KAKO SMO UBILI DOMOVINU
2 posters
Stranica 1/3 • 1, 2, 3 
Kinezi kao Srbi,Japanci kao Hrvati,a Koreanci kao Bošnjaci
Slaven Fri Jun 11, 2010 8:40 pm
Neodoljivo me "žuti" podsjećaju na naša tri luda naroda.
Kinezi mirni kao bubice i duševni, te časni i dosljedni te nadasve pošteni,praktičari humanog budizma,ali zahebani ako im se stane na žulj-tipični Srbi.
Vatikanski Hrvati tj.šintoističke ustaše Kinezi-Japanci,iskompleksirani što žive na otoku,odrekli se miroljubivog budizma,u korist ratobornog šintoizma(samuraji,kamikaze)materijalistični i agresivni,uvijek nasrću na Kineze(ko Hrvati na Srbe )
A,između njih,ko u sendviču,Koreanci-Bošnjaci,ne znaju na koju bi stranu,oni bi najrađe da svi budu Jugožuti(hahah),a podijelili se na Sjevernkorejske komunističke jugobosance i južnokorejske kapitalističke balijo-vehabije.
Ne smijemo zaboraviti i lijene Tibetance(Crnogorce)koji po cijele dane meditiraju.
Naravno,sve su to umjetne nacije(Hrvati,Bošnjaci,Koreanci,Japanci.Bjelorusi,Ukrajinci,Srbi,Rusi,Kinezi),a zapravo Slaveni i "žuti" koje su Židovi podijelili među sobom jako davno kako bi lakše zavladali nad njima.
Kinezi mirni kao bubice i duševni, te časni i dosljedni te nadasve pošteni,praktičari humanog budizma,ali zahebani ako im se stane na žulj-tipični Srbi.
Vatikanski Hrvati tj.šintoističke ustaše Kinezi-Japanci,iskompleksirani što žive na otoku,odrekli se miroljubivog budizma,u korist ratobornog šintoizma(samuraji,kamikaze)materijalistični i agresivni,uvijek nasrću na Kineze(ko Hrvati na Srbe
)A,između njih,ko u sendviču,Koreanci-Bošnjaci,ne znaju na koju bi stranu,oni bi najrađe da svi budu Jugožuti(hahah),a podijelili se na Sjevernkorejske komunističke jugobosance i južnokorejske kapitalističke balijo-vehabije.
Ne smijemo zaboraviti i lijene Tibetance(Crnogorce)koji po cijele dane meditiraju.
Naravno,sve su to umjetne nacije(Hrvati,Bošnjaci,Koreanci,Japanci.Bjelorusi,Ukrajinci,Srbi,Rusi,Kinezi),a zapravo Slaveni i "žuti" koje su Židovi podijelili među sobom jako davno kako bi lakše zavladali nad njima.
Slaven- Broj postova : 6432
Location : Arkadija(mitološka zemlja sreće iz grčke mitologije)
Registration date : 2008-08-23 -
Linkovi koji govore o raspadu SFRJ
Slaven Tue Sep 27, 2011 2:48 am
Slaven: komentar modifikovan dana: Mon Dec 15, 2014 4:33 pm; prepravljeno ukupno 1 puta
Slaven- Broj postova : 6432
Location : Arkadija(mitološka zemlja sreće iz grčke mitologije)
Registration date : 2008-08-23 -
ONA DRUGA STRANA MEDALJE
Valter Mon Dec 15, 2014 3:33 pm
Posledica samoupravnog socijalizma i direktne demokratije je sledecea.
Mi smo sve dobili servirano na "tacni".
Mislili smo (vecina) da ce to tako vecito ostati.
Danas medjutim znamo da to nije tako.
Valter
Mi smo sve dobili servirano na "tacni".
Mislili smo (vecina) da ce to tako vecito ostati.
Danas medjutim znamo da to nije tako.
Valter
Valter- Admin
- Broj postova : 9623
Age : 72
Location : schweiz
Registration date : 2008-01-11 -
Fitilj i bure baruta su davno pripremljeni...
Slaven Mon Apr 27, 2015 6:44 am
http://www.intermagazin.rs/evo-kako-je-bzezinski-jos-1977-godine-isplanirao-razbijanje-sfrj/
Iz dokumenata do kojih je u Londonu došao naš poznati istoričar, dr Dragoljub Živojinović, a koji govore da je u Prvom svetskom ratu Engleska sve činila da Srbi potpuno nestanu, objavljeno je obimno delo ,,Nevoljni ratnici, velike sile i Solunski front“. U ovom delu prikazani su Živojinovićevi komentari ovih šokantnih otkrića objavljenih u knjizi koja uveliko menja shvatanja savremenih srpskih istoriografa i njihove teze o našim saveznicima i prijateljima. Ali izgleda da je za vlast Srbije to, kao govoriti uz vetar, i nikada neće shvatiti da od svih sudova najžešći je sud istorije…
Na predlog „Sabora“, Kongres SAD je usvojio 1959. godine rezoluciju PL 86-90 „o porobljenim nacijama“ koja je se zalagala za razgradnju Sovjetskog Saveza i Rusije i osnivanje nezavisnih država „Kazakije i Idel-Urala“. Ova rezolucija je pod Reganovom administracijom „vlada u izbeglištvu“ i „etničkih odbora“ dostigla moć i svoj vrhunac.
Uviđajući da su Titu odbrojani dani, Zapad je 1977. godine postavio na dnevni red pitanje „budućnosti Jugoslavije“
Naziralo se da će posle Titove smrti doći do promena ustavnog poretka i urušavanja dotadašnjih nacionalnih ravnoteža u korist srpskog faktora. U odeljku izveštaja Trilateralne Komisije posvećenom situaciji u Jugoslaviji, privučena je pažnja na dugoročne sovjetske pritiske na Jugoslaviju i na mogućnost da Rusija sebi osigura izlazak na Jadran, pri čemu se ukazuje na potencijalno iskorišćavanje nacionalnih nesuglasica: „…Imajući u vidu kontinuirane, ozbiljne nacionalne tenzije unutar Jugoslavije, niko ne može biti siguran da će kriza oko nasledstva (Titovog) biti izbegnuta, što Sovjetima može pružiti šansu za indirektnu intervenciju…“.
Godinu dana kasnije u Švedskom gradu Upsali, glavni arhitekta i mozak Trilaterale, Zbignjev Bžežinski, odredio je akcioni plan kojim bi se osujetilo moguće zbližavanje, posle Titove smrti, srpske Jugoslavije sa Rusijom. Istaknuo je potrebu da se pruži zapadna pomoć opozicionarima i disidentima, „ukoliko oni imaju antikomunističku orijentaciju“ i da se pomogne „nacional- separatističkim snagama“.
Zatim su relej preduzele organizacije za odbranu ljudskih prava, koje predstavljaju značajne karike zapadnih obaveštajnih službi u izvođenju skrivenih operacija (covert actions).
Agresijom do „izgradnje sintetičkih nacija“
Amnesty International je krenuo u odbranu Jugoslovenskih „disidenata“ Izetbegovića, Tuđmana, Dobroslava Parage i Vojislava Šešelja. Fridom Haus, jedna od glavnih poluga CIA-e, osnovala je 1987. godine „Odbor za pomoć demokratskim disidentima Jugoslavije“.
Odbor je sastavio „apel predsedništvu SFRJ i stranim vladama“ na kom se nalazio Tuđmanov potpis. Na zadatku razbijanja Jugoslovenske Federacije su se takođe našle nezaobilazna panevropska unija i njen predsednik nadvojvoda Oto von Habsburg.
Ovaj uticajni član konzervativnog bloka u Evropskom parlamentu i nemačke Socijal hrišćanske unije (CSU), koji raspolaže zamašnom mrežom relacija u zapadnim nadnacionalnim strukturama moći, neumorno je lobirao u korist jugoslovenskih secesionista.
Zna se na primer da je nemački ogranak smestio u svoje prostorije u Bonu „Hrvatski informacijski ured“, osnovan 1985. godine od strane imigrantske „krovne“ organizacije ,,Hrvatsko narodno vjeće“ sa svrhom da vodi propagandu akciju unutar Evropskih institucija u korist nezavisne Hrvatske.
Francuski analitičar Žerar Bodson je optužio Evropsku Uniju da je sebi odredila ulogu izvršioca podele „nasledstva“ titovog antisrpskog teritorijalnog uređaja. Od svih ostavština komunizma, Zapad je se svim silama zalagao za očuvanje avnojevskih granica i statusa srpskih autonomnih provincija.
Podsetimo samo da su u Deklaraciji Evropske zajednice (EZ) o Jugoslaviji sve federativne jedinice pozvane da se do 23. decembra 1991. godine izjasne da li „žele da budu priznate kao nezavisne države“.
EZ je postupila sa ciljem da dovede proces dezintegracije do krajnje tačke i da onemogući opstanak šire državne zajednice sakupljene oko republike Srbije. Poznato je da se mnogo obećavalo i pretilo kolebljivom Izetbegoviću i Momiru Bulatoviću kako bi se konačno odlučili za secesiju njihovih republika.
O povezanosti operacija destrukcije Jugoslavije i Sovjetskog Saveza ubedljivo govori činjenica da je u istom „paketu“ sa „Deklaracijom o Jugoslaviji“ usvojena i „Deklaracija o rukovodećim načelima u pogledu priznanja novih država u Istočnoj Evropi i SSSR-u“.
