STA MLADI MISLE...?

http://www.dw.de/%C5%A1ta-mladi-u-srbiji-misle-o-srebrenici/a-5281918


http://www.srbijadanas.com/clanak/stav-mladih-u-srbiji-sta-misle-o-nato-kosovu-politicarima-04-05-2015


http://www.politika.rs/rubrike/dogadjaji-dana/Mladi-u-Srbiji-nisu-ekstremni.lt.html


Procitajte sta mladi u srbiji misle o...


Valter

http://www.novosti.rs/vesti/zivot_+.303.html:589599-Pisanje-jaca-memoriju

Pisanje jača memoriju
T. L. | 07. februar 2016.

Mozak je znatno aktivniji kada nešto učimo zapisujući podatke, a ne kucajući na kompjuteru, zato ćemo lakše zapamtiti važne stvari ako ih ispisujemo rukom
DA biste zapamtili stvari koje su vam važne, ispišite ih rukom, na papiru. Na ovaj način, tvrde stručnjaci, duže ćete ih čuvati u memoriji nego ako ih otkucate na tastaturi.

Do takvog zaključka su došli norveška naučnica Ana Mandgen i francuski neurofiziolog Žan-Lik Vela, koji su kao argument ponudili teoriju da je mozak znatno aktivniji kada nešto učimo zapisujući podatke, a ne kucajući na kompjuteru.

Dok pišemo rukom, mozak dobija više povratnih informacija, jer tada izvodimo složenije pokrete, osećamo dodir hemijske i papira, a to često traje i duže nego kada elektronski unosimo iste stvari, što je takođe važno za "deponovanje" u sećanju.

http://www.blic.rs/riznica/preselili-se-na-selo-i-doneli-novu-modu-u-ovoj-porodici-stranci-besplatno-rade-na/ftqw2jy

Preselili se na selo i doneli NOVU MODU: U ovoj porodici stranci BESPLATNO rade na imanju

Priče sa dušom | 13. 12. 2016 - 08:53h

Oduševljenje jedne Nemice hranom iz Srbije, selom Seča Reka i gostoprimstvom iskazivali su i drugi stranci koji su posle nje posetili domaćinstvo porodice Đorđević. Dok je ona svojom nemačkom preciznošću ustajala u 7 sati da bi radila sa domaćinima, druga devojka iz Praga došla je u kosjerićki kraj u letnjoj sezoni da bi uklonila korov iz novih zasada malina.

U poseti im je bio i bračni par iz Beograda, pa jedna Šapčanka, a nedavno je na njihovoj zemlji radio Aleks, Francuz koji je pomagao oko sakupljanja drva iz šume, piše sajt PRIČE SA DUŠOM. Trenutno su tamo Nemac i Novozelanđanka koji sređuju baštu, brinu oko zasada malina i upoznaju se sa našim običajima.
Svi oni odabrali su da odsednu kod Dragane (40) i Dalibora Đorđevića (33) i njihove dece Vuka (7) i Ive (3) i da za smeštaj i tri obroka odrade dnevno po jednu smenu aktuelnih poslova na imanju.

Inspirisali su se na sajtu WWOOF Srbija, a reč je o svetskom pokretu World Wide Opportunities on Organic Farms (Mogućnosti za volontiranje u svetu na organskim imanjima). Zanimljivo je da, osim u Srbiji, ni u jednoj od država nekadašnjih republika Jugoslavije ne postoji ovaj pokret.
Pokret WWOOF začet je u Engleskoj pre 43 godine, a u Srbiju je stigao pre pet godina: Sneg u Sečoj Reci

Ideja koncepta je da se povežu vuferi - volonteri iz celog sveta i vlasnici organskih domaćinstava u Srbiji, što znači da svako ko ima želju da pomogne na selu bez novčane nadoknade i da svoj lični doprinos organskom pokretu u svetu, može da nađe spisak 47 domaćinstava koja su spremna da ga ugoste.
Gost iz Nemačke Marlon, Draganin suprug Dalibor, ćerkica i pas na izletu u Rosićima

- Najvažnije je da ljudi koji dolaze kod nas dožive i nauče nešto novo, kao što i mi učimo od njih ako su imali prethodna iskustva na organskim farmama. Sa svima smo imali divnu saradnju, a sa mnogima smo se čak i sprijateljili. Oni ovde imaju osećaj kao da su kod kuće, jer kod nas nema ustručavanja u hrani i piću (minimum 3 obroka dnevno) a i razgovaramo na dobrom engleskom jeziku - priča Dragana, koja se pre osam godina sa mužem doselila iz Beograda na imanje bake i deke. Suprug je takođe gradsko dete, iz Niša.
Volonteri rade maksimum šest sati dnevno, a poslovi su u vezi sa prirodom, organskom i proizvodnjom voća i povrća, bez upotrebe hemijskih dodataka. Na fotografiji su Francuz, koji se više puta vraćao porodici Đorđević, i mala Iva

