DOZNAJEMO...

O RASPADU SFRJ



Nisam mogao da ga ne pitam i za one ratne godine kojima smo bili svedoci devedesetih.



"Znate šta, odrasli smo ljudi, Jugoslavija je bila veštačka tvorevina. Srbija je, kao zemlja pobednica, sačuvala ostale narode koji su se borili na strani Austrougarske. I prošli su nekažnjeno. To se desilo i u Prvom i u Drugom svetskom ratu. Na kraju je bilo - hajde da se ta snažna zemlja rasturi. To je sve bilo isplanirano.



Ja sam još 1989. godine, dok sam radio u Francuskoj, video u jednoj enciklopediji, neću reći kojoj, kartu Evrope na kojoj - nema Jugoslavije. Još se nije raspala ali su ucrtane Srbija, Slovenija, Crna Gora, Hrvatska, Makedonija, BiH... A nema Jugoslavije. Bio sam šokiran.



Znate kad ste mlad i čestit čovek prvo pomislite da je nekakva budala to uradila ili da je greška u štampi.. A u stvari sve je bilo isplanirano i samo je posle odrađeno.



Nema mnogo čestitosti u svetu, to je suština."



O VREMENU SANKCIJA DEVEDESETIH



Kaže da mu je i lično i profesionalno najteže bilo tokom sankcija.



"Kad dobijete dinare u vrednosti od pet do sedam nemačkih maraka i ako zakasnite da ih promenite u Francuskoj ulici onda ne možete da kupite mleko deci. Onda sam 1993. otišao u Francusku i rekao prijateljima - Ljudi dajte mi bilo koji posao, ja ne mogu da izdržavam porodicu.



Nismo imali rođake na selu, ja jesam sa Golije koju obožavam, ali nisam imao nikoga da mi odande šalje hranu. I tako sam u Francuskoj radio ekperimentalnu hirurgiju. I onda sam slao novac da bi porodica preživela.



Nisam mogao da dozvolim da mi porodica baš pati. Ja sam tradicionalno vaspitan i kao otac porodice moram da je adekvatno zbrinem. Nisam navikao da tražim pomoć...



E onda se pojavio čuveni gospodin Avramović, ali mislim da njegove reforme nisu poštovane do kraja i opet smo trošili i ono što nismo imali."



O 5. OKTOBRU 2000.



Da li je verovao u obećanja da će nam posle 5. oktobra biti bolje?



"Petog oktobra 2000. sam već bio u ozbiljnim godinama i nije me bilo lako prevariti. Kad vidite da se skupila gomila ljudi, pa krizni štabovi... Mnogo je čestitih ljudi tada otišlo.
foto: Youtube Printscreen

I onda smo imali demokratiju.



Dobro je komentarisao Čerčil govoreći da je demokratija loš oblik vladavine ali da su sve ostale još gore. Mi smo, a to je jasno svakom detetu, upali u jedan vrtlog zavisnosti od zarade. Samo profit, profit... Čemu to. Ljudi su zaboravili da žive.



I ja sam radio i radim po ceo dan, i vikendom. Prosto da sebi I porodici priuštim jedan normalan život. Drugačije ne može... Nije mi žao što sam puno radio, od rada vam ništa neće faliti. Sada se vremena menjaju pa neki mladi ljudi kažu kako im ne pada na pamet da volontiraju. A to je isto učenje. Mnogi bi odmah i sve. Ali na sreću, ima i dosta divnih mladih ljudi."



Kaže mi da nije sve u novcu, ali ističe da se ne mogu porediti sa primanjima naši lekari i njihove kolege na Zapadu.



"U SAD jedna operacija raka štitaste žlezde košta npr. 47.000 dolara a od toga hirurg koji je operisao dobija na račun 7.000. A vi ovde dobijate na kraju meseca samo regularnu platu.



Ali ste jednako srećni on i vi kad je pacijent dobro. Glupo je da se poredite. Jedan mi je prijatelj rekao - Ja sam mislio da ti imaš milione. A zaista, dobar hirurg u SAD koji uradi npr 250 operacija godišnje, ja sam radio više od 300, zarađuje, samo od njih, oko 2 miliona dolara. Plus plata.



Ipak mladi treba da se bore. Ko je završio medicinu verujem da može da nađe i posao. Kada sam stao pred komisiju za prijem na hirurgiju Instituta kazao sam - i vi i ja znamo da sam ja najbolji.



To je bila činjenica.