Amerika je 06. februara 1991, preduzela ofanzivu na teritorijalni integritet Sovjetskog saveza, kada je „guru“ američke spoljne politike, Zbinjev Bžežinski, pozvao administraciju u Vašingtonu da uspostavi specijalne odnose sa neruskim republikama Sovjetskog Saveza.
Na metaforični značaj Srbije u vezi sa Rusijom ukazuje znamenita teza Bžežinskog, izložena u listu Ukrajinske slovo 1993. godine, po kojoj pojava nezavisne Ukrajine uzrokuje kraj imperijalne Rusije:
„…Slamajući imperijalnu Rusiju, Ukrajina je stvorila mogućnost za samu Rusiju da – kao država i nacija -postane konačno demokratska evropska zemlja…“.
U istom duhu je njegov najrevnosniji đak i sledbenik Janusz Bugajski, inače direktor istočnoevropskog programa u Centru za strateške i internacionalne studije u Vašingtonu, osudio sve pokušaje očuvanja državne zajednice Srbije i Crne Gore, pod izgovorom da „podsećaju na ruske neo-imperijalističke pozicije spram nezavisne Ukrajine“ i da Srbija jedino može postati „normalna i demokratska“ ako prekine sve državne veze sa Crnom Gorom.
Izgovor je isti: državno jedinstvo ruskog i srpskog naroda se tumači kao oblik imperijalizma. Služeći se receptima Benjamina Kalaja, upravnika Austro-Ugarskog okupacionog režima u Bosni i Hercegovini s kraja XIX veka, dograđujući na Titovim ideološkim temeljima, Zapad se trudio da dovrši proces izgradnje južno-slovenskih sintetičnih nacija, kao što su makedonska, bošnjačka, crnogorska, kosovarska, „sandžaklijska“…
Neosporno da je jedan od glavnih povoda za uplitanje Amerike u jugoslovenske ratove bio proizvodnja nacija sa isfabrikovanim identitetom, na šta ukazuje izjava uticajnog američkog senatora Džozefa Bajdena (Biden): „…Da li to znači da mi intervenišemo na Balkanu delimice kako bi pomogli na izgradnji nacija?!“ (Le Monde, 31 januar 2001. godine).
Otporaši u Titolendu
Posle uspešnog sabijanja Srbije u uže avnojevske granice, na red je došla druga faza razbijanja srpskog nacionalnog prostora, pošto, kako je objasnio Džordž Soroš u Vol Strit džornalu, „posao je nedovršen“ (unfinished job), dezintegracija Jugoslavije nije okončan proces, s obzirom da ostaju mnogi nerešeni problemi, kao što su status Crne Gore, Kosova i Vojvodine, koji su prema rečima američkog podsekretara za evropske poslove Nikolasa Bernsa (Burns) zadnji delići balkanske slagalice.
Izvršena je 1999. godine agresija na SRJ sa namerom da se stvore povoljni uslovi za secesiju Kosova i Metohije i da se podstakne crnogorski separatizam. Revolucionarni prevrat 5. oktobra 2000. godine je ulio zapadnim sponzorima otporaša velike nade da će njihovi štićenici izvršiti federalizaciju Srbije i stvoriti od nje neki novi vid Titolenda.
Zapadni „prijatelji“ su upozoravali da će Srbija lakše ući u EU kao federalna i decentralizovana država; preporučivali su Srbiji „teritorijalnu dijetu“ kao lek protiv tobožnje „grandomanije“.
Pošto planovi federalizacije nisu urodili plodom Evropska unija se ponovo uhvatila štapa i pozvala Srbiju, rezolucijom Evropskog parlamenta (2005), da vrati povlastice oktroisane Vojvodini konstitucijom iz 1974 godine. Tom prilikom je izaslanik predstavnika EU za spoljnu politiku, Stefan Lene (Laisne) objasnio da je „pitanje nacionalne i teritorijalne organizacije Srbije jedno od velikih otvorenih pitanja, tako da će pitanje autonomije Vojvodine biti u središtu interesovanja, naročito ako dođe do razlaza sa Crnom Gorom.“ Od Srbije se dakle traži da poštuje konstituciju preminule državne tvorevine (SFRJ).
grb400Primetimo da je u rezoluciji Vojvodina definisana kao „multietnička provincija“ u kojoj „etnički Srbi“ vrše nasilje nad „etničkim Mađarima“.
S obzirom da se pojam „etnička“ odnosi na male zajednice razbacane na državnoj teritoriji većinske nacije, uočljivije perfidni instrumentalni karakter takvih odrednica, koje služe poništavanju građanskog karaktera konstitucionalnog poretka Srbije i podele na većinsko i manjinsko stanovništvo. Za Zbignjeva Bžežinskog i ostale stratege kolonizacije slovenskog istoka, Jugoslavija je trebala poslužiti kao eksperimentalno područje i geopolitička metafora mnogo krupnijih igara sa Rusijom.
Pošto se na Srbiju gledalo iz zapadne perspektive kao na „Rusiju u malom“, razumljivi su pokušaji primene na ruski državni prostor, dobro uhodanih mehanizama podsticanja manjinskih, „etničkih“ i regionalnih separatizama.
Američki državni sekretar, James Bejker (Baker), je nedvosmisleno izložio u Lisabonu 24. maja 1992. godine krajnje namere njegove zemlje prema Rusiji: „…Ono što želimo da dosegnemo su nezavisne države, ne samo Rusije i unutar nje, ne samo Moskve i Sankt Petersburga nego Urala, Sibira i Dalekog Istoka“.
Zbignjev Bžežinski nije dakle izneo lični stav, nego zvanični, kada je napisao u svom magnum opusu da bi poželjna bila „otvorenija ruska konfederacija“ sastavljena od „Rusije do Urala, Sibirske republike i dalekoistočne Republike“, čije bi „imperijalističke težnje bile manje izražene“.
Antiruska politika američke imperije
Nadvojvoda Fon Habzburg opravdavao rasparčavanje Rusije po meridijanima, kako bi se presekle ruske transkontinentalne saobraćajnice od kojih je strepeo Mekinder, pod izgovorom neizbežne „dekolonizacije“:
„…Moskva bi trebala da shvati da je u našim vremenima dekolonizacije nemoguće održati situaciju između Urala i Pacifika takvu kakva je u ovom času. Poneke nacije više ne tolerišu ruski sistem i tražiće kad tad svoje samoopredeljenje“. Neposredna zapadna ekonomska pomoć lokalnim vlastima i NVO severno- istočnih oblasti i regiona Rusije, kao posredno sredstvo za izazivanje centrifugalnih pokreta, se preporučuje u izveštaju radne grupe Saveta za spoljne odnose, kojom je predsedavao 1999. godine nezaobilazni Bžežinski, naslovljenom „Američka politika prema severoistočnoj Evropi“.
Prema dotičnom dokumentu, ta vrsta strategije trebala bi biti primenjena na pribaltičke regije Rusije (Murmansk, Sankt Petersburg, Novgorod, Kaliningrad). Primećuje se da „kako centralna vlast slabi, regije će postati sve važnije. Naime, poneke regije su već počele da razvijaju ličnu spoljnu i ekonomsku politiku.“ Autori ne taje da bi razvitak ekonomskih veza sa Zapadom i nadgraničnih saradnji sa zemljama pribaltičkog regiona, mogli podstaći autonomističke i separatističke težnje, što izaziva zebnje Rusije.
Savetuje se oprez i prepuštanje tih poslova EU, kako se Rusiji ne bi učinilo da Sjedinjene Države traže da podstiču separatizme. Italijanski geopolitički časopis Limes, bez okolišanja je objasnio te „opasne igre“ kao pokušaj da se „najzapadnija zona Rusije približi Evropskoj Uniji, kako bi se odvojila od ostatka zemlje.“
Sponzorisanje terorizma predstavlja značajan sastojak strategije „etno-inženjeringa“, namenjenog slamanju srpskog i ruskog nacionalnog prostora. Praksa upotrebe terorista u potajnim akcijama datira od kraja četrdsesetih godina prošlog veka, kada su zapadne obaveštajne službe regrutovale i obučavale diverzantske grupe Križara, albanskih i ukrajinskih nacionalista koje su slale u unutrašnjost „neprijateljskih“ zemalja.
U današnje vreme, osnovana su na Zapadu bezbrojna udruženja i organizacije zadužene za pružanje podrške čečenskim i albanskim „borcima za slobodu“. Jedna takva organizacija je Američki odbor za mir u Čečeniji (American Committee for Peace in Chechnia) na čelu sa Zbignjevom Bžežinskim i Aleksandrom Hejgom (Haig), čija iskustva u takvim vrstama rabota datiraju još od vremena kada su regrutovali i naoružavali avganistanske džihadiste za rat protiv Rusa. Odbor, koji je osnovala Fridom Haus (Freedom House), privladina propagandna radionica, izdržava fantomsku čečensku „Vladu u egzilu“ sa sedištem u Londonu i Vašingtonu.
O terorističko-separatističkoj prirodi tobožnje „vlade“ govori činjenica daje njen „vice-ministar“, islamistički vođa Šamil Basaiev, mozak terorističkog poduhvata u mestu Beslan, okončanog masakrom 186 dece.
