DOZNAJEMO...

http://www.vecernji.hr/hrvatska/ruza-tomasic-dok-ju-vode-cetnici-i-milosevicevi-potrcci-za-srbiju-ne-smije-biti-mjesta-u-eu-1106243

'Dok ju vode četnici i Miloševićevi potrčci, za Srbiju ne smije biti mjesta u EU'

Ruža Tomašić:

Povodom prijave i odjave prebivališta na području Grada Vukovara priopćenjem za javnost oglasila se danas i predsjednica Hrvatske konzervativne stranke (HKS) Ruža Tomašić. U priopćenju naslovljeno „Dok ju vode Miloševićevi potrčci, za Srbiju nema mjesta u EU!“ Tomašić je istaknula kako problem lažnih prebivališta u Vukovaru mora biti konačno riješen te da zato podržava brisanje lažno prijavljenih osoba koje provodi MUP RH.

- Svi lažno prijavljeni pripadnici srpske manjine svjesno varaju državu od koje zauzvrat traže posebna prava. Na toj je velikoj prijevari Milanovićeva vlada temeljila uvođenje dvojezičnosti u Vukovar čime je dodatno pojačala podjele i pokvarila međuetničke odnose u gradu, navodi Tomašić.

Prokomentirala je i riječi ministra unutarnjih poslova Republike Srbije Nebojše Stefanovića, nakon intervjua ministra unutarnjih poslova u Vladi RH Vlahe Orepića u Večernjem listu, rekla kako ne zna odakle srbijanskom ministru obraza da se u svom prosvjedu poziva na vladavinu prava i europske vrijednosti kad je Hrvatska svjetlosnim godinama ispred Srbije u poštivanju manjinskih prava.

Srbija desetljećima politički marginalizira Hrvate i stvara umjetne nacionalne identitete poput bunjevačkog kako bi podijelila hrvatski nacionalni korpus u Vojvodini koji je, za razliku od srpskog u Hrvatskoj, uvijek bio lojalan državi u kojoj živi. Srbija je doista zadnja koja bilo kome treba držati lekcije o manjinskim pravima. Dok ju vode četnici i Miloševićevi potrčci, za nju ne smije biti mjesta u EU, zaključila je Tomašić.


Da su pametni,bi se svim silama borili da ostanu stvarno samostalna i stvarno slobodna drzava.

Nikako ne robovi i sluge EU.

Samo,"Kratkovidost" je rasprostanjena bolest na Balkanu.

A to znaci da ce trcati ka Eu umesto sto dalje od nje.

Jer lakse je biti "pijun" Nemacke nego zasukati rukave i nesto sam uraditi.

Da se moglo,smo pedeset godina videli.

Sve dok nije "VELIKI BRAT" uz pomoc "kratkovidih" politicara na celoj teritoriji Balkana konacno "oslobodio" sve "OMCE KOMUNJARA".

Pa "uzivajte,u plodu svoje inteligencije."

Naravno svi,a posebno "OVCE" koji jos uvek tapse onima koji su ih napravili robom EU.


Valter

http://www.tportal.hr/vijesti/svijet/440472/Na-srpskoj-granici-zaustavljeno-vise-od-dvije-tisuce-izbjeglica.html?utm_campaign=Partnerski+portali&utm_medium=Widget&utm_source=vecernji


Na srpskoj granici zaustavljeno više od dvije tisuće izbjeglica

Autor: tportal.hr/b92
 

Srpska granična policija u manje od mjesec dana spriječila je ilegalan ulazak u zemlju više od dvije tisuće migranata koji su iz Bugarske željeli stići do Srbije te potom dalje u zapadnoeuropske zemlje

U tom su periodu uhitili i 254 krijumčara ljudi, rekao je glasnogovornik Ministarstva obrane Srbije Jovan Krivokapić. Kazao je da je 22. srpnja, kada je Srbija uvela zajedničke patrole vojske i policije na granici s Bugarskom, spriječen ilegalan ulazak 2.275 migranata, uglavnom iz Sirije, Afganistana i Pakistana.

Krivokapić je dodao i da je 454 migranata uhvaćeno na teritoriju Srbije i da su oni prebačeni u izbjegličke centre, javlja b92.

http://www.24sata.hr/news/junckerov-odgovor-promesena-tema-eu-drzi-glavu-u-pijesku-489286

Dačić Junckeru: 'EU ima glavu u pijesku, to više tako neće ići'

Pročitajte više na: http://www.24sata.hr/news/junckerov-odgovor-promesena-tema-eu-drzi-glavu-u-pijesku-489286 - 24sata.hr

Nismo vas pitali za mir u svijetu nego za antisrpsku politiku jedne vaše članice, koja ugrožava mir i stabilnost u regiji, komentirao je Dačić odgovor predsjednika EK-a


Autor:
HINA
Četvrtak, 01.09.2016. u 06:46

Europska unija nastavlja držati glavu u pijesku, a odgovor predsjednika Europske komisije Jean-Claudea Junckera na pismo premijera Srbije Aleksandra Vučića, koji je ukazao na antisrpsku politiku u Hrvatskoj i u regiji, promašena je tema, ocijenio je u srijedu kasno navečer srbijanski ministar vanjskh poslova Ivica Dačić nakon što je objavljen Junckerov odgovor Vučiću.

"Juncker nije odgovorio ni na jedno konkretno pitanje koje je Vučić istaknuo, nije komentirao rehabilitiranje fašističkog ustaškog režima NDH, ni oslobađanje ratnih zločinaca iz posljednjeg rata, ni podizanje spomenika ustaškom teroristi (Miri) Barešiću, ni na vrijeđanje srpske države. Nije nam čak rekao ni što mi nismo učinili. Ja sam to već unaprijed najavio da se Europska unija pravi gluhonijemom kad je antisrpska politika u pitanju. Ali zato je uvijek spremna za prodike Srbiji kad joj se nešto u Srbiji ne svidi", istaknuo je Dačić u pisanoj izjavi dostavljenoj u srijedu kasno navečer medijima.

Srbijanski premijer Aleksandar Vučić uputio je 1. kolovoza visokim dužnosnicima EU-a pismo kojim je ukazao na nepovoljnu situaciju u regiji, te ocijenio da se u Hrvatskoj vodi "ogoljena antisrpska politika koju Srbija ničim nije isprovocirala" već je prosvjednim notama samo naglasila svoje nesuglasje s potezima u slučaju Stepinac, Glavaš i Barišić, te ukazala de ne prihvaća naslijeđe nacizma i podržavanja terorizma.  

U pismu početkom kolovoza visokoj predstavnici za vanjsku i sigurnosnu politiku Federici Mogherini, predsjedniku Evropske komisije Jean-Claudeu Junckeru, povjereniku za proširenje i susjedsku politiku Johannesu Hahnu, te predsjedniku Europskog parlamenta Martinu Shultzu, Vučić je zatražio da kažu je li Srbija učinila nešto pogrešno u kontekstu posljednjih događaja u Hrvatskoj, među kojima je istaknuo ukidanje presuda Branimiru Glavašu i Alojziju Stepincu, te otkrivanje spomenika Miri Barišiću, pravomoćno osuđenom za terorizam i ubojstvo jugoslavenskog veleposlanika u Švedskoj Vladimira Rolovića 70-ih godina prošlog stojeća.

Predsjednik Europske komisije Jean-Claude Juncker odgovorio je u srijedu na Vučićevo pismo, istaknuvši da su dobrosusjedski odnosi, regionalna suradnja i pomirenje temeljna načela koja trebaju poštivati sve zemlje kandidati i potencijalni kandidati te zemlje članice EU-a.

Juncker je naglasio da se Komisija "unutar svojih ovlasti uvijek snažno zauzimala kako bi se osiguralo poštivanje žrtava i sjećanje na ratne zločine u Europi. Europsko zakonodavstvo kriminalizira zločine iz mržnje na temelju nacionalnog podrijetla te poticanje na nasilje ili mržnju", te ukazao kako su "prema europskom zakonodavstvu, članice EU-a obvezne osigurati kažnjivost tih zločina, a od aspiranata za članstvo u EU-u očekuje se da se usklade s tim zakonima".

Dačić na Junckerov odgovor srbijanskom premijeru uzvraća ljutitim tonom i porukom kako to "više neće moći tako".

"To više neće moći tako. Nismo vas pitali za mir u svijetu nego za antisrpsku politiku jedne vaše članice, koja ugrožava mir i stabilnost u regiji", naglasio je Dačić.

Dodajući kako ništa nije očekivao, pa nije ni razočaran, Dačić u pisanoj izjavi navodi da "danas čak ni djeca bajkama ne vjeruju" i, aludirajući na izjavu vođe SDP-a Zorana Milanovića da je Srbija "šaka jada", zamjera dužnosnicima EU-a da im reakcije nisu jasne i konkretne.

"Kao što sam jučer najavio, kao da su lame s Tibeta, tako se i EU filozofski izjašnjava o 'šaka jada' problemu – antisrpskoj politici. Promašili su temu", konstatirao je srbijanski šef diplomacije i prvi potpredsjednik vlade Ivica Dačić.

http://www.dnevnik.rs/ekonomija/nemackoj-ce-faliti-10000-vozaca


Немачкој ће фалити 10.000 возача


Најдефицитарнији кадар у Немачкој су возачи свих копнених превозних средстава, извештава Радио Дојче веле, наводећи да је ситуација посебно критична у јавном превозу у градовима.

