KRITIKA SOCIJALIZMA

Sve je to doslo "zahvaljujuci ljudskom " faktoru.


Valter

Ako vec vrsimo kritiku,treba i da pravilno prilazimo celoj tematici.

Znaci,neka prvi baci "Kamen"onaj,ko je bezgresan.


Valter

http://kps.rs/analize/1102-da-se-ne-zaboravi-zakon-o-udruzenom-radu-jedan-od-temeljnih-zakona-socijalisticke-jugoslavije

Zakon o udruženom radu kog su ljudi skraćeno zvali po akronimu samo ZUR, bio je jedan od temeljnih zakona samo upravne socijalističke Jugoslavije od 1976. sve do njenog raspada 1990-ih. ZUR je stupio na snagu ukazom predsednika Tita 25. novembra 1976. posle prethodnog izglasavanja u tadašnjoj Saveznoj Skupštini.

Istorija

Idejni kreator tog zakona bio je Edvard Kardelj koji je od 1970. godine bio je predsednik koordinacione komisije svih veća Savezne skupštine za ustavna pitanja. Ta Komisija (čiji se sastav menjao članovima iz svih republika i pokrajina) izradila je ustavne amandmane 1971., a zatim pripremila Posljednji Ustav SFRJ, koji je usvojen u februaru 1974. godine.
Formalna potreba za donošene ZUR-a, bilo je stvarno stanje u zemlji posle donošenja Ustava iz 1974., kad su počele nicati Organizacije udruženog rada one su posle Zakona o udruženom radu, postale jedini mogući pravni oblik, po kojem su društvena preduzeća i ustanove mogla poslovati, tako da se svaka dotadašnja radna organizacija morala pravno uskladiti sa ZUR-om.

Pozadina nastanka zakona

Načelno cilj svih tih promena - bilo je dalje jačanje samoupravnog socijalizma - kao magične formule kojom bi se mogle prevazići sve Scile i Haribde u kojima se Jugoslavija našla u to doba. Savez komunista Jugoslavije je posle velikih političkih potresa; Studentskih demonstracija 1968., demonstracija na Kosovu 1968., masovnog pokreta (maspok) u Hrvatskoj 1970. i brojnih štrajkova po preduzećima - bio svestan da mora nešto preduzeti - izlaz je ponovno nađen u daljem jačanju samoupravljanja.

Organizacija udruženog rada 1

( Osnovna organizacija udruženog rada (akronim: OOUR) koju su ljudi skraćeno zvali samo OUR - bio je naziv za osnovni (najniži) poslovni pravni subjekt u nekadašnjoj samoupravnoj socijalističkoj Jugoslaviji od 1974. sve do njenog raspada 1990-ih. )

Dekada pre toga prošla je u ideološkoj borbi protiv centralizma (zvanog - unitarizam) i planske privrede, odnosno kako se to tada tumačilo - protiv staljinizma, kao grubo pojednostavljene verzije marksizma. Zapadne republike i njihova rukovodstva (Kardelj, Bakarić) načelno su bile za smanjenje uticaja centralne države i jačanje tržišnih mehanizama - verujući da će tržište biti magična formula kojom će se ispraviti sve jugoslovenske dubioze (sve veći trgovinski deficit, nacionalne tenzije i tehnološko zaostajanje), a istočne ili odlučno protiv ili su bile za status qo (iako to treba uzeti sa rezervom, jer je takozvanih boraca za dalje jačanje samoupravljanja bilo po svim republikama  kao i onih drugih zvanih unitaristi .

Konvergencija jugoslovenskog samoupravnog socijalizma sa zapadnim ekonomijama
U razvijenim kapitalističkim zemljama bila je moda od 1960-ih cepati velike mamut korporacije na manje organizacione jedinice, zbog lakše kontrole poslovanja i povećanja njihove efikasnosti, razno raznim organizacionim formama franšiza, holding ... Nesumnjivo je da su se i jugoslavenski kreatori OOUR-a ugledali na zapadne uzore i želeli postići slični efekat tom formom u jugoslavenskoj privredi.