(priredili: Intermagazin.rs i Geto Srbija)
Iz dokumenata do kojih je u Londonu došao naš poznati istoričar, dr Dragoljub Živojinović, a koji govore da je u Prvom svetskom ratu Engleska sve činila da Srbi potpuno nestanu, objavljeno je obimno delo ,,Nevoljni ratnici, velike sile i Solunski front“. U ovom delu prikazani su Živojinovićevi komentari ovih šokantnih otkrića objavljenih u knjizi koja uveliko menja shvatanja savremenih srpskih istoriografa i njihove teze o našim saveznicima i prijateljima. Ali izgleda da je za vlast Srbije to, kao govoriti uz vetar, i nikada neće shvatiti da od svih sudova najžešći je sud istorije…
Na predlog „Sabora“, Kongres SAD je usvojio 1959. godine rezoluciju PL 86-90 „o porobljenim nacijama“ koja je se zalagala za razgradnju Sovjetskog Saveza i Rusije i osnivanje nezavisnih država „Kazakije i Idel-Urala“. Ova rezolucija je pod Reganovom administracijom „vlada u izbeglištvu“ i „etničkih odbora“ dostigla moć i svoj vrhunac.
Uviđajući da su Titu odbrojani dani, Zapad je 1977. godine postavio na dnevni red pitanje „budućnosti Jugoslavije“
Naziralo se da će posle Titove smrti doći do promena ustavnog poretka i urušavanja dotadašnjih nacionalnih ravnoteža u korist srpskog faktora. U odeljku izveštaja Trilateralne Komisije posvećenom situaciji u Jugoslaviji, privučena je pažnja na dugoročne sovjetske pritiske na Jugoslaviju i na mogućnost da Rusija sebi osigura izlazak na Jadran, pri čemu se ukazuje na potencijalno iskorišćavanje nacionalnih nesuglasica: „…Imajući u vidu kontinuirane, ozbiljne nacionalne tenzije unutar Jugoslavije, niko ne može biti siguran da će kriza oko nasledstva (Titovog) biti izbegnuta, što Sovjetima može pružiti šansu za indirektnu intervenciju…“.
Godinu dana kasnije u Švedskom gradu Upsali, glavni arhitekta i mozak Trilaterale, Zbignjev Bžežinski, odredio je akcioni plan kojim bi se osujetilo moguće zbližavanje, posle Titove smrti, srpske Jugoslavije sa Rusijom. Istaknuo je potrebu da se pruži zapadna pomoć opozicionarima i disidentima, „ukoliko oni imaju antikomunističku orijentaciju“ i da se pomogne „nacional- separatističkim snagama“.
Zatim su relej preduzele organizacije za odbranu ljudskih prava, koje predstavljaju značajne karike zapadnih obaveštajnih službi u izvođenju skrivenih operacija (covert actions).
Agresijom do „izgradnje sintetičkih nacija“
Amnesty International je krenuo u odbranu Jugoslovenskih „disidenata“ Izetbegovića, Tuđmana, Dobroslava Parage i Vojislava Šešelja. Fridom Haus, jedna od glavnih poluga CIA-e, osnovala je 1987. godine „Odbor za pomoć demokratskim disidentima Jugoslavije“.
Odbor je sastavio „apel predsedništvu SFRJ i stranim vladama“ na kom se nalazio Tuđmanov potpis. Na zadatku razbijanja Jugoslovenske Federacije su se takođe našle nezaobilazna panevropska unija i njen predsednik nadvojvoda Oto von Habsburg.
Ovaj uticajni član konzervativnog bloka u Evropskom parlamentu i nemačke Socijal hrišćanske unije (CSU), koji raspolaže zamašnom mrežom relacija u zapadnim nadnacionalnim strukturama moći, neumorno je lobirao u korist jugoslovenskih secesionista.
Zna se na primer da je nemački ogranak smestio u svoje prostorije u Bonu „Hrvatski informacijski ured“, osnovan 1985. godine od strane imigrantske „krovne“ organizacije ,,Hrvatsko narodno vjeće“ sa svrhom da vodi propagandu akciju unutar Evropskih institucija u korist nezavisne Hrvatske.
Francuski analitičar Žerar Bodson je optužio Evropsku Uniju da je sebi odredila ulogu izvršioca podele „nasledstva“ titovog antisrpskog teritorijalnog uređaja. Od svih ostavština komunizma, Zapad je se svim silama zalagao za očuvanje avnojevskih granica i statusa srpskih autonomnih provincija.
Podsetimo samo da su u Deklaraciji Evropske zajednice (EZ) o Jugoslaviji sve federativne jedinice pozvane da se do 23. decembra 1991. godine izjasne da li „žele da budu priznate kao nezavisne države“.
EZ je postupila sa ciljem da dovede proces dezintegracije do krajnje tačke i da onemogući opstanak šire državne zajednice sakupljene oko republike Srbije. Poznato je da se mnogo obećavalo i pretilo kolebljivom Izetbegoviću i Momiru Bulatoviću kako bi se konačno odlučili za secesiju njihovih republika.
O povezanosti operacija destrukcije Jugoslavije i Sovjetskog Saveza ubedljivo govori činjenica da je u istom „paketu“ sa „Deklaracijom o Jugoslaviji“ usvojena i „Deklaracija o rukovodećim načelima u pogledu priznanja novih država u Istočnoj Evropi i SSSR-u“.
Amerika je 06. februara 1991, preduzela ofanzivu na teritorijalni integritet Sovjetskog saveza, kada je „guru“ američke spoljne politike, Zbinjev Bžežinski, pozvao administraciju u Vašingtonu da uspostavi specijalne odnose sa neruskim republikama Sovjetskog Saveza.
Na metaforični značaj Srbije u vezi sa Rusijom ukazuje znamenita teza Bžežinskog, izložena u listu Ukrajinske slovo 1993. godine, po kojoj pojava nezavisne Ukrajine uzrokuje kraj imperijalne Rusije:
„…Slamajući imperijalnu Rusiju, Ukrajina je stvorila mogućnost za samu Rusiju da – kao država i nacija -postane konačno demokratska evropska zemlja…“.
U istom duhu je njegov najrevnosniji đak i sledbenik Janusz Bugajski, inače direktor istočnoevropskog programa u Centru za strateške i internacionalne studije u Vašingtonu, osudio sve pokušaje očuvanja državne zajednice Srbije i Crne Gore, pod izgovorom da „podsećaju na ruske neo-imperijalističke pozicije spram nezavisne Ukrajine“ i da Srbija jedino može postati „normalna i demokratska“ ako prekine sve državne veze sa Crnom Gorom.
Izgovor je isti: državno jedinstvo ruskog i srpskog naroda se tumači kao oblik imperijalizma. Služeći se receptima Benjamina Kalaja, upravnika Austro-Ugarskog okupacionog režima u Bosni i Hercegovini s kraja XIX veka, dograđujući na Titovim ideološkim temeljima, Zapad se trudio da dovrši proces izgradnje južno-slovenskih sintetičnih nacija, kao što su makedonska, bošnjačka, crnogorska, kosovarska, „sandžaklijska“…
Neosporno da je jedan od glavnih povoda za uplitanje Amerike u jugoslovenske ratove bio proizvodnja nacija sa isfabrikovanim identitetom, na šta ukazuje izjava uticajnog američkog senatora Džozefa Bajdena (Biden): „…Da li to znači da mi intervenišemo na Balkanu delimice kako bi pomogli na izgradnji nacija?!“ (Le Monde, 31 januar 2001. godine).
Otporaši u Titolendu
Posle uspešnog sabijanja Srbije u uže avnojevske granice, na red je došla druga faza razbijanja srpskog nacionalnog prostora, pošto, kako je objasnio Džordž Soroš u Vol Strit džornalu, „posao je nedovršen“ (unfinished job), dezintegracija Jugoslavije nije okončan proces, s obzirom da ostaju mnogi nerešeni problemi, kao što su status Crne Gore, Kosova i Vojvodine, koji su prema rečima američkog podsekretara za evropske poslove Nikolasa Bernsa (Burns) zadnji delići balkanske slagalice.
Izvršena je 1999. godine agresija na SRJ sa namerom da se stvore povoljni uslovi za secesiju Kosova i Metohije i da se podstakne crnogorski separatizam. Revolucionarni prevrat 5. oktobra 2000. godine je ulio zapadnim sponzorima otporaša velike nade da će njihovi štićenici izvršiti federalizaciju Srbije i stvoriti od nje neki novi vid Titolenda.
Zapadni „prijatelji“ su upozoravali da će Srbija lakše ući u EU kao federalna i decentralizovana država; preporučivali su Srbiji „teritorijalnu dijetu“ kao lek protiv tobožnje „grandomanije“.
Pošto planovi federalizacije nisu urodili plodom Evropska unija se ponovo uhvatila štapa i pozvala Srbiju, rezolucijom Evropskog parlamenta (2005), da vrati povlastice oktroisane Vojvodini konstitucijom iz 1974 godine. Tom prilikom je izaslanik predstavnika EU za spoljnu politiku, Stefan Lene (Laisne) objasnio da je „pitanje nacionalne i teritorijalne organizacije Srbije jedno od velikih otvorenih pitanja, tako da će pitanje autonomije Vojvodine biti u središtu interesovanja, naročito ako dođe do razlaza sa Crnom Gorom.“ Od Srbije se dakle traži da poštuje konstituciju preminule državne tvorevine (SFRJ).
grb400Primetimo da je u rezoluciji Vojvodina definisana kao „multietnička provincija“ u kojoj „etnički Srbi“ vrše nasilje nad „etničkim Mađarima“.