Uvek ima mesta za najboljeg. Samo je potrebno da budete najbolji. Samo to..."



O ODNOSU LEKARA I PACIJENTA



Prof. Džodić mi kaže kako lekaru pacijent mora da bude na prvom mestu ali da to nije uvek tako.



"Nikad neću zaboraviti scenu gde jedan doktor, već u ozbiljnim godinama, kaže - Aha, jedan sat je. Žao mi je, ja samo do jedan radim. A ostala su dva pacijenta sa kancerom šitatste žlezde.



Dugo je trajao prethodni konzilijum i taj doktor je saopštio da on radi samo do jedan. Ja sam bio šokiran. Ali mu vi mu ne možete ništa kao rukovodilac, jer je to kraj njegovog radnog vremena.



Verujte mi to je za mene bilo porazno, nikad to neću zaboraviti. A inače je taj doktor svojevremeno preko veze primljen."



Kažem mu kako se u javnosti stvara nekada osećaj da samo ako si javna ličnost možeš stići na vreme za operaciju, da ne čekaš...



- Profesore, i svi kažu kako ste ih baš vi operisali, kažem mu.



- Nije to baš tako... Ali kad imate ličnosti koje su značajne ne samo za Srbiju onda imate privilegiju da pomažete. Ali čovek nije svemoguć...



Ipak mi napominje da to nema veze da li je neko javna ličnost ili ne.



"Jednako se radujete i kad jednoj klincezi od 5 godina posvetite ceo dan i izlečite je od raka štitaste žlezde. Jednaka je to sreća.



Deca su najbolji pacijenti. Ona su male pametnice. Ako uspete da im priđete kao malom čoveku sve možete da se sa njima dogovorite. Deca su sjajna. Dolaze na kontrolu, pa posle traže da se fotografišete zajedno. “



ODLAZAK KUĆI NA GOLIJU



Na kraju pričamo o dugo očekivanoj penziji, mirnom životu u prirodi, bez mnogo ljudi...



“Čekam da neke stvarim završim, da ih zaokružim, kako bih otišao da malo živim na mojoj planini, na mojoj Goliji. Tamo najbolje i najbrže mislim.



To će biti moj povratak kući.



Za mene je Golija veza sa kosmosom, sa precima... To je moja veza sa samim sobom. Na 1.600 metara imam kuću na dva nivoa, blizu šume i sa medvedicom koji tu šeta. Ja je zovem Božana...



Da vam ispričam nešto zanimljivo. Ja se inače bavim rekreativno streličarstvom pa mi je jedan prijatelj napravio metu. To su bila dva red slame obmotana sa tri sloja najlona. To bi čovek mogao jedino sekirom ili testerom da uništi. E ta medvedica je to pokidala kao od šale. Ona je to rasturila jer je to bilo na njenoj stazi."
foto: Dado Djilas

Želja mu je kako kaže da živi sa prirodom, gde nema mnogo ljudi.



"Veoma je dobro što nema puno ljudi. Priroda pomogne da se malo sakrijem od ljudi. Umeju da preteraju...



Jednom sam bio na kongresu u Beču i zove me jedna gospodja da pita kako da me nađe jer je stigla na Goliju na pregled. Bio sam u šoku.



- Gospođo ali ja sam u Beču, ko vam je rekao da ja uopšte pregledam na Goliji?



- Ja živim u Beču ali sam zbog vas stigla na Goliju.



Jedno vreme su dolazili samo da kao pokažu rezultate. Ali su onda počeli da na Goliju stižu iz svih krajeva. I onda sam kazao - E sad je dosta. Hoću da pomognem ali dođite u Beograd sa uputom. Ja na Goliji nemam ordinaciju. Volim ja da pomognem ljudima ali... Hoće ljudi tu moju želju da zloupotrebe. Umeju da zovu u 11-12 noću. Šta možete da im kažete...”
Novinar Kurira i prof. dr Radan Džodić
Novinar Kurira i prof. dr Radan Džodićfoto: Privatna Arhiva

Napominje mi kako je od prošle godine u penziji što se obaveza na fakultetu tiče.



"Jedva čekam da me i ovde razreše. Jer ako za 40 godina niste uradili ono što ste mislili da treba, neće vam pomoći ni dodatnih 6 meseci, neće vam pomoći ni 10 godina.



Znam da moji prijatelji u Japanu rade i u osmoj deceniji.



Ali mislim da čovek treba da stane jednog momenta i da kaže - Ja sam toliko uradio...