Zakon

Zakon je napisan u maniru napoleonovog „Code civila“ vrlo uopšteno i kratko - imao je samo 16 članaka. OOUR-i su idealizovano zamišljeni kao asocijacije slobodnih proizvođača, organizaciona forma kojom će se povećati efikasnost privrede. (Edvard Kardelj ). Praktično se sukus čitavog zakona nalazi u njegovom prvom članu, koji glasi; „ Radnici u ostvarivanju svoga dominantnog položaja u udruženom radu i društvu slobodno, neposredno i ravnopravno, u odnosima samoupravne demokratske povezanosti, uzajamne zavisnosti, odgovornosti i solidarnost! te u odnosima ravnopravnosti naroda i narodnosti upravljaju svojim i ukupnim društvenim radom u osnovnoj i drugim organizacijama udruženog rada, drugim samoupravnim organizacijama i zajednicama kao i u društvu u celini.“
Zakon u sledećim člancima govori o OUR-ima, SOUR-ima i SIZ-ovima i načinu kako oni treba da deluju.

Kontroverze oko ZUR-a i njegovog sprovođenja u praksi
Posle proglašenja zakona počelo je njegovo sprovođenje u praksi, koje je poprilično zakomplikovalo jugoslovensku ekonomiju, koja je ionako bila sputana brojnim zakonima i administracijom koja je to trebala kontrolisati i sprovoditi. Isprva se to svodilo na pisanje, a kasnije čisto prepisivanje akata, kojim bi se neka radna organizacija uskladila sa ZUR-om, koje su radili istrenirani pravnici. Vremenom su osnovani i posebni Sudovi udruženog rada, jer je ispalo da se redovni sudovi ne mogu baviti tom materijom.

Zbog tog su za ZUR sami tadašnji samoupravljači u šali rekli da je akronim od sintagme zadnji udarac radniku, misleći pri tom na njegove negative posledice, - jer se zakon pretvorio u svoj antipod - umesto da stvarno oslobodi rad, - smanjenjem birokratskih stega i oslobođenjem rada od nepotrebne i suvišne administracije - paradoksalno doveo do bujanja administracije i birokratske procedure. Poredeći sa današnjom domaćom i evropskom administracijom birokratizacija koju je doneo Zakon o udruženom radu izgleda trivijalno.

Istina i sam idejni kreator tog zakona Edvard Kardelj bio je svestan toga, on je na kraju i rekao:
"Zakon o udruženom radu predstavlja, tako reći, samo osnovni pravac izgradnje sistema samoupravnog udruženog rada. U praksi će se društvo, u ostvarivanju tog sistema, susretati sa nizom otvorenih problema za koje se moraju potražiti kako demokratska tako i naučna i stručna rešenja i opredeljenja. Jer ne mogu da se, da tako kažem, paragrafima davati rešenja za svakodnevne otvorene probleme u praksi. "

Kontroverze oko ZUR-a posle 1990-e

O ZUR-u se posle demokratskih promena uglavnom pisalo i mislilo isključivo negativno, i to od Jesenica do Gevgelije. U novije vreme, posle zaoštrene ekonomske situacije i krize, odnos se počeo polako menjati, i mnogi počinju uviđati da ZUR i nije bio toliko loš.

Rezultati i problemi

Osnovni problem u primeni Zakona o udruženom radu, u odnosu na zamisao i ideju radničkog samoupravljanja, jeste da je OOUR u praksi počeo da poprima osobine preduzeća orjentisanog na principu kapitalne dobiti, dok su radne organizacije, čiji je OOUR zakonski morao da bude deo, došle u drugi plan. Time su osnovne organizacije udruženog rada sve više ličile na akcionarska društva sa zapada, čime se suštinski gubila kontrola prirodnih osobina kapitala od strane radnika što je osnovna ideja socijalizma. Konkretno, svaki OOUR je imao svoje finansijske aparate nezavisne od finansija radnih organizacija kojima su pripadali.
Ovo je ispravljeno 1987. godine Zakonom o izmenama i dopunama Zakona o udruženom radu u kome je finansijska administracija zakonski prenesena na radne organizacije, ali tada je radnički pokret u svetu već izgubio bitku sa kapitalom pa su uspesi Jugoslovenskog modela društva, radničkog samoupravljanja i ovog zakona uopšte, ostali nevidljivi u šarenilu proizvoda kog je nudio sistem orjentisan prema maksimalizovanju i istiskivanju kapitala iz društva. Nesumnjiv rezultat i uspeh kog su ostvarili Zakon o udruženom radu i samoupravna ideja u celini ogledao se u visokom radničkom standardu, neusiljenom radu i visokom ekonomskom i kulturnom proizvodu celokupnog jugoslovenskog društva.

