašinerijom i fabrikama laži nameće narodima Evrope.
NKPJ je kategorički protiv utapanja naše zemlje u EU.
NKPJ je jedina politička organizacija na prostorima bivše SFRJ koja kaže da:
"Nema socijalne pravde - bez socijalizma!"
Političke partije i pojedinci koji obećavaju da bi njihovim izborom našom otadžbinom potekli med i mleko obmanjuju narod,prodajući im šarene laže.
Bez rešavanja fundamentalnih političkih,ekonomskih,odbrambenih, socijalnih i finansijskih problema,bez istinske nezavisnosti,ne može se uspešno rešiti nijedno važno opštedržavno niti lokalno pitanje u Beogradu i na celokupnoj teritoriji Srbije.
Preblemi privrede ne mogu se rešavati parcijalno,jer su njeni najvitalniji delovi već u tuđim rukama.
A bez prihoda od industrije i poljoprivrede nema sredstava za normalno i uspešno funkcionisanje države i lokalne samouprave.
Samo orijentacija na istinski socijalizam može izvući našu zemlju iz kolapsa u koji ga je uvukla vazalna vlast.
Sadašnja kontrarevolucija je prolazno,retrogradno i sramno poglavlje u istoriji civilizacije.
Socijalizam je zakonomerna etapa u razvoju ljudskog društva i stoga je neuništiv!
Danas socijalističke zemlje imaju daleko najbrži ekonomski rast u svetu.
A pod zastavom socijalizma i dalje maršira oko 1,5 milijardi ljudi.
Dok god u svetu i kod nas postoje u masovnim razmerama socijalni i obespravljeni,siti i gladni,siromašni i bogati postojaće i težnja za socijalnom pravdom!
A socijalne pravde nema bez socijalizma.
Niti ima istinskog socijalizma bez komunista."
"NKPJ JE ČLAN SVETSKOG KOMUNISTIČKOG POKRETA!"
"Budućnost pripada socijalizmu!
Jedino u njemu ogromna većina ljudi može celovito i istinski da ostvaruje svoje političke,ekonomske,socijalne,radne,slobodarske i druge interese.
Naša je snaga u svakom našem radnom čoveku i patrioti,a ne u lopovima."
"DVADESET I PRVI VEK BIIĆE VEK TRIJUMFA SOCIJALIZMA"
"SOCIJALIZAM JE BIO I OSTAO BOLJI"
NOVA KOMUNISTIČKA PARTIJA JUGOSLAVIJE
BEOGRAD,NEMANJINA 34/III
WEB:
http://members.tripod.com/nkpj/
TEL/FAKS:
O11-2642-985
Slaven- Broj postova : 6432
Location : Arkadija(mitološka zemlja sreće iz grčke mitologije)
Registration date : 2008-08-23 -
"HRISOVULJA"
Slaven Sat Sep 13, 2008 4:22 am
"HRISOVULJA"
"Kada,gde,kako?
Da li vreme teče unapred?
Ne,kao da postaje sve drugačije.
Prostor i vreme,te kategorije egzistencijalnosti kao da pokazuju mutantni karakter svojih bazičnih osobina.
Ljudsko društvo kao i prirodu determinišu od vajkada pomenute egzistencijalnosti.
Temporalnost upravo daje dinamiku razvoju društva.
Istorijske činjenice nedvosmisleno ukazuju kako jedna društvena forma, jedan oblik društveveno-ekonomskog sistema smenjuje drugi.
Upravo u takvom sledu ogleda se normalan tok razvoja čoveka kao socijalnog bića.
Svakako ova dijalektička zakonitost je zdravog karaktera samo kada biva determinisana progresijom kao suštinskom odrednicom.
Progresija se konkretno ispoljava u smislu da zaostali - retrogradni sistem smenjuje napredniji i razvijeniji društveni i ekonomski poredak.
Srbija i srpsko društvo ovde i sada,zapravo već duže vreme pokazuju veći broj snažnih i opasnih znakova maligne bolesti koji se manifestuju kroz najretrogradnije fenomene.
Dominantan fenomen takve vrste je svakako
NACIONALIZAM i KLERONACIONALIZAM
sa često izraženim elementima
FAŠIZMA.
Crkva je na javnoj društvenoj sceni.
Sveštenici,od predstavnika najuže crkvene hijerarhije,pa do paroha u kakvom selu učestvuju u svim bitnijim zbivanjima.
Oni određuju kada će narod postiti,kada ne.
Određuju i da li se u vreme posta sme održavati neka javna manifestacija i kakvog karaktera sme biti.
Apsolutno svaka državna svečanost upriličena povodom značajnih kulturno-istorijskih događaja je mesto na kome je uvek i nezaobilazno prisutna,uz državnu i crkvena elita.
Znači bez dvoumljenja
CRKVENO-DRŽAVNI SAVEZ.
Srbijo,dobrodošla u 14-ti vek!!
Žal za Srbijom "svetorodne loze Nemanjića".
Znači najbitnije je za čoveka da je Srbin i Pravoslavac.
No,ovo je samo manifestna pojava dugogodišnje teze lansirane u klerikalnim i njima bliskim laičkim krugovima.
Pomenuta teza eksponira mitski stav o Srbima kao starom i jednom od najstarijih naroda na svetu,sa metafizičkom nebeskom dimenzijom, dimenzijom neuništivosti i večnosti,za ugled svima drugima,svagda i uvek.
No gore pomenuti stav dobija kod svojih pristalica veliku specifičnu težinu,jer je izgrađen na ideji drmatičnosti trenutka opstanka Srbije i srpstva.
Ova dramatičnost eksponira ideju da protiv svekolikog srpskog naciona i vere pravoslavne postoji svetska zavera.
Cilj ove zavere je uništenje pomenute vere i nacije,a kao nosioci ovog podhvata imenovani su JEVREJI,tj judeo-bankari.
Ova teorija ima i svoju dogmatsko-metafizičku stranu,jer svoje ideje obavija tumačenjem određenih apokaliptičnih hrišćansko-dogmatskih spisa u koje ne bi smeo posumnjati ni jedan ortodoksni vernik.
Iznesene činjenice nedvosmisleno ukazuju na pomenutu spregu između nacionalizma i kleronacionalizma koji produkuje teorije zavere i antisemitizam,tj.FAŠIZAM.
Nosioci ovih ideja su personalizovani u likovima davno poraženih retrogradnih snaga koje se sada ekspanzivno afirmišu.
Najekstremnija ličnost po subjektivnoj proceni iz te plejade je izvesni RATIBOR-RAJKO ĐURĐEVIĆ
bivši nedićevsko-četnički omladinac i ideolog koji putem svoje izdavačke kuće "IHTUS"-"HRIŠĆANSKA KNJIGA",zapravo literature koju plasira,opasno i snažno truje svest naročito mladih generacija na duži rok.
Ovi podaci su precizno navedeni,primarno i da bi se empirijski mogli proveriti.
Pitanje svih pitanja na temelju iznesenog je:
"KAKAV JE STAV DRŽAVE I NJENIH INSTITUCIJA PREMA OVAKVIM I SLIČNIM "LITERARNIM" FENOMENIMA?"
Država se po ovakvim pitanjima uglavnom ne oglašava.
Ona je "tolerantna" i "demokratska".
Izraziti i ovakve stavove,izvesno je,da je po shvatanju današnjih vlastodržaca "in",jer se i na takav način najbolje distancira od "antisrpskog komunizma,koji je Srbiju razarao 50 godina".
No,svako ko iole može i ume elementarno logički da razmišlja odmah će zapaziti ne samo ordinarnu laž i izmišljotinu "demokrata",već će u svemu tome prepoznati jednu zamaskiranu pozadinu,čije razotkrivanje pokazuje istinsku suštinu stvari.
Naime,država je kao u srednjevekovnoj Srbiji Nemanjića,crkvi,svom najbližem klasnom savezniku,podarila "tapijom" narod.
"HRISOVULJA" je zapravo naziv darovne povelje kojom je vladar feudalne Srbije darivao crkvu zemljišnim posedima,sa svim selima i stanovnicima koji su u njima živeli.
Ovi seljani su bili obavezni da argatuju za svog gospodara.
Današnja država čini suštinski istovetan potez.
Crkvi je "duhovnom tapijom",na duhovnu obradu - eksloataciju podarila narod,dok ga ona eksploatiše radno,i na veliki broj drugih,najbeskrupuloznijih načina.
Većina građana živi u ekonomskom siromaštvu.
Državnu,zapravo društvenu imovinu koju su svi zaposleni stvarali 50 godina država rasprodaje za mizernu novčanu nadoknadu domaćim i belosvetskim kapitalistima čiji je kapital često veoma sumnjivog porekla.
Potom ti kapitalisti,ili otpuštaju radnike kao radni,tj. tehnološki višak,ili ih zadržavaju na radnom mestu maksimalno eksploatišući njihovu radnu snagu i isplaćuju im najčešće minimalne zarade.
Kada je pak na bolovanju radniku se uglavnom zarada uopšte i ne isplaćuje.
Sa druge strane da i ne govorimo o tzv. radu "na crno",gde radnici ne ostvaruju ni elementarna prava na socijalno i zdravstveno osiguranje.
Pri razmatranju ovih tema,realnog života neophodno je pomenuti i penzionere koji su odradivši pošteno svoj radni vek,većinom na rubu egzistencije,jer primaju minimalne penzije sa zakašnjenjem od po nekoliko meseci.
I tako redom,i tako dalje.
Stvarnost života u "demokratiji" je vrlo,vrlo turobna i teška za većinu ljudi sa "perspektivom sjajne budućnosti u Evro-Atlantskim integracijama".
No,do ostvarenja ovog cilja narod ima pominjanu nacionalnu ideologiju i mitologiju koju održava i podgreva jedna od najstarijih i najznalačkijih ustanova za ovakav vid posla - srpska crkva.
Tako su srpska država i crkva na istom zadatku opijanja naroda da životna realnost ne bi delovala u svom punom sadržinsko-kvantitativnom smislu.
OVO VRIJEDI I ZA SVE EX JU REPUBLIKE,ALI I DRŽAVE SVIJETA OPĆENITO
Na kraju treba postaviti pitanje koliko će trajati i kada će prestati da deluje ovaj efekat darovne povelje?
Kada se svi "blagodatni" plodovi tranzicije-neokolonizacije,tj.uvođenja liberalnog kapitalizma budu manifestovali još snažnije i potpunije,neminovno većina ljudi će početi da posmatra i sagledava stvarnost otvorenih očiju.
Ove okolnosti mogu snažno uzdrmati,a verujem možda i potpuno,u izvesnoj konstelaciji i eliminisati aktuelni državno-crkveni savez.
Tada će se i sva nacionalna,tj.nacionalistička ideologija i mitologija pokazati u svom pravom,suštinskom smislu kao mehur od sapunice,koji je za sobom,na žalost ostavio najstrašnije posledice:mržnju,ratove,smrt - požar i pepeo.
Kao što sam na izvestan način maločas naznačila prava realnost ekonomskih i socijalnih odnosa postaće dominantan predmet interesovanja ljudi.
No,sam osnov,karakter i produkti ovih odnosa neminovno će inplicirati artikulaciju potrebe da se mnoge vrednosti prevrednuju,da se
REAFIRMIŠU I PONOVO OPREDMETE OSNOVNI POSTULATI SOCIJALISTIČKOG DRUŠTVA
,a što je de facto poziv na
AKCIJU PROGRESIVNIM I AVANGARDNIM SNAGAMA DA OTPOČNU I IZVRŠE TEMELJITU I POTPUNU IZMENU STVARNIH USLOVA ŽIVOTA."
SANJA ĐORĐEVIĆ
"Kada,gde,kako?
Da li vreme teče unapred?
Ne,kao da postaje sve drugačije.
Prostor i vreme,te kategorije egzistencijalnosti kao da pokazuju mutantni karakter svojih bazičnih osobina.
Ljudsko društvo kao i prirodu determinišu od vajkada pomenute egzistencijalnosti.
Temporalnost upravo daje dinamiku razvoju društva.
Istorijske činjenice nedvosmisleno ukazuju kako jedna društvena forma, jedan oblik društveveno-ekonomskog sistema smenjuje drugi.
Upravo u takvom sledu ogleda se normalan tok razvoja čoveka kao socijalnog bića.
Svakako ova dijalektička zakonitost je zdravog karaktera samo kada biva determinisana progresijom kao suštinskom odrednicom.
Progresija se konkretno ispoljava u smislu da zaostali - retrogradni sistem smenjuje napredniji i razvijeniji društveni i ekonomski poredak.
Srbija i srpsko društvo ovde i sada,zapravo već duže vreme pokazuju veći broj snažnih i opasnih znakova maligne bolesti koji se manifestuju kroz najretrogradnije fenomene.
Dominantan fenomen takve vrste je svakako
NACIONALIZAM i KLERONACIONALIZAM
sa često izraženim elementima
FAŠIZMA.
Crkva je na javnoj društvenoj sceni.
Sveštenici,od predstavnika najuže crkvene hijerarhije,pa do paroha u kakvom selu učestvuju u svim bitnijim zbivanjima.
Oni određuju kada će narod postiti,kada ne.
Određuju i da li se u vreme posta sme održavati neka javna manifestacija i kakvog karaktera sme biti.
Apsolutno svaka državna svečanost upriličena povodom značajnih kulturno-istorijskih događaja je mesto na kome je uvek i nezaobilazno prisutna,uz državnu i crkvena elita.
Znači bez dvoumljenja
CRKVENO-DRŽAVNI SAVEZ.
Srbijo,dobrodošla u 14-ti vek!!
Žal za Srbijom "svetorodne loze Nemanjića".
Znači najbitnije je za čoveka da je Srbin i Pravoslavac.
No,ovo je samo manifestna pojava dugogodišnje teze lansirane u klerikalnim i njima bliskim laičkim krugovima.
Pomenuta teza eksponira mitski stav o Srbima kao starom i jednom od najstarijih naroda na svetu,sa metafizičkom nebeskom dimenzijom, dimenzijom neuništivosti i večnosti,za ugled svima drugima,svagda i uvek.
No gore pomenuti stav dobija kod svojih pristalica veliku specifičnu težinu,jer je izgrađen na ideji drmatičnosti trenutka opstanka Srbije i srpstva.
Ova dramatičnost eksponira ideju da protiv svekolikog srpskog naciona i vere pravoslavne postoji svetska zavera.
Cilj ove zavere je uništenje pomenute vere i nacije,a kao nosioci ovog podhvata imenovani su JEVREJI,tj judeo-bankari.
Ova teorija ima i svoju dogmatsko-metafizičku stranu,jer svoje ideje obavija tumačenjem određenih apokaliptičnih hrišćansko-dogmatskih spisa u koje ne bi smeo posumnjati ni jedan ortodoksni vernik.
Iznesene činjenice nedvosmisleno ukazuju na pomenutu spregu između nacionalizma i kleronacionalizma koji produkuje teorije zavere i antisemitizam,tj.FAŠIZAM.
Nosioci ovih ideja su personalizovani u likovima davno poraženih retrogradnih snaga koje se sada ekspanzivno afirmišu.
Najekstremnija ličnost po subjektivnoj proceni iz te plejade je izvesni RATIBOR-RAJKO ĐURĐEVIĆ
bivši nedićevsko-četnički omladinac i ideolog koji putem svoje izdavačke kuće "IHTUS"-"HRIŠĆANSKA KNJIGA",zapravo literature koju plasira,opasno i snažno truje svest naročito mladih generacija na duži rok.
Ovi podaci su precizno navedeni,primarno i da bi se empirijski mogli proveriti.
Pitanje svih pitanja na temelju iznesenog je:
"KAKAV JE STAV DRŽAVE I NJENIH INSTITUCIJA PREMA OVAKVIM I SLIČNIM "LITERARNIM" FENOMENIMA?"
Država se po ovakvim pitanjima uglavnom ne oglašava.
Ona je "tolerantna" i "demokratska".
Izraziti i ovakve stavove,izvesno je,da je po shvatanju današnjih vlastodržaca "in",jer se i na takav način najbolje distancira od "antisrpskog komunizma,koji je Srbiju razarao 50 godina".