Dugujem sebi I porodici mnogo toga. Znate kako, kad ste aktivni najčešće ne mislite na sebe. Pravite planove a sebe odlažete... Nadam se da ću sada uspeti da dobijem malo vremena i za nešto što nije hirurgija..."



Kurir.rs/Petar Latinović/Foto: Youtube, Foto: Privatna arhiva, Foto: Dado Đilas, Foto: Beoinfo



POGLEDAJTE BONUS VIDEO:

www.glasistre.hr/svijet/vucic-se-bori-za-pristojnu-i-modernu-srbiju-vode-oporbe-nazvao-fasistima-bandom-583515

BEOGRAD
Vučić se bori za "pristojnu i modernu Srbiju", vođe oporbe nazvao "fašistima", "bandom"
17.03.2019 18:03 | Autor: Hina


Nikada neću odustati od borbe za pristojnu i modernu Srbiju, ali isto tako nikada neću popustiti pred fašističkim liderom Boškom Obradovićem i tajkunima i lopovima koji su unakazili našu Srbiju, poput (Dragana) Đilasa i (Vuka) Jeremića", poručio je u nedjelju srbijanski predsjednik Aleksandar Vučić u video izjavi iz zgrade Predsjedništva okružene tisućama prosvjednika.

Vučićeva izjava, u trajanju minute i pol postavljena je na društvenoj mreži Instagram oko 15,20 sati, dok su prosvjednici bili oko zgrade predsjedništva.

Srbijanski predsjednik kaže da se obraća "stotinama tisuća, milijunima ljudi" koje su pristaše "moderne, pristojne i normalne Srbije" i koji su zabrinuti za zemlju.

Zamolio je svoje pristaše da ne dolaze u Beograd i ne sukobljavaju se s prosvjednicima za koje je rekao da ih ima "oko 450-500, ne više od toga".

Ti ljudi "nisu nasilini", ali su nasilni oporbeni vođe, koji su "banda", rekao je Vučić.

"Nasilni su Boško Obradović, (Dragan) Đilas i (Vuk) Jeremić, banda lopova i fašista koja je odlučila razoriti zemlju", rekao je Vučić.

Ustvrdio je da "u svakom trenutku" može izaći iz zgrade Predsjedništva, ali to ne čini "samo zato" što ne želi da bilo tko bude ozlijeđen.

"Hoću da sačuvamo svaku srpsku glavu, svakog srpskog čovjeka, pa i onog kojega su fašisti i lopovi zaveli", rekao je Vučić.

"I zato nećemo nikada pristati na bilo kakve kompromise s nasilnicima i siledžijama, onima koji bi zemlju da razaraju. Ja sam ovdje i bit ću uvijek na svakom mjestu da se suprotstavimo nasilju, fašizmu i lopovluku", poručio je Vučić.

Nekoliko tisuća ljudi prosvjedovalo je u nedjelju ispred zgrade Predsjedništva u kojoj je Vučić održao konferenciju za novinare.

Prosvjednici su blokirali zgradu okruženu jakim policijskim snagama, a poslije podne demonstranti su se uputili prema sjedištu beogradske policije s namjerom da ishode oslobađanje prosvjednika uhićenih poslije ulaska u zgradu Radioteleviije Srbije u subotu navečer.

Prosvjednike, predvođene nekolicinom oporbenih čelnika iz Saveza za Srbiju kojima su se pridružili i roditelji uhićenih, dočekali su policijski kordoni.

https://www.24sata.hr/news/spremna-sam-na-prvi-korak-i-poziv-plenkovicu-u-beograd-624273

'Spremna sam na prvi korak i poziv Plenkoviću u Beograd...' Nadam se da ćemo uskoro dogovoriti neki bilateralni susret... Srbija je stvarno životno zainteresirana da imamo jednu bolje povezanu, stabilniju, sigurniju regiju, kaže Brnabić

Pročitajte više na: https://www.24sata.hr/news/spremna-sam-na-prvi-korak-i-poziv-plenkovicu-u-beograd-624273 - 24sata.hr


Premijerka Srbije Ana Brnabić poručila je sa Summita 16+1 u Dubrovniku da se nada službenom sastanku s premijerom Plenkovićem, javlja N1.

- Ja sam otvorena za razgovore. Nadam se da ćemo uskoro dogovoriti neki bilateralni susret... Srbija je stvarno životno zainteresirana da imamo jednu bolje povezanu, stabilniju, sigurniju regiju, da ne postoje političke trzavice koje ne odgovaraju nikome, rekla je srbijanska premijerka.