______________________________________

1) Organizacija udruženog rada (ceo tekst)

Osnovna organizacija udruženog rada (akronim: OOUR) koju su ljudi skraćeno zvali samo OUR - bio je naziv za osnovni (najniži) poslovni pravni subjekt u nekadašnjoj samoupravnoj socijalističkoj Jugoslaviji od 1974. sve do njenog raspada 1990-ih.

Istorija

OOUR-i su počeli da niču posle donošenja Ustava iz 1974, a posle Kardeljevog Zakona o udruženom radu donesenog 25. novembra 1976. postali su obligatni pravni oblik, po kojem se svaka dotadašnja radna organizacija morala preoblikovati. Oni su idealizovano zamišljeni kao asocijacije slobodnih proizvođača, sredstvo da se poveća efikasnost privrede u društvenom sektoru i samoupravljanjem reintegriše već prilično dezintegrisano jugoslavensko društvo.

Kako se navodi u samom Zakonu o udruženom radu:
"Osnovna organizacija udruženog rada je osnovni oblik udruženog rada u kome radnici, neposredno i ravnopravno obavljajući privrednu ili drugu društvenu delatnost i radeći sredstvima u društvenom vlasništvu, ostvaruju svoja društveno-ekonomska i druga samoupravna prava i odlučuju o drugim pitanjima svog društveno-ekonomskog položaja. "

OOUR-i su udruživani u Radne oganizacije ili u Složene organizacije udruženog rada - SOUR. Svaki OUR, bio je formalno pravno samostalni pravni subjekt, finansijski i komercijalno nezavisan. Svi zaposleni radnici OUR-a imali su pravo da učestvuju u radu zbora radnika (skupštine) i pravo da biraju i budu izabrani u formalno najviše telo OUR-a - Radnički savet. Radnički saveti, kao najviši organ, određivao je poslovnu politiku - cene i planove, odlučivao o raspodeli dohotka i nagrađivanju, odobravao ulaganja i zaduživanja, odobravao poslovne račune, te kao zadnja instanca odlučivanja, davao odobrenje za imenovanje direktora i ostalih rukovodioca.

OOUR - i kao osnovne organizacione jedinice su razvijeni za sve oblike rada, od industrije, poljoprivrede, usluga, školstva i kulture. Prosečna radna organizacija imala bi 3-4 OOUR-a i jednu radnu zajednicu, četiri godine posle donošenja Zakona o udruženom radu u Jugoslaviji je bilo registrovano 94.415 OOUR-a, tadašnji PTT je imao 291 OOUR-a. Zagrebačka INA, organizovana kao SOUR od 1974., imala je 13 radnih organizacija i 57 OOUR-a.

Politička dimenzija OOUR-a

OOUR-i nisu imali samo proizvodnu ulogu, on su trebali postati baza za samoupravno pluralističko društvo, jedan jugoslavenski eksperimentalni specifikum. Za razliku od buržoaskih društava u kojima su različite političke partije - nosioci različitih pogleda na istu stvar, ovde su udruženi slobodni proizvođači zbog svog različitog interesa trebali biti nosioci borbe različitih stavova, i time dovesti čitavo društvo do boljih rezultata. Njihova borba na kraju nije trebala završiti - sukobom, već društvenim dogovorom. Tako su OOUR-i trebali postati integrativni stub jugoslovenskog samoupravnog socijalizma, jer se zemlja već dobrano dezintegrisala po nacionalnoj, verskoj, ekonomskoj i kulturnoj osnovi.

U praksi je to ipak izgledalo bitno drukčije, dešavali su se paradoksi da bi radnici iste radne organizacije ili SOUR-a, bili protiv jednog (ili više) od sopstvenih OOUR-a, opstruisali njihov rad i praktično tako radili protiv sopstvene egzistencije.