Интересна удружења звоне на узбуну - ако се нешто не предузме, у Немачкој ускоро неће бити могуће све путнике и сву робу превести од тачке А до тачке Б.

Удружење немачких превозника (ВДВ) посебно указује на раскорак у све гушћој мрежи јавног пријевоза и све већем броју возача који одлазе у пензију или се налазе пред прензијом.

Ситуација је посебице критицна са машиновођама. „Нико више не жели да вози локомотиве”, жали се синдикат машиновођа ГДЛ. Дечачки снови о управљању локомотивом очигледно испаре након пубертета.

Тренутно диљем земље недостаје од 800 до 1.000 машиновођа. Нико очито није спреман на самоћу и рад у сменама.

И градови попут Берлина очајнички траже некога ко би превозио грађане. Просечна старост берлинских возача подземних и надземних железница је 50 година.

„Нама требају млади”, завапио је и један портпарол минхенског градског предузећа.

Откако је у Немачкој пре неколико година укинут монопол железнице у међуградском промету, појавио се и акутни мањак возача аутобуса на дужим релацијама. Немачко удрузење аутобуских превозника говори о тренутном мањку од 2.000 возача. У следећим годинама би тај број могао да порасте на чак 10.000. Удружења су покренула агресивну кампању међу младима под слоганом: „Покрени нешто – буди возач аутобуса”.

Слична је ситуација и с растућим сектором путничког теретног превоза. Додуше, тренутно се за тај посао обучава око 7.000 младих, али они преспоро улазе на тржиште рада да би се покрио мањак. Не постоје тачни подаци колико широм Немачке тренутно недостаје возача теретних возила, али само на подручју Дуисбурга (где се налази највећа речна лука у Европи и где је седиште многих шпедитерских компанија) недостаје 3.000 возача.
Е. Дн.

Пилота има

Ваздушни саобраћај је једини транспортни сектор у којем Немачка не вапи за возачима, односно пилотима. „Тржиште је засићено”, поручује удружење пилота Кокпит. Мањак пилота је приметан у Азији и САД-у, али тамо су и радни услови доста слабији него у Европи, па тако већина уложено време и новац (најмање 200.000 евра за пилотско школовање) покушава да надокнади бољим радним уговорима код европских компанија, наводи Дојче веле.

http://www.kreativnisvetbalkana.net/balkansko-bure-baruta-je-pred-eksplozijom-samo-jedna-stvar-moze-da-ga-smiri/

BALKANSKO BURE BARUTA JE PRED EKSPLOZIJOM: Samo jedna stvar može da ga smiri!

Više posla, bolja ekonomija i reforme u ovoj oblasti ključ su za stabilizaciju balkanskih zemalja, koje ovih dana svojom retorikom i ponašanjem čelnih ljudi neodoljivo podsećaju na devedesete godine prošlog veka.

Odnosi na relaciji Beograd-Zagreb skoro da nikada nisu bili gori, otrovne strelice lete i iz BiH, a ponašanje Albanaca tokom vikenda na Kosovu i Metohiji svedoči o ozbiljnom problemu u tamošnjem društvu. Ni Crna Gora nije pošteđena, gde je trenutno “na tapetu” problem demarkacije granice sa Kosovom.

Portparolka Evropske komisije Maja Kocijančić rekla je juče da će ova, centralna institucija EU, uskoro odgovoriti na pismo premijera Srbije Aleksandra Vučića u kome on, između ostalog, ukazuje na ove probleme.

Međutim, pitanje je da li Brisel uopšte može i na koji način da reaguje na ovo balkansko “bure baruta”, koje se „raspaljuje“ na dnevnom nivou.

– Nema direktnih mehanizama da Brisel utiče da se spreči i predupredi ovakva situacija. Mala je verovatnoća da će se konfrontirati direktno sa svojim članicama. Međutim, postoji “ucenjivački kapacitet” prema onima koje nisu članice da se neke stvari reše, urade i spreče – priča potpredsednik Centra za spoljnu politiku Dragan Đukanović.

Odnosi na relaciji Beograd-Zagreb skoro da nikada nisu bili gori, otrovne strelice lete i iz BiH, a ponašanje Albanaca tokom vikenda na Kosovu i Metohiji svedoči o ozbiljnom problemu u tamošnjem društvu. Ni Crna Gora nije pošteđena, gde je trenutno “na tapetu” problem demarkacije granice sa Kosovom.

Portparolka Evropske komisije Maja Kocijančić rekla je juče da će ova, centralna institucija EU, uskoro odgovoriti na pismo premijera Srbije Aleksandra Vučića u kome on, između ostalog, ukazuje na ove probleme.

Međutim, pitanje je da li Brisel uopšte može i na koji način da reaguje na ovo balkansko “bure baruta”, koje se „raspaljuje“ na dnevnom nivou.

– Nema direktnih mehanizama da Brisel utiče da se spreči i predupredi ovakva situacija. Mala je verovatnoća da će se konfrontirati direktno sa svojim članicama. Međutim, postoji “ucenjivački kapacitet” prema onima koje nisu članice da se neke stvari reše, urade i spreče – priča potpredsednik Centra za spoljnu politiku Dragan Đukanović.

Đurđević: Politike u regionu jedna drugu hrane

Bujanje nacionalizma nije samo problem Balkana. On je, kaže Nenad Đurđević iz Forum za etničke odnose, preuzeo glavni tok i u evropskoj politici i teško je očekivati, bar javno, da Brisel rešava ovaj problem.

– Brisel bi morao da porazmisli o nekim stvarima i da ponudi odgovore na neka pitanja i krize, koji nisu tako laki kao oni koje nudi nacionalizam. Moguće je da ovakve stvari neće rešavati direktno institucije EU, ali EU to može da radi preko svojih članica ili unutar grupacija u Evropskom parlamentu i tako utiče na politike zemalja – kaže Đurđević, istakavši da je ono što obeshrabruje činjenica da “politike u regionu jedna drugu hrane”.

Kuljiš: EU ima zahteve, ali ne i inicijativu

Da postoji kriza delovanja međunardone zajednice smatra i hrvatski novinar i analitičar Denis Kuljiš. Ona, kaže Kuljiš, stalno ima zahteve, ali nema inicijative i konkretne mere.

– Brisel ne može mnogo da uradi jer na Balkanu nema toliku diplomatsku snagu. Ovde su stvari otišle malo daleko, a problemi su i političko-ekonomski, pritisci koji stižu iz Rusije, potencijalni problemi sa terorizmom. Rešenje je unutrašnja transformacija, suzbijanje nacionalizma i reformska agenda. Ekonomske reforme su neophodne jer svi problemi odatle dolaze. Suština je ljudima dati posao i skinuti im s vrata državu koja samo traži i pritiska – priča Kuljiš.

Kako kaže, jednina Balkanska zemlja (uključujući Grčku i Albaniju), koja je van svega toga je Slovenija koja je probleme sa kojima se suočava region rešila odavno.

Vasić: Odgovor u pismu EK

Predsednica Centra za spoljnu politiku Aleksandra Joksimović ima sličan stav. Ona ističe da je suština ekonomski razvoj i da se u njemu stalno “krije destabilizacija prilika u siromašnim zemljama Zapadnog Balkana”.

Naučni saradnik Instituta za međunarodnu politiku i privredu Nenad Vasić smatra da će se deo odgovora na skorašnja dešavanja u regionu naći i u pismu Evropske komisije koje bi trebalo da stigne na adresu premijera Srbije.

– Tu će se uzeti u obzir sve strane, ali i reći koji je pravac kretanja po spornim pitanjima i skrenuti pažnja na retoriku koja se koristi – ističe on.

Izvor: Blic

http://www.blic.rs/riznica/tito-spasi-nas-kako-su-madari-bezeci-od-ruskih-spijuna-trazili-spas-kod-broza/5mf11zl


"TITO, SPASI NAS" Kako su Mađari bežeći od RUSKIH ŠPIJUNA tražili spas kod Broza

Express.hr | 26. 10. 2016 - 06:13h


Oko 20.000 Mađara pobeglo je u Jugoslaviju pred tenkovima SSSR-a, a nekolicina zaštitu je tražila i od Jugoslavije.

Imre Mec bio je jedan od najistaknutijih studenata koji se sukobio sa vojskom SSSR-a koji je 1956. poslao vojsku za zgazi mađarski ustanak. Imao je 24 godine kad je jednog dana 1958. iz svoje ćelije, kratko nakon tajnog suđenja, stao na zatvorski hodnik i vikao prolaznicima: "Zbogom momci, ja sad idem u smrt! Recite mojim roditeljima da sam ostao hrabar i uspravan! Živela slobodna Mađarska!"
Narednih devet meseci proveo je u ćeliji za osuđenike na smrt, da bi ga u februaru 1959. pomilovali na doživotni zatvor, a četiri godine kasnije, 1963. godine pustili na slobodu. Vlast je, naprosto pogubila nekoliko revlucionara iz ustanka u Mađarskoj iz 1956, tako da pokaže da se ne šali, a onda ostale u tajnosti oslobađala nakon nekoliko godina.

