VAZNI DATUMI

1941

27. marta narodi Jugoslavije su ustali protlv pristupanja Kra-
Ijevine Jugoslavije Trojnom paktu 1 profasisticke polltlke vlade
Cvetkovic-Macek. Demonstracije su dostigle vrhunac u Beogradu«!
Desetine hiljada gradana klicalo je: »Bolje rat nego pakt«. i
* * *
6. aprila Nemacka i Italija su, bez objave rata, napale Jugoslaviju.
Beograd je tesko bombardovan. U na§u zemlju su prodrli
nemacki i talijanski fasisti i njihovi saveznlci Iz Madarske, Rumunlje
i Bugarske.
* * *
10. aprila na sednici CK KPJ u Zagrebu odluceno je da vecina
clanova CK pode u sve krajeve nase zemlje i da rukovodi pripremama
za ustanak. Tada Je obrazovan Vojni komitet s drugom Titom
na celu
*
18. aprila vojska Kraljevine Jugoslavije je kapitulirala. Otpor je
trajao svega 12 dana. Kralj, vlada i generali pobegli su avionima
u inostranstvo. Vojnici i oficiri su odvedeni u zarobljenistvo. Poceli
su teski dani okupacije.
* * *
10. maja u Zagrebu je odrzano partijsko savetovanje CK KPJ
1 pokrajinskih partijskih rukovodstava poznato kao Majsko savetovanje
KPJ. Na njemu je doneta odluka da se u svim partijskim forumlma
obrazuju vojni komiteti i izvrse pripreme za ustanak.
*

13. jula je planuo narodni ustanak u Crnoj Gori. Ustanici su
toga dana napali na mnoge talijanske garnizone, karabinijerske stanice,
komunikacije i dr. Za nekoliko dana je ćela Crna Gora bila
oslobođena, izuzev Cetinja, Podgorice, Nikšića i nekih mesta u
Primorju.
* * *
22. jula tek stvorena Rašička četa izvršila je prvu akciju u
Gorenjskoj. Otada su nastavljeni organizovani napadi na okupatora
i u drugim krajevima Slovenije. Taj se dan praznuje kao Dan ustanka
naroda Slovenije.
* * *
27. jula je planuo narodni ustanak u Hrvatskoj i u Bosni i Hercegovini.
Ustanak u Hrvatskoj je počeo u južnoj Lici. Ustanici su
zauzeli Srb i razrušili prugu Knin—Drvar. Ustanici u Bosni i Hercegovini
su toga dana oslobodili Drvar i Bosansko Grahovo, uništili^
zauzeli oko 20 žandarmerijskih stanica.

Tode Ivankovski: IZ BORBE KOD SELA STRMASEVA

22. juna, kada je Nemacka napala Sovjetski Savez, objavljen
je proglas CK KPJ kojim se narod poziva na oruzanu borbu protiv
okupatora i istice da je »kucnuo cas borbe za oslobodenje od fasistickog
osvajaca«.
* * *
27. juna u Beogradu, na sednici CK KPJ, obrazovan je Glavni
stab Narodnooslobodilackih partizanskih odreda Jugoslavije. U Stab
su usli drugovi: Tito, Kardelj, Milutinovic, Koncar i Leskosek.
* * •
4. jula u Beogradu (u viIi na Dedinju) prosireni Politbiro CK KPJ
donosi odluku da svi partizanski odredi odmah stupe u borbu protiv
okupatora. Taj dan se praznuje kao Dan borca. Na istoj sednici je
formiran i Glavni stab NOP-odreda za Srbiju. |
* * *
II 7. jula u Beloj Crkvi Radevska ceta Valjevskog NOP-odreda, pod
rukovodstvom politickog komesara 2ikice Jovanovica äpanca, likvidiralaije
kvislinsku zandarmerijsku patrolu koja je pokusala da
rasturi narodni zbor. Taj se dan praznuje kao Dan ustanka naroda
Srbije. ;