No,svako ko iole može i ume elementarno logički da razmišlja odmah će zapaziti ne samo ordinarnu laž i izmišljotinu "demokrata",već će u svemu tome prepoznati jednu zamaskiranu pozadinu,čije razotkrivanje pokazuje istinsku suštinu stvari.
Naime,država je kao u srednjevekovnoj Srbiji Nemanjića,crkvi,svom najbližem klasnom savezniku,podarila "tapijom" narod.
"HRISOVULJA" je zapravo naziv darovne povelje kojom je vladar feudalne Srbije darivao crkvu zemljišnim posedima,sa svim selima i stanovnicima koji su u njima živeli.
Ovi seljani su bili obavezni da argatuju za svog gospodara.
Današnja država čini suštinski istovetan potez.
Crkvi je "duhovnom tapijom",na duhovnu obradu - eksloataciju podarila narod,dok ga ona eksploatiše radno,i na veliki broj drugih,najbeskrupuloznijih načina.
Većina građana živi u ekonomskom siromaštvu.
Državnu,zapravo društvenu imovinu koju su svi zaposleni stvarali 50 godina država rasprodaje za mizernu novčanu nadoknadu domaćim i belosvetskim kapitalistima čiji je kapital često veoma sumnjivog porekla.
Potom ti kapitalisti,ili otpuštaju radnike kao radni,tj. tehnološki višak,ili ih zadržavaju na radnom mestu maksimalno eksploatišući njihovu radnu snagu i isplaćuju im najčešće minimalne zarade.
Kada je pak na bolovanju radniku se uglavnom zarada uopšte i ne isplaćuje.
Sa druge strane da i ne govorimo o tzv. radu "na crno",gde radnici ne ostvaruju ni elementarna prava na socijalno i zdravstveno osiguranje.
Pri razmatranju ovih tema,realnog života neophodno je pomenuti i penzionere koji su odradivši pošteno svoj radni vek,većinom na rubu egzistencije,jer primaju minimalne penzije sa zakašnjenjem od po nekoliko meseci.
I tako redom,i tako dalje.
Stvarnost života u "demokratiji" je vrlo,vrlo turobna i teška za većinu ljudi sa "perspektivom sjajne budućnosti u Evro-Atlantskim integracijama".
No,do ostvarenja ovog cilja narod ima pominjanu nacionalnu ideologiju i mitologiju koju održava i podgreva jedna od najstarijih i najznalačkijih ustanova za ovakav vid posla - srpska crkva.
Tako su srpska država i crkva na istom zadatku opijanja naroda da životna realnost ne bi delovala u svom punom sadržinsko-kvantitativnom smislu.
OVO VRIJEDI I ZA SVE EX JU REPUBLIKE,ALI I DRŽAVE SVIJETA OPĆENITO
Na kraju treba postaviti pitanje koliko će trajati i kada će prestati da deluje ovaj efekat darovne povelje?
Kada se svi "blagodatni" plodovi tranzicije-neokolonizacije,tj.uvođenja liberalnog kapitalizma budu manifestovali još snažnije i potpunije,neminovno većina ljudi će početi da posmatra i sagledava stvarnost otvorenih očiju.
Ove okolnosti mogu snažno uzdrmati,a verujem možda i potpuno,u izvesnoj konstelaciji i eliminisati aktuelni državno-crkveni savez.
Tada će se i sva nacionalna,tj.nacionalistička ideologija i mitologija pokazati u svom pravom,suštinskom smislu kao mehur od sapunice,koji je za sobom,na žalost ostavio najstrašnije posledice:mržnju,ratove,smrt - požar i pepeo.
Kao što sam na izvestan način maločas naznačila prava realnost ekonomskih i socijalnih odnosa postaće dominantan predmet interesovanja ljudi.
No,sam osnov,karakter i produkti ovih odnosa neminovno će inplicirati artikulaciju potrebe da se mnoge vrednosti prevrednuju,da se
REAFIRMIŠU I PONOVO OPREDMETE OSNOVNI POSTULATI SOCIJALISTIČKOG DRUŠTVA
,a što je de facto poziv na
AKCIJU PROGRESIVNIM I AVANGARDNIM SNAGAMA DA OTPOČNU I IZVRŠE TEMELJITU I POTPUNU IZMENU STVARNIH USLOVA ŽIVOTA."
SANJA ĐORĐEVIĆ
Slaven- Broj postova : 6432
Location : Arkadija(mitološka zemlja sreće iz grčke mitologije)
Registration date : 2008-08-23 -
"SAOPŠTENJE NKPJ-NAGRADA ZA IZDAJU"
Slaven Sat Sep 13, 2008 4:22 am
"NAGRADA ZA IZDAJU"
"SAOPŠTENJE NKPJ POVODOM USVAJANJA ZAKONA U SKUPŠTINI SRBIJE O IZJEDNAČAVANJU PRAVA ČETNIKA I PARTIZANA u II. SVETKOM RATU"
"Usvajanje zakona u Skupštini Srbije o izjednačavanju prava četnika i partizana u II.svetskom ratu je apsurdan,antiistorijski i sraman čin kojim se odobrava,izdaja dražićevaca.
Postoje stotine neoborivih dokaza iz jugoslovenskih,sovjetskih,američkih, britanskih i nemačkih izvora o saradnji četnika sa hitlerovskim i italijanskim okupatorom,sa kvislinškim bandama Nedića i Ljotića.
Postoje na hiljade potvrđenih dokaza o stravičnim i grozomornim masovnim i pojedinačnim zločinima četnika protiv golorukog naroda,patriota,partizana i njihovih simpatizera.
Sačuvani su dokumenti o sastancima,sporazumima i zajedničkim akcijama protiv partizana,o pomoći u oružju,municiji,odeći,obući i hrani,o finansiranju četničkog pokreta od strane Nemaca,Talijana,nedićevaca i ljotićevaca.
Još po sporazumu iz avgusta 1941.godine,Nemci kompletno snabdevaju i plaćaju 72 četnička oficira i 7.963 redova četničkog vojvode Koste Pećanca i 3 hiljade pripadnika formacije pod direktnom komandom Draže Mihailovića.
Predstavnici D.Mihailovića i komandanti njegovih korpusa,štabova i drugih jedinica:
Predrag Raković,Nikola Kalabić,Pavle Đurišić,Bajo Stanišić,Blažo Đukanović,Dragoslav Račić,Neško Nedić,Momčilo Đujić,Gojko Borota, Lukačević,Raković,Ocokoljić,Jevđević i na desetine drugih pregovaraju, postižu i potpisuju sporazume sa okupatorom u selu Divcu,Čačku,Požegi, Toplici,istočnoj Srbiji,Dalmaciji,Topoli,Sarajevu,Podgorici,Lici i u drugim mestima i krajevima o međusobnom nenapadanju,o pomoći četnicima, i o zajedničkoj borbi protiv partizana.
U okupiranoj zoni u Dalmaciji četnici formiraju antikomunističku policiju,čiji su instruktori italijanski oficiri.
Za saradnju sa Vermahtom u borbi protiv NOB-a Hitler odlikuje Gvozdenim krstom četničkog vojvodu Pavla Đurišića.
Četnička kama i najsvirepiji zločini,posebno "crnih trojki",protiv antifašista usmrtile su na desetine hiljada patriota.
Mnogi zarobljeni partizani isporučivani su Nedićevim kvislinzima ili direktno okupatoru.
Britanska vlada zatražila je u januaru 1943.godine od jugoslovenske izbegličke vlade u Londonu da četnici D.Mihailovića prekinu saradnju sa okupatorom i obustave borbu protiv NOB-a i POJ-a.
Ali četnici su do kraja rata kolaborirali sa fašistima i kvislinzima.
U Topoli su se 11.avgusta 1944.godine sastali četnički prvaci major Dragoslav Račić i kapetani Neško Nedić i Nikola Kalabić sa predstavnikom nemačke komande za Jugoistok Princom fon Vredeom,uz posredništvo Milana Nedića.
Dogovorili su se o detaljima zajedničke borbe protiv Narodnooslobodilačke vojske Jugoslavije.
Dvanaestog septembra 1944.godine kralj Petar II. preko Radio Londona pozvao je četnike da "pristupe Narodnooslobodilačkoj borbi pod maršalom Titom".
Pod pritiskom saveznika, koji su raspolagali mnogobrojnim dokazima o saradnji četnika sa okupatorom,Kralj Petar II. u toj poruci kaže:
"Svi oni koji se oslanjaju na neprijatelja protiv interesa svog vlastitog naroda i njegove budućnosti,i koji se ne bi odazvali ovom pozivu,neće uspeti da se oslobode izdajničkog žiga ni pred narodom ni pred istorijom."
Petar II. dalje odlučno osuđuje "pokušaje da se opravda saradnja sa neprijateljem i izazove razdor unutar naroda u najtežim časovima njegove istorije."
Tu i tamo bilo je pojedinaca i pojedinih manjih četničkih formacija koji su se na sopstvenu inicijativu suprostavljali okupatoru i kvislinzima,ali takvi postupci su bili u suprotnosti sa politikom i kolaboracijom rukovodstva četničkog pokreta na čelu sa Dražom Mihailovićem.
Ni na jednoj konferenciji savezničkih zemalja - SSSR,SAD,Engleska - održanim u Teheranu,Moskvi,na Jalti,četnici se ne pominju kao antifašistička snaga.
Istovremeno,na svim savezničkim konferencijama donošene su odluke o saradnji i pružanju pomoći Narodnooslobodilačkoj borbi,kao jedinoj antifašističkoj snazi u Jugoslaviji.
Istorija će strpati u sramnu grobnicu prošlosti odluku Skupštine Srbije kojom se izdaja pretvara u antifašizam i nagrađuje."
SEKRETARIJAT NKPJ
"SAOPŠTENJE NKPJ POVODOM USVAJANJA ZAKONA U SKUPŠTINI SRBIJE O IZJEDNAČAVANJU PRAVA ČETNIKA I PARTIZANA u II. SVETKOM RATU"
"Usvajanje zakona u Skupštini Srbije o izjednačavanju prava četnika i partizana u II.svetskom ratu je apsurdan,antiistorijski i sraman čin kojim se odobrava,izdaja dražićevaca.
Postoje stotine neoborivih dokaza iz jugoslovenskih,sovjetskih,američkih, britanskih i nemačkih izvora o saradnji četnika sa hitlerovskim i italijanskim okupatorom,sa kvislinškim bandama Nedića i Ljotića.
Postoje na hiljade potvrđenih dokaza o stravičnim i grozomornim masovnim i pojedinačnim zločinima četnika protiv golorukog naroda,patriota,partizana i njihovih simpatizera.
Sačuvani su dokumenti o sastancima,sporazumima i zajedničkim akcijama protiv partizana,o pomoći u oružju,municiji,odeći,obući i hrani,o finansiranju četničkog pokreta od strane Nemaca,Talijana,nedićevaca i ljotićevaca.
Još po sporazumu iz avgusta 1941.godine,Nemci kompletno snabdevaju i plaćaju 72 četnička oficira i 7.963 redova četničkog vojvode Koste Pećanca i 3 hiljade pripadnika formacije pod direktnom komandom Draže Mihailovića.
Predstavnici D.Mihailovića i komandanti njegovih korpusa,štabova i drugih jedinica:
Predrag Raković,Nikola Kalabić,Pavle Đurišić,Bajo Stanišić,Blažo Đukanović,Dragoslav Račić,Neško Nedić,Momčilo Đujić,Gojko Borota, Lukačević,Raković,Ocokoljić,Jevđević i na desetine drugih pregovaraju, postižu i potpisuju sporazume sa okupatorom u selu Divcu,Čačku,Požegi, Toplici,istočnoj Srbiji,Dalmaciji,Topoli,Sarajevu,Podgorici,Lici i u drugim mestima i krajevima o međusobnom nenapadanju,o pomoći četnicima, i o zajedničkoj borbi protiv partizana.
U okupiranoj zoni u Dalmaciji četnici formiraju antikomunističku policiju,čiji su instruktori italijanski oficiri.
Za saradnju sa Vermahtom u borbi protiv NOB-a Hitler odlikuje Gvozdenim krstom četničkog vojvodu Pavla Đurišića.
Četnička kama i najsvirepiji zločini,posebno "crnih trojki",protiv antifašista usmrtile su na desetine hiljada patriota.
Mnogi zarobljeni partizani isporučivani su Nedićevim kvislinzima ili direktno okupatoru.
Britanska vlada zatražila je u januaru 1943.godine od jugoslovenske izbegličke vlade u Londonu da četnici D.Mihailovića prekinu saradnju sa okupatorom i obustave borbu protiv NOB-a i POJ-a.
Ali četnici su do kraja rata kolaborirali sa fašistima i kvislinzima.
U Topoli su se 11.avgusta 1944.godine sastali četnički prvaci major Dragoslav Račić i kapetani Neško Nedić i Nikola Kalabić sa predstavnikom nemačke komande za Jugoistok Princom fon Vredeom,uz posredništvo Milana Nedića.
Dogovorili su se o detaljima zajedničke borbe protiv Narodnooslobodilačke vojske Jugoslavije.
Dvanaestog septembra 1944.godine kralj Petar II. preko Radio Londona pozvao je četnike da "pristupe Narodnooslobodilačkoj borbi pod maršalom Titom".
Pod pritiskom saveznika, koji su raspolagali mnogobrojnim dokazima o saradnji četnika sa okupatorom,Kralj Petar II. u toj poruci kaže:
"Svi oni koji se oslanjaju na neprijatelja protiv interesa svog vlastitog naroda i njegove budućnosti,i koji se ne bi odazvali ovom pozivu,neće uspeti da se oslobode izdajničkog žiga ni pred narodom ni pred istorijom."
Petar II. dalje odlučno osuđuje "pokušaje da se opravda saradnja sa neprijateljem i izazove razdor unutar naroda u najtežim časovima njegove istorije."
Tu i tamo bilo je pojedinaca i pojedinih manjih četničkih formacija koji su se na sopstvenu inicijativu suprostavljali okupatoru i kvislinzima,ali takvi postupci su bili u suprotnosti sa politikom i kolaboracijom rukovodstva četničkog pokreta na čelu sa Dražom Mihailovićem.
Ni na jednoj konferenciji savezničkih zemalja - SSSR,SAD,Engleska - održanim u Teheranu,Moskvi,na Jalti,četnici se ne pominju kao antifašistička snaga.
Istovremeno,na svim savezničkim konferencijama donošene su odluke o saradnji i pružanju pomoći Narodnooslobodilačkoj borbi,kao jedinoj antifašističkoj snazi u Jugoslaviji.
Istorija će strpati u sramnu grobnicu prošlosti odluku Skupštine Srbije kojom se izdaja pretvara u antifašizam i nagrađuje."
SEKRETARIJAT NKPJ
Slaven- Broj postova : 6432
Location : Arkadija(mitološka zemlja sreće iz grčke mitologije)
Registration date : 2008-08-23 -
"KOMUNISTIČKO-RADNIČKA KOALICIJA-KORAK"
Slaven Sat Sep 13, 2008 4:23 am
"KOMUNISTIČKO-RADNIČKA KOALICIJA-KORAK"
"Poštovani birači,
Vi,koji živite od svog rada,Vi,koji niste uspeli da za male pare kupite neku fabriku ili bar vilu na Dedinju.
Vi,koji nemate svoju privatnu televiziju ni šećeranu.
Vi,koji ste i pored rada ili želje za radom na ivici gladi,bez perspektive,
OPLJAČKANI,PONIŽENI I PREVARENI.
Vreme je da shvatite da je sve to toliko upropašteno da brzog oporavka nema i da je prvi KORAK da shvatite kako ste prevareni.
Ne dopustite da Vas ponovo iskoriste.
Pre tri godine se Miloševićeve "pobede" više nisu mogle trpeti i "začepili ste nos i glasali za DOS".
Posle su Vas zajahali i tvrdili da ste izabrali:
Čanka,Kasu,Čedu,Natašu i slične,i putem izbora,ukazali im poverenje da (pro)daju sve,i ugošćavaju Solanu i razne del Ponteove.
Nije istina da je bolji život nemoguć.
Pa,mi smo to već imali:
i dobru platu,i siguran posao,i besplatno školovanje,i besplatno zdravstvo.
I tu su Vas prevarili - da se to ne može ponoviti,jer je sve to od "zaduživanja".
