VIJESTI BiH

Pokret mladih BiH: Ukinuti vizni režim za bh. građane

Pokret mladih Bosne i Hercegovine zahtijeva od političkih predstavnika BiH da se u institucijama Evropske unije i međunarodne zajednice izbore za ukidanje viznog režima bh. građanima.

Ova je stranka stoga uputila otvoreno pismo predstavnicima bh. vlasti u kojem traže da se prilikom potpisivanja Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju uputi zahtjev za ukidanje viznog režima prema zemljama EU.

Oni navode da se mladi ljudi u BiH žele osjećati, kretati i živjeti slobodno, što je osnovno pravo u skladu sa svim konvencijama o ljudskim pravima.

Pokret mladih je stava da dosadašnja liberalizacija viznog režima za BiH nije dovoljna, ocjenjujući je vrlo frustrirajućom i neproduktivnom. Ističe se da se građani BiH, posebno mladi koji žive u srcu Evrope, drže kao taoci.

"U ovoj zemlji nema ni prostora ni vremena za izjave koje dovode u pitanje postojanje Bosne i Hercegovine i njenih entiteta", poručio je danas visoki predstavnik i specijalni predstavnik EU Miroslav Lajčak u video odgovoru na internet stranici www.reci.ba, saopšteno je iz OHR-a.

"Neupitno je da je, u skladu sa Dejtonskim sporazumom, Republika Srpska ustavno priznata kategorija. Istovremeno, svi - uključujući Republiku Srpsku - moraju poštovati teritorijalni integritet i suverenitet BiH. Izjave koje dovode u pitanje teritorijalni integritet i suverenitet BiH namjerno stvaraju sumnju i nesigurnost. Izjave koje dovode u pitanje postojanje entiteta imaju isti efekat", rekao je Lajčak.

Visoki predstavnik i specijalni predstavnik EU naglasio je da "javnim uvažavanjem Republike Srpske, uz istovremeno podcrtavanje da je Republika Srpska dio BiH, priču o referendumu svodimo na ono što jeste - bajka koja se ne može obistiniti niti bi se iko te bajke trebao plašiti".

Upitan za nedavnu rezoluciju Narodne skupštine Republike Srpske Lajčak je rekao da je naivno misliti da bi izdvajanje Republike Srpske moglo da bude ostvareno bez obzira na stav bošnjačkog naroda, hrvatskog naroda i međunarodne zajednice.

"Bonskim ovlastima mogu puno stvari da ukinem ili da nekoga smijenim, ali mišljenje ljudi treba da mijenjamo na drugi način. To ne ide preko bonskih ovlasti. Hajde svi da radimo na tome da gradimo toleranciju, poštovanje jednih prema drugima i uzajamno razumijevanje", odgovorio je Lajčák, kaže se u saopštenju.

Iako se u BiH i prečes­to vidi veličanje fašizma, za zakonsku zabranu rada fašističkih i neofašističkih organizacija i upotrebe fašističkih simbola, uključujući zabranu ustaških, četničkih organizacija, kao i onih koje se naslanjaju na tradiciju Handžar divizije, u BiH ne postoji politička volja.

Ne treba stoga čuditi ni nedavno obilježavanje 62. godišnjice hapšenja četničkog vođe Draže Mihailovića. U Draževini kod Višegrada protekle sedmice okupili su se članovi Ravnogorskog četničkog pokreta Srbije, Republike Srpske i Crne Gore, koji su uz žal za đeneralom Dražom, između ostalog, odaslali i poruku o prijekoj potrebi otcjepljenja RS-a i njenog priključenja Srbiji.

Adem Ledenko, predsjednik Udruženja "Josip Broz Tito", za dnevni list "San" kaže da oni svake godine u saradnji sa ostalim antifašističkim organizacijama upućuju incijativu za usvanjae ovog zakona Predsjedništvu, Vijeću ministara i Parlamentarnoj skupštini BiH, ali bez odjeka.