Mec je imao tu sreću da se nije našao među onih 2500 poginulih Mađara koji su 23. oktopbra srušili prosovjetsku vlast u Budimpešti i koji su se od 4. do 11. novembra 1956. borili protiv sovjetske vojske po mađarskim gradovima. Imao je sreću i da se nije našao među onima koje su prosovjetske vlasti osudile na smrt i pogubili kao primer ostalima, nego među dva puta pomilovanima. Ali je imao tu nesreću da odmah nakon ugušene revolucije nije pobegao iz Mađarske, nego je pomagao drugovima u begu preko Austrije i Jugoslavije.
Sve je počelo da se kuva još 5. marta 1953. nakon smrti Josifa Staljina. U većini komunističkih partija u državama istočnog bloka počeli su da nastaju reformistički pokreti, pa tako i u Mađarskoj. Već sredinom te godine premijer Mađarske postao je Imre Nađ, istaknuti komunista koji je zemlju poveo novim smerom socijalizma. Time se zamerio Politbirou u SSSR-u i u aprilu 1955. prosovjetska struja u partiji u Mađarskoj ga je smenila. Ali, konzervativci u Partiji nisu razumeli šta se događa u mađarskom društvu.
Poljski sindikalisti nasilnim protestima upravo su uspeli da izbore određene slobode i to isto tražili su i Mađari. Kod spomenika poljsko-mađarskom nacionalnom junaku Jožefu Bemu u Budimpešti 23. oktobra 1956. okupilo se 20.000 protestanata.

Zahtevali su demokratski socijalizam, ulazak Mađarske u UN, poštovanje ljudskih prava i slično. Do večeri to je bilo već 200.000 protestanata, a generalni sekretar Radničke narodne partije Erno Đero zatražio je intervenciju sovjetske vojske. Sovjetska vojska je, međutim, do parlamenta stigla tek sledećeg dana, tako da je Imre Nađ opet postavljen za premijera jer je stara vlada pala.

Četiri dana trajali su ograničeni sukobi pobunjenih studenata, radnika, sindikalaca, delova pobunjenika iz mađarske vojske protiv Sovjeta s tenkovima, da bi 28. oktobra zavladalo primirje. Mađari, predvođeni partijskim krilom Imre Nađa mislili su da su pobedili, jer su se sovjetske trupe povukle u kasarne. No, 4. oktobra Sovjeti su se vratili, a 1130 tenkova sa 31.550 vojnika sukobilo se sa Mađarima. Sovjeta je poginulo 755, pobunjenika do 3000, još 3000 civila i 11. novembra revolucija je slomljena.
Sa nekolicinom saradnika Imre Nađ je utočište potražio u Ambasadi Jugoslavije u Budimpešti i tamo ga je i dobio. U tom trenutku Josip Broz Tito je započeo vrlo riskantnu igru s pružanjem utočišta pobunjenicima koji su bežali iz Mađarske.

Jugoslaviju je to koštalo trenutnog obustavljanja obećanih 250 miliona dolara kredita od SSSR-a. Kako je hitno postavljeni mađarski premijer Janoš Kadar, odan Kremlju, hitno zatvorio granicu prema Austriji, Mađari su masovno pokušavali da se domognu Jugoslavije. Ukupno oko 20.000 njih u tome je i uspelo i Tito se našao u situaciji da, nakon što je preživeo hladni sukob sa Josifom Staljinom, sada rizikuje otvorenu vojnu intervenciju Nikite Hruščova prema Jugoslaviji.

Edvard Kardelj je kao ministar spoljnih poslova Jugoslavije već na početku intervencije vojske SSSR-a u Mađarskoj počeo da nagovara ambasade u Beogradu da njihove vlade budu spremne da prihvate Mađare. Do kraja novembra te godine bilo je 560 izbeglica, da bi potom krenula reka ljudi. Smeštali su ih prvo u hotele, potom u improvizopvane prihvatne centre.

Titove vlasti ubrzo su odlučile da izbeglim Mađarima dopuste da slobodno odu u koju god žele zemlju na Zapadu, a koja ih je spremna da ih prihvati. Imre Mec nije bio među njima i još je dobro i prošao što je preživeo zatvor sad opet prosovjetskog režima u Mađarskoj iz kojeg je pušten 1963. Srušeni mađarski premijer Imre Nađ, međutim, nije bio takve sreće.
itu se definitivno jeste žurilo da rešiti problem sa zaštitom Nađa i saradnika, ali ga nije izručio KGB-u koji je tri dana, s tenkovima sovjetske vojske, opsedao ambasadu Jugoslavije u Budimpešti.

Nove mađarske vlasti 22. novembra pristale su da jamče Nađu slobodan prolaz u inostranstvo, ali ga je, istog trenutka čim je napustio zgradu, uhapsio KGB-a i prevezao do Rumunije. Tamo je bio u izolaciji sve dok mu konačno sredinom 1958. nisu sudili u Budimpešti, u tajnosti, i na kraju ga obesili.
Kako je sam Hruščov otvoreno govorio, bila je to lekcija drugima kojima bi takvo što palo na pamet, a možda i pre svih Josipu Brozu Titu.

Kasnijih godina mnogi su građani država iz istočnog bloka tražili put prema Zapadu preko Jugoslavije. Posebno od 70-ih pa sve do kraja i posebno 80-ih Nemci iz DDR-a. Dandanas nemački mediji povremeno pišu o uspomenama begunaca iz Istočne Nemačke kojima je Titov režim pomogao da se domognu Zapadne Nemačke.

http://www.nspm.rs/posebna-izdanja/vojvodjansko-pitanje.html


Војвођанско питање (I - 2005)

Одломци из књиге Војвођанско питање , НСПМ, 2005.

Издвајајући тек делић онога што је речено на округлом столу о војвођанском питању, одржаном у октобру 2004. године у Зрењанину, желимо да вам представимо неколико парадигматичних гледишта и пренесемо нешто од типова аргументације коришћене на том скупу. Доносимо одломке појединих реферата, уз напомену да књига Војвођанско питање у издању НСПМ садржи и неколико ауторских текстова посвећених овом проблему који нису прочитани у Зрењанину, али се сасвим уклапају у намеру приређивача да се предмет ове дискусије осветли са различитих стручних и политичких позиција. Ови одломци не могу представити књигу, али могу заинтригирати читаоца, ако ни због чега другог, а оно стога што је у њима могуће уочити да се говорници различитих политичких опредељења погдегде слажу у дијагностиковању војвођанског питања као нечега што све више постаје судбинско државно питање у рукама страног чиниоца, али томе придају различит вредносни предзнак. Они ће се такође сложити да воља народа у Војводини, изражена на демократским изборима, не иде и да неће ни ићи у прилог аутономистичким тенденцијама, и опет изнети различите вредносне судове о тој неспорној чињеници.

Јован Комшић

(…) Шта је данас Војводина? Октобра 2004. године ја сам поставио две дилеме. Да ли је реч о коначно упокојеној швајци на истоку Европе о којој је говорио Васа Стајић, трагајући за либералнодемократским институционалним моделом хармонизације разлика и за искуствима стабилног, демократског, развијеног света? Да ли је ова швајца упокојена коначном победом принципа националне државе из деветнаестог века која је на просторима средње и источне Европе увек имала задатак да гради нацију у стилу цуиус регио еиус религио (чија је власт, његова је религија, чија је власт, његова је интерпретација нације). Референце таквог ракурса наћи ћемо свуда, од теоријских текстова до штампе, која њима врви. Читали сте све ове високотиражне новине у којима се ове тезе нашироко репродукују, сводећи Војводину на српско, а не на мађарско питање. Да ли Војводина може бити само српско, искључиво српско питање, или је Војводина и српско, и мађарско, и словачко, и русинско, и хрватско, и буњевачко питање и питање свих грађана који имају потребу за плуралним идентитетом, за вишеструким идентитетима, и као чланови тзв. етничких, наслеђених племенских заједница, и као грађани који хоће да имају своја индивидуална права без обзира на своју културну и идентитетску припадност? Или можда други модел одговора Војводини као аутономној европској регији – да буде мост Србије ка Европи, а то значи Европи нација, што није безначајно. То је тај општи епохални тренд који и те како утиче на калкулаторике интереса и наших партијских предузећа, колико год се она отимала том тренду – Европа нација, Европа грађана, Европа регија, Европа мањина и Војводина чији је бољи део традиције заснован на принципима либералне демократије, тржишне утакмице, поделе и равнотеже моћи – не само на хоризонталном нивоу између извршне, законодавне и судске власти унутар централне архитектонике власти него и на нивоу вертикалне поделе моћи и адекватне територијалне организације власти – те на супсидијарности, мирољубивом такмичењу за власт, толеранцији, отвореним границама, слободи протока робе, људи, идеја, информација, заштити мањина и равноправности, етнокултурној правди плуралних идентитета, и све то посредством регионалне и локалне аутономије, пропорционалности, споразумевања и сарадње кључних политичких актера (…)

Небојша Попов

(…) Неколико стотина година Војводина је у привредном и културном погледу европска регија, и у оквиру Аустрије и у оквиру Аустроугарске. Она никад није била независна држава, али се развијала. У европском процесу повезивања имала је статус у перспективи просперитетне регије која би, нарочито кад је посреди пољопривреда, снабдевала добар део Европе. Зато су спровођени обимни радови мелиорације, изграђивани су канали, омогућавано наводњавање много пре изградње канала Дунав–Тиса– Дунав, и то је спадало у ту идеју.

