SOCIJALISTIČKA REPUBLIKA SRBIJA

Srbija sa dve pokraine,Vojvodinom i Kosovom zauzima 88.367kv.km. povrsine. U Srbiji zivi 9,313.675 stanovnika, od toga su 6,182.155 Srba, 1,303.034 Albanaca, 390.468 Madjara, 215.166 Muslimana, 149.368 Hrvata, 147.466 Crnogoraca, 441.941 Jugoslovena i 484.078 ostalih.Na severu se nalazi Panonska nizina, nastavlja se sa raznolikim brdovitim i planinskim predelima, plodonosnim poljima i mnogim recnim dolinama.Najvece planine su:Kopaonik,Tara, Zlatibor, Zlatar, Sara, Prokletije i mnoge druge.Poznate reke su: Dunav,Drina, Lim, Vlasina, na mnogim rekama su podignute brane koje proizvode struju i pruzaju mesto odmora za brojne turiste. Reke Srbije se ulivaju u tri mora- Jadransko, crno i Egejsko more.U srbiji se nalaze mnoge iskopine iz davnina , cak iz vremena pre nase ere.Postoje nalazi iz vremena Kelta, Thrakena, Ilira, Grka i Rimljana.Mnogi putevi iz celoga sveta prolaze kroz srbiju. Rimski car Trajan je sagradio kod Kladova jedan most preko Dunava, taj most je za ono vreme bio svetsko cudo.
Na putu se nalazi i Sirmium, jedna od metropola Rimskog carstva u III. i IV. veku. U VI. i VII. Veku dolaze Slavenska plemana na Balkan. Srbska plemana se nastanjuju pored reka : Drine, Zete, Pive, Tare, Ibra, i Morave.U XII. veku su srbi pod vodstvom Stefana Nemanje spojili podrucija Rasice i Zete u politicki neovisno drzavno podrucije.Prvi centar srbije je utvrdjenje Ras i Manastir Sopocani.Srednjevekovna srbija dozivljava svoj glavni uspon pod vodstvom Stefana Dusana, kralj od 1331 do 1355g.Mnoge Ikone i Freske svedoce o gradjevinarstvu i slikarstvu u srbiji srednjeg veka.
Srbija razvija razne oblike drzavnog aparata,unapredjuje socialnu strukturu, tako nastaje Dusanov zakon 1349g. koji je prosiren 1354g.
Nakon bitke na Kosovom polju je srbija pala pod Otomansku vlast.
Srbija se borila sledecih 70g. protiv Turaka i sacuvala svoju nezavisnost. Tada se prvi put Beograd spominje kao glavni grad Srbije.(1403g.) Turci se vracaju, i zauzimaju i zadnju Tvdjavu Smederevo na Dunavu 1459g.Gubitak nezavisnosti, znacio je za Srbiju sledecih nekoliko stotina godina Tursku vlast. Stanovnistvo se povlaci i bavi uglavnom stocarstvom. Manastiri su glavna utocista. Svo vreme turske vlast, srbski narod se borio protiv Islamizacije i proterivanja.Dizani su ustanci, svakog dana je sve vise hajduka po ulicama.U Sumadiji se podigao narod pod vodstvom Karadjordja 1804g., i mada je ustanak ugusen 1813g.nije se mogla zaustaviti zelja srbskog naroda za slobodom, i vec 1815g. ustaje srbski narod protiv Turskih ugnjetaca,ta borba se zavrsava autonomijom srbije 1830g.Nakon Rusko Turskog rata, u kom je i srbija ucestvovala, je na Berlinskom Kongresu se Srbiji zvanicno nezavisnost potvrdjuje.Nekoliko godina kasnije Srbija postaje kraljevina.Osnivanje velike skole oznacava pocetak skolstva u Srbiji, ubrzo se razvijaju i druge delatnosti vezane za kulturu zivota u Srbiji. XIX.vek je period u kome se puno menja u Srbiji, posebno na kulturnom planu.Vuk Stefanovic Karadzic