Iz prilozenog se jasno moze uvideti da je glavni krivac "ljudsk " faktor.
Posebno kada je u pitanju rukovodeci,ljudski faktor.
Da su oni ljudi koji su bili zaduzeni da budu primer ponasanja,primer u procesu rada bili,bi se puno toga danas u drustvu na nasoj teritoriji nalazilo na jednom sasvim drugom stupnju.
Osim toga se jasno vidi da je i birokracija,koja bi trebala isto biti deo radnicke klase,bila uglavnom na strani rukovodeceg (koji su isto "radnicka klasa") kadra.
Umesto da uposleni u raznim sluzbama (birokraciji) daju savete radnicima,oni pisu materijale koje niko nemoze da shvati (birokratske fraze),kako bi bilo ono usvojeno sto nekome od rukoovodilaca odgovara.

Sve to pokazuje,da ni najbolji sistem nemoze da se sprovede ako nivo inteligencije nije kod svih struktura u drustvu na odredjenom nivou.

Svaki clan jednoga drustva je jedna "karika" u nizu.
Ako samo jedna "karika" pukne,se otvara mogucnosta za stvaranje poremecaja funkcije toga naiza "karika"= lanca.
Sistem u SFRJ je bio izuzetno "osetljiva"struktura.
Osim toga je kapitalistickim zemljama bio trn u oku.

Koje mogucnosti postoje da se to spreci?

Zakon koji svaki pokret regulise?
Trzisna politika koja sve "indirektno" regulise ili ........nivo inteligencije koji omogucava svakom clanu drustva da shvati da je njegova duznost da deluje u interesu svih gradjana,a ne samo za svoj licni interes.

Svima nama,pa i meni ovakvi prilozi pomazu da shvatimo zasto je danas ovako kako je.

Kada se okrenemo oko sebe mozemo veoma brzo  (ako smo to u stanju) da shvatimo razloge danasnje situacije.

Izlaz iz ove situacije je dug ti tezak put za sve nas,ali je ostvariv.

Nadam se da ce mnogi prilozi na nasem forumu  i linkovi na druge) pomoci da svi zajedno,izadjemo iz ove za nas  teske situacije.

"Samo zajedno smo jaki"


Valter

Valter (citat): ........nivo inteligencije koji omogucava svakom clanu drustva da shvati da je njegova duznost da deluje u interesu svih gradjana,a ne samo za svoj licni interes.

Svima nama,pa i meni ovakvi prilozi pomazu da shvatimo zasto je danas ovako kako je.

Kada se okrenemo oko sebe mozemo veoma brzo  (ako smo to u stanju) da shvatimo razloge danasnje situacije.

Izlaz iz ove situacije je dug ti tezak put za sve nas,ali je ostvariv.

Nadam se da ce mnogi prilozi na nasem forumu  (i linkovi na druge) pomoci da svi zajedno,izadjemo iz ove za nas  teske situacije.

"Samo zajedno smo jaki"


Valter

Uzalud je ovo sve govoriti jer su Balkanci,a naročito Hrvati isuviše glupi i bahati  te sebični i pokvareni da bi prihvatili ovo gore rečeno. i

Svako društvo gdje osobni je iznad opća interesa nužno vodi u propast,zato će bijela rasa propasti,a žuta i Arapi se izdići.

http://www.slobodnadalmacija.hr/Hrvatska/tabid/66/articleType/ArticleView/articleId/271718/Default.aspx

Komentar:

"Tito vam je besplatno dijelio stanove.
Socijalne razlike su bile 10 puta manje nego danas.
Nezaposlenost je bila zanemariva.
Imali ste siguran posao sve do mirovine u koju ste išli sa 60 godina (žene s 55).
Ljetovali ste gotovo besplatno u radničkim odmaralištima.
Plaće su vam bile - kad se preračuna što se s novcem moglo kupiti - 1300 kuna veće nego danas.
Međutim,proglasili ste Tita zločincem.
Htjeli ste kapitalizam i "švicarce".
Dobili ste ih!
Pa što se sad bunite?
Glasali ste za ovu i ovakvu Hrvatsku još 1991 i glasate i danas 25 godina poslije!"

Da,sve je to tacno.

