SOCIJALISTIČKA FEDERATIVNA REPUBLIKA JUGOSLAVIJA

Nekoliko podataka o SFRJ.

Socialisticka Federativna Republika Jugoslavija

zauzima 2,6 procenata evrpskog prostora, izmedju 40 51 i 46 53 severne sirine i 13 23 i 23 istocne duzine. Sa povrsinom od 255.804 kv.kiometara je 9.zemlja po velicini u Evropi. Sfrj se granici na severu sa Austrijom i Madjarskom, na severoistoku sa Rumunijom na istoku sa Bugarskom, na jugu sa Grckom i Albanijom i na zapadu i jugozapadu sa Italijom. U svakoj od ovih zemalja, zivi deo pripadnika nacionalnosti koje sacinjavaju Jugoslaviju.

Po broju stanovnika SFRJ zauzima osmo mesto u svetu. 1981god. bilo je 22,424.711 miliona stanovnika, od toga 11,34 miliona zena i 11,1 milion muskaraca.

Pre Prvog Svetskog Rata, su Srbija i Crna Gora bile Kraljevine. Slovenija, Hrvatska, Bosna i Herzegovina i Vojvodina su bile pod Austougarskom, dok je Makedonija, Kosovo i jedan deo Crne Gore i Srbije do Balkanskog Rata 1912 bili pod Turskom vlascu. Po zavrsetku Prvog Svetskog Rata, nastala je, nakon potpisivanja Versajskog Ugovora Kraljevina Srba,Hrvata i Slovenaca, na jednoj povrsini od 247.542 kv. kilometra, sa dinastijom Karadjordjevica na celu.

Toj novoj drzavi su pripadale Kraljevine Srbija i Crna Gora, (koje su svoju vlast nakon pobede protiv Turaka prosirile i na Kosovo i Makedoniju), kao i Hrvatska,Bosna i Hercegovina, Slovenija, i Vojvodina.Ta nova Drzava je bila centralizovana. Sve pobune su ugusene u krvi.

Prva vlada se sastojala od gradjanskih partija, sa programom" Red i Mir u Drzavi".

Vec 30 Septembra 1920 su svi osnovani Sindikati koji su bili pod uticajen Komunisticke Partije bili proglaseni za ilegalnim, a u Augustu je i Komunisticka Partija bila zabranjena.Kralj Aleksandar I. Karadjordjevic je ukinuo parlamentarni sistem, poglasivsi Monarhiju 6. Januara 1929 godine.

Krajem godine je proglasena Kraljevina Jugoslavija.

Kralj Aleksandar je 1934 Godine u Marselju ubijen.

Kako je Prestolonaslednik bio maloletan, vlast je preuzeo regent Princ Pavle Karadjordjevic.

Narodi, a posebno narodnosti nisu imali nikakva prava.Kako je vecina stanovnistva bila satavljena od zemljoradnika i stocara, Jugoslavija je bila jedna od poslednjih drzava u Evropi. Nereseni nacionalni, socialni i drugi problemi su podsticali delovanje udruzene opozicije.

Vlada Cvetkovic – Macek, koja sa saglasnoscu Srbske burzoazije dobija vecu autonomiju za Hrvatsku, potpisuje Trojni Pakt.

Nakon dva dana vec izlazi Narod na ulice i protestuje protiv tog ugovora. Sproveden je vojni puc.

Maloletni Prestolonaslednik je postavljen za Kralja, za vladu je bio zaduzen General Simic.

Hitler je pobesneo, cuvsi za dogadjaje u Jugoslaviji, njegove planove da napadne Rusiju je morao da pomeri za kasnije.Jugoslaviju je napao 6.Aprila 1941 godine,bez objave rata. Rat je poceo sa bombardovanjem Beograda. Kralj i njegovi sledbenici su pobegli iz Zemlje.

Teritorija srusenog Kraljevstva je podeljena na interesne sfere Nemacke i Italije. Treci Rajh je uzeo Sloveniju, dok je Italija prisvojila Ljubljanu i ostale juzne krajeve Slovenije, Hrvatsku obalu, Dalmaciju i ostrva. Bugarska je dobila veci deo Makedonije, kao i delove Kosova, Madjarska je dobila delove Backe, Baranje, Medjumurja i Prekmurje. Italija je dodelila Velikoj Albaniji delove Crne Gore, Kosova i Makedoniju.