S obzirom da se pojam „etnička“ odnosi na male zajednice razbacane na državnoj teritoriji većinske nacije, uočljivije perfidni instrumentalni karakter takvih odrednica, koje služe poništavanju građanskog karaktera konstitucionalnog poretka Srbije i podele na većinsko i manjinsko stanovništvo. Za Zbignjeva Bžežinskog i ostale stratege kolonizacije slovenskog istoka, Jugoslavija je trebala poslužiti kao eksperimentalno područje i geopolitička metafora mnogo krupnijih igara sa Rusijom.
Pošto se na Srbiju gledalo iz zapadne perspektive kao na „Rusiju u malom“, razumljivi su pokušaji primene na ruski državni prostor, dobro uhodanih mehanizama podsticanja manjinskih, „etničkih“ i regionalnih separatizama.
Američki državni sekretar, James Bejker (Baker), je nedvosmisleno izložio u Lisabonu 24. maja 1992. godine krajnje namere njegove zemlje prema Rusiji: „…Ono što želimo da dosegnemo su nezavisne države, ne samo Rusije i unutar nje, ne samo Moskve i Sankt Petersburga nego Urala, Sibira i Dalekog Istoka“.
Zbignjev Bžežinski nije dakle izneo lični stav, nego zvanični, kada je napisao u svom magnum opusu da bi poželjna bila „otvorenija ruska konfederacija“ sastavljena od „Rusije do Urala, Sibirske republike i dalekoistočne Republike“, čije bi „imperijalističke težnje bile manje izražene“.
Antiruska politika američke imperije
Nadvojvoda Fon Habzburg opravdavao rasparčavanje Rusije po meridijanima, kako bi se presekle ruske transkontinentalne saobraćajnice od kojih je strepeo Mekinder, pod izgovorom neizbežne „dekolonizacije“:
„…Moskva bi trebala da shvati da je u našim vremenima dekolonizacije nemoguće održati situaciju između Urala i Pacifika takvu kakva je u ovom času. Poneke nacije više ne tolerišu ruski sistem i tražiće kad tad svoje samoopredeljenje“. Neposredna zapadna ekonomska pomoć lokalnim vlastima i NVO severno- istočnih oblasti i regiona Rusije, kao posredno sredstvo za izazivanje centrifugalnih pokreta, se preporučuje u izveštaju radne grupe Saveta za spoljne odnose, kojom je predsedavao 1999. godine nezaobilazni Bžežinski, naslovljenom „Američka politika prema severoistočnoj Evropi“.
Prema dotičnom dokumentu, ta vrsta strategije trebala bi biti primenjena na pribaltičke regije Rusije (Murmansk, Sankt Petersburg, Novgorod, Kaliningrad). Primećuje se da „kako centralna vlast slabi, regije će postati sve važnije. Naime, poneke regije su već počele da razvijaju ličnu spoljnu i ekonomsku politiku.“ Autori ne taje da bi razvitak ekonomskih veza sa Zapadom i nadgraničnih saradnji sa zemljama pribaltičkog regiona, mogli podstaći autonomističke i separatističke težnje, što izaziva zebnje Rusije.
Savetuje se oprez i prepuštanje tih poslova EU, kako se Rusiji ne bi učinilo da Sjedinjene Države traže da podstiču separatizme. Italijanski geopolitički časopis Limes, bez okolišanja je objasnio te „opasne igre“ kao pokušaj da se „najzapadnija zona Rusije približi Evropskoj Uniji, kako bi se odvojila od ostatka zemlje.“
Sponzorisanje terorizma predstavlja značajan sastojak strategije „etno-inženjeringa“, namenjenog slamanju srpskog i ruskog nacionalnog prostora. Praksa upotrebe terorista u potajnim akcijama datira od kraja četrdsesetih godina prošlog veka, kada su zapadne obaveštajne službe regrutovale i obučavale diverzantske grupe Križara, albanskih i ukrajinskih nacionalista koje su slale u unutrašnjost „neprijateljskih“ zemalja.
U današnje vreme, osnovana su na Zapadu bezbrojna udruženja i organizacije zadužene za pružanje podrške čečenskim i albanskim „borcima za slobodu“. Jedna takva organizacija je Američki odbor za mir u Čečeniji (American Committee for Peace in Chechnia) na čelu sa Zbignjevom Bžežinskim i Aleksandrom Hejgom (Haig), čija iskustva u takvim vrstama rabota datiraju još od vremena kada su regrutovali i naoružavali avganistanske džihadiste za rat protiv Rusa. Odbor, koji je osnovala Fridom Haus (Freedom House), privladina propagandna radionica, izdržava fantomsku čečensku „Vladu u egzilu“ sa sedištem u Londonu i Vašingtonu.
O terorističko-separatističkoj prirodi tobožnje „vlade“ govori činjenica daje njen „vice-ministar“, islamistički vođa Šamil Basaiev, mozak terorističkog poduhvata u mestu Beslan, okončanog masakrom 186 dece.
(priredili: Intermagazin.rs i Geto Srbija)
Slaven: komentar modifikovan dana: Fri Apr 10, 2020 11:26 pm; prepravljeno ukupno 2 puta
Slaven- Broj postova : 6432
Location : Arkadija(mitološka zemlja sreće iz grčke mitologije)
Registration date : 2008-08-23 -
Zaključak
Valter Mon Apr 27, 2015 3:52 pm
Amerika je 06. februara 1991,preduzela ofanzivu na teritorijalni integritet Sovjetskog saveza,kada je „guru“ američke spoljne politike, Zbinjev Bžežinski,pozvao administraciju u Vašingtonu da uspostavi specijalne odnose sa neruskim republikama Sovjetskog Saveza.
Na metaforični značaj Srbije u vezi sa Rusijom ukazuje znamenita teza Bžežinskog,izložena u listu Ukrajinske slovo 1993. godine,po kojoj pojava nezavisne Ukrajine uzrokuje kraj imperijalne Rusije:
„…Slamajući imperijalnu Rusiju,Ukrajina je stvorila mogućnost za samu Rusiju da – kao država i nacija -postane konačno demokratska evropska zemlja…“.
(priredili: Intermagazin.rs i Geto Srbija)
http://www.intermagazin.rs/evo-kako-je-bzezinski-jos-1977-godine-isplanirao-razbijanje-sfrj/
(priredili: Intermagazin.rs i Geto Srbija)
Jasan dokaz, da je `demokracija`narcisoidan sistem,koji smatra da je samo on ispravan na ovoj zemaljskoj kugli.
Koliko je taj sistem istinski demokratski se vidi i po sve vecim strajkovima unutar sistema.
No,to nesprecava politicare SAD-a da se smatraju kao vodeca snaga demokracije u svetu.
Koja ironija.
Najzalosnije je to,sto omladina kod nas jos to i podrzava samo zato sto su Ameri dobri kada je u pitanju bacanja `peska` u oci svima ostalima.
Zbog te naivnosti nase mase ,mi svi placamo.
Umesto da se okrenemo sebi i nasim stvarnim demokratskim korenima,koje smo imali dobro pripremljene.
Koja je to drskost?
Jos jedan dokaz narcisoidnog sistema.
Samo neopisiva drskost moze sebe da stavi na nivo `sudije` sveta.
Bas mi pade na pamet jedan,koji je isto tako nesto hteo.
Samo `nemogu`momentalno da se setim imena.
Jedino sto na ovo mogu reci,je sledece:ovo dobro nece zavrsiti`
Vec sam u proslim komentarima napisao da se zapadne `demokratske` snage svesrdno zalazu i nezale ni novca ni truda se u svakoj `supi`nadju kao `zacin`.
Tako da me ovaj clanak uopste ne iznenadjuje.
Zalostan sam samo zbog neinteligencije nasih ljudi kada je u pitanju `tumacenje`toga plana.
Pored svega moram iskreno reci,gledajuci sve dogadjaje i borba `demokratskih` sila da se svim zemljama sveta `omoguci` promena iz bilo kog sistema u `demokratski` je u medjuvremenu uzela takve razmere da je potrebno `zahvaliti` se demoratskim snagama na pomoci u pretvorbama i tranzicijama sirom sveta.
Verujem da to nece ostati ne nagradjeno.
Ovaj deo gde drzavni sekretar dzems Bejker opisuje zelju `njegove` zemlje mi se najvise svidja.
Koja prepotencija.
On naziva nezavisnim,drzave pod komandom SAD-a.
Eeeeej gradjani sveta, kada cete vec jednom progledati???
Ko je u stvari diktator?
Borci za `nezavisnost` svih drzava u svetu??
Izgleda je svetlo koje je upaljeno sprzilo mozak vecini ljudi kod nas.
U drugim zemljama su jos ranije upalili `svetlo` pa su tamo vec odavno `oslepeli` od `sjaja`demokracije.
Valter
Valter- Admin
- Broj postova : 9623
Age : 72
Location : schweiz
Registration date : 2008-01-11 -
SVAKOGA DANA SE PITAM, ZASTO ?
Valter Mon Jun 01, 2015 5:59 pm
Svako onaj (to je moje misljenje) ko ima imalo osecaja prema svojoj domovini se mora pitati.
Zasto se sve ovo dogodilo?
Trebalobi kao vodilje pri toj misli imati samo cinjenice u vidu.
Glavna i prva cinjenica je,da smo "mi" imali premalo vremena da shvatimo sta imamo.
Druga cinjenica je,da je od samoga zavrsetka drugog svetskog rata postojala "opozicija" koja je zelela "Demokraciju".
Treca cinjenica je da je tu "opoziciju" podrzavao ceo zapad i SAD.
Cetvrta cinjenica je da smo "mi" bili nemocni (i jako naivni) kada je u pitanju suprotstavljanje (jos i danas) tom zapadu i "demokraciji".