(1787-1864) postigao je svetsku slavu, on je pismu dodao jezik naroda i sa pravopisom usaglasio.Od njega je poznata recenica:
Pisi kako citas,i citaj kao je napisano.Pocetkom XX.veka sa razvojem industrije sve je vise radnika, osnivaju se partije.Jedan od tadasnjih boraca za prava radnicke klase je Dimitrije Tucovic, koji je i izvan Srbije cenjen i rado vidjen.
Pocinju Balkanski ratovi. Drzave Balkana proteruju Turke iz Makedonije i teritoriu,dele Srbija, Bugarska i Grcka.Bugari nezadovoljni napadaju Srbiju i uz teske gubitke se povlace.
Srbija se nije ni oporavila vec je bila uvucena u prvi svetski rat 1914g.Pored niza dobro vodjenih bitaka je srbska vojska prinudjena da se povuce,put povlacenja su presekli Bugari, morali su da se povuku preko Albanije i 1916g. iznemogli stizu u Grcku. Tamo se bore sa svojim istomisljenicima 1918 protiv Austrougarske, Nemacke, i Bugarske i pobedjuje rat.
Po zavrsetku rata se srbija pripaja kraljevini Srba, Hrvata i Slovenaca, kasnije Kraljevina Jugoslavija.
Nije dugo trajalo i drugi svetski rat je poceo, koji nije ni srbiju obisao.
Od Jula 1941 se dize narod i oslobadja veliko podrucije oko grada Uzice. Stvorena je Uzicka republika, gde se jedno vreme i glavni stab Jugoslovenske Narone Armije nalazio.
Po zavrsetku drugog svetskog rata pocela je borba za obnovu unistenog i stvaranje novog coveka, radnika,naucnika.Srbija razvija poljoprivredu na jedan visoki nivo,Industrijalizacija uzima sve vise maha, nastaju nove industriske grane kao sto je Eloktranska industrija, Automobilska industrija, Masinska industrija i mnoge druge.
U Srbiji postoji pet Univerziteta u:Beogradu, Novi Sadu,Nisu, Pristini,Kragujevcu, na kojima je od 1955-1985g. 390.000 Studenata dobilo diplome, kao i 25 Ustanova za Istrazivanje.
Beograd je glavni grad Srbije i Jugoslavije.U Beogradu zivi 1,400.000 Stanovnika.Beograd je danas moderan velegrad,sa divnim parkovima i Bulevarima.Pored modernih zgrada, istice se Tvrdjava na Kalemegdanu iz XIX. Veka, kada se Srbija samostalno razvijala.Sediste Srbske Akademije se nalazi u Beogradu kao i mnogi drugi znacajni objekti,Opera, Balet, Pozorista, Muzeji i Galerije.Veliki gradovi su u Srbiji jos i Titovo Uzice, Valjevo, Sabac, Zajecar i drugi.
U Srbiji se mogu videti mnoge prirodne lepote, nalazista lekovitih voda i Banja, Vrnjacka, Niska, Mataruska, Bukovicka, Koviljaca i Sokobanja.Pored toga ima i Skijaskih centara, Kopaonik, Tara, Zlatibor i drugi.Manstiri su u Srbiji uvek poseban dozivljaj za svakog putnika, kao i mnogobrojni nadgrobni spomenici iz vremena u kom je turska kultura bila prisutna.
Valter