Дакле, постоји Војводина као европска регија у привредном и културном погледу, што има свој социјални, па чак и етнички аспект, насупрот чему стоје разни покушаји да се она стави у неки ужи оквир Краљевине Југославије, СФРЈ, СРЈ, или пак размишљање о томе да буде суверена држава – ни то није искључено.

И сада долазимо до овог главног проблема, не сада више приступа, него главног проблема: где смо ми данас, ми у Војводини? Из излагања Комшића и Боарова, и по ономе што знамо, ми смо, ако већ помињемо реч транзиција, доживели транзицију у негативном смеру – удаљавање од Европе, од тржишне привреде, парламетаризма, лаичке културе, толеранције. Ишли смо у супротном смеру. Наиме, једноставно речено, разорена је не само СФРЈ као држава него је држава разорена као таква. Тамо где се може некажњено убијати, расељавати, красти и пљачкати, тамо више нема државе (…)

Мислим да је веома важно имати у виду не само шта су урадили него како су заустављени у убијању и расељавању (Мило шевић и његови, н. п) . Нису се сами зауставили. Ратови овде нису заустављени ни победом ни поразом било које стране, нити консензусом сукобљених страна, него војном силом страних организација. То је врло важно због тога што се онда може говорити о томе да жаришта врло опасних сукоба нису угашена. Ја сам далеко од било каквих катастрофичних визија да се рат у оном облику може поновити, али важно је да жаришта нису угашена (…)

Влада Илић

(…) Најзначајнији чинилац се неће срести у овој расправи. То је, по свему што се зна, спољнополитички чинилац, јер је аутономија Војводине пре свега спољнополитичко питање. У бити, ми у Војводини немамо експерте за тако нешто и не замерам организатору на томе што није пробао да нађе некога ко не постоји (…)

Војводину смо направили ми комунисти. Пре тога је она егзистирала под наднационалном апсолутистичком влашћу, када је заиста постојала поприлична изједначеност права појединих етникума, с тим што су својеврсну предност имали Срби и Немци, на рачун већинских Румуна, Мађара, Словака и осталих. То је било, иначе, време привредног просперитета, о чему је доста писао колега Боаров. Ми комунисти направили смо аутономију Војводине и она је постојала док смо ми били на власти. Оног момента када су неки од нас, као Милошевић, увели вишепартизам и почели транзицију, аутономија Војводине је престала да постоји као реалитет, претворила се у привид. Када је прошло то раздобље у којем је отпочела дегенирисана транзиција, ми смо, после 5. октобра, добили неку фиртајл аутономију Војводине, аутономију Војводине као фарсу (…)

Демократија, како је замишљам у Војводини од када је уведен вишепартизам, има непрестано наглашен конзерватини, псеудофеудални, комунитаристички аспекат и резултат је договора етничких елита и етничких заједница, од првог Депосовог плана Коштунице, Чавошког и Радоша Љушића из 1992. године, када су контактирали са Андрашом Агоштоном, па до дана данашњег. Демократија у ономе сад већ помало борнираном, схоластицизираном, класичном индивидуалистичком либералном смислу овде никада није имала подршку. Ја се бојим да је максимално могућа мера аутономије Војводине она мера која проистиче из споја два најодлучнија момента. Један је спољни интерес, интерес спољног чиниоца – ми смо девастирана, заостала, опустошена земља, и спољни чинилац је пресудан у унутрашњој политици и унутрашњој привреди – и други моменат је ауторитарност.

Ауторитарна Војводина може бити у знатно већој мери аутономна него што је случај са демократском Војводином.

Ђорђе Вукадиновић

(…) Колега Илић је у свом излагању изнео две занимљиве тезе и успут се изјаснио као аутономиста који жали што ствари стоје како стоје. Рекао је да је аутономија Војводине један комунистички производ и да је она немогућа под чисто демократским претпоставкама. Ја нисам аутономаш као господин Илић, бар не у том смислу, али мислим да је он мало претерао. Дакле, не мислим да се питање и ствар аутономије могу свести само на комунистичку ујдурму, нити мислим да је она баш у апсолутном нескладу са демократским принципима. То је та врста, како бих рекао, интересантног и интригантног теоријског радикализма, која, међутим, не доприноси и не помаже да озбиљно сагледамо проблем аутономије без обзира на своје личне симпатије и антипатије. Можда је он баш због тога што је толико склон тој идеји резигнирано констатовао ове две ствари. Дакле, наглашавам, аутономија није само комунистички изум – иако, с једне стране, нема сумње да је за време српског односно југословенског комунизма та идеја највише изџигљала и исто тако, с друге стране, нема сумње да она не функционише најбоље са актуелним демократским премисама. Али оно што ми смета не само у Илићевом излагању, него начелно у оваквим дискусијама, и за шта мислим да је вредно пропитивања, то је једна синтагма која му се готово омакла: највиши могући степен аутономије, максимално могући степен аутономије . Са том ствари се барата као да је саморазумљиво да је максимални степен аутономије аутоматски најоптималнији и најпожељнији степен аутономије. У другом кораку се неоправдано поистовећују регионализација и аутономија, и то максимално могућа. Разуме се, регионализацију треба поздравити као прогресивну, модернизацијску, цивилизацијску вредност – ма шта те речи значиле – али се она не може аутоматски изједначити са највећом могућом аутономијом Војводине (…)

Наравно, под оптималним и идеалним условима боље је да је власт некако ближа, боље је да је она подељена, све то није спорно. Али то још увек није аргумент за највећу могућу аутономију, поготово не за ову врсту државотворне или државолике форме каква је постојала и каква се нуди у неким предлозима устава. Е, дакле, да ли треба тежити максимално могућем или оптималном степену аутономије? Ја мислим да треба тежити овом другом. Највећа могућа аутономија може да буде и држава (…)

Слажем се, наравно, са овде проказаним ставом да је та државолика форма аутономије Војводине у великој мери допринела радикализацији политичке ситуације у Србији и почетком деведесетих и после 2000. године. Придружујем свој став тој листи инкриминисаних теза, али бих додао нешто што мислим да ми колеге неће оспорити: да је и ова, условно речено, малигна форма аутономаштва, које више није аутономаштво него има директне државотворне и сепаратистичке импликације у неким политичким програмима, директна последица такође накарадне и малигне форме унитаризације Србије, то јест статуса Војводине за време Милошевића. Дакле, правде ради, морамо констатовати да ту постоји једна клацкалица, односно једно клатно. Оно је ишло од једне, вероватно проблематичне, пребрзе и контрапродуктивне форме, где је дошло до претварања Војводине у неку квазидржаву, што је поздравио само један врло танак слој тадашње интелектуалне и политичке елите у Војводини, да би онда уследила накарадна унитаризација, која је заправо за парадоксалне последице имала то да је први пут у Војводини аутономаштво постало озбиљан, социјално опипљив феномен. (…)

http://www.blic.rs/vesti/politika/putin-srbiji-spremio-dve-nepristojne-ponude/e0j6nqh

Putin Srbiji spremio dve "NEPRISTOJNE PONUDE"
Alo! | 27. 10. 2016 - 09:02h

Šef ruskih obaveštajaca Nikolaj Patrušev, koji je juče doputovao u posetu Beogradu, predložio je mnogo bližu saradnju srpskih i ruskih bezbednosnih službi, a na stolu su se istovremeno našle još dve "ponude" za domaćina, piše "ALO!".

Pre svega, Moskva insistira na diplomatskom statusu za rusko osoblje u bazi u Nišu i to nije podložno pregovorima. Druga stvar su razmena informacija i stavljanja pod "nadzor" pripadnika ISIS-a sa ovih prostora, čiji se masovni povratak očekuje nakon predviđenog sloma Islamske države, kao i obuka naših bezbednjaka u njihovoj deradikalizaciji i u otkrivanju i razbijanju terorističkih ćelija - piše "Alo!".

Ovaj izvor dodaje da je sporazum koji se juče našao na stolu, a koji bi trebalo da bude potpisan dogodine, isti onaj koji ruske bezbednosne strukture imaju sa svim zemljama u ODKB-u (Organizacija za kolektivnu bezbednost i saradnju), koja je ruski pandan NATO paktu.

U pomenutoj organizaciji, gde Beograd trenutno ima status posmatrača, nalaze se Belorusija, Kazahstan, Jermenija, Kirgistan i Tadžikistan, a Indija, Iran i Egipat bi uskoro mogli da pristupe.

http://www.index.hr/vijesti/clanak/u-bih-uhiceno-10-pripadnika-hvoa-zbog-ratnih-zlocina-nad-srbima-/929100.aspx


DESETORICA bivših pripadnika Hrvatskog vijeća obrane (HVO) s područja Bosanske Posavine uhićena su danas pod sumnjom da su počinili ratni zločine nad osobama srpske nacionalnosti, potvrđeno je tijekom dana iz Državne agencije za istrage i zaštitu (SIPA) i Tužiteljstva Bosne i Hercegovine koje vodi istragu o ovom slučaju.

Među uhićenima je Đuro Matuzović (64), umirovljeni general HVO i organizator obrane na području Orašja i ratni zapovjednik oraškog zbornog područja.

Uhićeni su i Ivo Oršolić (64), Tado Oršolić (56), Marko Dominković (54), Joso Nedić (60), Marko Baotić (68), Marko Blažanović (61), Mato Živković (52), Anto Živković (57), Stijepo Đurić (51).