Dodala je da je ona spremna prva uputiti poziv za službeni posjet Beogradu:

- Ja nemam problem napraviti taj prvi korak tako da ću ga svakako pozvati.

www.espreso.rs/svet/hrvatska/380461/dovode-srpkinje-jer-hrvatice-vise-nece-da-trpe-teror-za-sicu-padale-smo-s-nogu
DOVODE SRPKINJE, JER HRVATICE VIŠE NEĆE DA TRPE TEROR ZA SIĆU! Padale smo s nogu.

– Kad sam čula da će ovog leta dovesti Srpkinje za sobarice, dala sam otkaz. To je bila kap koja mi je prelila čašu. Nema to, ne daj Bože, veze s nacionalnošću, ratom... Nisu te žene ništa krive. Ali one će raditi za istu platu, a još će im osigurati smeštaj. Kad možeš njima platiti smeštaj, znači da možeš i nama dignuti platu! Pa više će ih one koštat' nego mi koje živimo ovde. Ma neću više, iz principa. Ne'š me više pravit' budalom – ljutito je Slobodnoj Dalmaciji kazala bivša zaposlena jednog splitskog hotela, želeći, zbog razumljivih razloga, ostati anonimna.

Čim je čula kako u hotel, u kojemu je provela nekoliko sezona radeći kao sobarica, stiže uvozna radna snaga, pukao joj je film. Prolivala je tamo, kaže, iz meseca u mesec krv, suze i znoj za 4000 kuna s uključenim putnim troškovima, bez stimulacije nezavisno o povećanom opsegu posla. Eventualno bi zaradila koju kunu više zahvaljujući radu praznikom, a i to je bio beznačajan doprinos mesečnom prihodu. Jedino što je raslo bio je, kaže, broj svakodnevnih radnih zadataka jer je sobarica bilo premalo.

– Pa kako očekuju da će zadržati žene?! Ne žele ih zaposliti za stalno, a kamoli im dignuti platu, nego i dalje traže jeftinu radnu snagu. I još kukaju kako nema radnika. Čuj, sezonke iz Srbije?! Ma otići će im i one kad iskuse leto u njihovu hotelu. I onda još kukaju kako nema radnika, kako svi odoše u Nemačku – razočarano će Splićanka, koju je nevolja, baš kao i većinu njezinih kolegica, natjerala na ljetno "crnčenje za 4000 kuna" u dalmatinskoj hit-destinaciji.

Kako su izgledali njihovi radni dani u visokokategorniku, posvedočila je jedna njena bivša kolegica i sugrađanka, koja je radila isti sezonski posao na istoj adresi i samoj sebi se zaklela: "Nikad više." Izdržala je, priseća se, nekoliko meseci, a onda je, zbog zdravstvenih razloga, odlučila reći "dosta".

- Žene su svakodnevno dolazile, neke bih videla samo dan i više se ne bi pojavile. Taj posao rade mlade djevojke, mahom studentkinje ili mi, žene srednje dobi koje su ostale nigde. Bez stalnog posla, zavise o sezoni. I onda dođeš tamo, ubiješ se i izgubiš volju ikada više raditi taj posao. Nisam tip koji odustaje, ali na kraju sam i ja morala dići ruke od svega – rezignirano govori vrteći film unazad, prisećajući se dana kada je besomučno trčala po splitskom hotelu znajući unapred da je izgubila bitku s vremenom. Posla je, naravno, bilo previše, a minuta nikad dovoljno.

www.espreso.rs/vesti/politika/382567/lazanski-otkrio-kako-amerika-ucenjuje-srbiju-njegove-reci-bole-i-udaraju-pravo-u-cilj
LAZANSKI OTKRIO KAKO AMERIKA UCENJUJE SRBIJU! Njegove reči BOLE i udaraju pravo u CILJ!

Jedna od tri ključne tačke u razgovorima srpskog i kineskog predsednika Aleksandra Vučića i Si Đinpinga u Pekingu prošle nedelje, podsetimo, bila je saradnja u nabavci vojne opreme i naoružanja
SAD prete Srbiji ekonomskim sankcijama zbog najava da bi naša zemlja mogla uskoro od Кine da kupi raketni PVO sistem FК-3.