Peta cinjenica je,da danasnja situacija u regionu pokazuje da je ona "varijanta " bila bolja.
Samo niko danas nema "snagu" to javno da kaze.
Verovatno je "svetlo,koje je upaljeno" prejako i "demokracija" "dobronamerno" sve danasnje "opozicije" posmatra.
A masa kao masa.
"Kud svi Turci,tu i mali Mujo".
Da su promene konstantne to je isto cinjenica.
Samo bi te promene trebalo da idu na bolje,i da su temeljene cinjenicama.
Dali je danasja "Demokracija" bolja je upitno.
Za tajkune je bolja.
To je isto cinjenica.
Za radnicku klasu,koja je ostavljena na cedilu od svih,je ta cinjenica "nesto" drugacija.
Kada ce ta radnicka klasa da shvati,da je vreme da se krene napred cemo videti.
Snaga radnicke klase je jaca,nego sto to vecina vidi.
Najbitnije je da se otvore fabrike i da se radncika klasa (a time svi gradjani) zaposle.
Dosta je bilo kopanja po naftalinu i zavaravanja radnicke klase sa netacnim "izvorima".
Radnicka klasa danas trazi radno mesto i svoj licni dohodak= Platu.
To je sve.
Zar je to previse?
Normalno ziveti znaci napredovati u miru i sa ponosom gledati u buducnost.
Cinjenica je i to,da samo onaj ko ima platu moze mirno da gleda u buducnost.
Sve to smo imali.
Kome mozemo da zahvalimo sto to sve vise nemamo?
Razmislite sami i donesite svoj zakljucak.
Dali je bolje biti sluga tajkunima i "Demokraciji" ili u pravoj direknoj demokratiji ziveti i raditi,kao ravnopravan ucesnik u izgradjni drustva u celini.
Svi "mi"=radnicka klasa,zelimo samo mir za sebe i svoje porodice.
Mogucnost za licno unapredjenje u okviru domovine.
To treba da nam obezbede politicari koje smo mi birali da nas zastupaju.
Ako nisu u stanju da ostvare ono sto "mi" gradjani = radnicka klasa zelimo (samo rad i platu)neka se povuku i dopuste da nas predstavljaju oni koji su to u stanju.
Valter
Zasto se sve ovo dogodilo?
Trebalobi kao vodilje pri toj misli imati samo cinjenice u vidu.
Glavna i prva cinjenica je,da smo "mi" imali premalo vremena da shvatimo sta imamo.
Druga cinjenica je,da je od samoga zavrsetka drugog svetskog rata postojala "opozicija" koja je zelela "Demokraciju".
Treca cinjenica je da je tu "opoziciju" podrzavao ceo zapad i SAD.
Cetvrta cinjenica je da smo "mi" bili nemocni (i jako naivni) kada je u pitanju suprotstavljanje (jos i danas) tom zapadu i "demokraciji".
Peta cinjenica je,da danasnja situacija u regionu pokazuje da je ona "varijanta " bila bolja.
Samo niko danas nema "snagu" to javno da kaze.
Verovatno je "svetlo,koje je upaljeno" prejako i "demokracija" "dobronamerno" sve danasnje "opozicije" posmatra.
A masa kao masa.
"Kud svi Turci,tu i mali Mujo".
Da su promene konstantne to je isto cinjenica.
Samo bi te promene trebalo da idu na bolje,i da su temeljene cinjenicama.
Dali je danasja "Demokracija" bolja je upitno.
Za tajkune je bolja.
To je isto cinjenica.
Za radnicku klasu,koja je ostavljena na cedilu od svih,je ta cinjenica "nesto" drugacija.
Kada ce ta radnicka klasa da shvati,da je vreme da se krene napred cemo videti.
Snaga radnicke klase je jaca,nego sto to vecina vidi.
Najbitnije je da se otvore fabrike i da se radncika klasa (a time svi gradjani) zaposle.
Dosta je bilo kopanja po naftalinu i zavaravanja radnicke klase sa netacnim "izvorima".
Radnicka klasa danas trazi radno mesto i svoj licni dohodak= Platu.
To je sve.
Zar je to previse?
Normalno ziveti znaci napredovati u miru i sa ponosom gledati u buducnost.
Cinjenica je i to,da samo onaj ko ima platu moze mirno da gleda u buducnost.
Sve to smo imali.
Kome mozemo da zahvalimo sto to sve vise nemamo?
Razmislite sami i donesite svoj zakljucak.
Dali je bolje biti sluga tajkunima i "Demokraciji" ili u pravoj direknoj demokratiji ziveti i raditi,kao ravnopravan ucesnik u izgradjni drustva u celini.
Svi "mi"=radnicka klasa,zelimo samo mir za sebe i svoje porodice.
Mogucnost za licno unapredjenje u okviru domovine.
To treba da nam obezbede politicari koje smo mi birali da nas zastupaju.
Ako nisu u stanju da ostvare ono sto "mi" gradjani = radnicka klasa zelimo (samo rad i platu)neka se povuku i dopuste da nas predstavljaju oni koji su to u stanju.
Valter
Valter- Admin
- Broj postova : 9623
Age : 72
Location : schweiz
Registration date : 2008-01-11 -
Valter- Admin
- Broj postova : 9623
Age : 72
Location : schweiz
Registration date : 2008-01-11 -
Re: KAKO SMO UBILI DOMOVINU
Valter Sun Feb 11, 2018 12:03 am
http://www.xxzmagazin.com/film-o-spomenicima-bivse-jugoslavije-u-europskom-parlamentu
Film o spomenicima Jugoslavije u Europskom parlamentu
Prenosi: XXZ magazin
Film "Neželjena baština" Irene Škorić govori o sudbini iznimno vrijednih spomenika posvećenih antifašističkoj borbi u Drugom svjetskom ratu kojih je, u razdoblju od 1945. do 1990. izgrađeno na tisuće po cijeloj bivšoj Jugoslaviji, a u Hrvatskoj ih je od devedesetih godina srušena i devastirana polovica, njih oko tri tisuće
Dugometražni dokumentarni film "Neželjena baština" redateljice i scenaristice Irene Škorić bit će, na poziv Europskog parlamenta, prikazan 5. prosinca u glavnoj zgradi u kojoj zasjedaju europski zastupnici u Bruxellesu, kao prvi hrvatski film kojemu je pripala ta čast, priopćio je Hrvatski audiovizualni centar (HAVC), a prenosi Hina.
Poziv za projekciju uputio je član Europskog parlamenta Josep-Maria Terricabras, dopredsjednik European Free Alliance/Group of the Greens u EP, a osobno će joj nazočiti redateljica Škorić, koja će predstaviti film, nakon kojega slijedi i debata o jačanju nacionalizma na prostoru Balkana.
Film "Neželjena baština" Irene Škorić govori o sudbini iznimno vrijednih spomenika posvećenih antifašističkoj borbi u Drugom svjetskom ratu kojih je, u razdoblju od 1945. do 1990. izgrađeno na tisuće po cijeloj bivšoj Jugoslaviji, a u Hrvatskoj ih je od devedesetih godina srušena i devastirana polovica, njih oko tri tisuće. Ti su spomenici bili, posebno neki vrlo visoke umjetničke vrijednosti, dio afirmacije antifašizma kroz obrazovni proces, političke skupove i turističke projekte.
O srušenim spomenicima vrhunskih umjetnika film Irene Škorić priča u konktekstu promijenjenih društvenih vrijednosti i novih političkih okolnosti koje su međunarodno priznata umjetnička djela učinila nepoželjnima i metom vandalskih rušilačkih napada.
Slikom i govorom svjedoka, eksperata, umjetnika i političara, pa i onih koji su građu spomenika prodavali kao sekundarnu sirovinu, film govori o sudbini umjetničkih djela pretvorenih u otpad, ali i o društvu koje se odreklo svoje povijesti i vrijedne umjetnosti.
Snimanje filma, koji je nastao u produkciji Artizana filma, potrajalo je nekoliko godina, a za kamerom su se izmjenjivali Branko Cahun, Darko Krakar i Robert Krivec. Montažer je Silvije Magdić a skladatelj Ivo Josipović.
Film o spomenicima Jugoslavije u Europskom parlamentu
Prenosi: XXZ magazin
Film "Neželjena baština" Irene Škorić govori o sudbini iznimno vrijednih spomenika posvećenih antifašističkoj borbi u Drugom svjetskom ratu kojih je, u razdoblju od 1945. do 1990. izgrađeno na tisuće po cijeloj bivšoj Jugoslaviji, a u Hrvatskoj ih je od devedesetih godina srušena i devastirana polovica, njih oko tri tisuće
Dugometražni dokumentarni film "Neželjena baština" redateljice i scenaristice Irene Škorić bit će, na poziv Europskog parlamenta, prikazan 5. prosinca u glavnoj zgradi u kojoj zasjedaju europski zastupnici u Bruxellesu, kao prvi hrvatski film kojemu je pripala ta čast, priopćio je Hrvatski audiovizualni centar (HAVC), a prenosi Hina.
Poziv za projekciju uputio je član Europskog parlamenta Josep-Maria Terricabras, dopredsjednik European Free Alliance/Group of the Greens u EP, a osobno će joj nazočiti redateljica Škorić, koja će predstaviti film, nakon kojega slijedi i debata o jačanju nacionalizma na prostoru Balkana.