Kako je navelo Tužiteljstvo BiH, tereti ih se da su kao pripadnici struktura HVO-a u Orašju, vojne policije HVO-a i policijskih struktura, kao i stražari u logorima i objektima za zatočenje, počinili ratni zločin nad većim brojem žrtava srpske nacionalnosti s područja Orašja i okolnih mjesta od travnja 1992. pa do srpnja 1993. godine.

Tereti ih se za kazneno djelo zločina protiv čovječnosti.
Najavljeno je kako će nakon policije obrade u SIPA-e svi biti predani Tužiteljstvu BiH, koje će odlučiti hoće li za njih zatražiti pritvor.

http://www.intermagazin.rs/rasim-ljajic-otkriva-sta-putin-i-medvedev-nude-srbiji/

RASIM LJAJIĆ OTKRIVA šta Putin i Medvedev nude Srbiji

Ruski premijer otvoreno je dao Srbiji „zeleno svetlo” da razmišlja o ulasku u Evroazijsku ekonomsku uniju i najavio otpočinjanje pregovora sa Beogradom o zoni slobodne trgovine.

Baš o tome, ali i da li ovaj poziv znači da se naša zemlja definitivno okreće ka Moskvi i Istoku, kao i da li ćemo zbog toga trpeti posledice u odnosima sa Evropskom unijom bez dlake na jeziku za „Alo!” govori ministar trgovine i turizma u Vladi Srbije Rasim Ljajić.

Premijer Rusije Dmitrij Medvedev napravio je pravu pometnju svojom izjavom da će Evroazijska unija otpočeti razgovore sa Izraelom i Srbijom o stvaranju slobodne trgovine. Ministar Rasim Ljajić odmah na početku razgovora skreće pažnju da je to jedno ogromno tržište.

– Evroazijsku uniju čini pet zemalja: Belorusija, Jermenija, Kazahstan, Kirgistan i Rusija. To je jedno ogromno tržišno prostranstvo, koje naša privreda mora da iskoristi – kaže nam ministar Ljajić na početku intervjua.

Kada počinju pregovori o slobodnoj trgovini sa ovim područjem?

– Mi smo već održali jednu rundu konsultacija, dogovor je da Srbija Evroazijskoj uniji dostavi svoj predlog saradnje i listu robe koja bi se našla na bescarinskom režimu. U ponedeljak imamo zajednički sastanak svih naših nadležnih institucija, gde su uključena sva ministarstva, carine i Privredna komora, na kojem ćemo definisati predlog s kojim ćemo istupiti u pregovorima o pristupanju ovoj uniji. Očekujem da ćemo već početkom sledeće nedelje poslati Rusiji naš predlog, a u novembru očekujemo prve zvanične razgovore, baš ove koje je premijer Rusije Dmitrij Medvedev najavio.

Koji će biti cilj Srbije?

– Nastojaćemo da proširimo dogovor o bescarinskoj trgovini na svu robu. Tu pre svega mislimo na „fijat“, cigarete, šećer, sir, vino i živinsko meso. To su naše želje i svesni smo da neće sve moći da bude prihvaćeno.

Koja je konkretna dobit Srbije od ovakve vrste saveza?

– Dvostruka je korist. Otvara se mogućnost da izvezemo robu na tržište od 185 miliona ljudi. Sada je na privredi da iskoristi svoju šansu. Država je uradila svoj deo posla i uradiće sve što treba da se taj sporazum sprovede u delo, a sada privreda treba to apsolutno da iskoristi, na najbolji mogući način. Džaba nam sporazum ako nema ko da izvozi. Samim tim nam se otvara mogućnost da smanjimo naš spoljnotrgovinski deficit. Druga velika pogodnost ovog sporazuma je u privlačenju stranih investicija i investitora u zemlju, ne samo iz Rusije već iz čitave Evrope i sveta.

Da li će to samo po sebi biti dovoljno za privlačenje investitora?

– Naravno. Mnogi strani investitori kao jedan od razloga svojih investicija u Srbiju navode upravo ovaj sporazum koji mi imamo potpisan sa Rusijom i koji treba da potpišemo sa Evroazijskom unijom. Srbija je jedna od retkih zemalja koja ima ovu pogodnost. Znate, imamo s jedne strane sporazum sa EU i istovremeno, s druge strane, sa Evroazijskom unijom o slobodnoj trgovini, tu pogodnost retko ko ima.

Da li će približavanje Evroazijskoj uniji napraviti problem Srbiji sa EU i da li će nas zbog toga neko prozivati da se okrećemo ka Rusiji?

– Ne! Nikakvog sukoba tu nema. To se uopšte ne kosi sa pravilima EU. Do ulaska u Uniju mi možemo da zadržimo i koristimo sporazum o slobodnoj trgovini sa Rusijom, a kada postanemo punopravni članovi EU, onda za nas važe pravila koja su u njoj i mi tada preuzimamo sporazume o slobodnoj trgovini EU, tada, naravno, nećemo moći imati sporazum o bescarinskoj trgovini sa zemljama van EU. Znači, dok nismo članica, mi slobodno možemo da zaključujemo sporazume o slobodnoj trgovini. Srbija, osim sa Rusijom, takav sporazum ima i sa Turskom, pregovaramo i sa Ukrajinom da potpišemo jedan takav dokument. To je naše pravo.

Da li možemo očekivati da Srbija uđe u Evroazijsku uniju?

– Sigurno je da će i Evroazijska unija imati neke zahteve, ali s obzirom na to da postoji politička volja, pre svega sa ruske strane, ne očekujem da tu bude problema. Mi to relativno brzo možemo da završimo.

Koliko će značiti direktno angažovanje Medvedeva u toj priči?

– Apsolutno će puno značiti. Vidite, svako ima svoje interese, tu je u pitanju pet zemalja i to možda neće u početku ići glatko, ali s obzirom na političku volju i Medvedevljevu angažovanost, to će se sve rešiti.

Da li u Vladi postoji saglasnost da se uđe u ovu „rusku uniju”?

– Postoji apsolutna saglasnost Vlade Srbije za potpisivanje ovakvog sporazuma o trgovini. To je naš ogroman interes, pre svega zbog privrede. Svi investitori iz EU, Nemačke, Amerike na kraju krajeva imaju svoj interes da to uradimo. Jer oni onda svoje proizvode izvoze na ono tržište od 185 miliona ljudi.

Šta možemo da ponudimo

„Fijat“
Šećer
Pamuk
Duvan
Žitarice
Voće
Povrće
Suhomesnate
proizvode
Slatkiše
Lekove

Svi hrle u „rusku uniju“

Više od 40 zemalja i međunarodnih organizacija, uključujući Kinu, Indoneziju i Iran izrazilo je zainteresovanost za priključenje Evroazijskoj uniji i potpisivanje sporazuma o slobodnoj trgovini.

(Alo)

http://m.novosti.rs/vesti/naslovna/reportaze/aktuelno.293.html:637516-Dan-republike-uz-pesmu-i-pasulj

Dan republike uz pesmu i pasulj
Jelena MATIJEVIĆ | 29. novembar 2016. 21:21

Praznik nekadašnje države u Beogradu obeležen masovnije i izdašnije nego prethodnih godina. U "Korčaginu" i "Kafani SFRJ" besplatno piće i prigodna muzika
REPUBLIKO, srećan ti rođendan! Ovom porukom započelo je u utorak u Beogradu obeležavanje 73. rođendana nekadašnje Socijalističke Federativne Republike Jugoslavije. Najpre u poznatoj kafani "Korčagin" kod Vukovog spomenika, a gotovo istovremeno i u drugom delu grada, u "Kafani SFRJ", prekoputa Geodetskog zavoda.

Praznik nekadašnje države okupio je i stare i mlade poštovaoce "Juge", ne samo iz prestonice Srbije, već i sa svih strana, pa i iz zapadnoevropskih zemalja. Domaćini su se svojski potrudili da goste dočekaju. U oba restorana pripremljeno je više stotina porcija vojničkog pasulja i turšije i na desetine litara kuvanog vina i rakije. I sve je bilo besplatno i "začinjeno" partizanskim, akcijaškim i pop-rok pesmama posvećenim Jugoslaviji. Nepodeljeno je bilo i mišljenje gostiju koji tradicionalno dolaze, ne samo povodom Dana republike, već i o drugim važnim praznicima, da je ove godine rođendan SFRJ obeležen masovnije i izdašnije nego prethodnih godina.

- Ne mogu da kažem da me je prizvala jugonostalgija, ali je svakako dobro da se prisetimo nekih lepih vremena - kaže nam Miloš, nekadašnji Titov pionir, dok s prijateljima ispred kafane sa imenom bivše države pripomaže da pasulj s rebarcima, slaninom i butkicama ne zagori.

Dvoje mladih Beograđana Maja i Slaven, oboje dvadesetpetogodišnjaci, uživaju u već poznatom ambijentu u kojem je svaki kutak popunjen simbolima i znamenjima države koja je nestala pre četvrt veka.

- Jeste da smo se rodili u godini kada se ta država raspala, ali to ne znači da nismo želeli da o njoj nešto saznamo - kažu nam. - Očigledno da se u njoj opuštenije živelo, a nama su zanimljivi događaji i datumi koji na nju podsećaju. Interesantna nam je i ova ikonografija, koju možete videti tek na nekoliko mesta u gradu.