Ovo tvrdi vojno-politički komentator Miroslav Lazanski, koji kaže da su Amerikanci još pre nekoliko godina, što javno, što tajno, poručili da će svi koji kupuju rusko i kinesko oružje biti kažnjeni. Srbija uveliko nabavlja ruske borbene sisteme, helikoptere i avione i za sada izbegava kaznu Vašingtona, ali je sasvim moguće da ako počne oružje da kupuje i od Кine, bude stavljena pod neku vrstu ekonomskih sankcija, naglašava Lazanski.

Jedna od tri ključne tačke u razgovorima srpskog i kineskog predsednika Aleksandra Vučića i Si Đinpinga u Pekingu prošle nedelje, podsetimo, bila je saradnja u nabavci vojne opreme i naoružanja.
Кako je nezvanično potvrđeno u Кini, već je dogovorena isporuka dve eskadrile dron-bombardera “ving-lung”, a dogovara se i nabavka kineskih raketa zemlja-vazduh srednjeg dometa.

- Predsednik Кine dao je zeleno svetlo za vojnotehničku saradnju sa Srbijom – rekao je Vučić posle sastanka sa kineskim liderom.
Miroslav Lazanski kaže da podržava vojnotehničku saradnju Beograda i Pekinga, ali upozorava da je srpski predsednik rekao da se razmišlja o kineskom oružju, uz zadršku da treba pripaziti da se ne izazovu sankcije.
- Vučić je rekao da ćemo razgovarati o sistemu FК-3, ako tom kupovinom ne ugrožavamo odnose sa drugim državama, u smislu da nam se nametnu sankcije. Jer Amerikanci su rekli svima koji kupuju rusko i kinesko oružje da će dobiti sankcije. Čak i Egipćanima. Mi kupujemo ruske sisteme, i zasad, hvala bogu, izbegavamo sankcije. Ali ako bismo podigli nivo kupovine i počeli da kupujemo i od Кineza, ne znamo da li bi nas Amerikanci i dalje držali ispod radara ili bi nas stavili pod neku vrstu ekonomskih sankcija. Tako da je priča o tom sistemu još pipanje terena, još ništa nije odlučeno... - objašnjava Lazanski, dodajući da bi lično voleo da kupimo raketne sisteme i od Rusa i od Кineza, ali u tom pokeru treba paziti da ne budemo na većoj šteti nego dobiti.
Bivši oficir JNA, pukovnik Veselin Šljivančanin, komentarišući ove navode, ocenjuje da je Srbiji dosta sankcija i nevolja koje su joj nametnuli Amerika i NATO.

- Glavni cilj im je da pokore Srbiju. Ne verujem da će u tome uspeti, jer Srbija ima velike prijatelje, poput Кine i Rusije, koji dobro znaju kakva nam je nepravda učinjena. Verujem da su u ovom momentu Кina i Rusija dovoljno moćne da spreče i obesmisle te sankcije. Ako nam SAD i uvedu sankcije, u šta ne verujem , to će biti samo njihova Sramota. Кina, Rusija sigurno neće pratiti Vašington – zaključuje Šljivančanin.

www.espreso.rs/vesti/drustvo/374185/hitno-upozorenje-srpskim-vozacima-ako-sada-ovo-ne-uradite-bicete-drakonski-kaznjeni
HITNO UPOZORENJE SRPSKIM VOZAČIMA! Ako sada ovo NE URADITE, bićete DRAKONSKI KAŽNJENI!

Evo gde će kontrola vozila biti najrigoroznija!
Vozace će na autoputu Beograd-Niš na proleće snimati 56 kamera na 14 lokacija u oba smera, i to na deonicama od svega šest do 32 kilometara.

To znači da će saobraćajna policija moći još detaljnije da beleži i kažnjava prekoračenja dozvoljene prosečne brzine od 130 kilometara na čas.

Kako navodi, pored već postojećeg video-nadzora na naplatnim rampama na Koridoru 10, „Putevi Srbije“ će uskoro raspisati konkurs za pilot-projekat nadogradnje postojećeg naplatnog sistema na autoputu Beograd-Niš koji predviđa, između ostalog, postavljanje kamera i na deonicama duž kojih nema odmarališta i benzinskih pumpi.

Rukovodilac ovog projekta Darko Savić iz „Puteva Srbije“ otkrio je lokacije na kojima će video-nadzor biti postavljen – Niš, Aleksinac, Aleksinački rudnici, Pojate, Paraćin, Jagodina, Batočina, Markovac, Velika Plana, Smederevo, Vodanj, Umčare, Mali Pozarevac i Beograd (Vrčin).