Lažu.
To je od našeg rada i Zakona,koji su sprečavali da se plodovi toga iznose.
Ukupan dug u velikoj Jugoslaviji,bio je oko 20 milijardi dolara,znači $800 po glavi stanovnika.
To je u to vreme bila dvomesečna plata.
Zar smo od dvomesečne plate decenijama odlično živeli?
A danas je dug 12 milijardi dolara na 10 miliona stanovnika.
Svi znate kako danas živimo.
Nije istina da se mora biti baš ovako ponižen,jer sve drugo vodi u novi rat,pa Engleska ne ratuje sa Amerikom
A,videli ste, kako su stotine hiljada ljudi u Londonu dočekale Buša,kao zločinca i ubicu.
Nije istina da se sve mora rasprodati (češće pokloniti) i sve otpustiti, jer eto,takva je tranzicija.
Slovenci su zadržali stari,socijalistički Zakon o radu i ograničili strance.
Bolje žive,bliže su Evropi.
Što je samo dokaz kako se Slovenci prema svojima ponašaju , za rzliku od licemjernih 
i nesolidarnih 
i kretenoidnih 
Hrvata da i ne govorim
"NIJE ISTINA DA JE NAŠ JEDINI CILJ ULAZAK U EVROPU"
Obratite pažnju da Vam niko ne obećava bolji život,već samo ulazak u Evropu za desetak godina.
Oni Vam lukavo ostavljaju da sami zaključite kako ćete tada dostići standard Nemačke(zapadne,u istočnoj ni sada ne cvetaju ruže).
Za deset godina to će biti jedna Evropa na papiru,dve u realnosti.
Već sada su oba američka kontinenta ujedinjena u nekakvu trgovinsku i carinsku organizaciju,ali jedno su SAD i Kanada,a drugo Meksiko, Gvatemala i sl.
Za nas su,ako ovako nastavimo u toj budućoj dvodomnoj Evropi, rezervisane prljave industrije,(naš ugalj,nama čađ - njima struja,nama prljava cementara - oni se jeftino izgrađuju);skladišta nuklearnog otpada;davanje krvi i bubrega za presađivanje;i turizam sa prostitucijom muškom i ženskom,kao i Haiti,odakle je potekla SIDA.
Nije istina da nema ALTERNATIVE.
Oni su se lažno podelili da Vam daju privid bogatog izbora(čak i Otpor izmislili da izgleda da ima i nešto novo).
Svi oni imaju nameru da nastave isto - da nas lažu,prodaju,seju iluzije, plaše....
ISTINA JE DA VI ZASLUŽUJETE ŽIVOT DOSTOJAN ČOVEKA, BAR ONOG KVALITETA KAKAV STE ŽIVELI DO 1980.GODINE.
AKO VAM DO SADA NIJE BILO DOBRO,A SIGURNO NIJE,NEMA RAZLOGA DA PONOVO GLASATE ZA ISTE.
Ukoliko
MISLITE
da je
RAZUMNO
prekinuti agoniju u kojoj smo,zahvaljujući svakodnevnim kapitalističkim prevarama,lažima,aferama,korupciji,... "
PODRŽITE NAŠU KANDIDATURU.
"KORAK" JE PRAVI IZBOR - OSTALI SU SVI ISTI!"
IZBORNI ŠTAB KOALICIJE "KORAK"
UL.OTONA ŽUPANČIĆA 29
NOVI BEOGRAD
TEL:011/319-24-80
"Poštovani birači,
Vi,koji živite od svog rada,Vi,koji niste uspeli da za male pare kupite neku fabriku ili bar vilu na Dedinju.
Vi,koji nemate svoju privatnu televiziju ni šećeranu.
Vi,koji ste i pored rada ili želje za radom na ivici gladi,bez perspektive,
OPLJAČKANI,PONIŽENI I PREVARENI.
Vreme je da shvatite da je sve to toliko upropašteno da brzog oporavka nema i da je prvi KORAK da shvatite kako ste prevareni.
Ne dopustite da Vas ponovo iskoriste.
Pre tri godine se Miloševićeve "pobede" više nisu mogle trpeti i "začepili ste nos i glasali za DOS".
Posle su Vas zajahali i tvrdili da ste izabrali:
Čanka,Kasu,Čedu,Natašu i slične,i putem izbora,ukazali im poverenje da (pro)daju sve,i ugošćavaju Solanu i razne del Ponteove.
Nije istina da je bolji život nemoguć.
Pa,mi smo to već imali:
i dobru platu,i siguran posao,i besplatno školovanje,i besplatno zdravstvo.
I tu su Vas prevarili - da se to ne može ponoviti,jer je sve to od "zaduživanja".
Lažu.
To je od našeg rada i Zakona,koji su sprečavali da se plodovi toga iznose.
Ukupan dug u velikoj Jugoslaviji,bio je oko 20 milijardi dolara,znači $800 po glavi stanovnika.
To je u to vreme bila dvomesečna plata.
Zar smo od dvomesečne plate decenijama odlično živeli?
A danas je dug 12 milijardi dolara na 10 miliona stanovnika.
Svi znate kako danas živimo.
Nije istina da se mora biti baš ovako ponižen,jer sve drugo vodi u novi rat,pa Engleska ne ratuje sa Amerikom
A,videli ste, kako su stotine hiljada ljudi u Londonu dočekale Buša,kao zločinca i ubicu.
Nije istina da se sve mora rasprodati (češće pokloniti) i sve otpustiti, jer eto,takva je tranzicija.
Slovenci su zadržali stari,socijalistički Zakon o radu i ograničili strance.
Bolje žive,bliže su Evropi.
Što je samo dokaz kako se Slovenci prema svojima ponašaju
, za rzliku od licemjernih i nesolidarnih i kretenoidnih Hrvata da i ne govorim "NIJE ISTINA DA JE NAŠ JEDINI CILJ ULAZAK U EVROPU"
Obratite pažnju da Vam niko ne obećava bolji život,već samo ulazak u Evropu za desetak godina.
Oni Vam lukavo ostavljaju da sami zaključite kako ćete tada dostići standard Nemačke(zapadne,u istočnoj ni sada ne cvetaju ruže).
Za deset godina to će biti jedna Evropa na papiru,dve u realnosti.
Već sada su oba američka kontinenta ujedinjena u nekakvu trgovinsku i carinsku organizaciju,ali jedno su SAD i Kanada,a drugo Meksiko, Gvatemala i sl.
Za nas su,ako ovako nastavimo u toj budućoj dvodomnoj Evropi, rezervisane prljave industrije,(naš ugalj,nama čađ - njima struja,nama prljava cementara - oni se jeftino izgrađuju);skladišta nuklearnog otpada;davanje krvi i bubrega za presađivanje;i turizam sa prostitucijom muškom i ženskom,kao i Haiti,odakle je potekla SIDA.
Nije istina da nema ALTERNATIVE.
Oni su se lažno podelili da Vam daju privid bogatog izbora(čak i Otpor izmislili da izgleda da ima i nešto novo).
Svi oni imaju nameru da nastave isto - da nas lažu,prodaju,seju iluzije, plaše....
ISTINA JE DA VI ZASLUŽUJETE ŽIVOT DOSTOJAN ČOVEKA, BAR ONOG KVALITETA KAKAV STE ŽIVELI DO 1980.GODINE.
AKO VAM DO SADA NIJE BILO DOBRO,A SIGURNO NIJE,NEMA RAZLOGA DA PONOVO GLASATE ZA ISTE.
Ukoliko
MISLITE
da je
RAZUMNO
prekinuti agoniju u kojoj smo,zahvaljujući svakodnevnim kapitalističkim prevarama,lažima,aferama,korupciji,... "
PODRŽITE NAŠU KANDIDATURU.
"KORAK" JE PRAVI IZBOR - OSTALI SU SVI ISTI!"
IZBORNI ŠTAB KOALICIJE "KORAK"
UL.OTONA ŽUPANČIĆA 29
NOVI BEOGRAD
TEL:011/319-24-80
Slaven- Broj postova : 6432
Location : Arkadija(mitološka zemlja sreće iz grčke mitologije)
Registration date : 2008-08-23 -
"RODOLJUPCI IZ TOPČIDERA"
Slaven Sat Sep 13, 2008 4:23 am
"RODOLJUPCI IZ TOPČIDERA"
"Vlada Srbije formirala je ovih dana Savet za Kosovo,na čijem je čelu predsednik vlade,a odmah zatim i Fond za Kosovo radi obezbeđenja novčanih sredstava za rad Saveta.
Ovo su zadnji bedni pokušaji jedne nesposobne vlasti da samostalno rukovodi zemljom i rešavanjem njenih najkrupnijih problema,pa to prikriva raznim spektakularnim potezima poput navedenih.
Ne može vlada koja slepo i poslušno sledi politiku SAD,EU i NATO po svim pitanjima da ima drukčiji stav od njih ni po pitanju Kosova.
Zato narodu osetljivom na samo pominjanje tog pitanja treba stalno vezivati "crnu maramu" preko očiju kada se ono nađe na dnevnom redu.
Božićni prijem predsednika vlade u Topčideru(Dom garde)za donatore koji treba da napune kasu ovog jadnog Saveta je nastavak te priče.
Jedina vredna stvar na tom prijemu su TV kamere jer su zabeležile sve aktere kojima Albanci imaju biti zahvalni ako Kosovo dobije nezavisnost.
U taj scenario uklopila se i SPC,zapravo njen vrh,koji je i najkrivlji za sva krvoprolića,paljevine i pljačke na Kosovu jer je svojom verskom politikom mržnje i netolerancije među Srbima i Albancima i doveo do oružanog sukoba.
Ne brine on za Kosovo i Srbe koji tamo još žive,a među njima i mnogi monasi i monahinje,već za svoja bogatstva - zemlju,šume,vinograde,što treba da im omogući lagodan i raspusnički ovozemaljski život.
Grabež koju ispoljava SPC u sticanju bogatstava danas u Srbiji tokom privatizacije samo pokazuje istinitost iznetog.
Vrijedi i za "skromnu" katoličku crkvu u Hrvata
Prenošenje nadležnosti i svih poslova vezanih za Kosovo na Čovićev komitet Vlada Srbije se sve vidljivije uklapa u plan SAD i EU o stvaranju nezavisnog Kosova.
Najaktivniji u sprovođenju ovog plana su potpredsednik vlade M. Labus i ministar spoljnih poslova zajednice "koja ne postoji" V.Drašković i, naravno,najrevnosniji u toj ekipi B.Tadić,čije su zasluge za novi poraz na Kosovu najveće.
Oni su najrevnosniji službenici SAD,EU i NATO.
Zahvaljujući njima Srbija ulazi u 2005. godinu,kada se rešava status Kosova,sa uškopljenim sistemom odbrane i bezbednosti.
Služba bezbednosti nema pojma šta se događa na jugu Srbije,a kamoli na Kosovu,zašta su najbolji dokaz martovski događaji na Kosovu 2004!
Ko je od rodoljubaca iz Topčidera tih dana bio na Kosovu da zaštiti Srbe i njihove kuće,manastire?
Niko!
Oni su lili "krokodilske suze" po Beogradu!
Ali,da služba bezbednosti i kojim čudom sazna o zlu koje se sprema od toga ne bi bilo velike koristi jer Srbija nema vojsku!
Od društvene institucije koja je uživala skoro stopostotno poverenje naroda,stigla je u takvo stanje da na nju u zemlji niko više ne računa kao na snagu koja može da utiče na bilo šta.
Ona je postala teret sadašnjoj vlasti koja smatra da su odbrana i bezbednost zemlje već stvar SAD,EU i NATO.
Nije ni čudo što je,posle nesretne pogibije mladog Albanca(Dasnim Hajrulah)na granici Srbije i Makedonije Riza Halimi,"mali Rugova" iz Preševa,zatražio da se vojska i policija povuku iz Preševske doline i da u nju uđu međunarodne snage!
Otkuda ta bezobzirnost i odlučnost SAD,EU i NATO da stvore nezavisno Kosovo?
Kosovo je jedan od najočiglednijih primera uspešnosti socijalističkog sistema u SFRJ.
Na temelju tekovina zajedničke borbe Srba i Albanaca 1941-1945.
(bratstvo i jedinstvo,zajednička svojina,samoupravljanje)ostvareno je ono što je izgledalo nemoguće u dugoj istoriji Kosova,kojom su dominirali albanski begovi i srpski knezovi - zajednički život dva naroda i dve vere!
Na Kosovu su ideje komunizma ostvarile najubedljiviju pobedu nad kapitalističkom ideologijom.
Zato je tu i počelo razbijanje SFRJ još dalekih šezdesetih godina prošlog veka(demonstracije albanskih separatista 1968.)i tu će se,po planovima SAD,EU i NATO,i završiti 2005.
Time bi se,po njihovom mišljenju,zatro svaki trag komunizma na Balkanu kao sistema koji je bolji za većinu ljudi od kapitalističkog.
Jedini koji se još ne predaju i koji se bore za opstanak na Kosovu su Srbi koji tamo i dalje žive.
Oni su to pokazali u martu 2004.
Oni se bore za svoje živote,svoju ličnu i zajedničku imovinu.
Tih dana su bili prinuđeni da u toj borbi upotrebe i oružje što je,po mom mišljenju,bilo od većeg značaja za zaustavljanje nasilja nego intervencija KFOR!
Da li je njihov otpor uticao na njihove sunarodnike izbegle u Srbiju,koji po njoj drže mitinge i pišu pisma stranim ambasadama i sudovima moleći ih za zaštitu i motivisao da odjure na Kosovo i uključe se u tu borbu?
Nimalo,koliko znam.
Nema među njima Obilića,sve Vuk do Vuka Brankovića.
Od vlade Srbije takođe ne treba očekivati da bilo šta uradi na vraćanju Kosova u sastav Srbije.
Samo smena ove kapitalističke,kapitulantske i kvislinške vlasti,za koju je glasalo jedva 50 odsto stanovništva Srbije,a na lokalnom nivou tek 30 odsto,i izbor nove,u kojoj bi dominirali radnici,može zaustaviti ovaj nacionalni i socijalni sunovrat i vratiti nam pozicije nezavisne i samostalne zemlje u svakom pogledu,sposobne da takva opstane u današnjem svetu u kome dominira nasilje velikih sila.
Mi smo nekada bili primer stotinama zemalja da je to moguće.
Danas nam mnoge od njih pokazuju to isto jer su i velike sile ranjive i male zemlje i mali narodi mogu ih, svojom hrabrošću i pameti naterati da poštuju njihovo pravo da sami uređuju svoj život.
Današnja vlast,nažalost,nije ni hrabra,a još manje pametna!
Činjenica da većina ljudi u Srbiji misli da su ekonomska i politička rešenja u njoj za vreme socijalizma bila bolja i savremenija nego današnja(brojne ankete i ispitivanje javnog mnenja,masovno osnivanje novih društvenih organizacija i udruženja sa imenom Tita i Jugoslavije itd.),čine realnom opciju brzog okupljanja i organizovanja socijalistički i jugoslovenski orijentisanih političkih snaga u Srbiji ,koje će je vratiti na stabilne i progresivne puteve razvoja.
To je ujedno i poziv komunističkim strankama i organizacijama na jedinstveno delovanje kao avangardne snage radnika odnosno svih ljudi koji žive od svog ličnog rada."
DIREKTOR CENTRA "TITO"
STEVAN MIRKOVIĆ
GENERAL U PENZIJI
"Vlada Srbije formirala je ovih dana Savet za Kosovo,na čijem je čelu predsednik vlade,a odmah zatim i Fond za Kosovo radi obezbeđenja novčanih sredstava za rad Saveta.
Ovo su zadnji bedni pokušaji jedne nesposobne vlasti da samostalno rukovodi zemljom i rešavanjem njenih najkrupnijih problema,pa to prikriva raznim spektakularnim potezima poput navedenih.
Ne može vlada koja slepo i poslušno sledi politiku SAD,EU i NATO po svim pitanjima da ima drukčiji stav od njih ni po pitanju Kosova.
Zato narodu osetljivom na samo pominjanje tog pitanja treba stalno vezivati "crnu maramu" preko očiju kada se ono nađe na dnevnom redu.
Božićni prijem predsednika vlade u Topčideru(Dom garde)za donatore koji treba da napune kasu ovog jadnog Saveta je nastavak te priče.