Mladi su podizali atmosferu i u "Korčaginu". Za njihovim stolom nije bilo slobodnog mesta. Najgovorljiviji bio je Adam, student menadžmenta. Kaže da je stasavao uz igrane i dokumentarne filmove iz doba Titove Juge.

- Shvatio sam da je to bila jedna moćna država, uređenog sistema koji nam daje i svoje pouke - priča nam Adam.

Nedaleko od mlade družine, sedelo je petnaestak vrlo raspoloženih sredovečnih ljudi koji pamte život "od Vardara do Triglava".

- Toj državi sam, zaista, osećao pripadnost, ali se nikada nisam odrekao svoje nacije - govori nam profesor Petar Đurđević. - Radio sam, stvarao i živeo u jednoj moćnoj zajednici...

Veselo je bilo u kafani "Korčagin"
Rade Dubajić na ovo dodaje:

- Okupljamo se mi i u većem broju, na primer za 25. maj - drugari iz studentskih dana, sa omladinskih radnih akcija, ali i danas je važno okupljanje. Sećamo se lepog, ali ne možemo da se ne podsetimo i tragičnog razlaza. Uveren sam da će vreme učiniti svoje. Jugoslavije kakva je nekad bila nikad više neće biti, ali je sve više onih koji shvataju da su raspadom zemlje, suštinski, izgubili svi narodi.

SRBIJA PAMTI ŽRTVE KADINjAČE

BORCI užičkog Radničkog bataljona, Posavskog odreda i Oraške čete, njih više od dve stotine, stradali su 29. novembra 1941. godine za nepuna dva časa braneći Užičku republiku, jedinu slobodnu teritoriju u pokorenoj Evropi. U memorijalnom kompleksu Kadinjača poginulim mladićima iz Užica i drugih krajeva Srbije održan je pomen, a uz visoke državne i vojne počasti veliki broj građana odao je poštu običnim ljudima koji su pre 75 godina u ime slobode postali heroji.

Pored predstavnika Vlade Srbije, Vojske, SUBNOR-a, Grada Užica, ceremoniji su prisustvovale i delegacije iz Italije i Slovenije. Povodom 75. godišnjice bitke na Kadinjači, "Pošta Srbije" štampala je marku sa motivima borbe, a Narodni muzej je otvorio stalnu postavku "Užička republika" sa oko 300 predmeta, oko 200 dokumenata, fotografija, skica, mapa... (N. J.)

U JAJCU SLAVILI RANIJE

NEKADAŠNjI veliki državni praznik SFRJ, 29. novembar, u utorak u BiH nigde nije svečano obeležen, pa ni u Jajcu, gde je proslava Dana republike održana tri dana ranije - u subotu. Tada se u ovom gradu okupilo oko 2.000 gostiju iz svih bivših republika SFRJ. Proslava je održana tokom vikenda kako bi se okupilo što više ljudi. U Crnoj Gori Dan republike je "zvanično" obeležen jedino u Tivtu, ispred "generalnog konzulata".
Podigli smo našu slavnu zastavu, trobojku sa petokrakom uz intoniranje najlepše himne na svetu "Hej Sloveni". Tivat je "glavni grad" SFRJ i ovde uvek slavimo državne praznike - kaže Marko Perković, predsednik NVO "Generalni konzulat SFRJ". (S. M. - V. K.)

HANS SA PETOKRAKOM

Čak iz Holandije, na proslavu Dana republike u Beograd je doputovao i jedan Hans. Očekivao je u "Kafani SFRJ" prijatelje iz Roterdama koji su poslovno u Beogradu, a bio je u potpunom saglasju sa enterijerom. Na kapi je imao crvenu petokraku, a na prstu stari prsten u koji je utisnut pun naziv bivše Juge.

- Fascinira me sve što podseća na Jugoslaviju i Tita - kaže nam Hans. - Od kraja sedamdesetih godina redovno dolazim u Beograd, i to tri puta godišnje. Volim Beograd i Srbiju, ali posećujem i druge bivše jugoslovenske republike.

http://www.blic.rs/riznica/velika-jugoslavija-evo-kako-bi-sfrj-izgledala-da-su-se-ostvarili-titovi-snovi/1cvs0tn

VELIKA JUGOSLAVIJA Evo kako bi SFRJ izgledala da su se ostvarili TITOVI SNOVI
Vladimir Filipović | 29. 11. 2016 - 19:07h
| Komentara: 199
Da je Jugoslavija opstala, juče bi se slavio 73. po redu Dan republike. Umesto toga, danas su od Jugoslavije ostala samo sećanja i podeljena mišljenja. Da je kojim slučajem ostvaren javnosti malo poznat plan Josipa Broza Tita, sudbina Jugoslavije možda bi bila potpuno drugačija...



Mnogi sa setom pričaju o nekadašnjoj velikoj zemlji, u kojoj se, kažu, živelo nekim bezbrižnijim i danas nepojmljivim životom, dok drugi smatraju da je Jugoslavija bila veštačka tvorevina koja je silom održavala nespojive narode na okupu.

Neki istoričari smatraju da je Tito želeo još veću, moćniju Jugoslaviju, koja ne bi bila samo regionalna sila, već i svetska. Istoričarka Sabrina Ramet navodi da je SFRJ pod Titom želela da stvori integralnu Jugoslaviju koja bi uključivala pogranična područja oko Jugoslavije: Grčku Makedoniju, Trakiju, Albaniju, Bugarsku, bar jedan deo austrijske Koruška, kao i celu italijansku provinciju Furlanija-Julijska krajina.
Među pristalicama jugoslovenskog iredentizma bili su i monarhisti i republikanci u vreme pre stvaranja Jugoslavije 1918. godine. Sabina Ramet se poziva i na izjavu političara Svetozara Pribćevića da bi Jugoslavija trebalo da se prostire "od Soče do Soluna".

Možda najčudnije na ovoj mapi deluje to što je kao deo Jugoslavije navedene i Bugarska i Albanija. Ipak, navodi se da je pokret Zveno u Bugarskoj podržavao ideju uključenja Bugarske i Albanije u zajedničku državu Južnih Slovena. Pokret Zveno učestvovao je u državnom udaru u Bugarskoj 1934. godine. Oni su zahtevali savezništvo sa Francuskom i uključivanje Bugarske u Jugoslaviju. Čak je i britanska vlada tokom Drugog svetskog rata podržala ideju stvaranja Velike Jugoslavije, kao odgovor na pristupanje Bugarske Silama osovine.





Posle Drugog svetskog rata, Tito je objavio da Jugoslavija polaže prava na Trst i celu Karintiju, uključujući Austrijsku Korušku.
"Oslobodili smo Korušku , ali su međunarodni uslovi bili takvi da smo morali privremeno da je napustimo. Koruška je naša i mi ćemo se boriti za nju", poručivao je Tito.
"Paralelni univerzum" Velike Jugoslavije






Osim toga, pojavila se zanimljiva mapa o tome kako bi SFRJ izgledala da su se Titovi planovi obistinili, i to u dva slučaja:

• Da je maršalova vizija uključivala Albaniju i delove Rumunije i Grčke, uključujući i Solun
  
• Da je Bledski sporazum između Tita i Dimitrova uključivao integraciju Bugarske u zajednicu jugoslovenskih zemalja
  

Autor neobične mape ističe da bi u nekom "paralelnom univerzumu" komunistička revolucija u Grčkoj barem delimično uspela, čime bi se neki delovi zemlje otcepili i pridružili Jugoslaviji. Isto se odnosi i na Vlašku, bivšu kneževinu a danas istorijsku pokrajinu Rumunije.

Da je do takvog, mora se priznati neverovatnog epiloga došlo, Jugoslavija bi se prostirala, kako se u tekstu navodi, od Čelovca do Carigrada.

http://www.blic.rs/vesti/drustvo/u-njima-jos-zivi-jugoslavija-tri-kulturne-i-jedna-sportska-institucija-cuvaju-ime/fdwpjqc


U NJIMA JOŠ ŽIVI JUGOSLAVIJA Tri kulturne i jedna sportska institucija čuvaju ime bivše države u nazivu
Ranko Pivljanin | 27. 11. 2016 - 21:37h  

| Komentara: 35
Jugoslovenska ideja polako bledi i opstaje samo u zavetrinama takozvane jugonostalgije. Ipak, dok je većini republika bivše države jugoslovenstvo ili ozloglašeno ili se prećutkuje, u Srbiji opstaje barem u nazivima nekih institucija.

Jugoslovensko dramsko pozorište, Jugoslovenska kinoteka, Muzej istorije Jugoslavije i Jugoslovensko sportsko društvo Partizan sačuvali su u svojim imenima jugo prefiks, uprkos nacionalističkoj pomami koja je i ovuda protutnjala.

Jugoslovenska kinoteka




Jugoslovenska kinoteka osnovana je 1949. godine. Pod tim imenom je naš kulturni brend u svetu, a činjenica da čuva filmove svih Jugoslavija logično je da čuva i to ime.
- Ideja jugoslovenstva kao politički projekat prestala je da postoji, ali živi kao kulturna ideja, mnoge stvari su ostale kao i institucije koje su čuvari nasleđa Jugoslavije, ne samo ove poslednje socijalističke. Kad je o Jugoslovenskoj kinoteci reč, to se pokazalo veoma dobro jer je ona bila mesto čuvanja filmskog nasleđa proizvedenog širom bivše zajedničke države. I niko nije ni pokušavao da izbriše jugoslovenski predznak jer bi to posle podrazumevalo i komplikovanu sukcesiju. Inače, deo bosansko-hercegovačkog filmskog fonda se još uvek ovde čuva, a nije slučajno što se u Beogradu nalazi i regionalni centar za digitalizaciju filmova - kaže Radoslav Zelenović, dugogodišnji direktor Jugoslovenske kinoteke.