Film "Neželjena baština" Irene Škorić govori o sudbini iznimno vrijednih spomenika posvećenih antifašističkoj borbi u Drugom svjetskom ratu kojih je, u razdoblju od 1945. do 1990. izgrađeno na tisuće po cijeloj bivšoj Jugoslaviji, a u Hrvatskoj ih je od devedesetih godina srušena i devastirana polovica, njih oko tri tisuće. Ti su spomenici bili, posebno neki vrlo visoke umjetničke vrijednosti, dio afirmacije antifašizma kroz obrazovni proces, političke skupove i turističke projekte.
O srušenim spomenicima vrhunskih umjetnika film Irene Škorić priča u konktekstu promijenjenih društvenih vrijednosti i novih političkih okolnosti koje su međunarodno priznata umjetnička djela učinila nepoželjnima i metom vandalskih rušilačkih napada.
Slikom i govorom svjedoka, eksperata, umjetnika i političara, pa i onih koji su građu spomenika prodavali kao sekundarnu sirovinu, film govori o sudbini umjetničkih djela pretvorenih u otpad, ali i o društvu koje se odreklo svoje povijesti i vrijedne umjetnosti.
Snimanje filma, koji je nastao u produkciji Artizana filma, potrajalo je nekoliko godina, a za kamerom su se izmjenjivali Branko Cahun, Darko Krakar i Robert Krivec. Montažer je Silvije Magdić a skladatelj Ivo Josipović.
Valter- Admin
- Broj postova : 9623
Age : 72
Location : schweiz
Registration date : 2008-01-11 -
Re: KAKO SMO UBILI DOMOVINU
Slaven Fri Jul 27, 2018 2:46 pm
Slaven- Broj postova : 6432
Location : Arkadija(mitološka zemlja sreće iz grčke mitologije)
Registration date : 2008-08-23 -
Valter- Admin
- Broj postova : 9623
Age : 72
Location : schweiz
Registration date : 2008-01-11 -
SVI VI KOJI STE SUZE LILI, DALI SE SECATE I DANAS TOGA DANA.
Valter Thu Mar 28, 2019 10:40 pm
Mi gradjani, smo izdali svoju domovinu. Zato sto cutimo i danas na sve ono sto se dogadja. Nemoze pojedinac biti iznad svih nas.
Valter
Valter
Valter- Admin
- Broj postova : 9623
Age : 72
Location : schweiz
Registration date : 2008-01-11 -
BUDIMO ISKRENI
Valter Wed Jun 26, 2019 1:58 pm
Zalosno je, sto nema nikoga nakon toliko godina da iskreno i neutralno oceni sta se i zasto sve to desilo?
To je za mene, kao radnika jasan znak, da je sve radjeno planski. I to ( koliko sam citao ) jos od samoga zavrsetka drugog svetskog rata.
Ne zelim da idem tako daleko, zato sto to ima u drugim delovima naseg foruma vec napisano. Zelim se posvetiti jednoj cinjenici, koja je za mene kao radnika bitna. Stanje pre, stanje posle drugog svetskog rata. Nivo inteligencije ukupnog stanovnistava drzave.
Drugi deo je izgradnja drzave. Nakon drugog svetskog rata je nasa drzava bila u slabom stanju. To je unapredjeno u razdoblju od 1950 do 1980 godine.
Svi oni krediti koji su uzeti za izgradnnju industrje, time cele drzave su bili u rukama rukovodeceg kadra u drzavi. Ti ljudi su iz NOR izasli i nastavili skolovanje. Malo je tada postojalo visoko obrazovanog kadra u nasij drzavi. Sa tim ljudima je trebalo krenuti u obnavljanje drzave.
Desilo se da su neki od kredita koje je drzava uzela od svetskih banaka bili koristeni u izgradnju objekata,koji bas i nisu bili potrebni na tom mestu gde su iizgradjeni. Jedan od primera je izgradnja secerane. Oni koji su obavesteni znaju, secerana nesme da se zaustavlja kada se ukljuce masine. Zato sto dolazi do zagusivanja. To znaci da mora da radi punim kapacitetom. Potrebna je velika kolicina secerne repe.
Takvih primera je bilo.
Kao sto sam na pocetku i napisao, radnik sam i pisem radnicima. Ne za fakultete. Zato necu opisivati nacin rada secerane. Koga interesuje, moze i to naci na internetu.
Pored svega je napredak vidljiv, u celoj evropi pa i sire.
Politika nase drzave je bila u interesu radnicke klase i gradjana. Ravnopravnost polova je na prvom mestu. To znaci da nema kao na zapadu razilike u platama. Direktor u Preduzecu je mogao da ima ( ako se dobro secam ) osam puta vecu platu od najnize plate u preduzecu.
To je po meni jasan dokaz demokratije u drzavi.
Mada sve ovo ( uglavnom ) ima vec napisano isticem to zato sto se u "Demokratiji" isticu prava radnika, samo ih nema. I, svakako je bilo ( kao sto sam napomenuo ) i u nasoj drzavi propusta,samo se nesme zaboraviti kojej je bilo tada vreme.
Zato tvrdim, balkanski mentalitet nam je upropastio ( to znaci mi sami ) nasu domovinu. Pri tome naravno ne zelim da opravdavam sve one koji su bili u politici i u prilici da zastite radnicku klasu, a to nisu uradili. Mada se zakonodavac pobrinuo da radnik bude zasticen. Po nekad mi se cinilo i previse.
To je za mene, kao radnika jasan znak, da je sve radjeno planski. I to ( koliko sam citao ) jos od samoga zavrsetka drugog svetskog rata.
Ne zelim da idem tako daleko, zato sto to ima u drugim delovima naseg foruma vec napisano. Zelim se posvetiti jednoj cinjenici, koja je za mene kao radnika bitna. Stanje pre, stanje posle drugog svetskog rata. Nivo inteligencije ukupnog stanovnistava drzave.
Drugi deo je izgradnja drzave. Nakon drugog svetskog rata je nasa drzava bila u slabom stanju. To je unapredjeno u razdoblju od 1950 do 1980 godine.
Svi oni krediti koji su uzeti za izgradnnju industrje, time cele drzave su bili u rukama rukovodeceg kadra u drzavi. Ti ljudi su iz NOR izasli i nastavili skolovanje. Malo je tada postojalo visoko obrazovanog kadra u nasij drzavi. Sa tim ljudima je trebalo krenuti u obnavljanje drzave.
Desilo se da su neki od kredita koje je drzava uzela od svetskih banaka bili koristeni u izgradnju objekata,koji bas i nisu bili potrebni na tom mestu gde su iizgradjeni. Jedan od primera je izgradnja secerane. Oni koji su obavesteni znaju, secerana nesme da se zaustavlja kada se ukljuce masine. Zato sto dolazi do zagusivanja. To znaci da mora da radi punim kapacitetom. Potrebna je velika kolicina secerne repe.
Takvih primera je bilo.
Kao sto sam na pocetku i napisao, radnik sam i pisem radnicima. Ne za fakultete. Zato necu opisivati nacin rada secerane. Koga interesuje, moze i to naci na internetu.
Pored svega je napredak vidljiv, u celoj evropi pa i sire.
Politika nase drzave je bila u interesu radnicke klase i gradjana. Ravnopravnost polova je na prvom mestu. To znaci da nema kao na zapadu razilike u platama. Direktor u Preduzecu je mogao da ima ( ako se dobro secam ) osam puta vecu platu od najnize plate u preduzecu.
To je po meni jasan dokaz demokratije u drzavi.
Mada sve ovo ( uglavnom ) ima vec napisano isticem to zato sto se u "Demokratiji" isticu prava radnika, samo ih nema. I, svakako je bilo ( kao sto sam napomenuo ) i u nasoj drzavi propusta,samo se nesme zaboraviti kojej je bilo tada vreme.
Zato tvrdim, balkanski mentalitet nam je upropastio ( to znaci mi sami ) nasu domovinu. Pri tome naravno ne zelim da opravdavam sve one koji su bili u politici i u prilici da zastite radnicku klasu, a to nisu uradili. Mada se zakonodavac pobrinuo da radnik bude zasticen. Po nekad mi se cinilo i previse.
Valter- Admin
- Broj postova : 9623
Age : 72
Location : schweiz
Registration date : 2008-01-11 -
NASTAVAK
Valter Wed Jun 26, 2019 2:18 pm
Imali smo radnicko samoupravljanje.
Preporucujem svima, da po nekad citaju i starije tekstove. To znaci, da je svaki radnik imao mogucnost da se izjasni po svim pitanjima od interesa za Preduzece u kom je radio. O tome isto ima posebna tema. Koga interesuje neka procita.
Isto tako sam citao da je nasa drzava imala pripremljenu isplatu duga bankama, ali su banke odbile sa izgovorom da ima vremena. Verovatno su vec znali zasto to govore.
Napredak je nastavljen izgradnjom mnogih objekata. Izmedjuostalog i velikih hotela na moru. To je sve investicija koju je radnicka klasa nase drzave placala.
Bez obzira na nabrajanje gresaka danasnjih politicara, smatram da je politika nase drzave tada puno vise ucinila za svoje gradjane nego sto to danas radi.Da gresaka u planiranju ima i danas je najbolji primer aerodorom Berlin Brandenburg. Koji je trebao biti otvoren 2011 godine ali se jos uvek nalazi u izgradnji. Koga interesuje neka pogleda na internetu.
Zato je i ona izreka " Neka svako cisti ispred svojih vrata" ispravna.