Jedina vredna stvar na tom prijemu su TV kamere jer su zabeležile sve aktere kojima Albanci imaju biti zahvalni ako Kosovo dobije nezavisnost.
U taj scenario uklopila se i SPC,zapravo njen vrh,koji je i najkrivlji za sva krvoprolića,paljevine i pljačke na Kosovu jer je svojom verskom politikom mržnje i netolerancije među Srbima i Albancima i doveo do oružanog sukoba.
Ne brine on za Kosovo i Srbe koji tamo još žive,a među njima i mnogi monasi i monahinje,već za svoja bogatstva - zemlju,šume,vinograde,što treba da im omogući lagodan i raspusnički ovozemaljski život.
Grabež koju ispoljava SPC u sticanju bogatstava danas u Srbiji tokom privatizacije samo pokazuje istinitost iznetog.
Vrijedi i za "skromnu"
katoličku crkvu u Hrvata Prenošenje nadležnosti i svih poslova vezanih za Kosovo na Čovićev komitet Vlada Srbije se sve vidljivije uklapa u plan SAD i EU o stvaranju nezavisnog Kosova.
Najaktivniji u sprovođenju ovog plana su potpredsednik vlade M. Labus i ministar spoljnih poslova zajednice "koja ne postoji" V.Drašković i, naravno,najrevnosniji u toj ekipi B.Tadić,čije su zasluge za novi poraz na Kosovu najveće.
Oni su najrevnosniji službenici SAD,EU i NATO.
Zahvaljujući njima Srbija ulazi u 2005. godinu,kada se rešava status Kosova,sa uškopljenim sistemom odbrane i bezbednosti.
Služba bezbednosti nema pojma šta se događa na jugu Srbije,a kamoli na Kosovu,zašta su najbolji dokaz martovski događaji na Kosovu 2004!
Ko je od rodoljubaca iz Topčidera tih dana bio na Kosovu da zaštiti Srbe i njihove kuće,manastire?
Niko!
Oni su lili "krokodilske suze" po Beogradu!
Ali,da služba bezbednosti i kojim čudom sazna o zlu koje se sprema od toga ne bi bilo velike koristi jer Srbija nema vojsku!
Od društvene institucije koja je uživala skoro stopostotno poverenje naroda,stigla je u takvo stanje da na nju u zemlji niko više ne računa kao na snagu koja može da utiče na bilo šta.
Ona je postala teret sadašnjoj vlasti koja smatra da su odbrana i bezbednost zemlje već stvar SAD,EU i NATO.
Nije ni čudo što je,posle nesretne pogibije mladog Albanca(Dasnim Hajrulah)na granici Srbije i Makedonije Riza Halimi,"mali Rugova" iz Preševa,zatražio da se vojska i policija povuku iz Preševske doline i da u nju uđu međunarodne snage!
Otkuda ta bezobzirnost i odlučnost SAD,EU i NATO da stvore nezavisno Kosovo?
Kosovo je jedan od najočiglednijih primera uspešnosti socijalističkog sistema u SFRJ.
Na temelju tekovina zajedničke borbe Srba i Albanaca 1941-1945.
(bratstvo i jedinstvo,zajednička svojina,samoupravljanje)ostvareno je ono što je izgledalo nemoguće u dugoj istoriji Kosova,kojom su dominirali albanski begovi i srpski knezovi - zajednički život dva naroda i dve vere!
Na Kosovu su ideje komunizma ostvarile najubedljiviju pobedu nad kapitalističkom ideologijom.
Zato je tu i počelo razbijanje SFRJ još dalekih šezdesetih godina prošlog veka(demonstracije albanskih separatista 1968.)i tu će se,po planovima SAD,EU i NATO,i završiti 2005.
Time bi se,po njihovom mišljenju,zatro svaki trag komunizma na Balkanu kao sistema koji je bolji za većinu ljudi od kapitalističkog.
Jedini koji se još ne predaju i koji se bore za opstanak na Kosovu su Srbi koji tamo i dalje žive.
Oni su to pokazali u martu 2004.
Oni se bore za svoje živote,svoju ličnu i zajedničku imovinu.
Tih dana su bili prinuđeni da u toj borbi upotrebe i oružje što je,po mom mišljenju,bilo od većeg značaja za zaustavljanje nasilja nego intervencija KFOR!
Da li je njihov otpor uticao na njihove sunarodnike izbegle u Srbiju,koji po njoj drže mitinge i pišu pisma stranim ambasadama i sudovima moleći ih za zaštitu i motivisao da odjure na Kosovo i uključe se u tu borbu?
Nimalo,koliko znam.
Nema među njima Obilića,sve Vuk do Vuka Brankovića.
Od vlade Srbije takođe ne treba očekivati da bilo šta uradi na vraćanju Kosova u sastav Srbije.
Samo smena ove kapitalističke,kapitulantske i kvislinške vlasti,za koju je glasalo jedva 50 odsto stanovništva Srbije,a na lokalnom nivou tek 30 odsto,i izbor nove,u kojoj bi dominirali radnici,može zaustaviti ovaj nacionalni i socijalni sunovrat i vratiti nam pozicije nezavisne i samostalne zemlje u svakom pogledu,sposobne da takva opstane u današnjem svetu u kome dominira nasilje velikih sila.
Mi smo nekada bili primer stotinama zemalja da je to moguće.
Danas nam mnoge od njih pokazuju to isto jer su i velike sile ranjive i male zemlje i mali narodi mogu ih, svojom hrabrošću i pameti naterati da poštuju njihovo pravo da sami uređuju svoj život.
Današnja vlast,nažalost,nije ni hrabra,a još manje pametna!
Činjenica da većina ljudi u Srbiji misli da su ekonomska i politička rešenja u njoj za vreme socijalizma bila bolja i savremenija nego današnja(brojne ankete i ispitivanje javnog mnenja,masovno osnivanje novih društvenih organizacija i udruženja sa imenom Tita i Jugoslavije itd.),čine realnom opciju brzog okupljanja i organizovanja socijalistički i jugoslovenski orijentisanih političkih snaga u Srbiji ,koje će je vratiti na stabilne i progresivne puteve razvoja.
To je ujedno i poziv komunističkim strankama i organizacijama na jedinstveno delovanje kao avangardne snage radnika odnosno svih ljudi koji žive od svog ličnog rada."
DIREKTOR CENTRA "TITO"
STEVAN MIRKOVIĆ
GENERAL U PENZIJI
Slaven- Broj postova : 6432
Location : Arkadija(mitološka zemlja sreće iz grčke mitologije)
Registration date : 2008-08-23 -
"INFORMATOR PARTIJE RADA-JANUAR 2005."
Slaven Sat Sep 13, 2008 4:23 am
"INFORMATOR PARTIJE RADA-JANUAR 2005."
"Razmatrajući političku situaciju CK je,pored analize procesa u razvoju savremenog sveta,vršio i analizu dosadašnjih ocena PR o političkim procesima i zaključio sledeće:
1.Proces globalizacije ne samo da je povećao neravnomernost u razvoju sveta već je i zaoštrio odnose između imperijalističkih sila i saveza,tako da je period tzv."hladnog rata" između SAD-SSSR danas ne samo oživljen nego i produbljen sa novim imperijalističkim sukobljavanjima poput:SAD-Evropa,SAD-Rusija,SAD-Kina,SAD i Evropa-Rusija, td.
Ovi sukobi nisu ništa novo i oni proističu iz suštine samog kapitalizma.
CK posebno apostrofira trku u naoružnju između imperijalističkih sila koja se sve više ubrzava.
Zajednički nastup imperijalista se ogleda samo u njihovoj borbi protiv tzv.međunarodnog terorizma,odnosno,u osnovi borbi protiv antiimperijalističkih pokreta.
2.Ocena "PR" o tzv.permanentnom imperijalističkom ratu koje vode SAD, potpomognute od ostalih imperijalističkih zemalja,pokazuje se potpuno tačnom.
Proizvodne snage su toliko narasle,kao i cikličnost kriza imperijalizma,da se ne može više govoriti samo o krizi imperijalizma koja se odigrava u određenom vremenskom periodu i koja se razrešava proizvođenjem ratova (odnosno revolucijama),već se radi o stalnom ratu koji je uslov opstanka imperijalizma.
Iz ove opšte nužnosti za vođenjem permanentnog rata proizilaze posebni interesi SAD,a to su:
kontrola svetskih sirovina,zauzimanje strateških pozicija u odnosu na ostale imperijalističke sile u budućim sukobima,borba za uništenje oslobodilačkih pokreta pre nego što oni dobiju toliku snagu da bi mogli potkopati same temelje imperijalizma SAD.
3.CK ocenjuje da borba naroda sveta nije poprimila opšti karakter,što je uslovljeno s jedne strane slabošću revolucionarnih snaga,a sa druge snagom imperijalista da u ovoj fazi izoluju otpor pojedinih pokreta i zemalja i time lakše vode borbu protiv njih.
4."PR"podržava sve oružane pokrete u svetu koji vode borbu protiv imperijalista,kao i sve ostale vidove suprotstavljanja imperijalizmu.
"PR" smatara da je odnos prema permanentnom ratu koji svetski imperijalizam predvođen SAD vodi protiv ostalih naroda i oslobodilačkih pokreta u svetu osnov za ocenu o revolucionarnoj odnosno oportunističkoj poziciji pojedinih partija i pokreta.
5.Na Balkanu nisu završeni procesi koji ne bi mogli izazvati nove sukobe.
Vojno prisustvo imperijalista je slomilo militantni nacionalizam koji je sprovodio režim u Beogradu,a potom i režim u Zagrebu.
Svi režimi balkanskih zemalja su dovedeni u marionetsku poziciju od strane svetskog imperijalizama i samo sučeljavanje i borba interesa pojedinih imperijalističkih sila može dovesti do novog rata na Balkanu.
Konkretno – SAD žele da vojnom kontrolom Balkana spreče povratak Rusije na Balkan,ukline se između Evrope i Rusije na liniji:
Baltik-Ukrajina-Balkan,otežaju poziciju Evrope u njenoj tešnjoj saradnji sa Rusijom i tzv.muslimanskim svetom,okruže Rusiju i pripreme se za komadanje njene teritorije i resursa,i spreče rastući otpor protiv NATO i SAD koji se javlja u Turskoj i među albanskim narodom na Kosovu i Makedoniji.
SAD nastoje da svoju kontrolu nad Balkanom upotpune nastavkom kontrole albanskog pokreta za nezavisnošću na Kosovu i u Makedoniji,uz istovremeno stavljenje i režima u Beogradu pod potpunu kontrolu.
Svi sukobi koji bi izbili među balkanskim narodima u ovom trenutku,bilo da su podstaknuti od strane SAD ili nekih drugih imeprijalista,primorale bi SAD da ulože sve snage da ne dozvole da im Balkan izmakne kontroli.
6.Odnos političkih snaga u Srbiji kao i kohabitacija koja je uspostavljenja između vodećih političkih stranaka nagoveštva relativno stabilnu političku situaciju u narednom periodu u Srbiji.
Snage Miloševićevog režima su doživele potpunu rehabilitaciju uz pomoć snaga koji podržavaju premijera Koštunicu tako da treba očekivati produbljenje saradnje među tim snagama i njihovo istrajavanje na stvaranju modela tzv. unitarne Srbije,uz nastojenje da se sačuvaju ostaci Miloševićevog velikosrpskog projekta – otežavanjem samostalnosti Crne Gore,nastavkom podrške nacionalističkim snagama u BiH, disciplinovanjem Vojvodine,popustljivom politikom prema Bošnjacima u Sandžaku zbog predstojećeg razrešenja odnosa sa CG,i kao najbitnije – zadobijanjem međunarodne podrške za sprečavanja stvaranja nezavisnog Kosova odnosno dobijanje povoljnih pogodnosti za neprotivljenje tom činu.
Učvršćenje državnog aparata,sve
veća ekonomska i politička zavisnost od multinacionalnog kapitala,i dalje raslojavanje stanovništva,uz političke skandale i korupcionaške afere, slika je Srbije sa kojom ćemo se suočavati u narednom periodu.
Režim nije sposoban za vođenje nekog novog rata na Balkanu i njegov eventualni "vojni odgovor" događanjima na Kosovu može biti samo epizoda u konačnom dobijanju statusa nezavisnosti Kosova i samostalnosti CG,kao i prilika za režim u Srbiji da gubitak Kosova pokuša da kompenzuje konačnim uspostavljanjem državnih granica i učvršćenjem svog poretka.
7.CK procenjuje da pogoršanje uslova življenja ogromne većine stanovništva Srbije,kroz obaranje realnih zarada,povećanja ekspolatacije,uskraćivanje osnovnih socijalnih i radnih prava,kao i povećanje stepena nezaposlenosti nije dovelo do povećanja klasnog otpora i uprostavljanja takvom stanju.
Uzroci ovome su po oceni CK:
Decenijsko razbijanju radničke klase,
Unošenju ideologije u radničku klasu suprotne njenim interesima kao što su to nacionalizam i malograđanska,odnosno neoliberalna ideologija;
Nepostojanje proleterske organizacije koja će zastupati i boriti se za interese radničke klase;
Stavljanje tzv.radničkih sindikata u službu režima odnosno multinacionalnog i nacionalnog kapitala.
CK ponavlja u praksi dokazanu istinu da je bez revolucionarne organizacije svaka borba proletarijata nemoguća,odnosno u slučaju stihijskog otpora osuđena na nesupeh.
Dok "PR" ili bilo koja druga revolucionarna organizacija ne ojača,ne može se govoriti o uzletu klasne borbe u Srbiji,odnosno o predstojećim "socijalnim ratovima".
8.CK procenjuje da se klasna borba u Srbiji može uspešno voditi,samo ako se uzme u obzir trenutni odnos klasnih i političkih snaga na celom Balkanu,odnosno i vojno prisustvo imperijalizma i njegovi strateški interesi.
Stoga će "PR" u narednom periodu nastojati da svoju borbu u Srbiji proširi i poveže sa borbom ostalih revolucionarnih snaga na Balkanu."
PARTIJA RADA
"Razmatrajući političku situaciju CK je,pored analize procesa u razvoju savremenog sveta,vršio i analizu dosadašnjih ocena PR o političkim procesima i zaključio sledeće:
1.Proces globalizacije ne samo da je povećao neravnomernost u razvoju sveta već je i zaoštrio odnose između imperijalističkih sila i saveza,tako da je period tzv."hladnog rata" između SAD-SSSR danas ne samo oživljen nego i produbljen sa novim imperijalističkim sukobljavanjima poput:SAD-Evropa,SAD-Rusija,SAD-Kina,SAD i Evropa-Rusija, td.
Ovi sukobi nisu ništa novo i oni proističu iz suštine samog kapitalizma.
CK posebno apostrofira trku u naoružnju između imperijalističkih sila koja se sve više ubrzava.
Zajednički nastup imperijalista se ogleda samo u njihovoj borbi protiv tzv.međunarodnog terorizma,odnosno,u osnovi borbi protiv antiimperijalističkih pokreta.
2.Ocena "PR" o tzv.permanentnom imperijalističkom ratu koje vode SAD, potpomognute od ostalih imperijalističkih zemalja,pokazuje se potpuno tačnom.
Proizvodne snage su toliko narasle,kao i cikličnost kriza imperijalizma,da se ne može više govoriti samo o krizi imperijalizma koja se odigrava u određenom vremenskom periodu i koja se razrešava proizvođenjem ratova (odnosno revolucijama),već se radi o stalnom ratu koji je uslov opstanka imperijalizma.
Iz ove opšte nužnosti za vođenjem permanentnog rata proizilaze posebni interesi SAD,a to su:
kontrola svetskih sirovina,zauzimanje strateških pozicija u odnosu na ostale imperijalističke sile u budućim sukobima,borba za uništenje oslobodilačkih pokreta pre nego što oni dobiju toliku snagu da bi mogli potkopati same temelje imperijalizma SAD.
3.CK ocenjuje da borba naroda sveta nije poprimila opšti karakter,što je uslovljeno s jedne strane slabošću revolucionarnih snaga,a sa druge snagom imperijalista da u ovoj fazi izoluju otpor pojedinih pokreta i zemalja i time lakše vode borbu protiv njih.