26. septembra u Stolicama kraj Krupnja bilo je savetovani«
vojnih predstavnika iz cele zemlje. Tada su usvojene odluke o stva.
ranju većih pokretnih jedinica I glavnih štabova u pokrajinama 10 reorganizaciji Glavnog štaba u Vrhovni Štab.
* * *
29. septembra, operacijama nemačke 342. pešadijske divizije
na komunikaciji Šabac—Loznica, počela je prva neprijateljska ofarv *
ziva protiv NOP-odreda i slobodne teritorije u zapadnoj Srbiji. Ne
dopuštajući Nemcima da prodru u Uzice, na Kadinjači je izginuo
ceo Radnički bataljon s komandantom Užičkog odreda Dušanom
Jerkovićem. wš
* * *
7. oktobra prva partizanska baterija uspešno je tukla neprijateljski
aerodrom u Kraljevu. Taj se dan slavi kao Dan artiljerije JNA.
* * *
11. oktobra, prema odluci PK KPJ za Makedoniju, tri grupe
Prilepskog NOP-odreda napale su policijsku stanicu, zatvor i poštu
u Prilepu. Taj se dan slavi kao Dan ustanka naroda Makedonije.
Istog dana je obrazovan Kumanovski, a krajem meseca i Skopski
partizanski odred. I lij
jf.
22. decembra, odlukom CK KPJ i naredbom VŠ NOPOJ, formirana
je u Rudom Prva proleterska narodnooslobodilačka udarna brigada.
U sastav brigade ušli su borci svih naroda Jugoslavije. Za
njenog prvog komandanta postavljen je Koča Popović, a za političkog
komesara Filip Kljajić. Dan formiranja Prve proleterske brigade slavi
se kao Dan Jugosiovenske narodne armije.

1942

u ianuara Vrhovni stab je doneo odluku o, formiranju dobrov
o l j a č k e i p Z e n i o naziv u Vrhovni štab NOP i dobrovo-
S vojske Jugoslavije. Prvi dobrovoljački odred obrazovan je
na planini Jahorini 21|Januara 1942. godine.
* * *
15 ianuara počela je u istočnoj Bosni druga neprijateljska ofan-
ziva. trajala do 7. februara 1942. Prva proleterska brigada.

tada izvodi čuveni marš-manevar od Crnog vrha preko Igmana za
Foču, po snegu i pri temperaturi od 30 stepeni ispod nule.
20. aprila je počela treća neprijateljska ofanziva, koja je trajala
do oktobra 1942. U sklopu te ofanzive počeo je 10. juna veliki napad
ustaša i Nemaca na Kozaru.
21. maja prvi partizanski avioni s Franjom Kluzom i Rudijem
Cajavecom na čelu izvršili su svoje borbene zadatke. Taj se dan
slavi kao Dan Jugoslovenskog ratnog vazduhoplovstva.
*
10. septembra, po naređenju druga Tita, u Podgori je, na oslo
bodenoj teritoriji Makarskog primorja, formiran Prvi mornarički
odred. Taj se dan slavi kao Dan Jugoslovenske ratne mornarice
(Dan pomorstva).
1. novembra, naredbom vrhovnog komandanta NOV i POJ, formirane
su u Bosanskoj krajini Prva i Druga proleterska udarna

Samo osam dana docnije formirane su Treća, Četvrta i Peta
divizija, koje su ušle u sastav novoosnovanog Prvog bosanskog na-Ioslobodilačkog korpusa.
* *
>—27. novembra u oslobođenom Bihaću bilo je Prvo zasedanje
šističkog veća narodnog oslobođenja Jugoslavije (Avnoj). Na
zasedanju je usvojena Rezolucija o osnivanju Avnoja i Proglas narodima
Jugoslavije.
27—29. decembra održan je u Bihaću Prvi kongres antifašističke
omladine Jugoslavije. Prisustvovalo je 365 delegata iz svih krajeva
zemlje. Mnogi su došli s položaja, u uniformi. Kongres je odlučio
da se osnuje Ujedinjeni savez antifašističke omladine Jugoslavije
Usaoj) i za predsednika izabrao Ivu Lolu Ribara.