grb


zastava

http://www.politika.rs/rubrike/Ekonomija/Virtuelni-razvoj-umesto-industrije.lt.html

Dan borca, 4. jul, obeležen je danas u prostorijama Saveza udruženja boraca narodnooslobodilačkog rata Srbije 1941-1945. godine (SUBNOR), a gradski menadžer Beograda Goran Vesić poručio da će uskoro biti održana sednica skupštine na kojoj će biti donet program aktivnosti za obeležavanje 70 godina od oslobođenja glavnog grada.
On je istakao da će Skupština grada Beograda na poseban način obeležiti 70 godina od oslobođenja glavnog grada od fašizma. "Formirali smo svečani organizacioni odbor, sednica će biti veoma brzo i objavićemo program aktivnosti koje ćemo imati. Želimo da se Beograd sa ponosom seća vremena kad smo se oslobodili od okupacije i da se setimo svih onih ljudi koji su dali svoj život u borbi za oslobođenje", rekao je Vesić na svečanoj proslavi 4.jula..

         

http://www.subnor.org.rs/sabor-u-beloj-crkvi#more-2242      

http://www.kurir-info.rs/zabava/auto/svakome-je-nekad-potreban-jugo-ili-fica-zastava-automobili-uz-koje-smo-svi-odrastali-clanak-1585689

Najveća američka vojna baza posle rata u Vijetnamu sagrađena na privatnim parcelama proteranih Srba. Nepristojna ponuda od 15 evro-centi za kvadratni metar godišnje.

Najveća američka vojna baza izgrađena posle vijetnamskog rata, ‘“Bondstil“ na Kosovu i Metohiji, nalazi se u selu Sojevo kod Uroševca, na šestom kilometru puta prema Gnjilanu. Selo Sojevo je do Nato agresije na Jugoslaviju bilo mešovito, naseljeno i Srbima i Albancima, a danas se ovde na skoro dve i po hiljade hektara srpskih privatnih njiva nalazi utvrđenje koje su sami američki marinci prozvali „Diznilend na Balkanu“.

O tome koliko je bio grandiozan ovaj uzurpatorski poduhvat dovoljno govori podatak da je u okviru „Bondstila“ izgrađeno 25 kilometara puteva, više od 300 stambenih zgrada, helikopterski hangari, heliodrom, sportske hale i tereni, tržni centar.

Srbi iz Uroševca, koji su posle Nato bombardovanja 1999. godine proterani iz svojih domova, a na čijim je imanjima je sagrađena ova vojna baza ni 14 godina posle početka američke okupacije Kosova i Metohije ne mogu da se vrate na svoju zemlju, niti da saznaju ko je gotovo besplatno ustupio Amerikancima njihova imanja.

Teritorija za „Bondstil“ je zauzeta odmah po ulasku američke vojske na Kosovo u junu 1999. godine. Srbi koji poseduju kompletnu dokumentaciju da su vlasnici imanja i imaju tapije na svoju zemlju, o ovoj otimačini su odmah obavestili Ujedinjene nacije, Unmik, ambasadu SAD u Beogradu i Prištini, Vladu Srbije i ostale nadležne. Njihova nekada plodna zemlja je pretvorena u pustinju, na kojoj su izgrađeni američki vojni objekti, a većini niko nije plaćao nadoknadu.

U „Bondstilu“ su Srbima u početku govorili kako su mislili da je u pitanju državna imovina, a ne privatna, zatim su obećavali da će se potraživanja vlasnika rešiti između država (?!?), da će im neko plaćati pristojnu kiriju, ali su to sve ipak bile samo prazne priče u koje Srbi nisu poverovali. Zato su pre nekoliko godina rešili da pravdu potraže u Međunarodnom sudu u Strazburu, ali odgovor ni odatle nisu dobili. Ovi Srbi su još dodatno ogorčeni jer iza njih kao vlasnika otetog privatnog zemljišta na Kosovu i Metohiji nije stala ni jedna dosadašnja Vlada Srbije.

Amerikanci su sagradili još jednu bazu kod Dragaša koja, samo manja po površini, u pravnom smislu ne predstavlja ništa blaži prestup od “Bondstila”, jer je i ona sagrađena na otetim privatnim imanjima proteranih Srba sa Kosova, a kojima je Kfor svojevremeno dao krajnje nepristojnu ponudu za godišnju naknadu od 15 euro-centi za kvadrat plodnih oranica, i to bez prava žalbe i eventualnog neslaganja sa ovako bezobraznim i siledžijskim potezom.

I nažalost, nije to jedini primer bahatosti Kfora prema srpskoj imovini. Sredinom juna 1999. godine, u 27 stanova proteranih Srba u Prizrenu, uselili su se nemački pripadnici takozvane “Multinacionalne brigade jug ” i u njima ostali naredne četiri godine, bez plaćanja kirije i ijednog eura obeštećenja vlasnicima. Zvaničnici Kfor-a su tada izjavljivali da će platiti zakup, ali samo onim osobama čije vlasništvo potvrdi Agencija za stambena i svojinska pitanja, koju je tada osnovao specijalni predstavnik generalnog sekretara UN. Onda su, pozivajući se na navodnu neobaveštenost da su ovi stanovi u vreme kad su ih zauzeli, bili u privatnoj svojini, rekli da nemaju obavezu da srpskim vlasnicima plaćaju zakup za prethodne četiri godine, pošto je tobože Kfor za to vreme ulagao u njihovu imovinu i time poboljšao njen kvalitet, pa je na kraju ispalo da vlasnici – Srbi, u stvari, Kforu treba da nadoknade troškove zbog uzurpiranja njihovih sopstvenih stanova.