– Imaćemo ukupno 56 kamera na 14 takozvanih portala ili nosača u oba smera. Na svakom portalu imaćemo po dve kamere, koje će snimati saobraćaj u sve tri trake. Recimo, u smeru Beograd-Niš kamere će biti ispred naplatne stanice Beograd u Vrčinu, zatim nakon 10 kilometara ispred naplatne stanice Mali Požarevac, pa posle sedam kilometara ispred Umčara i tako na još 11 lokacija – objasnio je Savić.

www.espreso.rs/vesti/ekonomija/374123/srbija-u-oktobru-postaje-clan-putinove-eeu-zavrseni-pregovori-o-slobodnoj-trgovini-sa-nasom-zemljom

SRBIJA U OKTOBRU POSTAJE ČLAN PUTINOVE EEU?! Završeni pregovori o slobodnoj trgovini sa našom zemljom!

Sporazum se može potpisati u oktobru, izjavila je Veronika Nikišina, član Odbora za trgovinu Evroazijske ekonomske komisije
Pregovori o slobodnoj trgovinskoj zoni sa Srbijom su završeni.

Sporazum se može potpisati u oktobru, izjavila je Veronika Nikišina, član Odbora za trgovinu Evroazijske ekonomske komisije.

- Ove godine smo završili pregovore sa Srbijom i sada pokrećemo proceduru za pripremu za potpisivanje ovog sporazuma. Nadamo se da ćemo ga potpisati u oktobru - rekla je Nikišina na međunarodnoj naučno-praktičnoj konferenciji "Od ideje do stvarnosti" u organizaciji Evroazijskog ekonomskog saveza.

http://balkans.aljazeera.net/vijesti/mala-preduzeca-u-srbiji-sve-teze-do-radne-snage
Mala preduzeća u Srbiji sve teže do radne snage
Jedan od najvažnijih segmenata ekonomije svake zemlje, opterećen je parafiskalnim nametima, teško dolazi do novca za investicije, ali bilježi sve veći profit.
Piše:
Milorad Vesić

Mala preduzeća iz Srbije i dalje tehnološki zaostaju za konkurencijom iz razvijenih zemalja EU, kaže Gordana Đurđević Al Jazeera

Iako gotovo da nema političara u Srbiji koji nije bar jednom, obično u predizbornoj kampanji, istakao značaj malih preduzeća za razvoj privrede, utisak je da su ovi privredni subjekti i dalje u senci stranih investitora i krupnih domaćih kompanija.

O njima se retko piše, državni zvaničnici retko dolaze da seku vrpce povodom otvaranja nekog novog pogona, njihove dugove ne pokrivaju poreski obveznici, a ni banke se ne otimaju o njih.

Ipak, njihov broj raste iz godine u godinu, baš kao i njihov profit i broj ljudi koje zapošljavaju.

U Srbiji ih trenutno ima više od deset hiljada i prošle godine su ostvarila zaradu od 162 milijarde dinara (1,37 milijardi evra), što je, pokazuju rezultati Agencije za privredne registre (APR) Srbije, bolji rezultat od srednjih preduzeća, a zabeležen je i blagi rast u odnosu na 2017. godinu

Analiza APR-a svrstava ih u najstabilniji deo privrede, ali daleko od toga da nemaju problema.

Gordana Đurđević, vlasnica malog preduzeća “Slovo” i članica Udruženja poslovnih žena Srbije kao najveće navodi problem investicija, vezanih za modernizaciju tehnoloških procesa i njihovo finansiranje iz sopstvenih izvora, kao i nedostatak radne snage.
Visoki porezi, niske plate

Ako poslodavci u jednoj zemlji imaju problem da nađu radnu snagu, najverovatnije je u pitanju jedan od dva razloga – zaposlenost je toliko visoka, da je potrebno uvoziti radnu snagu, jer nezaposlenih gotovo da i nema ili su plate i uslovi rada takvi da radna snaga odlazi u inostranstvo u potrazi za boljom ponudom.

“Porezi i doprinosi na zarade su visoko opterećenje na dohotke i iznose skoro 64 procenta. Njihovo snižavanje bi nama, kao poslodavcima, omogućilo povećanje zarada zaposlenima i povećanje stope zaposlenosti. Visina plate ima direktan uticaj na donošenje odluke o migraciji”, kaže Đurđević za Al Jazeeru.

Njeno preduzeće koje se bavi kreativnim dizajnom, izradom pečata, tabli sa nazivima ulica i drugih elemenata za obeležavanje ima 22 zaposlena, uglavnom srednjoškolskog obrazovanja. Do sada, kaže, nije imala slučaj da joj radnici odlaze u inostranstvo, ali zna za više slučajeva u drugim firmama gde su zaposleni karijeru nastavili s druge strane granice.