4."PR"podržava sve oružane pokrete u svetu koji vode borbu protiv imperijalista,kao i sve ostale vidove suprotstavljanja imperijalizmu.
"PR" smatara da je odnos prema permanentnom ratu koji svetski imperijalizam predvođen SAD vodi protiv ostalih naroda i oslobodilačkih pokreta u svetu osnov za ocenu o revolucionarnoj odnosno oportunističkoj poziciji pojedinih partija i pokreta.
5.Na Balkanu nisu završeni procesi koji ne bi mogli izazvati nove sukobe.
Vojno prisustvo imperijalista je slomilo militantni nacionalizam koji je sprovodio režim u Beogradu,a potom i režim u Zagrebu.
Svi režimi balkanskih zemalja su dovedeni u marionetsku poziciju od strane svetskog imperijalizama i samo sučeljavanje i borba interesa pojedinih imperijalističkih sila može dovesti do novog rata na Balkanu.
Konkretno – SAD žele da vojnom kontrolom Balkana spreče povratak Rusije na Balkan,ukline se između Evrope i Rusije na liniji:
Baltik-Ukrajina-Balkan,otežaju poziciju Evrope u njenoj tešnjoj saradnji sa Rusijom i tzv.muslimanskim svetom,okruže Rusiju i pripreme se za komadanje njene teritorije i resursa,i spreče rastući otpor protiv NATO i SAD koji se javlja u Turskoj i među albanskim narodom na Kosovu i Makedoniji.
SAD nastoje da svoju kontrolu nad Balkanom upotpune nastavkom kontrole albanskog pokreta za nezavisnošću na Kosovu i u Makedoniji,uz istovremeno stavljenje i režima u Beogradu pod potpunu kontrolu.
Svi sukobi koji bi izbili među balkanskim narodima u ovom trenutku,bilo da su podstaknuti od strane SAD ili nekih drugih imeprijalista,primorale bi SAD da ulože sve snage da ne dozvole da im Balkan izmakne kontroli.
6.Odnos političkih snaga u Srbiji kao i kohabitacija koja je uspostavljenja između vodećih političkih stranaka nagoveštva relativno stabilnu političku situaciju u narednom periodu u Srbiji.
Snage Miloševićevog režima su doživele potpunu rehabilitaciju uz pomoć snaga koji podržavaju premijera Koštunicu tako da treba očekivati produbljenje saradnje među tim snagama i njihovo istrajavanje na stvaranju modela tzv. unitarne Srbije,uz nastojenje da se sačuvaju ostaci Miloševićevog velikosrpskog projekta – otežavanjem samostalnosti Crne Gore,nastavkom podrške nacionalističkim snagama u BiH, disciplinovanjem Vojvodine,popustljivom politikom prema Bošnjacima u Sandžaku zbog predstojećeg razrešenja odnosa sa CG,i kao najbitnije – zadobijanjem međunarodne podrške za sprečavanja stvaranja nezavisnog Kosova odnosno dobijanje povoljnih pogodnosti za neprotivljenje tom činu.
Učvršćenje državnog aparata,sve
veća ekonomska i politička zavisnost od multinacionalnog kapitala,i dalje raslojavanje stanovništva,uz političke skandale i korupcionaške afere, slika je Srbije sa kojom ćemo se suočavati u narednom periodu.
Režim nije sposoban za vođenje nekog novog rata na Balkanu i njegov eventualni "vojni odgovor" događanjima na Kosovu može biti samo epizoda u konačnom dobijanju statusa nezavisnosti Kosova i samostalnosti CG,kao i prilika za režim u Srbiji da gubitak Kosova pokuša da kompenzuje konačnim uspostavljanjem državnih granica i učvršćenjem svog poretka.
7.CK procenjuje da pogoršanje uslova življenja ogromne većine stanovništva Srbije,kroz obaranje realnih zarada,povećanja ekspolatacije,uskraćivanje osnovnih socijalnih i radnih prava,kao i povećanje stepena nezaposlenosti nije dovelo do povećanja klasnog otpora i uprostavljanja takvom stanju.
Uzroci ovome su po oceni CK:
Decenijsko razbijanju radničke klase,
Unošenju ideologije u radničku klasu suprotne njenim interesima kao što su to nacionalizam i malograđanska,odnosno neoliberalna ideologija;
Nepostojanje proleterske organizacije koja će zastupati i boriti se za interese radničke klase;
Stavljanje tzv.radničkih sindikata u službu režima odnosno multinacionalnog i nacionalnog kapitala.
CK ponavlja u praksi dokazanu istinu da je bez revolucionarne organizacije svaka borba proletarijata nemoguća,odnosno u slučaju stihijskog otpora osuđena na nesupeh.
Dok "PR" ili bilo koja druga revolucionarna organizacija ne ojača,ne može se govoriti o uzletu klasne borbe u Srbiji,odnosno o predstojećim "socijalnim ratovima".
8.CK procenjuje da se klasna borba u Srbiji može uspešno voditi,samo ako se uzme u obzir trenutni odnos klasnih i političkih snaga na celom Balkanu,odnosno i vojno prisustvo imperijalizma i njegovi strateški interesi.
Stoga će "PR" u narednom periodu nastojati da svoju borbu u Srbiji proširi i poveže sa borbom ostalih revolucionarnih snaga na Balkanu."
PARTIJA RADA
Slaven- Broj postova : 6432
Location : Arkadija(mitološka zemlja sreće iz grčke mitologije)
Registration date : 2008-08-23 -
"SKJ-PISMO RADNICIMA I POŠTENOJ INTELIGENCIJI"
Slaven Sat Sep 13, 2008 4:24 am
"SAVEZ KOMUNISTA JUGOSLAVIJE"
"PISMO RADNICIMA I POŠTENOJ INTELIGENCIJI"
"Drugovi!
Nijedan politički pokret u Srbiji nije toliko učinio za napredak i moderenizaciju zemlje kao SKJ.
Za samo sedam decenija (od toga dve van zakona i u ilegalnoj borbi do 41.)ostvareno je:
Oslobođenje zemlje 1941-45,njena obnova a zatim izgradnja – od zaostale u industrijski srednje razvijenu zamlju Evrope,zemlja data seljacima,fabrike radnicima,uvedeno Samoupravljanje u privredi,kulturi, umetnosti,zdravstvu,obrazovanju,a putem delegatskog sistema i u državnim organima,dostignut najviši stepen ljudskih i nacionalnih prava u svetu.
50 godina posle revolucije (1991) prekinut je uspešan razvoj zemlje i na vlast su došle birokratske i nacionalističke snage.
Već 10 godina traje obnova kapitalizma,društva zasnovanog na eksloataciji ogromne većine ljudi od strane manjine.
Šta se dogodilo?
SKJ nije istrajao u izgradnji soc. samouprvnog društva.
Osnovni uzrok je u kolebanju rukovodstva da odlučivanje o dohotku prenese de facto na neposredne proizvođače (de jure je učinjeno Zakonom o udruženom radu) i time saseče korenje bujajuće birokratije, osigura dalji razvoj samoupravljanja,slobode i ljudskih prava i konačno odumiranje države.
Umesto nje odumrlo je samoupravljanje.
Izostajanje tog epohalnog čina razočaralo je i pasiviziralo radničku klasu pa su birokratija,nacionalisti,uz pomoć velikih i jakih kapitalističkih država lako ostvarili dugo pripremano rušenje SFRJ.
Kontrarevolucija 1991. god.nije kraj ideja i prakse komunizma.
Soc sistem u SFRJ nije srušen zato što nije bio dobar već što nije ostvario očekivano i Što je SKJ obećao radnicima.
Ono dobro ostaje i ne zaboravlja se,što danas potvrđuje velika većina građana Jugoslavije u sprevedenim sociološkim istraživanjima.
Rezultati ostvareni u socijalizmu vidljiviji su sada,nego u vreme kada su ostvarivani,jer ih "danas sa svetla jasnije vidimo jer jer ond bio "mrak" a što je rezultat 10-togodišnje tranzicije tj.vraćanja u kapitalizam.
Materijalne i duhovne vrednosti ostvareneu SFRJ još uvek su izvor egzistencije ogromne većine stanovništva Jugoslavije.
To ponovo aktualizuje ideje i praksu samoupravnog socijalizma i jugoslovenstva kao rešenja za naše probleme.
To daje moralno pravo komunistima da se ponovo obrate radnicima i pozovu ih na otpor privatizaciji,kojom će 6,4 bogatih da eksploatiše 93,6 siromašnih.
Društvena svojina,minuli rad generacija prelazi u privatno vlasništvo pojedinaca pod direktnim nadzorom i garantijama zapadnih sila.
Kapitalisti,strani i domaći,već upravljaju Jugoslavijom.
Vešepartijski sistem,državni i sudski aparat samo su opšta služba vlasnika kapitalaza držanje u potčinjenosti radničke klase.
Brzim učlanjivanjem u finansijske,ekonomske,političke i vojne integracije, domaća kapitalistička klasa se osigurava od očekivanog socijalnog bunta i eksplozije koja je na pomolu.
Nemoguće je našeg radnika,koji je do juce bio vlasnik i upravljao materijalnim i kulturnim dobrima zemlje,dugo zavaravati pričom o tobožnjim reformama i blagostanju koje ga sutra čeka.
Samo nisu rekli malo sutra.
Te reforme donose bolji život ali za one koji zadnjih 10 godina otimaju, kradu i pljačkaju društvenu imovinu,od onih koji sve više osiromašuju.
SKJ u Srbiji poziva sve svoje članove i sve radnike da stupe u njegove redove i da zajedno ponovo!"
"POKRENIMO TOČAK ISTORIJE NAPRED!"
RADNICI SRBIJE,UJEDINITE SE!
SKJ U SRBIJI
"PRVI RADNIČKI SINDIKAT-CRVENI SINDIKAT"
"Već četrnaest godina u našoj zemlji vlada kapitalistički društveni sistem.
U tom periodu sprovodi se proces "tranzicije", odnosno besumučnog otimanja i rasprodaje fabrika,preduzeća i ustanova u čiju je izgradnju i razvoj uložen pedesetogodišnji trud proletarijata sa prostora čitave nekadašnje SFRJ.
Pljačkaška privatizacija koju domaća buržoazija naziva "svojinskom transformacijom",nemilosrdnim tempom posebno se sprovodi u poslednje četiri godine.
Iz dana u dan se prodaju fabrike i druga preduzeća a sve veći broj radnika i radnica ostaje bez posla.
Proletarijat je u sve težem položaju i zbog toga je sve ogorčeniji na sistem i vladajuću klasu.
Jasno se oseća spremnost radnih ljudi,da pored političke borbe za svoja prava,vode i ekonomsku borbu kroz sindikalno udruživanje(naravno svaki klasno svestan pripadnik proletarijata zna da je ekonomska borba nedovoljna i jalova bez političkog udruživanja u komunističku partiju kao vodeći odred radničke klase seljaštva i poštene inteligencije).
Nažalost,svi postojeći sindikati u Srbiji i Crnoj Gori su reformistički,odnosno u potpunosti prihvataju kapitalističke društvene odnose i proces privatizacije.
Svi oni pričaju o takozvanoj "poštenoj" privatizaciji,za koju se zalažu,a sasvim je jasno da nema "poštene" privatizacije,već da je svaka privatizacija društvene,zadružne i državne svojine beskrupulozna pljačka imovine koju su decenijama stvarali naši očevi i dedovi,koja sada za male pare prelazi u ruke domaće i strane buržoazije.
Stoga su postojeći sindikati nesposobni da se bore za stvar radničke klase i da je zaštite od divljačkog procesa privatizacije koja se sprovodi u našoj zemlji.
Jedino rešenje ovog problema je,kako je to govorio Lenjin,stvaranje istinskih radničkih crvenih sindikata koji bi bili predvođeni od strane progresivnih elemenata i koji bi bili oruđe za ostvarenje interesa radničke klase.
Upravo nam je zato potrebno stvaranje CRVENOG SINDIKATA.
Ovakav sindikat bi otovreno istupio protiv privatizacije državne,društvene i zadružne imovine i borio bi se protiv otpuštanja radnika,pod firmom da su "tehnološki višak",po bilo kojoj osnovi.
Članovi sindikata bi mogli da budu svi ugroženi pripadnici proletarijata koji prihvataju njegov program koji bi ipak morao da bude progresivan a to znači internacionalistički,antiimperijalistički,antiglobalistički i projugoslovenski.
Dakle moto CRVENOG SINDIKATA bi bio takav da okuplja sve ugrožene radne ljude,i da ih ujedinjuje u borbi za socijalnu pravdu istovremeno se boreći protiv svega onoga što deli radničku klasu u našoj zemlji.
Ovakav sindikat bi se povezao i sa sindikalnim centralama u svetu koje rezonuju i deluju na istovetan način a koje su udružene u GENERALNOJ KONFEDERACIJI RADA.
Sindikat bi pored svog maksimalnog programa borbe za radnička prava imao i svoj minimalni program koji bi naravno zavisio od konkretnih uslova borbe od fabrike do fabrike,i od preduzeća do preduzeća.
Sindikat bi organizovao štrajkove i druge proteste u svim slučajevima kada bi bili ugroženi vitalni interesi radničke klase kod nas i priređivao manifestacije solidarnosti sa borbom proletarijata u svetu.
Svakako da bi ovakav sindikat bio i jedan od nosilaca organizovanja prvomajskih demonstracija,na dan Međunarodne solidarnosti radničke klase.
Samo ujedinjeni radnici,koji nisu podeljeni granicama i "kulturama",mogu povesti odsudnu borbu za političko oslobođenje proletarijata.
Jedan od važnih segmenata u toj borbi je i sindikalna borba te je stvaranje CRVENOG SINDIKATAnužnost.
CRVENI SINDIKAT treba da bude odgovor proletarijata na divljački proces privatizacije u našoj zemlji i organizacija koja će na autentičan način štititi interese radnih ljudi."
SPARTAK
"PISMO RADNICIMA I POŠTENOJ INTELIGENCIJI"
"Drugovi!
Nijedan politički pokret u Srbiji nije toliko učinio za napredak i moderenizaciju zemlje kao SKJ.
Za samo sedam decenija (od toga dve van zakona i u ilegalnoj borbi do 41.)ostvareno je:
Oslobođenje zemlje 1941-45,njena obnova a zatim izgradnja – od zaostale u industrijski srednje razvijenu zamlju Evrope,zemlja data seljacima,fabrike radnicima,uvedeno Samoupravljanje u privredi,kulturi, umetnosti,zdravstvu,obrazovanju,a putem delegatskog sistema i u državnim organima,dostignut najviši stepen ljudskih i nacionalnih prava u svetu.
50 godina posle revolucije (1991) prekinut je uspešan razvoj zemlje i na vlast su došle birokratske i nacionalističke snage.
Već 10 godina traje obnova kapitalizma,društva zasnovanog na eksloataciji ogromne većine ljudi od strane manjine.
Šta se dogodilo?
SKJ nije istrajao u izgradnji soc. samouprvnog društva.
Osnovni uzrok je u kolebanju rukovodstva da odlučivanje o dohotku prenese de facto na neposredne proizvođače (de jure je učinjeno Zakonom o udruženom radu) i time saseče korenje bujajuće birokratije, osigura dalji razvoj samoupravljanja,slobode i ljudskih prava i konačno odumiranje države.
Umesto nje odumrlo je samoupravljanje.
Izostajanje tog epohalnog čina razočaralo je i pasiviziralo radničku klasu pa su birokratija,nacionalisti,uz pomoć velikih i jakih kapitalističkih država lako ostvarili dugo pripremano rušenje SFRJ.
Kontrarevolucija 1991. god.nije kraj ideja i prakse komunizma.
Soc sistem u SFRJ nije srušen zato što nije bio dobar već što nije ostvario očekivano i Što je SKJ obećao radnicima.
Ono dobro ostaje i ne zaboravlja se,što danas potvrđuje velika većina građana Jugoslavije u sprevedenim sociološkim istraživanjima.
Rezultati ostvareni u socijalizmu vidljiviji su sada,nego u vreme kada su ostvarivani,jer ih "danas sa svetla jasnije vidimo jer jer ond bio "mrak" a što je rezultat 10-togodišnje tranzicije tj.vraćanja u kapitalizam.