Vrhunac bezobrazluka je da je nastavljajući dobro poznate tradicije mnogih okupatorskih armija, specijalni predstavnik generalnog sekretara UN na Kosovu svojevremeno doneo uredbu prema kojoj Kfor i Unmik i njihova kompletna imovina, fondovi, sredstva i osoblje, uživaju imunitet u svakom pravnom postupku. Doduše, u toj uredbi je napisano i da postoji mogućnost da Kfor i Unmik odgovaraju u slučajevima kad su njihovi predstavnici odgovorni za gubitak ili oštećenja imovine, nečije povređivanje, bolest ili nečiju smrt, ali i u tim slučajevima zahteve za obeštećenjem rešavaju njihovi organi po svojim pravilima.

Uništenja i oštećenja srpske imovine bilo je proteklih godina i u Peći, Dragašu, Prizrenu, u opštinama Vučitrn, Košutovo i Zubin Potok. U Košutovu su pripadnici danskog Kfora svojevremeno uzurpirali zemlju i objekte, oštetili ih i onda napustili, bez ikakve dozvole i naknade srpskim vlasnicima, a sudski procesi koji su tom prilikom pokretani završavani su u ćorsokaku, jer su se uglavnom lokalne vlasti pozivale na Kfor, a on kao u ping-pongu vraćao lopticu na odluke opštinskih vlasti, i sve to van ikakve pravne logike.

U „Bonstilu“ je svojevremeno boravilo i po 5.000 američkih vojnika, dok ih danas ima svega nešto više od 700. Tu radi i oko hiljadu lokalnih civila, ali kroz njega godišnje prođe i preko tri hiljade prostitutki, koje tu dolaze zahvaljujući gomili dolara, ali i direktnoj umešanosti kosovske carine i policije u trgovinu belim robljem.

U poslednjih godinu dana se dosta pričalo i da će „Bondstil“ biti zatvoren, jer je redukovan broj vojnika koji tu borave, a njegova teritorija ograđena bodljikavom žicom poprilično smanjena i pojedine barake demontirane i vraćene nazad u Ameriku. Kao rok pominjan je jun ove godine, ali za sada su Amerikanci tu gde jesu, bar do sredine 2014. godine. Uzurpirana imovina će Srbima verovatno biti vraćena, ali je veliko pitanje da li će srpski vlasnici nekadašnjih plodnih oranica ikada dobiti pristojnu nadiknadu za bezmalo 15 godina uzurpacije, ili će još morati Pentagonu da plate američka ulaganja u njihove sopstvene parcele, na kojima će Amerikanci ostaviti sve ono što ne mogu da demontiraju i odnesu, poput izgrađenih puteva, heliodroma i sportskih terena.

https://www.youtube.com/watch?v=D5syqG83Xok  

http://www.kurir.rs/vesti/politika/imamo-slobodu-ali-sta-s-njom-10-kljucnih-razloga-zbog-kojih-ne-zalite-za-jugoslavijom-clanak-1756783



Građani bivše Jugoslavije često romantizuju državu u kojoj su odrasli. I dok jedni žale za izgubljenim vrednostima socijalističkog sistema, drugi će otvoreno reći da su pravi jugonostalgičari, pogotovo kada se radi o socijalnoj sigurnosti.

Da se u bivšoj državi živelo bolje ili puno bolje misli 82% ispitanika iz bivše Jugoslavije, da je bilo lošije tvrdi 4% njih, dok je “ne daj Bože da se ponovi” bio odgovor 6% ispitanika.
Portal Express.hr napisao je 10 razloga zbog kojih nikada nećemo žaliti za Jugoslavijom. Kao prvi razlog navode miliciju i UDBA-u jer je politička sloboda najveća prednost ovog vremena u odnosu na neslobodu koja je vladala tada. Među razlozima zbog kojih ne bi trebali žaliti za Jugoslavijom naveli su još i jednopartijski sistem, JNA, vožnju par – nepar i kult ličnosti.