Za vreme rata je osnovana i Nezavisna Drzava Hrvatska, kojoj je jos pripadala Bosna i Herzegovina i Srem. Politicko vodstvo je dato Anti Pavelicu iz pokrata Ustasa.Crnoj Gori je obecano ponovno uspostavljanje Dinastije Petrovic.Beogradu je Hitler nametnuo marionetsku vladu Generala Milana Nedica.

Podela zemlje je dovela do masovnog proterivanja i iseljavanja stanovnistva. Proganjane su nacionalne manjine.

Kada je Josip Broz Tito 1937 dosao na vrh Komunisticke Partije, ucvrstio je njene redove, i postepeno jaca njen uticaj.

10.Aprila 1941 se sastaje Centralni Komitet i poziva narod, da se suprotstavi raskomadavanju drzave i okupatorima. Mnogi istomisljenici i dobrovoljci se javljaju, ali vladajuca burzoazija nije htela da naoruzava radnike i omladinu. Aprilski rat je bio kratak, i Komunisti i Narod ga ne smatraju zavrsenim.

Otvaranjem Istocnog Fronta, napad Nemacke na Rusiju, ubrzava odluku CK SKJ-u. o oruzanoj borbi protiv okupatora.

7.Jula je ustao narod Srbije, 13.Jula Crnogorci, 22.Jula Slovenci, 27. jula Narod Bosne i Hercegovine i Hrvatske, i 11. Oktobra iste godine Makedonci. Niko u tadasnjoj Evropi nije racunao sa Jugoslovenkim ustankom i borbom koja nije prestala do 15.Maja 1945, mada se 9. Maj slavi kao zavrsetak i pobeda Anti Hitlerovske Koalicije. Jugoslavija je bila ratni poligon koji niko nije predvideo.Prosecno je ucestvovalo preko pola miliona vojnika Treceg Rajha, koje nisu mogli slati ni na Istocni ni na Zapadni Front, bili su vezani na teritoriji Jugoslavije sve do kapitulacija Treceg Rajha 15. Maja 1945 Godine.

29. Novembra 1943 u gradu Jajcu, na AVNOJ-u su postavljeni Temelji za novu Jugoslaviju.

Nastavak..


poslije 1945



NEZAVISAN I SPECIFICAN PUT RAZVOJA JUGOSLOVENSKE REVOLUCIJE SMETAO JE STALJINU I PRE 1948. GODINE.

POSLE OSLOBODJENJA, KADA SMO POCELI DA TRAZIMO SOPSTVENI PUT IZGRADJE SOCIALIZMA U SKLADU SA OSOBENOSTIMA NASE REVOLUCIJE, KADA SMO NASTOJALI DA NE PODLEGNEMO OPASNOSTIMA BIROKRATSKOG CENTRALIZMA I ADMINISTRATIVNOG RUKOVODJENJA PRIVREDNIM I DRUSTVENIM ZIVOTOM, IMAJUCI NA UMU DA PARTIJA ODGOVARA PRED SVOJOM RADNICKOM KLASOM I SVOJI NARODOM-STALJIN JE POKUSAO JUGOSLAVIJI DA NAMETNE SVOJ DIKTAT.

KRAJEM 1947. I POCETKOM 1948. GODINE POCELA JE KAMPANJA PROTV JUGOSLAVIJE. SVE ISKONSTRUISANE OPTUZBE KASNIJE SU PREPRICANE U REZOLUCIJI INFORMBIROA. ODGOVOR NA SVA PISMA STALJINA, BILO JE ISTORIJSKO KOJE JE POTVRDIO I CK KPJ KAO I PETI KONGRES ODRZAN U BEOGRADU OD 21. DO 28. JULA 1948. GODINE. OPTUZBE, PA NI EKONOMSKE BLOKADE NISU POKOLEBALE TITA.

DEDIJEROV OPIS GLASANJA ZA RUKOVODSTVO PARTIJE POSLEDNJEG DANA V KONGRESA:

BLIZIO SE POSLEDJI DAN KONGRESA, KADA JE TREBALO IZABRATI NOVI CENTRALNI KOMITET. TO JE BILA POSLEDNJA MOGUCNOST PRISTALICAMA REZOLUCIJE INFORMBIROA DA SE IZJASNE PROTIV CENTALNOG KOMITETA I TITA. GLASNJE JE BILO TAJNO. TEK OKO POLA NOCI REZULTATI SU BILI SREDJENI. PREDSEDNIK IZBORNE KOMISIJE MILOS MINIC POPEO SE NA GOVORNICU I POCEO DA CITA REZULTATE. KAD JE DOSAO DO IMENA JOSIPA BROZA, OBJAVIO JE DA JE ZA NJEGA GLASALO 2318 DELEGATA. ZNACI PROTIV JE GLASALO SVEGA PET DELEGATA.U DVORANI SE PROLOMIO PLJESAK, PA ZATIM POKLICI, DA BI SE PRELILI U PESMU, KOJA JE TU NA KONGRESU SPEVANA:

"DRUZE TITO, MI TI SE KUNEMO DA SA TVOGA PUTA NESKRECEMO.