“Mi smo radnike uglavnom tražili preko Nacionalne službe za zapošljavanje, ali su nam za zanimanja metalostrugar, metaloglodač, cnc graver rekli da nije lako naći radnike. Ali, ipak smo ih pronašli. Obraćali smo se i Grafičkoj školi u Beogradu i tako zaposlili jednu devojku, na digitalnoj i sito štampi”, objašnjava Đurđević.

Ipak, ovaj problem još nije izražen toliko kao prvopomenuti – pristup finansijama neophodnim za investicije, pre svega u opremu za proizvodnju.

U APR-u za Al Jazeeru kažu da njihova analiza pokazuje da se većina malih preduzeća finansira iz sopstvenih sredstava, neke procene kažu i više od 80 odsto. To, opet, ukazuje na to da mala preduzeća teško dolaze do državnih podsticaja ili povoljnih kredita.
Državni poticaji teško dostupni i nedovoljni

Profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu Slobodan Aćimović slaže se da su mala preduzeća u nepovoljnijem položaju od velikih, kada je reč o obezbeđivanju novca za investicije, delom i zbog rigidnog pristupa banaka ovom delu privrede. Ipak, napominje, da mala preduzeća mogu da pozajme novac i od države preko Fonda za razvoj ili nekih državnih agencija.

“Međutim, čini mi se da slabo koriste te mogućnosti. Delom zato što su slabo informisani, a delom zato što njihovi zaposleni nemaju vremena da se bave tim administrativnim poslovima, odnosno popunjavanjem formulara, neophodnih za apliciranje za kredite iz tih izvora”, objašnjava Aćimović.

Ipak, sredstva koja sada dodeljuju Fond za razvoj Srbije ili Agencija za osiguranje i finansiranje izvoza, nisu dovoljna za sve, a ni dostupna svima, naročito ne početnicima u biznisu, stav je i Nacionalne alijanse za lokalni ekonomski razvoj Srbije (NALED).

U analizi ove organizacije navodi se kao jedan od problema i to što Srbija ne dozvoljava osnivanje i rad mikrofinansijskih institucija koje bi finansirale start up biznise iz svih industrija, pogotovu u oblasti proizvodnje koja nedostaje ovoj zemlji.

Vraćanje poreskog kredita olakšalo bi nabavku nove opreme, tvrde vlasnici malih preduzeća
Al jazeera/arhiva

Gordana Đurđević kaže da je nedostatak sredstava za investiranje jedan od glavnih uzroka što su mala i srednja preduzeća iz Srbije i dalje značajno tehnološki zaostala u odnosu na preduzeća razvijenih zemalja EU.

Ona podržava zahtev Udruženja poslovnih žena Srbije da se preduzećima vrati pravo na poreski kredit na porez na dobit firme, na osnovu ulaganja u osnovna sredstva i nekretnine, za potrebe sopstvenog razvoja, što u prevodu znači da se preduzećima umanjuje porez na dobit u odnosu na to koji deo dobiti ulažu u dalji razvoj firme.
Parafiskalni nameti i nesigurnost naplate

“To bi dovelo do značajnog porasta stope investicija malih i srednjih preduzeća. Proizvodna preduzeća, bez savremene proizvodne opreme, ne mogu mnogo učiniti na internacionalizaciji svoga poslovanja”, kaže Đurđević.

NALED kao jedan od problema za početnike i male biznise navodi i veliki broj parafiskalnih nameta (oko 250), kako na nivou države, tako i na lokalnom nivou što predstavlja teret za preduzeća, pogotovo u prvoj godini poslovanja, kako finansijski, tako i kroz veliki utrošak vremena koji je neophodan za rešavanje velikog broja zamršenih i komplikovanih administrativnih procedura.

U ovoj organizaciji ukazuju i na otežanu naplatu potraživanja (60 - 150 dana) i nesigurnost naplate potraživanja zbog sporih postupaka naplate sudskim putem, što mala preduzeća više pogađa od velikih kompanija.

Profesor Slobodan Aćimović upozorava i na pravnu nesigurnost, koja je, kaže, oličena, pre svega, u primeni zakona.

“Uvek može da se desi neka nenadana naplata potraživanja ili s druge strane, nemogućnost da se naplate potraživanja, što malim preduzećima može ozbiljno da poremeti stabilnost poslovanja”, objašnjava Aćimović.