I bas zato smatram da treba i dalje prikazivati razlike izmedju onoga i "ovoga."

Prvo zato,da se vidi da ipak nisu svi "istog" misljenja.

I zato sto treba verovati da ce trenutna situacaija (koja vec duze traje) ljudima vratiti pamet u glavu.

Ako se pak na kraju nasega zivota dokaze da nismo uspeli,znamo da smo sve ucinili da se nesto pokrene.

"Samo zajedno smo jaci"

Valter

Takodjer se dobija utisak da su gradjani danas zato nesposobni da se suprotstave nadolazecim problemima,sto je sistem radnickog samoupravljanja i socijalizam preuzeo preveliku ulogu "oca" u "porodici".

Gradjani (radnici) su bili zasticeni od socijalistickog sistema kao beli medvedi.

Najveci deo gradjana je bio uveren da ce ta zastita trajati uvek.

Danas se medjutim jasno vidi,da je to razdolje ljude "uspavalo".

To je moje licno misljenje.

Drugacije i nemogu objasniti ovu tromost gradjana,kada je u pitanju i njihova licna sloboda.

Niko nista?

Zato mora da postiji razlog.

Jedini objasnjivi razlog te agonije je posledica prevelike brige socijalizma,o svim gradjanima i radnicima.

Rad na ovome forumu nam pomaze da i sami shvatimo sta i na koji nacin se zivot oko nas odvija.

Kada je kritika u pitanju,se isto prebacuje da je u SFRJ bio samo jednopartiski sistem.

Danas,kada je vise partiski sistem (kod nas) se vidi da on nedonosi nikakve prednosti.

Moglo bi se reci,da nema bas nikakve prednosti.

Samo se jos vise novca od poreznika (gradjana) uzima.

Partije danas vode bitku za svoju (licnu) poziciju.

To je sve.

Interes gradjana (stvarno) niko danas ne vidi.

Bilo je veza i vezice,kada su odredjeni poslovi u pitanju.

A danas?

Isto,samo sto ima jos vise partija pa gradjani neznaju kome treba da se da poklon????

Nekad se bar to znalo.

Dali je tako ili je mozda ovaj (moj) zakljucak netacan?

Nije bilo pravo na drugacije politicko misljenje.

Mislim u SFRJ.

Postavlja se pitanje,dali je potrebano da svako ima pravo na politicko misljenje?

Postojao je zbor radnih ljudi.

Postojao je radnicki savet.

Postojao je centralni radnicki savet.

Postojao je zbor radnika na nivou radne organizacije.

Tako je bilo u SFRJ u svim preduzecima.

Predstavnici gradjana su birani da zastupaju gradjane u drustvenim institucijama.

Koju prednost danas u vise partiskom sistemu imamo (mi gradjani) kada je pravo na politicko misljenje u pitanju?

Dali mi imamo politicko pravo,javno da kazemo svoje misljenje?

Da,ako je u skladu sa misljenjem politickog vrha.

A ako nije u skladu???

Jugosloveni to najbolje znaju.

Razmislite i vi o svemu ovome.

Najbolje cete tako doneti svoj licni zakljucak.

Verujem da ce vam pomoci da usporedite proslost i sadasnjost i donesete svoj konacan (ispravan) zakljucak.

Time i pravilan put ka boljem sutra za sve nas,i naravno za sebe.

Nezaboravite: Samo zajedno smo jaci.


Valter

Steta je sto se mnogi filmovi i prilozi koji se nalaze na youtube brisu, pa moramo da ih menjamo u redosledu. Zato se izvinjavam nasim posetiocima kao ponekad nadju priloge koji nisu po redosledu.


Valter

Zelim naglasiti da se pri svim kritikama nesme zaboraviti u kojoj drustvenoj situaciji je bila jugoslavija pred drugi svetski rat. To je sasvim sigurno veoma vazan detalj za kasniji razvoj jugoslavije. Kako je razvijena jedna drzava, tako su razvijeni i gradjani u njoj.
Zelim takodjer naglasiti da je svima nama ( pravim jugoslovenima ) jasno ( sasvim jano ) da sistem u SFRJ nije bio idealan. Samo je sistem bio na dobrom putu.