DRUZE TITO, VODJO KOMUNISTA, PARTIJA JE KAO SUNCE CISTA."

Sukob sa Staljinom i Iinformbiroom ubrzao je sagledavanje negativnih pojava drzavnog socializma.

Rukovodstvo KPJ doslo je do saznanja da je birokracija drustva u Sovjetskom Svezu dovela do deformacija koje su omogucile Staljinovu samovolju i nametanje neravnopravnih odnosa socialistickih zemalja. Ali on je uvideo i opasnost u nasem vlastitom razvoju.

Namesto socijalisticke drzave- u srediste paznje dosla je radnicka klasa i pitanje kako osigurati njen vladajuci uticaj u drustvu.Taj proces je dug, za ostvarenje toga puta, potreban je visok nivo Inteligencije svih radnika i gradjana jedne drzave.

Zakon o predaji fabrika radnicima bio je samo pocetak sprovodjenja te zamisli. Radnici su dobili pravo da putem izabranih organa-radnickog saveta i upravnog odbora upravljaju preduzecima.

Direktor je jos uvek zadrzao velika ovlascenja. Nisu ga postavljali organi radnickog upravljanja,vec vise privredno udruzenje, a kasnije je to pravo dobio narodni odbor opstine. Ono sto je najznacajnije, drzava je jos uvek raspolagala celokupnim dohotkom preduzeca. Prenosenje toga prava na proizvodjace bice dug proces.

Prema Zakonu o narodnim odborima 1949.godine lokalni narodni odbori postali su jedini i najvisi organi narodne vlasti na svojoj teritoriji. Time je presecena birokratska povezanost sa visim narodnim odborima i podvrgavanje nizih narodnih odbora visim, pojave koje su ucvrscivanjem drzavnog socijalizma postajale sve ocitije.

Poceo se zatim smanjivati birokratski aparat u drzavnoj upraviu u kojoj je broj zaposlenih smanjen za 100 000 sluzbenika.

Sprovedena je decentralizacije drzavne uprave. Savezna vlada predala je postepeno niz poslova republickim vladama, a republicke vlade lokalnin organima vlasti.

Kao rezultat tog procesa demokratizacije i decentralizacije donet je 1953g. Ustavni zakon koji je zapravo zamenio Ustav iz 1946. On utvrdjuje postojanje drustvene svojine i samoupravljanje proizvodjaca.

U Saveznoj skupstini i republickim skupstinama Zakon predvidja Vece proizvodjaca. Namesto prezidijuma ustanovljena je funkcija predsednika Republike, pa 1953.g. Tito postaje prvi predsednik FNRJ.



Sedmi kongres SKJ



Sedmi kongres SKJ, odrzan u Ljubljani 1958.g. doneo je nov program SKJ, koji se, izmedju ostalog, kriticki osvrce na drzavni socijalizam i ukazuje na znacaj stvaranja samoupravnih odnosa u razvoju socijalisticke Jugoslavije. Kongres je mogao sa ponosom utvrditi da je Jugoslavija na tom putu postigla velike uspehe koji su se odrazili i u njenom privrednom razvoju, a taj je bio tada tri do cetiri puta brzi od razvoja naj razvijenijih zapadnoevropskih zemalja.

1963.g. Jugoslavija je dobila nov Ustav koji je ozakonio daljnji razvoj samoupravljanja. Jugoslavija je tad u skladu sa svojim razvojem promenula naziv u Socialisticka Federativna Republika Jugoslavija. (SFRJ)

Sa bitkom za samoupravljanje sve je vise rastao zahtev da radna organizacija mora raspolagati rezultatima svoga rada. Taj se zahtev prosirio i na drustveno politicke zajednice: da rezultatima svoga rada mora raspolagati, komuna,pokraina, republika. Uvazavanje toga zahteva znacilo je odumiranje otudjenih sredista moci, i drzavnih i drugih.