Probu vremena izdržao je i naziv JDP-a, pozorišta koje je osnovano 1947. godine sa idejom da okuplja pozorišne radnike širom bivše države, a kako jednom reče glumac i bivši upravnik ovog pozorišta Branko Cvejić: “Ako je umrla Jugoslavija, ne mislim da treba da umre Jugoslovensko dramsko pozorište.”
Slično misli i reditelj Gorčin Stojanović, aktuelni umetnički direktor JDP-a, koji kaže da je izlišno postavljati pitanje ove vrste.
- Nije bilo normalno i dobro ono što su radili komunisti, pre njih neki drugi, posle Milošević, pa Tadić u smislu i da sve počinje od njih i sa njima. Ovde se stalno izmišlja tradicija, umesto da se na nju naslanja. Jugoslovensko dramsko pozorište je deo tradicije, ono nikome nije uzelo ime i ono je samosvojna i autohtona institucija. Osim toga, JDP je više nego prepoznatljivo ime i kada ono gostuje u Hrvatskoj, u kojoj ogromnom delu javnosti smeta pomen jugoslovenstva, oni smatraju da su počastvovani našim gostovanjem. Josip Juraj Štrosmajer, koji je “izmislio” jugoslovenstvo i osnovao jednu od najvažnijih jugoslovenskih institucija JAZU, ponižen je time što je JAZU preimenovan u HAZUI. Pa, ni komunisti nisu SANU pretvorili u JANU, kao što ni Tuđmanu, uz svu popularnost, nije uspelo da Dinamo preimenuje u Kroaciju ili Haš građanski. Jedno od tri najvažnija berlinska pozorišta zove se “Maksim Gorki” i ime nosi iz vremena sovjetske okupacije Istočne Nemačke i nikome nije palo na pamet da menja to ime. Tako je i JDP suviše veliki brend da bi mu neko skrnavio ime. A kad smo kod brendova, citiraću rečenicu iz predstave “Tetovirane duše” Gorana Stefanovskog: “Da se koka-kola zove ćoća-ćola, ćurac bi je neko pio!” - zaključuje Stojanović.

Trag jugoslovenstva u imenu sačuvalo je i sportsko društvo Partizan, uprkos tome što mu je zamerana tradicija “vojnog kluba” koga su formirali komunistički generali. Međutim, manje je poznato da je ovo sportsko društvo posle Drugog svetskog rata preuzelo i aktivnosti Sokolskog društva Jugoslavije koje je promovisalo ideje integralnog jugoslovenstva.
- Iako nisam pristalica jugoslovenstva, ne smeta mi ono jugoslovensko u imenu sportskog društva Partizan, jer ono nije ideološka odrednica već deo sentimenta i poštovanja uspeha ranijih generacija. Pod tim imenom i grbom su osvojene mnoge titule i medalje, to je jedna časna istorija i deo života mnogih generacija. Ideja jugoslovenstva je u osnovi bila značajna i velika, ali je naknadno poražena i ja, uprkos skepsi, neću da se na nju obrušavam niti da diskvalifikujem one koji su je protežirali, poput kralja Aleksandra Karađorđevića ili Nikole Pašića - kaže Milorad Vučelić, predsednik Jugoslovenskog sportskog društva Partizan.
Franjo Tuđman, koji je u jednom periodu bio predsednik društva je još jedan “greh” koji se pripisuje Partizanu, mada su ga osnivali sasvim drugi ljudi, poput Peka Dapčevića, Ratka Vujovića Čoče, Svetozara Vukmanovića Tempa...
- Vezivanje Partizana za Tuđmana je samo vrsta zluradosti - tvrdi Vučelić.

Jugoslovensko u imenu sportskog društva Partizan nije ideološka odrednica, već poštovanje uspeha ranijih generacija
Milorad Vučelić

Muzej istorije Jugoslavije ima najviše argumenata da “brani” svoje ime, jer je nastavio tradiciju Muzeja “25. maj”. Memorijalnog centra Josip Broz Tito i Muzeja revolucije naroda i narodnosti Jugoslavije. On kroz svoje aktivnosti čuva društveno pamćenje i neguje kulturu sećanja na ideju jugoslovenstva od nastanka države Jugoslavije kao kraljevine, ali sa akcentom na socijalistički period.



- Nije bilo nikakve dileme u pogledu novog imena ustanove nakon ukidanja Memorijalnog centra “Josip Broz Tito”. Naprotiv!

Muzej istorije Jugoslavije je najposećeniji muzej u Srbiji (120.000 posetilaca godišnje), što je najbolji pokazatelj interesovanja publike, kako iz bivših republika zajedničke države tako i iz inostranstva. Najviše interesovanja izazivaju stalne postavke MIJ, ali i izložbe sa temama koje se tiču zajedničkog nasleđa. Materijalom iz sopstvenih fondova ilustrujemo različite fenomene, kako one iz perioda Kraljevine Jugoslavije tako i iz neposredne prošlosti, bilo da je reč o dizajnu, svakodnevnom životu u Jugoslaviji ili izlaganjem muzejskih zbirki u okviru obrade pojedinih događaja, obeležavanju značajnih datuma, ličnosti i sl.

Poslednjih godina Muzej istorije Jugoslavije je, zahvaljujući svojoj izlagačkoj delatnosti, stekao ugled jedne od vodećih institucija u kulturnom i umetničkom životu grada i Republike - kaže Momo Cvijović, muzejski savetnik u Muzeju istorije Jugoslavije.

Hotel, arhiv, bioskop...









Jugoslovensko ime još čuva i novinska agencija Tanjug koja je u fazi gašenja, Arhiv Jugoslavije koji prikuplja, čuva, sređuje, obrađuje i daje na korišćenje arhivsku građu nastalu radom institucija jugoslovenske države od osnivanja pa do raspada, a po Jugoslaviji se zove i čuveni novobeogradski hotel oštećen u NATO bombardovanju. Istoimeni bioskop kod beogradskog starog Merkatora ne radi, ali postoji u Vrbasu.

http://www.alo.rs/rintamo-ko-konji-za-parce-leba-i-mesa/96217

KOLIKO MINUTA ZA KILOGRAM NAMIRNICA Rintamo ko konji za parče ‘leba i mesa!
Autor: J. N. | 19.02.2017. 08:46

Ubijamo se od posla za tri kilograma namirnica!

Za osam sati rintanja možemo da kupimo kilogram kafe, isto toliko mlečne čokolade i kilogram svinjskog mesa, i to sa kostima. Da bismo imali za ostale osnovne potrepštine (mleko, jaja, šećer, brašno...) trebalo bi da ostanemo još dva sata duže, ako nam gazda uopšte i plaća prekovremeni rad. Ukratko, ovo je realna slika stanja naših džepova i stomaka, a računica o tome koliko nam je potrebno efektivnog radnog vremena za kupovinu jednog proizvoda u jedinici mere može se naći na sajtu Ministarstva trgovine, turizma i telekomunikacija.
Meso
Meso, Foto: Rajko Ristić

Lako je njima da računaju sekunde, dok jedan prosečan zaposleni u Srbiji ne može da se sabere kada zna da sa svojom prosečnom platom treba da radi 27,3 minuta za litar suncokretovog ulja. Istom tom radniku je bolje da preskače doručak, uprkos savetima nutricionsta da je to najvažniji dnevni obrok, jer mu za litar jogurta i mleka ode 37,6 minuta rada.

Za ručak 16 grama mesa

Samo Bugari imaju manji minimalac od nas



Ručak može da prođe bez kilograma krompira, pošto tih devet minuta možemo da štekamo za kupovinu plazma televizora od 31.000 dinara, s tim da ne dišemo, već samo da rintamo 12 dana, šest sati i osam minuta. Kad već možemo bez krompirića, što je za naš narod veliko odricanje, šta će nam limun, kad za kilogram ove egzotične voćke izgubimo 26 minuta radnog vremena. Ako vam padne šećer i prijede vam se nešto slatko, pazite da vam ne presedne. Prosečna zaposlena žena u Srbiji za doboš tortu, u koju, između ostalog, ide 30 jaja, kilogram šećera i brašna, treba da „raducka” minimum 1 sat i 58 minuta.
Doboš torta
Doboš torta, Foto: Promo

Jadna ta žena ako joj ne daj bože crkne veš-mašina, jer bi, prema ovoj računici, morala da živi ko monasi sa Tibeta i radi čitavih 12 dana, četiri sata i 50 minuta da bi sebi priuštila novu, koja u proseku košta oko 30.000 dinara.

Da bismo, osim za hranu, radili i zaradili za račune, po ovoj računici, mesec bi trebalo da traje 60 dana.

http://www.alo.rs/za-rucak-16-grama-mesa/96136

ALO! VODIČ ZA PREŽIVLJAVANJE Za ručak 16 grama mesa!
Autor: Radmila Briza | 18.02.2017. 15:37 - 19.02.2017. 08:49

Ako ste srećnik da zarađujete mesečno 35.228,02 dinara, koliko vredi najnovija minimalna potrošačka korpa u Srbiji, što je objavljeno na sajtu Ministarstva trgovine, turizma i telekomunikacija, onda će vam trebati precizna apotekarska vaga koja meri miligrame kako biste uspeli da spremite porodici doručak, ručak i večeru.