Sve primedbe sasvim sigurno stoje. Samo, veliki deo primedbi se ne odnosi na sistem, nego na karakter ljudski ( koji se kod mnogih ni danas nije promenuo ) prema tome, primedbe koje su izrecene, treba analizirati sistinski i usporedjivati sa stanjem danas. Koje su gradjani prednosti dobili od kada je "konacno" radnicko smaoupravljanje zamenjeno "demokratijom".

Razmislite i donesite sami svoj zakljucak.


Valter

Osim toga, se tvrdi da se u jednopartiskom sistemu nemoze razvijati Demokratija. Dali je to tacno. A koje prednosti radncka klasa ima u vise partiskom sistemu? Razmislite malo o tome.

Osnovna razlika izmedju SFRJ i svih ostalih sistema je sledeca.

Radnicko samoupravljanje = najvisi stupanj razvoja demokratije.

Osim toga je to i direktna Demokratija. Jer u sistemu u kom radnicka klasa o svim sustinskim pitanjima donosi odluku, je najbolji dokaz demokratije u drzavi.

Na zalost je radnicka klasa u SFRJ bila pre "mlada" pa da i shvati istorisku vaznost tog zadatka.
Pored svega toga se danas dobro zna koje sve bio "kuvar" pri spremanju svega sto je sledilo nakon smrti druga J. B. Tita.

Razmislite o svemu tome.


Valter

Slaven (citat):

Nije Jugoslavija odustala od socijalizma.
Oni koji su ga trebali cuvati i stiti su ga izdali, jer su samoupravni socijalizam prodali za jednu veceru. Kao sto su prodali i sve gradjane.  Ipak je  gradjanstvo samo najvise krivo. To se danas najbolje vidi. Koliko danas jos ima jugoslovena? Razmislite, ko je trebao da stiti samoupravni socijalizam? I ako nije bilo u onom momentu moguce se izboriti je moglo nastaviti u tom pravcu. U medjuvremenu su se svi okrenuli ka svojim nacionalistima. To je upravo ono sto su oni drugi i hteli. Velike sile nije interesovalo sta ce biti sa gradjanima. Za njih je bitno da je samoupravni socijalizam unisten. Samo to je bilo bitno. To se u medjuvremenu zna. Svi oni koji su saradjivali sa onima koji su hteli unistenje socijalizma su izvojevali pobedu. Ne samo zato sto su bili u pravu. Pobedili su oni koji su bili za kapitalisticki sistem. A, oni koji su mislili da su najpametniji su ispali izigrani zbog svoje prepotencije i nesposobnosti da gledaju malo sire u svet dogadjaja.
svak onaj ko je isao u socijalizmu u skolu je to ucio, i trebao je prema tome i onaj ko je pokretako odredjene promene znati sta ce te promene gradjanima doneti.

Tako da se moze zakljuciti, da su oni koji su zagovarali ocuvanje jugoslavije a ustvari zeleli samo sirenje svojih granica na druge teritoje ispali naivni ( blago receno).

Radnicko samoupravljanje i samoupravni socijalizam je definitivno bio ispravan put za radnicku klasu. Samo radnicka klasa nije znala da funkcionalno koristi svje obaveze, onako kako je znala da koristi svoja prava.

Radnickoj klasi ostaje da se ujedinjuje u radncku klasu evrope. Mozda ce jednoga dana ojacana moci da shvati sta je imala u rukama i mozda na nivou evrope pokrenuti povratak na pravi put. Dali ce se to uopste desiti zavisi od same radnicke klase.

Onako kako bude isla napred u drzavi i drustvu u kom zivi, tako ce napredovati i u evropi.

Cinjenice su jasne. Zavaravanja nema. Radncka klasa bi trebalo da zna sta treba da ucini. Resenje nije u protestima zbog nosenja ili ne nosenja maske. Radnicka klasa treba da se bavi sustinskim problemima zivota. To je poboljsanje zivtnih uslova za celokupnu radncku klasu.
Postavlja se pitanje, ko je u radnickoj klasi sposoban to da pokrene? Kad prestanu da vladju demokratske " koverte" a pocne da vlada pravda. Tada ce mozda i radncka klasa toliko sazreti i poceti da se sama bori za svoju poziciju u drustvu.


Valter