Preporucujem svima, da po nekad citaju i starije tekstove. To znaci, da je svaki radnik imao mogucnost da se izjasni po svim pitanjima od interesa za Preduzece u kom je radio. O tome isto ima posebna tema. Koga interesuje neka procita.
Isto tako sam citao da je nasa drzava imala pripremljenu isplatu duga bankama, ali su banke odbile sa izgovorom da ima vremena. Verovatno su vec znali zasto to govore.
Napredak je nastavljen izgradnjom mnogih objekata. Izmedjuostalog i velikih hotela na moru. To je sve investicija koju je radnicka klasa nase drzave placala.
Bez obzira na nabrajanje gresaka danasnjih politicara, smatram da je politika nase drzave tada puno vise ucinila za svoje gradjane nego sto to danas radi.Da gresaka u planiranju ima i danas je najbolji primer aerodorom Berlin Brandenburg. Koji je trebao biti otvoren 2011 godine ali se jos uvek nalazi u izgradnji. Koga interesuje neka pogleda na internetu.
Zato je i ona izreka " Neka svako cisti ispred svojih vrata" ispravna.
Valter- Admin
- Broj postova : 9623
Age : 72
Location : schweiz
Registration date : 2008-01-11 -
Re: KAKO SMO UBILI DOMOVINU
Slaven Sun Jun 30, 2019 11:54 pm
Slaven- Broj postova : 6432
Location : Arkadija(mitološka zemlja sreće iz grčke mitologije)
Registration date : 2008-08-23 -
Re: KAKO SMO UBILI DOMOVINU
Valter Tue Jul 02, 2019 12:59 pm
Nikad, zapravo, nije bilo moguće da se o problemu Jugoslavije raspravlja demokratski. I drugo, oni koji su stvorili problem - oni su ga i rešavali. Mislim da je razbijanje Jugoslavije bila strašna istorijska greška koju plaćamo mi sada i koju će plaćati sledeće generacije
Izvuceno iz gornjeg linka.
To je ono sto ja od samoga pocetka tvrdim. Upravo tako. Sad vi razmislite o tome.
Valter
Valter- Admin
- Broj postova : 9623
Age : 72
Location : schweiz
Registration date : 2008-01-11 -
Istraživanje
Slaven Fri Aug 02, 2019 11:23 am
FATALNA ULOGA
Studija dva sociologa iz Slovenije, Rudija Klanjšeka i Sergeja Flerea iz 2011, na primer, pokazuje da raspad države nije bio izraz želje njenih građana
Četvrtog jula Amerika je proslavila Dan nezavisnosti. Sećamo se, pre 23–24. godine, 4. jul je bio i ovde praznik – Dan borca. Od tada svašta se izdogađalo na teritoriji Jugoslavije, uključujući i najgore – rat. Nobelovac Pol Krugman u svojoj kolumni u „Njujork tajmsu“ obeležio je Dan nezavisnosti tekstom E pluribus unum („Od svih – jedan”). Naglasak mu je na demokratiji kao glavnom kontinuiranom obeležju SAD, od njihovog početka 4. jula 1776. Dakako, nije mogao ne spomenuti (bar neka) odstupanja realnosti od tog principa…
U novembru prošle godine na jednom predavanju za javnost na Kolumbija univerzitety u Njujorku, mogla se čuti tvrdnja, na primer, da je ideja bratstva i jedinstva „komunističkom” vođstvu Jugoslavije služila samo kao autoput u amneziju. Kakvu amneziju? Prema rečima komentatorke, ideja bratstva i jedinstva uvedena je kao instrument zaborava, tj. kao instrument koji je trebalo da poslužiti, kako je rečeno, da se sakrije da je rat od 1941. do 1945. na tlu Jugoslavije bio bratoubilački rat. Predavačica tog univerziteta zanemarila je najznačajniji pokret – partizanski, u osnovi, pokret celog naroda – i taj celi segment istorije svela na ustaše i četnike, odstupanje tako drago novotalasnim revizionstima (iliti trudbenicima nelegitimne revizije nedavne prošlosti). Takvo falsifikatorsko redukovanje sada se jasno uočava i u terminima koji prevladavaju na mnogim javnim istupima. Novotalasni revizionisti, na primer, ne nazivaju borbu u Jugoslaviji antifašistički već bratoubilački rat, i umesto NOB uveli su lažnu kvalifikaciju za oslobodilačku borbu protiv nacističke Nemačke: građanski rat.
Revizionisti su neumorni, uveravali su nas, a neke skoro i uverili, da je bratstvo i jedinstvo bilo nametnuto ili da nije postojalo. Jedan njihov argument bazira se na činjenici da se za razliku od prijatelja brat ne bira pa, kao, mi iz raznih naroda nismo se podnosili ali zbog nametnutog bratstva i jedinstva morali smo biti skupa. Kad ističu taj argument revizionisti zaobilaze neke slične principe u koje se inače „kunu” kao npr. u biblijski princip ljubi bližnjega svoga. Bratska ljubav tu im je nekako na mestu kao i ideja jedinstva u E pluribus unum ali nikakve im asocijacije s takvim principima ne prorade kad rezonuju o Jugoslaviji. Ako je bilo u Jugoslaviji, u njihovom viđenju, moralo je biti zlo, ma koliko u skladu s drugim humanističkim idejama.
A šta pokazuju istraživanja? Upravo ono što mi mnogi znamo iz vlastitog života – da su, u osnovi, narodi Jugoslavije živeli u dobroj slozi. Studija dva sociologa iz Slovenije, Rudija Klanjšeka i Sergeja Flerea iz 2011, na primer, pokazuje da raspad države nije bio izraz želje njenih građana. Studija se zasniva na podacima o međunacionalnim odnosima iz dva opsežna opštejugoslovenska istraživanja sprovedena u godinama neposredno pred raspad Jugoslavije. Njihova studija, objavljena u prestižnom časopisu za pitanja etniciteta i nacionalizma Nationalities Papers, pokazuje da velika većina građana Jugoslavije nije priželjkivala raspad države čak ni u 1990. Politički su igrači uz dobranu pomoć intelektualaca-nacionalista pripremali i odigrali tu fatalnu ulogu cepanja zemlje. Oni su lažima, nesposobnošću, umišljenošću bez pokrića i uskogrudošću proizveli tragediju – ovog puta to jeste bio građanski rat, i ruke su im krvave čak i kad misle da nisu, i krivci su za odnesene živote i mir miliona. Jasno je da sa takvima ni E pluribus unum ni bratstvo i jedinstvo nisu imali šanse.
Sociolog
Senja Perunović
objavljeno: 26.07.2013. u Politici
Studija dva sociologa iz Slovenije, Rudija Klanjšeka i Sergeja Flerea iz 2011, na primer, pokazuje da raspad države nije bio izraz želje njenih građana
Četvrtog jula Amerika je proslavila Dan nezavisnosti. Sećamo se, pre 23–24. godine, 4. jul je bio i ovde praznik – Dan borca. Od tada svašta se izdogađalo na teritoriji Jugoslavije, uključujući i najgore – rat. Nobelovac Pol Krugman u svojoj kolumni u „Njujork tajmsu“ obeležio je Dan nezavisnosti tekstom E pluribus unum („Od svih – jedan”). Naglasak mu je na demokratiji kao glavnom kontinuiranom obeležju SAD, od njihovog početka 4. jula 1776. Dakako, nije mogao ne spomenuti (bar neka) odstupanja realnosti od tog principa…
U novembru prošle godine na jednom predavanju za javnost na Kolumbija univerzitety u Njujorku, mogla se čuti tvrdnja, na primer, da je ideja bratstva i jedinstva „komunističkom” vođstvu Jugoslavije služila samo kao autoput u amneziju. Kakvu amneziju? Prema rečima komentatorke, ideja bratstva i jedinstva uvedena je kao instrument zaborava, tj. kao instrument koji je trebalo da poslužiti, kako je rečeno, da se sakrije da je rat od 1941. do 1945. na tlu Jugoslavije bio bratoubilački rat. Predavačica tog univerziteta zanemarila je najznačajniji pokret – partizanski, u osnovi, pokret celog naroda – i taj celi segment istorije svela na ustaše i četnike, odstupanje tako drago novotalasnim revizionstima (iliti trudbenicima nelegitimne revizije nedavne prošlosti). Takvo falsifikatorsko redukovanje sada se jasno uočava i u terminima koji prevladavaju na mnogim javnim istupima. Novotalasni revizionisti, na primer, ne nazivaju borbu u Jugoslaviji antifašistički već bratoubilački rat, i umesto NOB uveli su lažnu kvalifikaciju za oslobodilačku borbu protiv nacističke Nemačke: građanski rat.
Revizionisti su neumorni, uveravali su nas, a neke skoro i uverili, da je bratstvo i jedinstvo bilo nametnuto ili da nije postojalo. Jedan njihov argument bazira se na činjenici da se za razliku od prijatelja brat ne bira pa, kao, mi iz raznih naroda nismo se podnosili ali zbog nametnutog bratstva i jedinstva morali smo biti skupa. Kad ističu taj argument revizionisti zaobilaze neke slične principe u koje se inače „kunu” kao npr. u biblijski princip ljubi bližnjega svoga. Bratska ljubav tu im je nekako na mestu kao i ideja jedinstva u E pluribus unum ali nikakve im asocijacije s takvim principima ne prorade kad rezonuju o Jugoslaviji. Ako je bilo u Jugoslaviji, u njihovom viđenju, moralo je biti zlo, ma koliko u skladu s drugim humanističkim idejama.