Njegova preporuka vlasnicima malih preduzeća je da nastoje da uđu u sistem snabdevanja velikih kompanija. “Bez obzira da li imaju usku paletu proizvoda, čak i ako imaju jedan ili dva artikla, ali da na taj način obezbede tražnju i obezbede se od rizika nepouzdanosti prodaje”.

On, međutim, navodi i još jedan problem malih preduzeća, čiji uzrok se ne krije u pravnom sistemu države ili politici subvencija.
Problem i u vlasnicima firmi

“Mala preduzeća imaju određenu stopu rasta, koja je zasluga pre svega njihovih vlasnika. Međutim, kada treba da pređu na sledeći nivo rasta, vlasnici često ne prepoznaju da im za taj nivo treba profesionalan menadžment, da treba više da ulažu u ljude. I često prave grešku misleći da se preduzeće može voditi na isti način kad ima 10 i kad pređe 100 zaposlenih”, objašnjava Aćimović.

S druge strane, u svojoj analizi, NALED ukazuje i na izražen nedostatak stručnih i poslovnih obuka u Srbiji. “Neophodno je naučiti preduzetnike da proizvode svoje proizvode i pružaju svoje usluge na najefikasniji način i po svetskim standardima, ali još bitnije pripremiti ih kako da svoje proizvode i usluge prodaju, osvajaju nova tržišta i izvoze na strana tržišta. Zato treba da stiču znanja iz oblasti marketinga, prodaje, elektronskog poslovanja, digitalnog marketinga, savremene komunikacije”, preporučuju u ovoj organizaciji.

Profesor Aćimović ukazuje da su domaća mala preduzeća u nepovoljnijem su položaju u odnosu na strane kompanije. “Stranci mogu da se obrate svojim ambasadama, koje onda mogu da izlože problem zvaničnicima države domaćina, ali mala preduzeća su manje vidljiva”, objašnjava.

“Ona, naravno, mogu da povećaju svoju vidljivost udruživanjem srodnih kompanija i da onda zajednički nastupaju. Važno je i da imaju neku vrstu svojih šefova diplomatije. Ljudi koji će odlaziti na različite skupove, stvarati i održavati kontakte u privrednim komorama, državnim institucijama i da i na taj način pokušaju da utiču na neke stvari, kao što recimo, strane firme u Srbiji utiču preko saveta stranih investitora”, dodaje Aćimović i navodi da ipak ne treba potcenjivati mogućnosti državne pomoći domaćim firmama. .

“Ta pomoć ne mora uvek biti materijalna. Recimo, država može da pomogne pri organizaciji nekog sajma, pri spajanju sa velikim investitorima, koji možda nikad ne bi ni pristali da razgovaraju sa predstavnikom neke male firme, ali ako bi se napravio sajam dobavljača za nekog velikog investitora onda rastu i šanse za kontakt”, navodi Aćimović.

Izvor: Al Jazeera

http://balkans.aljazeera.net/vijesti/erdogan-stigao-u-beograd-pocinje-dvodnevnu-posjetu-srbiji

STA VREDI STO TURSKA PODRZAVA MIR, KADA SU BALKANCI NEINTELIGENTNI I NECE MIR NA BALKANU. SVE JE UZALUD.

To sve samo pokazuje koje vrednosti je imao Tito. A koje vrednosti danasnji politicari nemaju. Zadrti su, netolerantni. Prepotentni i neinteligentni. Zato ce ovim prostorima u buduce vladati "TUDJMANI".
Najzalosnije je sto "OVCE" i dalje podrzavaju nacionaliste. Mada svi tvrde da hoce u Evropu. Ha ha ha.......
Daleko je Sunce........

http://balkans.aljazeera.net/vijesti/novi-sporazum-o-slobodnoj-trgovini-srbije-i-turske


Nekada su drugi nas molili da sa njima trgujemo. danas smo sretni da nam drugi dopuste da trgujemo sa njima. Nasi nariodi nisu Jugoslaviju zasluzili. Zato su je i izgubili.

Valter

https://www.xxzmagazin.com/dobrovoljna-mesecna-pretplata


Na zalost je tako. Vecina nasih gradjana ceka da sve njihove probleme resi neko drugi. Tako je i ovoga puta. Kada su informacije u pitanju ih svi zele. Samo da zato i daju svoj doprinos. To ne.

Upravo zato nam i jeste ovako kako nam jeste.

Valter