Materijalne i duhovne vrednosti ostvareneu SFRJ još uvek su izvor egzistencije ogromne većine stanovništva Jugoslavije.
To ponovo aktualizuje ideje i praksu samoupravnog socijalizma i jugoslovenstva kao rešenja za naše probleme.
To daje moralno pravo komunistima da se ponovo obrate radnicima i pozovu ih na otpor privatizaciji,kojom će 6,4 bogatih da eksploatiše 93,6 siromašnih.
Društvena svojina,minuli rad generacija prelazi u privatno vlasništvo pojedinaca pod direktnim nadzorom i garantijama zapadnih sila.
Kapitalisti,strani i domaći,već upravljaju Jugoslavijom.
Vešepartijski sistem,državni i sudski aparat samo su opšta služba vlasnika kapitalaza držanje u potčinjenosti radničke klase.
Brzim učlanjivanjem u finansijske,ekonomske,političke i vojne integracije, domaća kapitalistička klasa se osigurava od očekivanog socijalnog bunta i eksplozije koja je na pomolu.
Nemoguće je našeg radnika,koji je do juce bio vlasnik i upravljao materijalnim i kulturnim dobrima zemlje,dugo zavaravati pričom o tobožnjim reformama i blagostanju koje ga sutra čeka.
Samo nisu rekli malo sutra.
Te reforme donose bolji život ali za one koji zadnjih 10 godina otimaju, kradu i pljačkaju društvenu imovinu,od onih koji sve više osiromašuju.
SKJ u Srbiji poziva sve svoje članove i sve radnike da stupe u njegove redove i da zajedno ponovo!"
"POKRENIMO TOČAK ISTORIJE NAPRED!"
RADNICI SRBIJE,UJEDINITE SE!
SKJ U SRBIJI
"PRVI RADNIČKI SINDIKAT-CRVENI SINDIKAT"
"Već četrnaest godina u našoj zemlji vlada kapitalistički društveni sistem.
U tom periodu sprovodi se proces "tranzicije", odnosno besumučnog otimanja i rasprodaje fabrika,preduzeća i ustanova u čiju je izgradnju i razvoj uložen pedesetogodišnji trud proletarijata sa prostora čitave nekadašnje SFRJ.
Pljačkaška privatizacija koju domaća buržoazija naziva "svojinskom transformacijom",nemilosrdnim tempom posebno se sprovodi u poslednje četiri godine.
Iz dana u dan se prodaju fabrike i druga preduzeća a sve veći broj radnika i radnica ostaje bez posla.
Proletarijat je u sve težem položaju i zbog toga je sve ogorčeniji na sistem i vladajuću klasu.
Jasno se oseća spremnost radnih ljudi,da pored političke borbe za svoja prava,vode i ekonomsku borbu kroz sindikalno udruživanje(naravno svaki klasno svestan pripadnik proletarijata zna da je ekonomska borba nedovoljna i jalova bez političkog udruživanja u komunističku partiju kao vodeći odred radničke klase seljaštva i poštene inteligencije).
Nažalost,svi postojeći sindikati u Srbiji i Crnoj Gori su reformistički,odnosno u potpunosti prihvataju kapitalističke društvene odnose i proces privatizacije.
Svi oni pričaju o takozvanoj "poštenoj" privatizaciji,za koju se zalažu,a sasvim je jasno da nema "poštene" privatizacije,već da je svaka privatizacija društvene,zadružne i državne svojine beskrupulozna pljačka imovine koju su decenijama stvarali naši očevi i dedovi,koja sada za male pare prelazi u ruke domaće i strane buržoazije.
Stoga su postojeći sindikati nesposobni da se bore za stvar radničke klase i da je zaštite od divljačkog procesa privatizacije koja se sprovodi u našoj zemlji.
Jedino rešenje ovog problema je,kako je to govorio Lenjin,stvaranje istinskih radničkih crvenih sindikata koji bi bili predvođeni od strane progresivnih elemenata i koji bi bili oruđe za ostvarenje interesa radničke klase.
Upravo nam je zato potrebno stvaranje CRVENOG SINDIKATA.
Ovakav sindikat bi otovreno istupio protiv privatizacije državne,društvene i zadružne imovine i borio bi se protiv otpuštanja radnika,pod firmom da su "tehnološki višak",po bilo kojoj osnovi.
Članovi sindikata bi mogli da budu svi ugroženi pripadnici proletarijata koji prihvataju njegov program koji bi ipak morao da bude progresivan a to znači internacionalistički,antiimperijalistički,antiglobalistički i projugoslovenski.
Dakle moto CRVENOG SINDIKATA bi bio takav da okuplja sve ugrožene radne ljude,i da ih ujedinjuje u borbi za socijalnu pravdu istovremeno se boreći protiv svega onoga što deli radničku klasu u našoj zemlji.
Ovakav sindikat bi se povezao i sa sindikalnim centralama u svetu koje rezonuju i deluju na istovetan način a koje su udružene u GENERALNOJ KONFEDERACIJI RADA.
Sindikat bi pored svog maksimalnog programa borbe za radnička prava imao i svoj minimalni program koji bi naravno zavisio od konkretnih uslova borbe od fabrike do fabrike,i od preduzeća do preduzeća.
Sindikat bi organizovao štrajkove i druge proteste u svim slučajevima kada bi bili ugroženi vitalni interesi radničke klase kod nas i priređivao manifestacije solidarnosti sa borbom proletarijata u svetu.
Svakako da bi ovakav sindikat bio i jedan od nosilaca organizovanja prvomajskih demonstracija,na dan Međunarodne solidarnosti radničke klase.
Samo ujedinjeni radnici,koji nisu podeljeni granicama i "kulturama",mogu povesti odsudnu borbu za političko oslobođenje proletarijata.
Jedan od važnih segmenata u toj borbi je i sindikalna borba te je stvaranje CRVENOG SINDIKATAnužnost.
CRVENI SINDIKAT treba da bude odgovor proletarijata na divljački proces privatizacije u našoj zemlji i organizacija koja će na autentičan način štititi interese radnih ljudi."
SPARTAK
Slaven- Broj postova : 6432
Location : Arkadija(mitološka zemlja sreće iz grčke mitologije)
Registration date : 2008-08-23 -
"PRVI MAJ"
Slaven Sat Sep 13, 2008 4:24 am
"PRVI MAJ"
"Prvi Maj nije praznik odmora,zaborava i lake porodične zabave,već dan borbe i sećanja – sećajući se radnika i radnica Čikaga,koji su položili svoje živote u revolucionarnoj borbi,radnici širom zemaljske kugle nastavljaju njihovu borbu za jedan bolji svet,svet lišen bede i nepravde,svet u kojem će oni koji su danas ništa,postati sve.
Danas taj svet još nije ostvaren i zato ga mnogi smatraju utopijom,ali utopija nije nešto neostvarivo – utopija je ono što još uvek nije ostvareno.
Radnička klasa u Srbiji dočekuje još jedan Prvi maj u teškoj situaciji:
siromaštvo i nezaposlenost su sve veći,a teror liberalnog kapitalizma se ne smanjuje – radnici su gurnuti na društvenu marginu,opljačkani i poniženi,a budućnost im je oduzeta.
Bolji život za sve onemogućen je u ime boljeg života za neke,za neke Koštunice,Tadiće, Labuse,Kariće,Laloviće,Smiljaniće, ili kako se već ti "neki" zovu...
Odnos države i sindikata, kako onih "samostalnih",tako i onih "nezavisnih",nikada nije bio skladniji – dok milioni gladuju,lakeji buržoazije piruju i vesele se socijalnom dijalogu.
Ista stvar je i u:Hrvatskoj (samo su druga prezimena:Sanader,Račan,Budiša,Đapić…)BiH,Njemačkoj,Španjolskoj…
Ali plaćenici i sluge se uzalud raduju,jer nema i ne može biti socijalnog dijaloga,nema i neće biti klasnog!
Uzalud je nada slugu kapitalizma – radnici im više ne veruju i ne nasedaju na njihove laži!
Da nada postoji, to je danas svima jasno:
samo anarho-sindikalizovane mase radništva i seljaštva,direktnom akcijom,okupacijom fabrika i preduzeća,zavođenjem sistema potpunog kolektivnog odlučivanja,bez birokrata i rukovodilaca,bez gazda i političara,mogu uneti tračak nade u sumrak istorijskog trenutka u kojem se nalazimo.
Samo revolucionarni,samoupravni sindikati danas mogu biti oružje oslobođenja.
Zato se i obeležava 1.maj,koji nas podseća da borba koju su započeli anarho-sindikalisti ubijeni na trgu Hejmarket u Čikagu pre više od sto godina nije završena i da je danas jednako kao i tada cilj potpuno isti:
ne kompromis i reforme,ne socijalni dijalog i ono što je za sada moguće,već ono što jedino može i mora biti:
uništenje države i klasnog društva!"
ŽIVEO PRVI MAJ,DAN MEĐUNARODNE RADNIČKE BORBE I SOLIDARNOSTI!
ŽIVEO ANARHO-SINDIKALISTIČKI POKRET!
SANJA ĐORĐEVIĆ
UOČI PRVOG MAJA;
U NOVOM SADU/BEOGRADU
SEKRETARIJAT SINDIKALNE KONFEDERACIJE:
"ANARHO-SINDIKALISTIČKA INICIJATIVA"
"Prvi Maj nije praznik odmora,zaborava i lake porodične zabave,već dan borbe i sećanja – sećajući se radnika i radnica Čikaga,koji su položili svoje živote u revolucionarnoj borbi,radnici širom zemaljske kugle nastavljaju njihovu borbu za jedan bolji svet,svet lišen bede i nepravde,svet u kojem će oni koji su danas ništa,postati sve.
Danas taj svet još nije ostvaren i zato ga mnogi smatraju utopijom,ali utopija nije nešto neostvarivo – utopija je ono što još uvek nije ostvareno.
Radnička klasa u Srbiji dočekuje još jedan Prvi maj u teškoj situaciji:
siromaštvo i nezaposlenost su sve veći,a teror liberalnog kapitalizma se ne smanjuje – radnici su gurnuti na društvenu marginu,opljačkani i poniženi,a budućnost im je oduzeta.
Bolji život za sve onemogućen je u ime boljeg života za neke,za neke Koštunice,Tadiće, Labuse,Kariće,Laloviće,Smiljaniće, ili kako se već ti "neki" zovu...
Odnos države i sindikata, kako onih "samostalnih",tako i onih "nezavisnih",nikada nije bio skladniji – dok milioni gladuju,lakeji buržoazije piruju i vesele se socijalnom dijalogu.
Ista stvar je i u:Hrvatskoj
(samo su druga prezimena:Sanader,Račan,Budiša,Đapić…)BiH,Njemačkoj,Španjolskoj… Ali plaćenici i sluge se uzalud raduju,jer nema i ne može biti socijalnog dijaloga,nema i neće biti klasnog!
Uzalud je nada slugu kapitalizma – radnici im više ne veruju i ne nasedaju na njihove laži!
Da nada postoji, to je danas svima jasno:
samo anarho-sindikalizovane mase radništva i seljaštva,direktnom akcijom,okupacijom fabrika i preduzeća,zavođenjem sistema potpunog kolektivnog odlučivanja,bez birokrata i rukovodilaca,bez gazda i političara,mogu uneti tračak nade u sumrak istorijskog trenutka u kojem se nalazimo.
Samo revolucionarni,samoupravni sindikati danas mogu biti oružje oslobođenja.
Zato se i obeležava 1.maj,koji nas podseća da borba koju su započeli anarho-sindikalisti ubijeni na trgu Hejmarket u Čikagu pre više od sto godina nije završena i da je danas jednako kao i tada cilj potpuno isti:
ne kompromis i reforme,ne socijalni dijalog i ono što je za sada moguće,već ono što jedino može i mora biti:
uništenje države i klasnog društva!"
ŽIVEO PRVI MAJ,DAN MEĐUNARODNE RADNIČKE BORBE I SOLIDARNOSTI!
ŽIVEO ANARHO-SINDIKALISTIČKI POKRET!
SANJA ĐORĐEVIĆ
UOČI PRVOG MAJA;
U NOVOM SADU/BEOGRADU
SEKRETARIJAT SINDIKALNE KONFEDERACIJE:
"ANARHO-SINDIKALISTIČKA INICIJATIVA"
Slaven- Broj postova : 6432
Location : Arkadija(mitološka zemlja sreće iz grčke mitologije)
Registration date : 2008-08-23 -
"PRIKLJUČITE SE BORBI PROTIV TERORA VLADAJUĆE KLIKE!"
Slaven Sat Sep 13, 2008 4:24 am
"PRIKLJUČITE SE BORBI PROTIV TERORA VLADAJUĆE KLIKE PROFITERA
"Saopštenje Partije rada povodom Međunarodnog praznika rada,1. maja 2005. Godine
Oni koji rade,koji svojim radom stvaraju društveni proizvod i koji žive isključivo od svog rada,danas su potpuno obespravljeni.
Nesigurnost zaposlenja postala je najjače oružje terora koji vladajuća klika profitera sprovodi nad narodom.
Narodu je sve teže da se bori protiv nasilnih mera koje ugrožavaju njegovu egzistenciju:
protiv pljačkaške privatizacije,protiv masovne nezaposlenosti,protiv bednih plata i loših uslova rada.
Režim koji vlada u interesu profiterske klase,poslušno sledeći diktat imperijalističkih sila,nastoji da potpuno likvidira radničku klasu koristeći se perfidnom nacionalističkom ideologijom i crkvenjačkim zaglupljivanjem,korumpiranim rukovodstvom sindikata,a po potrebi i ogoljenim žandarskim nasiljem.
Narod zna da neće kapitalizam,jer vidi da mu takav društveni poredak donosi samo eksploataciju i obespravljenost,ali zbog dugogodišnje tranzicione propagande ne postoji mogućnost da se njegovi stavovi jasno izraze.
Partija rada poziva sve progresivne društvene snage da se priključe borbi koju tzv. gubitnici tranzicije vode protiv sistema ugnjetavanja,kako bi ta borba postala organizovanija i uspešnija."
"PRVOMAJSKI MARŠ PARTIJE RADA"
"Aktivisti i aktivistkinje Partije rada u Beogradu su protestnim maršom obeležili 1. maj, Međunarodni praznik rada.
Povorka sa crvenim radničkim zastavama krenula je u 11 časova sa Trga Marksa i Engelsa.
U zemlji u kojoj je tranzicija potpuno obespravila radniču klasu,stvarajući milonsku masu nezaposlenih,najglasnji poklič sa Prvomajskog marša mora biti:
SMRT PRIVATIZACIJI!
Ovaj poklič aktivisti i aktivistkinje Partije rada ponovili su više puta pred zgradom republičke vlade.
Na dan radnih ljudi čitavog sveta,Patija rada je protestovala ispred predstavništva najmoćnije imperijalističke sile jasno stavivši do znanja da je protiv njihove višegodišnje navodneantiteroristicke kampanje,a koja predstavlja brutalno sprovođenje rata i agresije.
Ispred Američke ambasade naši aktivisti i aktivistkinje su pozdravili herojsku borbu iračkog,kurdskog,avganistanskog i palestinskog naroda,kao i sve drugove i drugarice iz organizacija koje doprinose opštoj borbi u jedinstvenom frontu protiv imperijalizma."
"Saopštenje Partije rada povodom Međunarodnog praznika rada,1. maja 2005. Godine
Oni koji rade,koji svojim radom stvaraju društveni proizvod i koji žive isključivo od svog rada,danas su potpuno obespravljeni.
Nesigurnost zaposlenja postala je najjače oružje terora koji vladajuća klika profitera sprovodi nad narodom.
Narodu je sve teže da se bori protiv nasilnih mera koje ugrožavaju njegovu egzistenciju:
protiv pljačkaške privatizacije,protiv masovne nezaposlenosti,protiv bednih plata i loših uslova rada.
Režim koji vlada u interesu profiterske klase,poslušno sledeći diktat imperijalističkih sila,nastoji da potpuno likvidira radničku klasu koristeći se perfidnom nacionalističkom ideologijom i crkvenjačkim zaglupljivanjem,korumpiranim rukovodstvom sindikata,a po potrebi i ogoljenim žandarskim nasiljem.