- Radili smo u hotelijerstvu u Crnoj Gori, a onda smo prešli u Beograd, a zatim u Seču Reku. Spojila nas je zajednička ideja - život na selu i odgajanje dece u takvoj sredini. Naša deca se prilično razlikuju od gradske dece zato što odrastaju u selu i imaju osećaj prema prirodi i životinjama. Dosta vremena provode napolju i ne igraju video-igrice. Rade sa nama u bašti, sakupljaju jesenje plodove, hrane životinje. Ovde smo došli sa idejom da se bavimo poljoprivredom, voćarstvom, stočarstvom i u nekom momentu i seoskim turizmom, ali sa našeg aspekta. Imamo oko šest hektara zemlje i uzgajamo pšenicu, ovas, kukuruz, detelinu, organsko povrće i voće. Najviše prodamo malina - objašnjava Dragana.
Prilikom boravka u Srbiji treba naučiti i kako se mesi hleb

Za WWOOF su saznali istražujući po internetu, jer im je pomoć u radu uvek dobro došla, a ovaj sajt i koncept, kažu, bili su izuzetno dobar način za to.

- Prva osoba koja je došla pre četiri godine bila je devojka iz Nemačke. Pomagala nam je da oberemo šljive, da napravimo ajvar, skuvamo džem i ispečemo rakiju - kažu domaćini.
Dragana sa Aleksom iz Francuske: U srpskoj mreži trenutno je 47 organskih domaćinstva iz Srbije. Kada se prijave, volonteri sami biraju gde će da idu i stupaju u kontakt sa domaćinima

Vuferi svoje slobodno vreme koriste za druženje sa Đorđevićima, čitanje ili šetnju po šumi, koja je pored kuće.

- Neradnim danima odlazimo sa njima na izlete i pokazujemo znamenitosti našeg kraja: planinu Taru, reku Drinu, etno-selo Zlakusa, Potpećku pećinu… Nismo striktni što se tiče radnog vremena, već gledamo da završimo sve što treba, ali bez velike žurbe i stresa. To je i jedan od razloga zbog kojeg ne živimo u gradu - kažu domaćini.

U njihovom okruženju nema porodica koje se bave vufingom, iako su Đorđevići proširili vidike svojim sugrađanima. Draganin moto je "kad ne mogu da idem u svet, mogu da dovedem svet kod nas".
Fabian iz Nemačke pomogla je oko kuvanja ajvara

- Što se tiče dodatne motivacije za volontere, nama je pomoć neophodna. Jer, našu porodicu čine dva velika i dva mala člana: suprug uglavnom radi oko imanja, a ja oko dece, hrane, održavanja čistoće u dve kuće i u pomoćnim objektima. Priznajem da više volim kad sam u bašti. Mojoj porodici dosta znači vufing, a znam da i ljudi koji nam dolaze nikad ne zaboravljaju da nam se jave, da nas pozovu u goste, da čestitaju praznike. I to nije "samo tek tako". Ostajemo prijatelji za čitav život - ispričala je za sajt PRIČE SA DUŠOM Dragana, dodajući da u oni uvek dobrodošli.

https://mintv.rs/pitali-smo-ljude-zasto-ucestvuju-na-protestima-i-da-li-ce-od-njih-odustati/

Protest (od latinskog glagola: prōtestārī = protiviti se) je naziv za energični javni prigovor ili istup protiv nečijeg delovanja koje se smatra nepravilnim.

U Beogradu su do sada održana 3 energična protesta, pod nazivom “Stop krvavim košuljama”, a zatim i “1 od 5 miliona”. Na poslednjem protestu je učestvovalo oko 40000 ljudi. Protest je organizovan kao građanski, gde ima mesta za sve.

Protestu prisustvuju ljudi različitih životnih dobi. Deca sa roditeljima, mladi sa roditeljima, mladi sa svojim drugarima i prijateljima, roditelji mladih koji su otišli da žive van Srbije, penzioneri, kućni ljubimci učesnika, poznate ličnosti, predstavnici opozicije. Baš kao nekada.
Tada su takođe roditelji nosili decu na ramenima, a danas ta deca imaju svoju decu, i izašli su na ulice zbog istih ljudi. Kada bismo poredili ovu situaciju na slikama, sa naslovom NEKAD i SAD, pitanje je da li bismo pronašli razlike. Jer ta deca liče na svoje roditelje.

U medijima gotovo da i nema vesti o ovih 40000 ljudi koji šetaju i po snegu i po kiši, i ono što je zanimljivo, svakim narednim okupljanjem ih je sve više. Mint se ne bavi dnevno političkim temama, ali ovaj tekst to nije. Ovo je tekst o velikom broju nezadovoljnih ljudi koji ne žele da ćute, koji nemaju razloga da se plaše da kažu šta misle, na ulici, uz otvoreno i jasno neslaganje sa politikom koju vodi aktuelna vlast. Ovo su neki od njih:
TEODORA, 25 godina

Razlozi zbog kojih idem na proteste sažeto se nalaze u jednoj rečenici – Ne želim da odem iz Srbije. Želim da u zemlji i kojoj sam rođena i koju volim, među dragim ljudima, gradim svoju budućnost. Radim svoj posao, rađam i gajim decu. Svakim svojim korakom iskazujem svoje i nezadovoljstvo većine građana Srbije.