NOPS: Vređanje inteligencije!

Goran Papović iz Nacionalne organizacije potrošača Srbije (NOPS) kaže za „Alo!” da ta organizacija već godinama ne objavljuje cene potrošačke korpe jer je to vređanje inteligencije naroda!

- Potrošač je socijalno biće. On hoće da pojede, prehrani familiju, ali da ode i u pozorište, kupi neki knjigu. Izlaženje sa podacima o tome šta sadrži nova minimalna potrošačka korpa i ubeđivanje građana da sa toliko mogu da prežive je vređanje dostojanstva. Za visinu primanja ne možemo da kažemo da su plate, već socijalna pomoć. Mora da se teži da zarade budu veće kako bismo imali pristojan život. Nije isto ako u kući imate malo dete i pubertetliju, koji pojede sve iz frižidera! A ovde je dnevna potrošnja u desetinama grama. Nismo dostigli standard dostojan življenja - naveo je on.

Jer je od te sume za namirnice predviđeno 15.653,70 dinara, a ostatak za, verovali vi ili ne, alkohol, duvan, odeću, obuću, plaćanje računa, izdvajanje za zdravlje, transport, komunikacije, rekreaciju i kulturu, obrazovanje, odlazak u restorane i hotele i ostale usluge. Kako ne možemo gladni da zadovoljimo svoje potrebe za kulturom, izlascima i drugim potrepštinama, „Alo!” je precizno izračunao koliko dnevno smete da pojedete kako biste mogli da budete siti ceo mesec.

Računica nedvosmisleno ukazuje na to da nam je za tri obroka na dan dovoljno celih 521,80 dinara. Od te sume, za hleb i proizvode od žita možete da potrošite 102 dinara, za povrće 70,13, za voće 22,60, za meso i mesne prerađevine 118,50 dinara, za ribu 10,70, za ulje i mast 19,13 dinara, za mleko, mlečne proizvode i jaja čitavih 104,80 dinara, za slatkiše i šećere 33,80, za sokove 39,80 dinara.

Dakle, ima tu svega! E, sad vadite apotekarsku vagu. Ako ste rešili da kuvate pirinač, dnevna količina je 33 grama, jer je za čitav mesec predviđeno da potrošite kilogram. Možete da ubacite celih 16,6 grama spanaća, 66,6 grama crnog luka, 13,3 grama junećeg mesa bez kostiju, 16,6 grama svinjske masti, a za salatu 46,6 grama paradajza! I eto ručka od čitavih 192,7 grama. Uz ovo jelo ne ide hleb jer je osnovna namirnica pirinač i samo bi se udvostručila doza ugljenih hidrata.

Ako vas je troje u kući, svako će se najesti od svojih 64,2 grama. Doručak bi mogao da vam bude 33 grama testenine sa 66,6 grama belog sira, koliko je predviđeno da se utroši te namirnice dnevno. A za večeru - prava gozba! Pošto ste sačuvali dnevnu dozu hleba od 730 grama, možete da ga pojedete uz 16,6 grama prženog oslića. Svako od ukućana dobiće svojih 245,53 grama hrane. Najvažnije je da siti odemo na spavanje kako bismo imali miran san i odmorili se za sledeći radni dan. Ovde su ispuštene najvažnije stvari za decu. Dnevno može da se upotrebi 6,6 grama limuna za limunadu, popije 66,6 mililitara prirodnog voćnog soka, pojede 6,6 grama mlečne čokolade.
Ako dete traži još, a vi mu dajte 3,3 grama bombona i 20 grama keksa, koliko predviđa potrošačka korpa. Odrasli, ne preterujte sa kafom, jer dnevno vam sleduju četiri kašičice ili 20 grama i 100 mililitara mineralne vode. Eto, lako je! Kada ste naučili kako da se hranite, ostaje vam para za sve ostalo (vidi okvir).

Za obrazovanje 122,63 dinara mesečno!

Pošto 15.653,70 dinara predviđenih za hranu trošimo razumno, ostaje nam još 19.574,32 dinara za sve ostalo što nam je neophodno u životu za mesec dana.

- alkohol i duvan - 2.615,36
- odeća i obuća - 1.243,64
- računi - 6.949,35
- nameštaj, opremanje domaćinstva i njegovo održavanje - 1.566,88
- zdravstvo - 1.345,47
- transport - 2.200,88
- komunikacije - 846,98
- rekreacija i kultura - 1.169,95
- obrazovanje - 122,63
- restorani i hoteli - 268,32
- ostalo (frizer, šminka, hemija) - 1.244,86

http://www.kurir.rs/vesti/drustvo/jugonostalgija-iz-subotice-ode-srbija-iz-sfrj-clanak-2282395

JUGONOSTALGIJA IZ SUBOTICE: Ode Srbija iz SFRJ! Evo šta su joj bankari uradili...

Ona Juga se raspala zbog rata. Ova Juga se raspala zbog bankarskih rata. Blašku Gabriću, koji je stvorio mini-SFRJ, banka pleni deo teritorije na kom se nalazi „Srbija“ zato što prijatelj kom je bio žirant nije na vreme isplaćivao rate kredita

BEOGRAD - Jugoslavija bi uskoro mogla još jednom da se raspadne, ali ovoga puta ne zbog rata već zbog - bankarskog kredita!

RASPADA SE I 4. MINI JUGOSLAVIJA: Prodaje se Srbija, al’ je niko neće!

Reč je o mini-Jugoslaviji, koju je Subotičanin Blaško Gabrić pre 15 godina stvorio na oko tri i po hektara svog zemljišta u ovom vojvođanskom gradu. To je bilo mesto gde su se jugonostalgičari godinama okupljali, ali onda se jednog dana kod Gabrića pojavila banka da bi zaplenila i potom prodala deo zemljišta mini-države jer njegov prijatelj, kojem je bio žirant za kredit, više nije u mogućnosti da otplaćuje mesečne rate.

Cena - 70.000 evra

Da stvar bude još zanimljivija, na doboš ide baš deo na kom se nalazi „Srbija“! Početna cena za „Srbiju“ je 70.000 evra, ali kupaca još uvek nema.

Gabrić kaže da ga je banka o svemu kasno obavestila, odnosno tek onda kad su došli da plene imovinu. Zahtevao je da mu omoguće da on otplaćuje sporni kredit, ali mu to nisu dozvolili zato što, kako su mu rekli, „ima previše godina“. Ipak, kako kaže, neće dozvoliti da se „Srbija“ otcepi od mini-SFRJ.
- Hoće da rasparčaju moju Jugoslaviju, žele da stave na doboš deo placa na kom se nalazi „Srbija“... Izgleda da nekome smeta i ova država. Ali ne, neću je dati! Neću dozvoliti da se ugasi i braniću je ako treba i do Strazbura - navodi Blaško Gabrić.

Propada ideja muzeja

Inače, mini-Jugoslavija, koja je stvorena sa idejom da bude utočište za jugonostalgičare, trebalo je u međuvremenu da dobije hotel i starački dom, gde bi građani bivše SFRJ koji su živeli u inostranstvu mogli da provedu penzionerske dane i gde bi imali sve što im je potrebno za život. Međutim, ta ideja nije zaživela, a Gabrić je mini-državu u jednom trenutku, zbog nemogućnosti da je dalje sam održava, ponudio i vlastima u Subotici s predlogom da se tu napravi muzej na otvorenom.
- Muzej bi godišnje posetio veliki broj ljudi. Znamo da su Titov muzej i Kuća cveća rentabilni, a to su muzeji samo jednog čoveka, dok bi ovo bio muzej 22 miliona Jugoslovena - zaključuje on.

Teritorija mini-Jugoslavije u Subotici podeljena je po republikama kao nekadašnja Socijalistička Federativna Republika Jugoslavija i puna je simbola koji predstavljaju vreme Josipa Broza Tita. Godinama su se tu obeležavali rođendan i smrt čuvenog Maršala, što je privlačilo više stotina posetilaca.

Česte provale
LOPOVI ODNELI TITA

Mini-Jugoslavija je proteklih godina često bila i na meti lopova. Odnosili su šta su stigli, pa je tako nestala čak i bronzana bista Josipa Broza Tita. Takođe, tokom jednog pohoda lopova ukradena je i gvozdena konstrukcija za šator i uništena cirada, čime je tada, kaže Gabrić, pričinjena šteta od oko 20.000 evra.

http://www.kurir.rs/vesti/politika/beli-samo-jako-i-na-internetu-preletacevic-napravio-predsednicki-sajt-precednikrs-clanak-2731675

BELI SAMO JAKO I NA INTERNETU: Preletačević napravio predsednički sajt

PRECEDNIK.RS!

Luka Maksimović, odnosno Ljubiša Preletačević Beli je posle prihvatanja kandidature krenuo dalje, i napravio novi sajt, na adresi precednik.rs

http://www.kurir.rs/vesti/politika/beli-razbija-padaju-novi-rekordi-sednicu-rik-a-o-belom-videlo-milion-i-po-ljudi-clanak-2730937