Razvoj Samoupravljanja zahtevao je nov odnos ravnopravnosti nacija i narodnosti koji bi se temeljio na njihovim samoupravnim pravima. Dotadasnji ustav, takva samoupravna prava nije osiguravao.

To su bili razlozi zbog kojih se morala sprovesti reforma federativnog uredjenja nase zemlje.

S jedne strane,takvom su se procesu odupirala staljinisticka shvatanja o potrebi jake centralisticke drzave, dakle o vracanju na drzavni socijalizam. Pojavila su se cak i shvatanja da se u procesu razvoja socijalizma jugoslovenske nacije stapaju u jedinstvenu jugoslovensku naciju, bez postojanja drugih nacija i nacionalnosti. Bila su to unitaristicka shvatanja koja je KPJ odbacila jos u predratno vreme,shvatanje suprotno duhu AVNOJ-a i ostvarene ravnopravnosti naroda i narodnosti u toku narodnooslobodilackog rata. Nosilac ideja takvog vracanja na jaku centalizovanu drzavu i politiku "cvrste ruke" protiv zapocetog procesa demokratizacije, bila je grupa oko Aleksandra Rankovica. Takva su shvatanja osudjena kao neprihvatljiva, a Rankovic iskljucen iz Centralnog komiteta i iz SKJ.

Drugo krajnje shvatanje bio je zahtev za potpunim osamostaljenjem republika do njihovog odcepljenja iz Jugoslavenske zajednice.

U Hrvatskoj su ti zahtevi isli ka ostvarivanju velikohrvatskih ideja o okupljanju citavog hrvatskog naroda u " svojoj" drzavi. Velikosrpska ideja o okupljanju srpskog naroda u svojoj drzavi.Takvim zeljama se suprotstavljala Bosna i Hercegovina i neki drugi delovi zemlje u kojima nase nacije i narodnosti zive izmesani.Pocela se raspirivati nacionalna netrpeljivost. Nacionalizam ozivljava u svim nasim sredinama.Jedini put da se suzbije i jedna i druga tendencija bio je dalje razvijanje ravnopravnosti nasih naroda i narodnosti na osnovu samoupravnih odnosa. Proces se vrsio postepeno i uz velike otpore. Zapoceo je promenama Ustava 1967, 1968, 1971. godine a zavrsio se donosenjem novog Ustava 1974 godine.

U osnovnoj organizaciji udruzenog rada radnici upravljaju radom i poslovanjem, uredjuju medjusobne odnose u radnom procesu, odlucuju o raspodeli dohodka koji stvaraju.Osnovne organizacije udruzuju se samoupravnim sporazumom u radnu organizaciju, a vise radnih organizacija mogu stvorit slozenu organizaciju udruzenog rada: fabrike se udruzuju sa transportnim organizacijama,bankama, itd. Tako radni ljudi na osnovu razvijene podele rada u savremenom drustvu udruzuju i razmenjuju svoj rad. Oni razmenjuju svoj rad i sa organizacijama u skolstvu, zdravstvu i kulturi stvarajuci sa tim organizacijama samoupravne interesne zajednice.

1976.Skupstina SFRJ donela je Zakon o radu u kojem su razradjena ta ustavna nacela.

Videli smo da proizvodjaci ne zive samo u svojoj radnoj organizaciji udruzenog rada. Oni su i stanovnici odredjene mesne zajednice i opstine. U skupstini opstine radni ljudi upravljaju poslovima opstine preko svojih delegcija.Tako i opstine postaju samoupravne organizacije. I skupstine republika i pokrajina kao i saveznu skupstinu sacinjavaju delegacije pa takav sistem nazivamo delegatskim sistemom.