Milicija i UDBA

Danas možete reći šta god hoćete. Možete da vičete Živeo Tito, dole Tito, dole ovaj, onaj. Možete reći, ali vas niko neće čuti. Ipak, nećete imati ni problema. Politička sloboda najveća je prednost ovog vremena u odnosu na ono, odnosno, tadašnja nesloboda najveća je mana u odnosu na današnju slobodu.
Ilustracija: Kurir
Ilustracija: Kurir

To ne važi za sve. Većina ljudi više ceni sigurnost nego slobodu. Dostojevski je to već sasvim jasno znao. On je napisao kako će većina ljudi, kad dobije slobodu, prvo da potraži onoga kome će je predati jer ne znaju šta bi s njom. Kasnije je tu ideju razradio Erih From, koji je napisao knjigu “Beg od slobode”.
Jednopartijski sistem Sistem je u Jugoslaviji zapravo bio dvopatijski, jer je jedna stranka bila na vlasti, a druga u zatvoru. Ono najstrašnije ljudima koji nisu sledbenici jeste činjenica da nema alternative. Oni su tu, na vlasti, a vi morate da ih trpeti – njihov nakaradni jezik, njihove lažne utopije, njihove fraze o bratstvu, jednakosti, socijalizmu.

JNA


Godinu dana bačenog vremena. Najboljeg vremena. To da se ljudi u vojsci očeliče jeste mit. Možete da se čeličite i ako se iz saune bacite u hladni sneg, to je i zdravije. Kako starite, postaje vam sve jasnije da vam je baš ta godina koju ste izgubili, jedna od najboljih – jer oni koji tvrde da život počinje s četrdeset, ne lažu, oni bezočno lažu. Najbolje su godine mlade godine, u to nema nikakve sumnje.

Par – nepar

Početkom osamdesetih Jugoslavija je ostala bez novca za naftu pa su vladale redukcije. Vozila su mogla voziti svaki drugi dan, u zavisnosti od toga da li im se registraska pločica završavala na parni ili neparni broj.

Redovi

To danas nemamo, a teško je i zamisliti u kojoj meri građanski život može biti zagađen redovima – redovi za kafu, redovi za deteržent, redovi za benzin, redovi za osnovne namirnice. Redovi u radnjama bili su posledica nereda u ekonomiji, a nered u ekonomiji nastao je kao posledica nereda u glavama političara, koji su bili slični današnjima, samo su svi imali istu partijsku knjižicu.

Jezik političara

Komunisti su verovali kako se istorija dešava po određenim zakonima. To su baštinili od Hegela, koji je tvrdio da je svetska istorija napredovanje svetskog uma u svesti o slobodi. U antici, slobodan je jedan, kralj, suveren, faraon. U srednjem veku, slobodni su mnogi. U građanskom društvu, koje se rađa iz revolucije, slobodni su svi. Ta je sloboda formalna, zaključio je Marks.

Jednako je slobodan tajkun kao i blagajnica koja hoće da ide na more, ali ona za to nema para jer je tajkun eksploatiše i uzima njen višak vrednosti, plodove njenog rada, zato što je on vlasnik sredstava za proizvodnju. Marks je mislio da se istorija razvija prema slobodi koja znači ne samo formalnu, već i stvarnu jednakost ljudi, do koje će dovesti revolucija. Ona će oduzeti sredstva za proizvodnju kapitalistima i vratiti ih društvu.
Moderni socijalizam, smatrao je Marks, jeste nauka. Zato su naši komunisti govorili jezikom koji je trebao da nalikuje na naučni jezik. Otac te himere bio je Edvard Kardelj, slovenački učitelj. Svi su ga oponašali i taj je jezik jako parao uši. “Jedinstvo proizvodnih snaga i proizvodnih odnosa“, “samoupravna interesna zajednica“, i slično, bile su sintagme koje su stalno koristili. Ne, taj jezik niko normalan više ne želi da sluša.