A šta pokazuju istraživanja? Upravo ono što mi mnogi znamo iz vlastitog života – da su, u osnovi, narodi Jugoslavije živeli u dobroj slozi. Studija dva sociologa iz Slovenije, Rudija Klanjšeka i Sergeja Flerea iz 2011, na primer, pokazuje da raspad države nije bio izraz želje njenih građana. Studija se zasniva na podacima o međunacionalnim odnosima iz dva opsežna opštejugoslovenska istraživanja sprovedena u godinama neposredno pred raspad Jugoslavije. Njihova studija, objavljena u prestižnom časopisu za pitanja etniciteta i nacionalizma Nationalities Papers, pokazuje da velika većina građana Jugoslavije nije priželjkivala raspad države čak ni u 1990. Politički su igrači uz dobranu pomoć intelektualaca-nacionalista pripremali i odigrali tu fatalnu ulogu cepanja zemlje. Oni su lažima, nesposobnošću, umišljenošću bez pokrića i uskogrudošću proizveli tragediju – ovog puta to jeste bio građanski rat, i ruke su im krvave čak i kad misle da nisu, i krivci su za odnesene živote i mir miliona. Jasno je da sa takvima ni E pluribus unum ni bratstvo i jedinstvo nisu imali šanse.
Sociolog
Senja Perunović
objavljeno: 26.07.2013. u Politici
Slaven- Broj postova : 6432
Location : Arkadija(mitološka zemlja sreće iz grčke mitologije)
Registration date : 2008-08-23 -
Moj komentar
Slaven Fri Aug 02, 2019 11:25 am
Da su balkanske elite bile za zajedničku državu,bila bi i rulja,rulja uvijek slijedi iz inercije i interesa elite,jedino se Istrani suprostaviše tome 1991,zato su na margini društva i idući na listi za Oluju.
Onisu se tome suprostavili jel su smatrali što je vrijeme pokazalo da je to pogrešan i zao put se tako ophodit prema braći po krvi i jeziku,ali nažalost,ovdje je vjera i iracionalan inat i besmisleno sitničarenje posebno gušt zabit nož u leđa važnije.
Onisu se tome suprostavili jel su smatrali što je vrijeme pokazalo da je to pogrešan i zao put se tako ophodit prema braći po krvi i jeziku,ali nažalost,ovdje je vjera i iracionalan inat i besmisleno sitničarenje posebno gušt zabit nož u leđa važnije.
Slaven- Broj postova : 6432
Location : Arkadija(mitološka zemlja sreće iz grčke mitologije)
Registration date : 2008-08-23 -
Re: KAKO SMO UBILI DOMOVINU
Slaven Mon Dec 02, 2019 3:25 pm
Slaven- Broj postova : 6432
Location : Arkadija(mitološka zemlja sreće iz grčke mitologije)
Registration date : 2008-08-23 -
Re: KAKO SMO UBILI DOMOVINU
Valter Thu Dec 19, 2019 12:30 am
Nijedan pametan covek, a ni vodja ovakvu ponudu nebi odbio. Samo ljudi niskog stupnja inteligencija ovakav korak ( koji je i usledio ) mogu da ucine svojim gradjanima. Zivote su izgubili mnogi gradjani, samo da bi par politicara ostvarili svoje "LICNE" prohteve. Nakon svega sto se desilo se svi danas puzeci zalazu za ulazak u EU. Dali je uopste potreban komentar? Postovani citaoce ( ovih priloga gore ) dobro razmisli i pitaj se, ko je ustvari glavni krivac za nasu tragediju?
Valter
Valter- Admin
- Broj postova : 9623
Age : 72
Location : schweiz
Registration date : 2008-01-11 -
Re: KAKO SMO UBILI DOMOVINU
Valter Thu Dec 19, 2019 12:39 am
Valter (citat):
Nijedan pametan covek, a ni vodja ovakvu ponudu nebi odbio. Samo ljudi niskog stupnja inteligencija ovakav korak ( koji je i usledio ) mogu da ucine svojim gradjanima. Zivote su izgubili mnogi gradjani, samo da bi par politicara ostvarili svoje "LICNE" prohteve. Nakon svega sto se desilo se svi danas puzeci zalazu za ulazak u EU. Dali je uopste potreban komentar? Postovani citaoce ( ovih priloga gore ) dobro razmisli i pitaj se, ko je ustvari glavni krivac za nasu tragediju?
Valter
I najtragicnije od svega je sto veliki broj gradjana to i danas podrzava. Mislim da je nasa tragedija sa time dostigla vrhunac.
Da je moguce, sam siguran da bi svi oni koji su izdali SFRJ usli u Ginisovu knjigu rekorda. Niko nikada od postojanja sveta nije izdao jedno drzavu sa tolikim brojem izdaica. SFRJ je bila najbolja ( toga trenutka) drzava na svetu. I mada nije bila najidealnija, kada je sistem u pitanju, je bila na dobrom putu. Sama cinjenica da su je toliki ljudi izdali, je dokaz njene vrednosti za radnicku klasu u zemlji i u svetu .
Danas imamo sistem koji je na strani kapitalista. Svi dobro znate sta to znaci, pa ipak i dalje cutite. Samo vi i dalje cutite. " NEBRINITE NISTA, DOBRO BITI NECE".
Valter
Valter- Admin
- Broj postova : 9623
Age : 72
Location : schweiz
Registration date : 2008-01-11 -
Valter- Admin
- Broj postova : 9623
Age : 72
Location : schweiz
Registration date : 2008-01-11 -
Re: KAKO SMO UBILI DOMOVINU
Valter Fri Feb 07, 2020 5:05 pm
Valter- Admin
- Broj postova : 9623
Age : 72
Location : schweiz
Registration date : 2008-01-11 -
Tužna istina...
Slaven Fri Feb 07, 2020 6:30 pm
Tužna istina
"Ubedili su nas da je luksuz izaći bar jednom mesečno s porodicom na ručak.
Ubedili su nas da je normalno trpeti, nemati, zajmiti, biti hronično željan svega.
Ubedili su nas da je luksuz otići s' porodicom na letovanje, i to na rate.
Ubedili su nas da je razbacivanje imati više od dva para cipela, a da je normalno birati kome će se u porodici koje jeseni kupiti nove.
Postali smo nacija gojazna od hleba, jer za meso para nema. Postali smo zemlja isfrustriranih roditelja jer deci ne možemo da priuštimo stoti deo normalnih stvari koje bismo želeli. Postali smo zemlja posvađanih supružnika, jer smo stalno pod stresom, stalno nervozni, hronično nesrećni. Postali smo gubitnici, a nije nam jasno zašto.
Pošteno smo završili škole, pošteno radimo svoj posao, ali ova država nije zadovoljna - cedi nas dok ne pocrkamo i ubeđuje da tako mora. Da tako treba. Da je to savršeno normalno. Sahranili bi nas najradije, ali ne mogu dok plaćamo poreze i doprinose. Umesto da urlamo "Hoćemo bolje!", mi šapućemo da može i gore. Nema težnje ka srećnijem životu, već straha od veće nesreće. Sramno nazivaju minimalcem najnižu platu u ovom delu sveta, sa kojom se minimalni troškovi ne mogu pokriti. Dvoje roditelja na minimalcu, sa dvoje dece u kući, za kupovinu zimske jakne se spremaju onako kako je normalno spremati se za kupovinu novog auta. Naši su radnici najobespravljeniji u Evropi. Nemaju para da se leče, da poprave zube, da zakrpe cipele. Štede na ogrevu, krpe jednu rupu dok se druga otvara, duguju za struju, za vodu, dolaze im izvršitelji, strahuju da će ostati i bez to malo sirotinje koju su stekli. A onda poboljevaju, pa i bolesni rade, jer je luksuz otići na bolovanje. Za to vreme se cena rada podiže za tri-četiri dinara. Ubedili su nas da je i to normalno i da tako treba. Ponizili su nam roditelje u starosti, naterali ih da kopaju po kontejnerima, umesto da nakon 40 godina rada biraju banje u kojima će malo ojačati, smanjiti bolove, poboljšati zdravlje. Umesto da se igraju sa unučićima, gledaju ih preko Skajpa, jer je iz ove zemlje pobegao svako ko je mogao. Deca nam odrastaju u uverenju da je normalno ovako živeti, jer za drugačije ne znaju. Za razliku od porodica u normalnim zemljama, kod nas ne možete da isplanirate da sa decom za praznike negde otputujete, da vam deca upoznaju i drugačije kulture, obiđu znamenitosti iz udžbenika.
Jer u poslednjih 20 godina više su političari oterali ovaj narod iz države, nego Turci za 5 vekova."
Siniša Kovačević
Slaven- Broj postova : 6432
Location : Arkadija(mitološka zemlja sreće iz grčke mitologije)
Registration date : 2008-08-23 -
Valter- Admin
- Broj postova : 9623
Age : 72
Location : schweiz
Registration date : 2008-01-11 -
Valter- Admin
- Broj postova : 9623
Age : 72
Location : schweiz
Registration date : 2008-01-11 -
Stranica 1/3 • 1, 2, 3
Permissions in this forum:
Ne možete odgovoriti na teme ili komentare u ovom forumu
» DOKAZI, CEGA ....
» "KUD PLOVI OVAJ BROD?"
» DALI ZNATE ZA OVO?
» TKO SNOSI NAJVEĆU ODGOVORNOST?
» KRIVI SMO MI!
» ISTORIJA JUGOSLAVIJE
» GOVORI DRUGA TITA
» TEžINA LANACA(BORIS MALAGURSKI)