Na taj nacin delegatski princip samoupravljanja sproveden je od opstine do pokrajine, republike i federacije. Time je i Jugoslavija federacija ravnopravnih naroda i narodnosti postala samoupravna zajednica ravnopravnih naroda i narodnosti.Nasa zemlja, uprkos brzom posleratnom razvoju i postignutim rezultatima,nasla se poslednjih godina u velikim privrednim teskocama. Uzroci su mnogostruki- i spoljni i unutresnji. Poslednjih godina citav svet je zahvatila duboka privredna kriza. U razvijenim industriskim Zemljama zapadne Evrope, u SAD i Kanadi postoje desetine miliona nezaposlenih. Ogromni izdaci za naoruzanje, mnogostruko povecanje cene nafte,stagniranje pa i opadanje industriske proizvodnje pogodili su i najrazvijenije industriske zemlje Zapada, pa i zemlje SEV-a, ponajvise Poljsku, koja se nasla u teskoj drustvenoj i privrednoj krizi. Kriza je najteze pogodila zemlje u razvoju pa tako i nasu zemlju. Medjutim veliki deo proistekao je iz nasih sopstvenih propusta i postupaka. Kao i ostale zemlje u razvoju i nasa se zemlja razvijala se uz pomoc inostranih zajmova, no nisu svi zajmovi pravilno iskorisceni. Kamate su povecane, pa je pozajmljeni kapital postao znatno skuplji. Nedostatak sirovina, nedovoljan izvoz na rentabilna trzista, veci uvoz nego izvoz dovode do rasta dugova nase zemlje prema inostranstvu. Produktivnost rada nasih radnika u zemlji zaostaje za produktvnosti nasi radnika u inostranstvu. Zaostajala su i planirana ulaganja u proizvodnju hrane.

Radnicko samoupraljanje, u svim sferama drustva, je proces koji zahteva visok nivo Inteligencije svih ucesnika u njemu, veliku Ljubav prema domovini, i razumevanje politickog sitema.

Kratkovidost vodecih politickih funkcionera, nacionalizam kao i verski fanatizam, te naivnost mase je zloupotrebljena u ime onoga sto danas imamo.Po sistemu zavadi pa vladaj, su politicari, ovoga puta izigrali svoje gradjane i radnicku klasu.

Nastavak sledi.

Dali ce narodi i narodnosti skupiti snagu da se vrate na put sa koga su ih politicari odveli videcemo u narednim godinama.Sasvim sigurno je vec sada,put i politika Josipa Broza Tita je bila ispravna i cenjena u celom svetu, zato se ponosimo sto smo imali cast da zivimo u njegovo vreme.Mozda ce neka nova garnitura jednoga dana shvatiti sta znaci: Zajedno smo jaci,bratstvo i jedinstvo,nesvrstanost i sloboda naroda. Mozda ce jednoga dana ljudi shvatiti da nije sva sreca u kapitalu, nego i u vrednosti duha i duse.Josip Broz Tito (1892-1980) je bio tvorac i dozivotni predsednik SFRJ.Smatra se da je njegovom smrcu 1980.godine poceo proces velikih promena, kolaps komunistickog sistema kao i ekonomska kriza koja je pogodila Jugoslaviju krajem osamdesetih godina, pokrenula je lancanu reakciju ciji je rezultat bio proglasenje nezavisnosti Slovenije i Hrvatske 1991, i Bosne i Hercegovine i Makedonije 1992.godine

Radnicko samoupravljanje je takodjer sve vise bio trn u oku velikm silama i kapitalistickim sistemima.Ukoliko bi se u zemljama zapadne evrope proculo da radnicka klasa samostalno odlucuje o svojoj sudbini,moglo bi doci do zelje radnikia iz tih zemalja za takvim nacinom rada i zivota,sto niukom slucaju nebi godilo tim sistemima,zato je postojala samo jedna solucija,sirenje radnickog samoupravljanja se mora spreciti, pod svaku ceno.Kako?
Pa najbolje sistemom, "Zavadi pa vladaj", nazalost je i u nasoj zemlji bilo i jos uvek je dosta onih kojima je novac i licno bogacenje vaznije od srece i napredka celoga drustva.
Tako je zapoceo proces pojedinacnog bogacenja, te sve vecem zapostavljanju sustine vaznosti i znacaja naseg sistema.Tako se desilo ono sto je treci iskoristio dok su se dvoje svadjali.
Radnicko samoupravljanje je izgubilo, pobedio je kapitalizam.Dali je to kraj ili samo prolazna faza?


www.sfrj4ever.meinehp.com

Zasto gradjani regiona bivse SFRJ-e i danas nakon toliko godina jos uvek cute?

Zasto se niko nenadje da usporedi vrednosti iz SFRJ-e sa ovom "Demokratijom" koju danas imamo?

Zasto danas sve vise ljudi mora da kopa po Kontejnerima dok se jedan mali broj ljudi bogati?

Sta mora da se desi,da bi se nasi ljudi probudili?

Vreme tece,kao reka pored grada,pa tako i zivot prolazi.

Nista se ne menja,naprotiv,svakim danom je sve gore i gore.

Dokle?

Valter