Vruć vetar

Borivoje Šurdilović Šurda, lik iz scenarističke radionice Siniše Pavića, lik je tipičnog Jugoslovena. Šurda je šarmantni, ležerni, uglavnom dobroćudni tip koji u deset epizoda “Vrućeg vetra” traga za vlastitim profesionalnim identitetom. On je, kako piše u jednom tekstu, “taksista koji uzima samo one klijente koji mu se dopadaju, brijač koji prilegne čim mu padne pritisak, pa mora da popije kafu, perač pasa koji napušta posao jer mrzi gazde homoseksualce…

Ukratko, jedno nemoguće, razmaženo umetničko biće koje ne može da radi ništa što ga ne čini istinski sretnim. On je potpuna suprotnost “protestantskoj etici i duhu kapitalizma”; barbarogenije novog kova, koji u desetoj epizodi – “Šampion” – otkrije da je sjajan frizer, pa postane megazvezda, što, svakako, proslavlja plešući uz svoju omiljenu muziku, ekstatični sirtaki (“Grk Zorba”), jednu od najhedonističkijih melodija koju je ikad stvorio ljudski rod…

Pošto to tako u životu ne ide, Jugoslavija je, svakako, propala, jer uz takve taksiste, konobare, brijače, političare – ukratko, “pesnike svog života” (Stefan Zweig) – ni jedna država ne može da opstane. Grčka, čiji mentalitet sjajno ilustriruje sirtaki, takođe propada, dok zemlje severa, manje naklonjene individualnom razvoju, upravo izlaze iz krize….

Ograničenja s devizama i strujom

Iz države niste mogli da iznesete više od nekoliko stotina maraka. Sve drugo tretiralo se kao prekršaj saveznih carinskih propisa.
Foto: Thinkstock
Foto: Thinkstock

Poteškoća je u tome što ste većinu brendiranih marki mogli kupiti samo napolju – u Trstu, Gracu, i tako dalje. Znate li da su 1981. svaki dan u nedelji bile redukcije struje? Oni rođeni sedamdesetih pisali su domaće zadatke pod svećama, televizija se nije gledalala.

Kult ličnosti

Kult ličnosti druga Tita bio je strašno razvijen. On se suprotstavljao hršićanskom nauku prema kojem nije pametno graditi idole, naročito ne ovozemaljske.

Krađa i korupcija

Bile su manje nego danas, ali ipak je u onom sistemu rodno mesto kasnije visoko razvijenih devijacija. Jugoslavija je bila netržišno društvo, u kojemuje bilo dosta siromaštva: instucionalni okvir nije omogućavao institucionalno ostvarenje snova. Zato su svi posezali za neinstitucionalnim prečacima – vezama, vezicama, protekcijom, učlanjenjem u Partiju, podmićivanjem.

Tu je postavljen nizak ali čvrst temelj svemu što nas danas upropaštava. Niz dobrih instituta socijalizma nismo preuzeli – pre svega u oblasti zdravstva i školstva, ali i radnih prava, ali smo sve što je loše razvili do krajnjih mogućih granica. Ako danas gledate kritičku kinematografiju ili tv zapise osamdesetih, videćete sve što imamo i danas, samo rudamentno.

(EPK / Express.hr)

Lune (citat):http://www.kurir.rs/vesti/politika/imamo-slobodu-ali-sta-s-njom-10-kljucnih-razloga-zbog-kojih-ne-zalite-za-jugoslavijom-clanak-1756783

Građani bivše Jugoslavije često romantizuju državu u kojoj su odrasli.
I dok jedni žale za izgubljenim vrednostima socijalističkog sistema drugi će otvoreno reći da su pravi jugonostalgičari,pogotovo kada se radi o socijalnoj sigurnosti.

Da se u bivšoj državi živelo bolje ili puno bolje misli 82% ispitanika iz bivše Jugoslavije,da je bilo lošije tvrdi 4% njih,dok je “ne daj Bože da se ponovi” bio odgovor 6% ispitanika.

(EPK / Express.hr)

Da te pitam.

Sta radnicka klasa i svi gradjani) ima (- ju ) od toga sto su sa 82% `misli` se izjasnili da se u SFRJ zivelo bolje?

Hoce li `demokracija` postovati volju gradjana?  i uvesti ono sto gradjani stvarno zele?

Pa koja je onda prednost vise partiskog sistema.