Narod zna da neće kapitalizam,jer vidi da mu takav društveni poredak donosi samo eksploataciju i obespravljenost,ali zbog dugogodišnje tranzicione propagande ne postoji mogućnost da se njegovi stavovi jasno izraze.
Partija rada poziva sve progresivne društvene snage da se priključe borbi koju tzv. gubitnici tranzicije vode protiv sistema ugnjetavanja,kako bi ta borba postala organizovanija i uspešnija."
"PRVOMAJSKI MARŠ PARTIJE RADA"
"Aktivisti i aktivistkinje Partije rada u Beogradu su protestnim maršom obeležili 1. maj, Međunarodni praznik rada.
Povorka sa crvenim radničkim zastavama krenula je u 11 časova sa Trga Marksa i Engelsa.
U zemlji u kojoj je tranzicija potpuno obespravila radniču klasu,stvarajući milonsku masu nezaposlenih,najglasnji poklič sa Prvomajskog marša mora biti:
SMRT PRIVATIZACIJI!
Ovaj poklič aktivisti i aktivistkinje Partije rada ponovili su više puta pred zgradom republičke vlade.
Na dan radnih ljudi čitavog sveta,Patija rada je protestovala ispred predstavništva najmoćnije imperijalističke sile jasno stavivši do znanja da je protiv njihove višegodišnje navodneantiteroristicke kampanje,a koja predstavlja brutalno sprovođenje rata i agresije.
Ispred Američke ambasade naši aktivisti i aktivistkinje su pozdravili herojsku borbu iračkog,kurdskog,avganistanskog i palestinskog naroda,kao i sve drugove i drugarice iz organizacija koje doprinose opštoj borbi u jedinstvenom frontu protiv imperijalizma."
Slaven- Broj postova : 6432
Location : Arkadija(mitološka zemlja sreće iz grčke mitologije)
Registration date : 2008-08-23 -
"PROTIV KAPITALISTIČKE EKSPLOATACIJE!"
Slaven Sat Sep 13, 2008 4:25 am
PRVI MAJ 2005.
"PROTIV KAPITALISTIČKE EKSPLOATACIJE:
ORGANIZUJMO SE,PA U BORBU!"
"Približavajući se Prvom maju 2005. vidimo kapitalističko nadmetanje i teške napade na uslove rada i prava radnika i radnica u celom svetu.
Kapitalizam nas ne eksploatiše samo ekonomski,socijalno i kulturno:
eksploatišući strah od ostalih radnika,od gubitka posla,od drugih rasa,strahove od terorizma itd,kapital pokušava da nas mobiliše u svrhu svog ekonomskog i militarističkog ludila.
Svetska ekonomija je u veoma kritičnom trenutku i preti joj kolaps dolara.
Sjedinjene Države su mislile da će rat u Iraku isplatiti sam sebe slivanjem iračke nafte na svetsko tržište.
Povećana proizvodnja je trebalo da smanji cenu nafte,a glavni OPEC proizvođači nafte,poput Saudijske Arabije,Venecuele i Irana su trebali da budu destabilizovani usled naglog smanjenja prihoda.
Danas vidimo da su rezultati suprotni:
ogromni troškovi rata u Iraku (i Avganistanu),visoke cene nafte i smanjeni profiti su zajedno doveli do još većeg povećanja ionako ogromnog američkog deficita.
Zemlje izvoznice nafte neće doživeti pad u profitu jer se cena nafte izražava u dolarima po barelu.
Pad vrednosti dolara ih tera na povećavanje cene nafte i na razmatranje mogućnosti prelaska na jak evro kao alternativu za naftne transakcije.
Povrh toga,zemljama u razvoju sa velikim dolarskim rezervama preti rastuća opasnost od velikih gubitaka usled naglog pada dolara.
U mnogim zemljama ova situacija dovodi do promene novčanih rezervi iz dolara u evro.
Ovakva situacija je drastično pogoršala energetsku situaciju,pa već možemo videti da MMF izdaje upozorenja u vezi dugoročnog snabdevanja naftom.
Po MMF-u,svetu prete "trajni naftni šok" i visoke cene nafte usled povećanja potražnje iz zemalja u rastu i ograničenih isporuka iz zemalja izvan OPEC-a.
Ako se ovaj "Naftni udar" desi sada,a ne posle 2010. godine,kako je predviđeno,to će podgrejati rivalstvo kapitalističkih sila i povećati eksploataciju radništva.
Kapitalističko nadmetanje se odigrava na svim kontinentima.
U senci "Naftnog udara" kapitalističke sile se ponašaju kao naftni ovisnici očajnički tražeći energiju kako bi osigurale sadašnje i buduće izvore goriva.
One znaju da onaj ko kontroliše izvore energije i linije snabdevanja,takođe kontroliše i rivale,jer nafta i gas predstavljaju krv kapitalizma.
Promene u Jermeniji i Ukrajini predstavljaju velike pobede SAD-a.
Jermenija je tranzitna zemlja za naftovod Baku (Azerbejdžan) - Tbilisi (Gruzija) - Čejhan (Turska),čija izgradnja je pri kraju,a koji prolazi kroz jermenske i kurdske teritorije,ali obilazi Rusiju i Iran.
Ukrajina,koja je glavna tranzitna zemlja za rusku naftu na putu do EU će,kao i nove zemlje članice EU i NATO,biti iskorišćena od strane Sjedinjenih Država kao tampon zona u cilju neutralisanja ruskih i nemačko-francuskih interesa.
Pravi košmar za Sjedinjene Države i ostale imperijalističke sile predstavlja činjenica da su njihove sadašnje i buduće isporuke energije postale u velikoj meri zavisne od neprijateljskih i/ili "nestabilnih" zemalja.
Američka strategija kontrole zemalja u Evroazijskom koridoru (koji se proteže od istočne Evrope do centralne i istočne Azije) zbog svega ovoga ima važno uporište u zemljama koje nazivaju "Lukom nestabilnosti".
SAD čine mnogo stvari istovremeno u ovom "Luku nestabilnosti":
od latinske Amerike gde se trude da militarizuju krvavi "Plan Kolumbija",preko andskog regiona,do Afrike gde ubrzano pojačavaju svoju prisutnost;kroz Srednji istok okupacijom Iraka i pretnjama Siriji,do rata u Avganistanu,u centralnoj Aziji i do jugoistočne Azije gde prete Severnoj Koreji i pokušavaju da se suprotstave rastućoj Kini.
Posebna pažnja se mora posvetiti srednjem Istoku i Persijskom zalivu gde SAD pripremaju vazdušne napade na iranske strateške vojne ciljeve i navodne instalacije nuklearnog,hemijskog i biološkog oružija,sa namerom izazivanja promene režima u toj zemlji.
Prema američkom penzionisanom novinaru,Sejmoru Heršu,Bušova administracija koristi Pentagon umesto CIA-e za tajne misije unutar Irana kako bi izbegla potrebu da izveštava Kongres.
Pripremana akcija protiv Irana ima,kao i rat u Iraku,veoma važan i skriven razlog: režim Sadama Huseina je postao meta onog trenutka kada je Irak svoje naftne transakcije preveo iz dolara u evre.
Iran bar od 2003. razmatra mogućnost da pokrene svoju berzu nafte trgujući u evrima.
16. juna 2004. "The Guardian" je preneo vest da će ovaj plan biti sproveden 2005. godine.
Sada je planirano,po izveštajima kompanije "Alexander Gas & Oil",da berza počne sa radom u avgustu 2005. godine.
Ako se ostvari,ovo će snažno pogoditi londonski IPE i njujorški NYMEX.
To će gurnuti klip u točkove finansijskog sveta,jer je petrodolarska trgovina jedan od stubova oslonaca američke finansijske hegemonije.
Uzimajući u obzir ogroman američki deficit i slab dolar,uspešna iranska berza bi predstavljala ozbiljnu pretnju,i SAD će učiniti sve što je u njenoj moći da to spreči.
Ne treba da nas iznenađuje da se ratnici,poput Šarona i Buša,ponašaju kao golubovi mira.
Plan "Put ka miru" (The Road Map for Peace) od palestinskih teritorija okruženih Zidom pravi zone aparthejda,a u martu 2005. jedan broj stranih konzorcijuma, sačinjenih uglavnom od američkih investitora,zaključio je sa izraelskim vladinim agencijama i državnom kompanijom "Petroleum and Energy Infrastructures" ("Naftna i energetska infrastruktura") dogovore oko obnove naftovoda od Haife do Iraka koji vodi kroz Jordan.
Ovaj naftovod sprovodi u delo glavne strateške interese SAD-a i Izraela.
On može rešiti izraelsku enegetsku krizu i obezbediti transport nafte u Evropu i SAD.
Ali ovaj plan,kao i ostali namenjeni srednjem Istoku,zahteva,pre svega,da se "neprijateljski" režim u Siriji oslabi ili eliminiše,i da otpor u Iraku,posebno sabotaže naftovoda i gasovoda,bude slomljen.
Strateški projekat naftovoda ka Mediteranu postaje još važniji u svetlu pripremanog napada na Iran,jer SAD i EU žele da budu manje zavisne od isporuka kroz Ormuski moreuz.
Iran je takođe zapretio da će blokirati prolaz u slučaju napada čime bi cene nafte dostigle apsolutni vrhunac.
U ovakvoj situaciji bitno je raskrinkati motive kapitalističkih sila.
EU nije mekani humani blok koji se suprotstavlja SAD-u,Rusija je represivna i nastavlja rat u Čečeniji,itd.
Američke vojne snage koje su učestvovale u pomoći žrtvama tragičnog cunamija, su takođe jasno demonstrirale svoju snagu u regionu.
Malaški moreuz je,na primer,pomorska veza od strateškog značaja na putu od Persijskog zaliva do zemalja kao što su Južna Koreja,Japan i Kina.
Kina,sa svojom sadašnjom i budućom ogromnom potrebom za energijom,se sve više posmatra kao glavni strateški neprijatelj,predstavljajući izazov za SAD na Putu svile u Aziji,održavajući bliske veze sa Iranom i suprotstavljajući se Sjedinjenim Državama u Africi i latinskoj Americi.
U latinskoj Americi,Brazil i Venecuela imaju sporazume o povećanju izvoza nafte u Kinu,a Kina povećava izvoz oružja,i ostale robe,na ovaj kontinent.
Nesporazumi između SAD i EU su jasno vidljivi u njihovoj politici prema Iranu i Kini.
Što se tiče Irana,EU će imati umereniju politiku od Sjedinjenih Država,a na kineskom pitanju EU se suprotstavlja SAD-u govoreći o podizanju embarga na izvoz oružja.
Sjedinjene Države se boje saveza EU sa energijom bogatom Rusijom i razvoju odnosa sa latinskom Amerikom i zemljama kao što su Indija i Kina u Aziji.
Taktika SAD-a deljenja Evropske Unije na "staru Evropu" i "novu Evropu" je otvoreno pokazana pre i za vreme početne faze okupacije Iraka.
Slučajevi Iraka i Ukrajine pokazuju da SAD pokušava da zaštiti sve izvore energije i transportne linije od potencijalnih protivnika hegemonije Sjedinjenih Država.
EU se širi i predstavlja trgovinsku super-silu,ali je vojno slaba.
Ovaj blok sada pokušava da ubrza vojnu i ekonomsku integraciju i "reforme" predloženim ustavom.
U Evropi,kao i u svim krajevima sveta,kapitalizam vlada po pravilu "širi se ili umri".
Ofanziva protiv javnih servisa koja se vodi u celom svetu otvara tržište i kapital privatnim korporacijama.
Mnoge vlade sveta se ugledaju na Ujedinjeno Kraljevstvo,dok Blerova vlada ide tako daleko da procenjuje da će petina javnih servisa biti u privatnom ili "dobrovoljnom" sektoru do 2006/2007.
Još jedan globalni trend je da se stalna zaposlenja pretvaraju u privremena,a ona koja ostaju stalna su manje zaštićena.
Organizacija za ekonomsku saradnju i razvoj (OECD) koristi čak 22 indikatora u poređenju nivoa zaštite zaposlenja u različitim zemljama.
Napadi se očitavaju u olakšavanju otpuštanja,ukidanju procedura i naknada za individualne otkaze bez razloga,do svih vrsta privremenog zaposlenja koje vlasnici nameću na radnom mestu.
Jedna od formi privremenog zaposlenja dolazi od strane agencija za privremeno zapošljavanje - multinacionalnih korporacija koje prave profit od robovskog rada!
Pored njihove uloge u podeli radništva,one će imati sve veću internacionalnu i političku ulogu u tzv. "ratu protiv terorizma".
Izrael,na primer,koristi radnu snagu sa Filipina,iz istočne Evrope i Kine,jer je jeftinija,umesto Palestinaca zbog "bezbednosnih" razloga.
Kako globalni kapitalizam skida masku,države i kapitalisti primoravaju radništvo da prihvati "logiku tržišta".
Birokratski,reformistički sindikati,koji su zavisni od zakonske pomoći i donacija onih koji napadaju,moraju se ili predati ili stupiti u borbu.
Ako se uopšte mobilišu,osuđeni su na propast,jer nisu predviđeni da se suprotstave napadima na širokom frontu i da se oslanjaju na sopstvene snage.
Na ovaj način reformistički sindikati postaju servisne institucije i teret na leđima radnika i radnica,a ne slobodno oruđe za samo-organizovanje i emancipaciju.
Jedina prava "sigurnost posla" na koju se možemo osloniti kao radnici i radnice dolazi od nas samih,od solidarnosti i akcija koje smo u stanju da izvedemo.
Nasuprot reformističkim sindikatima,MUR odbacuje integraciju u kapitalistički sistem.
Mi se ne bavimo klasnom kolaboracijom,kao što su npr. "sindikalni izbori" u državnoj režiji.
Mi nemamo plaćene sindikalne zvaničnike,i mi ne primamo donacije od neprijatelja.
Kako napadi dolaze sa mnogih polja,MUR se bori na ekonomskom,socijalnom, kulturnom i anti-militarističkom nivou.
Anarho-sindikalističko jedinstvo Internacionale je ključno,jer je naša borba takođe i borba za novo društvo.
MUR-ov cilj je zamena kapitalizma i države slobodnim federacijama radničkih slobodnih asocijacija – slobodarski komunizam.
U ovim represivnim vremenima "rata protiv terorizma",moramo se prisetiti da se Prvi maj slavi u znak komemoracije žrtava sa Hejmarketa.
Ovi anarhisti su proganjani kako bi se zaustavio štrajk sa zahtevom za osmočasovno radno vreme u Čikagu 1886. godine.
Neopravdano su optuženi za podmetanje bombe (koja je zapravo,kako se kasnije pokazalo,podmetnuta od strane policijskih provokatora),i to se može ponoviti i sa današnjim agresivnim i militantnim kapitalizmom.
Slogan XXII Kongresa MUR-a, koji je održan u Granadi u decembru 2004,glasio je:
"Ne ratu među narodima – Ne miru među klasama!"
Delegati su raspravljali o akcijama protiv kapitalističkih ratova (Irak,Čečenija, Kolumbija, itd.),doneli su internu odluku o koordinaciji i specijalnu izjavu o ratu u Kolumbiji.
Kongres je doneo odluku o prioritetnoj podršci sekcijama i prijateljima MUR-a u latinskoj Americi,i o koordinisanim akcijama protiv agencija za privremeno zapošljavanje koje će se voditi od 15. aprila zaključno sa Prvim majem 2005. godine.
Ove akcije se organizuju pod sloganom:
"Međunarodne akcije protiv nesigurnosti radnog mesta!"
Kongres je doneo stav da će Međunarodno udruženje radnika i radnica (MUR) braniti sebe i anarho-sindikalizam protiv pokušaja formiranja paralelnih struktura/paralelne internacionale i organizacija koje bespravno koriste inicijale AIT-IWA (MUR na španskom i engleskom jeziku),kao i da će Internacionala intenzivirati rad na širenju MUR-a i anarho-sindikalizma u novim zemljama.
Kongres je primio Sindikalnu konfederaciju Anarho-sindikalistička incijativa (Srbija) kao novu sekciju i Anarho-sindikalističku incijativu (Izrael/Palestina) kao prijateljsku organizaciju.