Koja je prednost,sto mozese sve da kazes sto mislis?

Mislim da je jos jednom (mada mi to u stvari svi dobro znamo)anketa pokazala `vrednosti` vise partjiskog sistema.

Ovo poredjenje se naravno odnosi samo na sistem iz SFRJ,ne i na one druge `socijalisticke i komunisticke` sisteme.

Mislim da je potrebno i to jasno reci.

Jer,za sve ostale gradjane istocne Evrope je dolazak demokracije stvarno bilo oslobodjenje.

U toliko je zalosnije i pokazuje da ta ista demokracija nije posten sistem,jer nevidi jasne razlike izmedju sistema i sistema.

Mozda i vidi ali nezeli svoj sistem staviti na `probu`.

Sto isto pokazuje da su vodje demokratskog sistema svesni da je sistem u SFRJ bio bolji od njihovog.

Zato je morao (bez obzira na zrtve) biti likividran.

Sta su SAD-e sve u stanju da urade kada se osete ugrozene,to znamo iz mnogih video prikaza.

Da ne spominjem Guantanamo itd.

Steta je.

Velika steta.

Radnicko samoupravljanje nikad nije bilo neprijateljski raspolozeno prema SAD-a.

Obrnuto je nazalost (kao sto znamo) to bilo.

Strah,koji imaju SAD-e je neopisiv.

Ima se utisak da se i svoje senke boje.

Neznam samo zasto

Posten covek nema potrebe da se boji istine.

Dali sam u pravu ili nisam zakljucite i sami.

Razmislite o mojim recima

Usporedite ono sto mozete naci na internetu i shvaticete ono sto zakljucite.

Sta danasnji gradjani stvarno imaju od te polticke slobode.

To je pitanje?

Vise partiski sistem.

Na koji nacin je on poboljsao zivot gradjana.?

Stvarno?

Nesloboda koja je vladala tada je bila veca sloboda nego danas,kada je sloboda?

Kako je to moguce?

Izgleda smo u okrenutom svetu.

Kad smo vec kod okrenutog sveta.

Kako je moguce da Slovenija koja je u"mraku" bila najbogatija republika,danas u slobodi zivi na ivici propasti.

I to u tako hvaljenoj `prirodnoj`tvorevini EU.

Ako vec hocemo da budemo realni.

Budimo to do kraja.

Ali za to je potrebno imati hrabrosti.

A to nije lako.

Ono: danas mozete reci sta hocete`nebih zeleo isprobati.

Jer `demokracija` je svugde oko nas.

Iskreno receno mi je drazi onaj "mrak",ali zbog toga sto sam svestan koja prava stvarno imam,cu to ostaviti samo na ovom forumu.

Osim toga,sta mi vredi sto mogu svasta reci.

I to javno,kada znam da je to samo bacanje peska u oci ovcama.

Na to sto se danas javno kaze,ni jedan politicar ne trza ama bas ni za ic.

Usput budi receno.

U SFRJ je bio jedno partiski sistem,to je tacno.

Samo je bilo i radnicko smaoupravljanje a to znaci,radnicki savet.

Zbor radnih ljudi u OOUR-a.

Zatim zbor radnih ljudi u OUR-a.

To znaci da je svaki radnik imao pravo na svoje misljenje,koje je prenoseno od strane delegata do vrha u preduzecu.

Drugo je pitanje,dali su oni u vrhu preduzeca to i ispravno izvrsavali?

Interesantno da uvek propast pocinje od onih na vrhu?

Dali danas postiji neka razlika? Da,ali samo na ustrb radnicke klase.

Opet drugo pitanje je dali je ta radnicka klasa sazrela da shvati svoju odgovornost u sistemu?

Ocito da nije.

Vecina i dalje samo ceka,ceka......


Valter

https://www.google.com/search?q=auto+crvena+zastava,rs&client=ubuntu&hs=Pmr&channel=fs&source=lnms&tbm=isch&sa=X&ved=2ahUKEwjUi-eq1Jj1AhUogv0HHSaKDT4Q_AUoAXoECAEQAw&biw=1920&bih=968&dpr=1#imgrc=Bz0XhFoGuMfzeM

FABRIKE RADNICIMA.....



Valter