Sindikat GWU iz Pakistana je zatražio pristupanje,jedna grupa iz Gvatemale je izrazila želju da postane prijatelj MUR-a,a SiSD iz Slovenije,ASK iz Hrvatske i veliki sindikat FSPNI iz Indonezije su nas obavestili da žele sestrinske odnose i razmatraju pristupanje Internacionali."
ŽIVEO MUR!
OSLO,20.APRIL 2005.GODINE
SEKRETARIJAT MUR-a
"PROTIV KAPITALISTIČKE EKSPLOATACIJE:
ORGANIZUJMO SE,PA U BORBU!"
"Približavajući se Prvom maju 2005. vidimo kapitalističko nadmetanje i teške napade na uslove rada i prava radnika i radnica u celom svetu.
Kapitalizam nas ne eksploatiše samo ekonomski,socijalno i kulturno:
eksploatišući strah od ostalih radnika,od gubitka posla,od drugih rasa,strahove od terorizma itd,kapital pokušava da nas mobiliše u svrhu svog ekonomskog i militarističkog ludila.
Svetska ekonomija je u veoma kritičnom trenutku i preti joj kolaps dolara.
Sjedinjene Države su mislile da će rat u Iraku isplatiti sam sebe slivanjem iračke nafte na svetsko tržište.
Povećana proizvodnja je trebalo da smanji cenu nafte,a glavni OPEC proizvođači nafte,poput Saudijske Arabije,Venecuele i Irana su trebali da budu destabilizovani usled naglog smanjenja prihoda.
Danas vidimo da su rezultati suprotni:
ogromni troškovi rata u Iraku (i Avganistanu),visoke cene nafte i smanjeni profiti su zajedno doveli do još većeg povećanja ionako ogromnog američkog deficita.
Zemlje izvoznice nafte neće doživeti pad u profitu jer se cena nafte izražava u dolarima po barelu.
Pad vrednosti dolara ih tera na povećavanje cene nafte i na razmatranje mogućnosti prelaska na jak evro kao alternativu za naftne transakcije.
Povrh toga,zemljama u razvoju sa velikim dolarskim rezervama preti rastuća opasnost od velikih gubitaka usled naglog pada dolara.
U mnogim zemljama ova situacija dovodi do promene novčanih rezervi iz dolara u evro.
Ovakva situacija je drastično pogoršala energetsku situaciju,pa već možemo videti da MMF izdaje upozorenja u vezi dugoročnog snabdevanja naftom.
Po MMF-u,svetu prete "trajni naftni šok" i visoke cene nafte usled povećanja potražnje iz zemalja u rastu i ograničenih isporuka iz zemalja izvan OPEC-a.
Ako se ovaj "Naftni udar" desi sada,a ne posle 2010. godine,kako je predviđeno,to će podgrejati rivalstvo kapitalističkih sila i povećati eksploataciju radništva.
Kapitalističko nadmetanje se odigrava na svim kontinentima.
U senci "Naftnog udara" kapitalističke sile se ponašaju kao naftni ovisnici očajnički tražeći energiju kako bi osigurale sadašnje i buduće izvore goriva.
One znaju da onaj ko kontroliše izvore energije i linije snabdevanja,takođe kontroliše i rivale,jer nafta i gas predstavljaju krv kapitalizma.
Promene u Jermeniji i Ukrajini predstavljaju velike pobede SAD-a.
Jermenija je tranzitna zemlja za naftovod Baku (Azerbejdžan) - Tbilisi (Gruzija) - Čejhan (Turska),čija izgradnja je pri kraju,a koji prolazi kroz jermenske i kurdske teritorije,ali obilazi Rusiju i Iran.
Ukrajina,koja je glavna tranzitna zemlja za rusku naftu na putu do EU će,kao i nove zemlje članice EU i NATO,biti iskorišćena od strane Sjedinjenih Država kao tampon zona u cilju neutralisanja ruskih i nemačko-francuskih interesa.
Pravi košmar za Sjedinjene Države i ostale imperijalističke sile predstavlja činjenica da su njihove sadašnje i buduće isporuke energije postale u velikoj meri zavisne od neprijateljskih i/ili "nestabilnih" zemalja.
Američka strategija kontrole zemalja u Evroazijskom koridoru (koji se proteže od istočne Evrope do centralne i istočne Azije) zbog svega ovoga ima važno uporište u zemljama koje nazivaju "Lukom nestabilnosti".
SAD čine mnogo stvari istovremeno u ovom "Luku nestabilnosti":
od latinske Amerike gde se trude da militarizuju krvavi "Plan Kolumbija",preko andskog regiona,do Afrike gde ubrzano pojačavaju svoju prisutnost;kroz Srednji istok okupacijom Iraka i pretnjama Siriji,do rata u Avganistanu,u centralnoj Aziji i do jugoistočne Azije gde prete Severnoj Koreji i pokušavaju da se suprotstave rastućoj Kini.
Posebna pažnja se mora posvetiti srednjem Istoku i Persijskom zalivu gde SAD pripremaju vazdušne napade na iranske strateške vojne ciljeve i navodne instalacije nuklearnog,hemijskog i biološkog oružija,sa namerom izazivanja promene režima u toj zemlji.
Prema američkom penzionisanom novinaru,Sejmoru Heršu,Bušova administracija koristi Pentagon umesto CIA-e za tajne misije unutar Irana kako bi izbegla potrebu da izveštava Kongres.
Pripremana akcija protiv Irana ima,kao i rat u Iraku,veoma važan i skriven razlog: režim Sadama Huseina je postao meta onog trenutka kada je Irak svoje naftne transakcije preveo iz dolara u evre.
Iran bar od 2003. razmatra mogućnost da pokrene svoju berzu nafte trgujući u evrima.
16. juna 2004. "The Guardian" je preneo vest da će ovaj plan biti sproveden 2005. godine.
Sada je planirano,po izveštajima kompanije "Alexander Gas & Oil",da berza počne sa radom u avgustu 2005. godine.
Ako se ostvari,ovo će snažno pogoditi londonski IPE i njujorški NYMEX.
To će gurnuti klip u točkove finansijskog sveta,jer je petrodolarska trgovina jedan od stubova oslonaca američke finansijske hegemonije.
Uzimajući u obzir ogroman američki deficit i slab dolar,uspešna iranska berza bi predstavljala ozbiljnu pretnju,i SAD će učiniti sve što je u njenoj moći da to spreči.
Ne treba da nas iznenađuje da se ratnici,poput Šarona i Buša,ponašaju kao golubovi mira.
Plan "Put ka miru" (The Road Map for Peace) od palestinskih teritorija okruženih Zidom pravi zone aparthejda,a u martu 2005. jedan broj stranih konzorcijuma, sačinjenih uglavnom od američkih investitora,zaključio je sa izraelskim vladinim agencijama i državnom kompanijom "Petroleum and Energy Infrastructures" ("Naftna i energetska infrastruktura") dogovore oko obnove naftovoda od Haife do Iraka koji vodi kroz Jordan.
Ovaj naftovod sprovodi u delo glavne strateške interese SAD-a i Izraela.
On može rešiti izraelsku enegetsku krizu i obezbediti transport nafte u Evropu i SAD.
Ali ovaj plan,kao i ostali namenjeni srednjem Istoku,zahteva,pre svega,da se "neprijateljski" režim u Siriji oslabi ili eliminiše,i da otpor u Iraku,posebno sabotaže naftovoda i gasovoda,bude slomljen.
Strateški projekat naftovoda ka Mediteranu postaje još važniji u svetlu pripremanog napada na Iran,jer SAD i EU žele da budu manje zavisne od isporuka kroz Ormuski moreuz.
Iran je takođe zapretio da će blokirati prolaz u slučaju napada čime bi cene nafte dostigle apsolutni vrhunac.
U ovakvoj situaciji bitno je raskrinkati motive kapitalističkih sila.
EU nije mekani humani blok koji se suprotstavlja SAD-u,Rusija je represivna i nastavlja rat u Čečeniji,itd.
Američke vojne snage koje su učestvovale u pomoći žrtvama tragičnog cunamija, su takođe jasno demonstrirale svoju snagu u regionu.
Malaški moreuz je,na primer,pomorska veza od strateškog značaja na putu od Persijskog zaliva do zemalja kao što su Južna Koreja,Japan i Kina.
Kina,sa svojom sadašnjom i budućom ogromnom potrebom za energijom,se sve više posmatra kao glavni strateški neprijatelj,predstavljajući izazov za SAD na Putu svile u Aziji,održavajući bliske veze sa Iranom i suprotstavljajući se Sjedinjenim Državama u Africi i latinskoj Americi.
U latinskoj Americi,Brazil i Venecuela imaju sporazume o povećanju izvoza nafte u Kinu,a Kina povećava izvoz oružja,i ostale robe,na ovaj kontinent.
Nesporazumi između SAD i EU su jasno vidljivi u njihovoj politici prema Iranu i Kini.
Što se tiče Irana,EU će imati umereniju politiku od Sjedinjenih Država,a na kineskom pitanju EU se suprotstavlja SAD-u govoreći o podizanju embarga na izvoz oružja.
Sjedinjene Države se boje saveza EU sa energijom bogatom Rusijom i razvoju odnosa sa latinskom Amerikom i zemljama kao što su Indija i Kina u Aziji.
Taktika SAD-a deljenja Evropske Unije na "staru Evropu" i "novu Evropu" je otvoreno pokazana pre i za vreme početne faze okupacije Iraka.
Slučajevi Iraka i Ukrajine pokazuju da SAD pokušava da zaštiti sve izvore energije i transportne linije od potencijalnih protivnika hegemonije Sjedinjenih Država.
EU se širi i predstavlja trgovinsku super-silu,ali je vojno slaba.
Ovaj blok sada pokušava da ubrza vojnu i ekonomsku integraciju i "reforme" predloženim ustavom.
U Evropi,kao i u svim krajevima sveta,kapitalizam vlada po pravilu "širi se ili umri".
Ofanziva protiv javnih servisa koja se vodi u celom svetu otvara tržište i kapital privatnim korporacijama.
Mnoge vlade sveta se ugledaju na Ujedinjeno Kraljevstvo,dok Blerova vlada ide tako daleko da procenjuje da će petina javnih servisa biti u privatnom ili "dobrovoljnom" sektoru do 2006/2007.
Još jedan globalni trend je da se stalna zaposlenja pretvaraju u privremena,a ona koja ostaju stalna su manje zaštićena.
Organizacija za ekonomsku saradnju i razvoj (OECD) koristi čak 22 indikatora u poređenju nivoa zaštite zaposlenja u različitim zemljama.
Napadi se očitavaju u olakšavanju otpuštanja,ukidanju procedura i naknada za individualne otkaze bez razloga,do svih vrsta privremenog zaposlenja koje vlasnici nameću na radnom mestu.
Jedna od formi privremenog zaposlenja dolazi od strane agencija za privremeno zapošljavanje - multinacionalnih korporacija koje prave profit od robovskog rada!
Pored njihove uloge u podeli radništva,one će imati sve veću internacionalnu i političku ulogu u tzv. "ratu protiv terorizma".
Izrael,na primer,koristi radnu snagu sa Filipina,iz istočne Evrope i Kine,jer je jeftinija,umesto Palestinaca zbog "bezbednosnih" razloga.
Kako globalni kapitalizam skida masku,države i kapitalisti primoravaju radništvo da prihvati "logiku tržišta".
Birokratski,reformistički sindikati,koji su zavisni od zakonske pomoći i donacija onih koji napadaju,moraju se ili predati ili stupiti u borbu.
Ako se uopšte mobilišu,osuđeni su na propast,jer nisu predviđeni da se suprotstave napadima na širokom frontu i da se oslanjaju na sopstvene snage.
Na ovaj način reformistički sindikati postaju servisne institucije i teret na leđima radnika i radnica,a ne slobodno oruđe za samo-organizovanje i emancipaciju.
Jedina prava "sigurnost posla" na koju se možemo osloniti kao radnici i radnice dolazi od nas samih,od solidarnosti i akcija koje smo u stanju da izvedemo.
Nasuprot reformističkim sindikatima,MUR odbacuje integraciju u kapitalistički sistem.
Mi se ne bavimo klasnom kolaboracijom,kao što su npr. "sindikalni izbori" u državnoj režiji.
Mi nemamo plaćene sindikalne zvaničnike,i mi ne primamo donacije od neprijatelja.
Kako napadi dolaze sa mnogih polja,MUR se bori na ekonomskom,socijalnom, kulturnom i anti-militarističkom nivou.
Anarho-sindikalističko jedinstvo Internacionale je ključno,jer je naša borba takođe i borba za novo društvo.
MUR-ov cilj je zamena kapitalizma i države slobodnim federacijama radničkih slobodnih asocijacija – slobodarski komunizam.
U ovim represivnim vremenima "rata protiv terorizma",moramo se prisetiti da se Prvi maj slavi u znak komemoracije žrtava sa Hejmarketa.
Ovi anarhisti su proganjani kako bi se zaustavio štrajk sa zahtevom za osmočasovno radno vreme u Čikagu 1886. godine.
Neopravdano su optuženi za podmetanje bombe (koja je zapravo,kako se kasnije pokazalo,podmetnuta od strane policijskih provokatora),i to se može ponoviti i sa današnjim agresivnim i militantnim kapitalizmom.
Slogan XXII Kongresa MUR-a, koji je održan u Granadi u decembru 2004,glasio je:
"Ne ratu među narodima – Ne miru među klasama!"
Delegati su raspravljali o akcijama protiv kapitalističkih ratova (Irak,Čečenija, Kolumbija, itd.),doneli su internu odluku o koordinaciji i specijalnu izjavu o ratu u Kolumbiji.
Kongres je doneo odluku o prioritetnoj podršci sekcijama i prijateljima MUR-a u latinskoj Americi,i o koordinisanim akcijama protiv agencija za privremeno zapošljavanje koje će se voditi od 15. aprila zaključno sa Prvim majem 2005. godine.
Ove akcije se organizuju pod sloganom:
"Međunarodne akcije protiv nesigurnosti radnog mesta!"
Kongres je doneo stav da će Međunarodno udruženje radnika i radnica (MUR) braniti sebe i anarho-sindikalizam protiv pokušaja formiranja paralelnih struktura/paralelne internacionale i organizacija koje bespravno koriste inicijale AIT-IWA (MUR na španskom i engleskom jeziku),kao i da će Internacionala intenzivirati rad na širenju MUR-a i anarho-sindikalizma u novim zemljama.
Kongres je primio Sindikalnu konfederaciju Anarho-sindikalistička incijativa (Srbija) kao novu sekciju i Anarho-sindikalističku incijativu (Izrael/Palestina) kao prijateljsku organizaciju.
Sindikat GWU iz Pakistana je zatražio pristupanje,jedna grupa iz Gvatemale je izrazila želju da postane prijatelj MUR-a,a SiSD iz Slovenije,ASK iz Hrvatske i veliki sindikat FSPNI iz Indonezije su nas obavestili da žele sestrinske odnose i razmatraju pristupanje Internacionali."
ŽIVEO MUR!
OSLO,20.APRIL 2005.GODINE
SEKRETARIJAT MUR-a
Slaven- Broj postova : 6432
Location : Arkadija(mitološka zemlja sreće iz grčke mitologije)
Registration date : 2008-08-23 -
Slaven- Broj postova : 6432
Location : Arkadija(mitološka zemlja sreće iz grčke mitologije)
Registration date : 2008-08-23 -
Re: PROGLASI KOMUNISTA I SOCIJALISTA SR SRBIJE!
Valter Mon Apr 20, 2020 9:46 pm
Slaven (citat):
Samo ako budete verovali u sebe i svoju snagu, a ne u boga.
Valter
Valter- Admin
- Broj postova : 9621
Age : 72
Location : schweiz
Registration date : 2008-01-11 -
Permissions in this forum:
Ne možete odgovoriti na teme ili komentare u ovom forumu
» DOKAZI, CEGA ....
» "KUD PLOVI OVAJ BROD?"
» DALI ZNATE ZA OVO?
» TKO SNOSI NAJVEĆU ODGOVORNOST?
» KRIVI SMO MI!
» ISTORIJA JUGOSLAVIJE
» GOVORI DRUGA TITA
» TEžINA LANACA(BORIS MALAGURSKI)