"Zbog toga smo veoma razočarani i zbog tog nerazumjevanja vlasti za ovaj problem planiramo se više uključiti u politički život", kaže Ledenko.

Predsjedavajući Doma naroda Parlamentarne skupštine BiH Sulejman Tihić, jedan od onih koji smatraju da je ovakav zakon prijeko potreban državi, podsjeća međutim, da je inicijativa za njegovo donošenje razmatrana u više navrata i da su svaki put bi protiv nje bili delegati iz RS.

"Takav zakon je svakako potreban BiH, ali i dalje imamo taj problem da nekim političarima ustaške ili četničke oznake ne predstavljaju obilježja fašizma", kaže Tihić za "San". Sa njegovim mišljenjem slaže se i Beriz Belkić, zamjenik predsjedavajućeg Predstavničkog doma Parlamenta BiH. On podsjeća da ni poslanici ovoga Doma donošenje ovakvog zakona nisu smatrali važnim.

"Lično smatram da bi u nekom normalnom društvu takav zakon bio nepotreban, ali s obzirom na da smo često svjedoci nacističke ideologije, u BiH bi svakako trebalo zakonski regulisati ovu oblast", kaže Belkić.

Dušanka Majkić, delegat državnog Doma naroda, pak smatra da vlast u BiH trenutno ima prečeg posla.

"Iako bih takav zakon sigurno podržala, mislim da prvo trebamo riještiti neke druge mnogo bitnije stvari, kao što je na primjer reforma policije", kaže Majkićeva.

Prema riječima Aleksandra Obradovića, kabinet predsjedavajućeg Vijeća ministara BiH Nikole Špirića, nikada nije dobio inicijativu ovakve sadržine. Zato se ne mogu ni izjasniti o potrebi da BiH zakonom zabrani rad fašističkih organizacija ili korištenje fašističkih simbola.

Novosti-Glas Srpske

Predsjednik SDA Sulejman Tihić o dogovoru iz Odžaka

Datum: 11.11.2008 20:30
Autor: Glas Srpske

SARAJEVO - Svi politički predstavnici u BiH treba da podrže dogovor koji je potpisan sa predsjednicima SNSD-a Miloradom Dodikom i HDZ-a BiH Draganom Čovićem, i da zajednički rade na ustavnim reformama i izradi konkretnih rješenja, rekao je juče predsjednik SDA Sulejman Tihić.

- Građanima BiH je dosta sukoba i dogovor iz Odžaka je put izlaska iz toga - rekao je Tihić i dodao da je očito da neke stranke znaju samo rušiti, a nikako graditi.

Prema Tihićevim riječima, javile su se neke kvazipatriote, a Stranka za BiH je organizovala pres-konferenciju koja je podsjećala na rušenje aprilskog paketa.

On je napomenuo da se javljaju i neka udruženja koja iznose spisak želja kako bi i šta trebalo da bude, naglasivši da će on odmah potpisati ono što oni propagiraju, ali kada na spisku budu imali i intelektualce iz Republike Srpske i da se zajedno rješavaju nagomilani problemi.

- Oni koji kritikuju zajedničku izjavu dvije godine nisu ponudili nikakva rješenja i opet pokušavaju da sruše nešto što predstavlja korektan principijelni kompromis. BiH se gradi i u Banjoj Luci i Mostaru i samo sa predstavnicima građana i naroda koji su ih izabrali - rekao je Tihić.

Izrazio je nadu da će dogovor imati parlamentarnu većinu i dodao da je predsjedavajući Savjeta ministara BiH Nikola Špirić najavio da će zajednička odluka biti pred ministrima na sjednici u četvrtak, 13. novembra.

On je pojasnio zajedničku izjavu, koju su potpisali on, Dodik i Čović, naglasivši da se Ustav može mijenjati i amandmanski, iako takav pristup "neznalice napadaju".

Kada je u pitanju državna imovina, postignut je dogovor o raspoređivanju na teritorijalno-funkcionalnom principu, rekao je Tihić.

Ž. D.

Razgovor nedelje: Sulejman Tihić


Protiv politike sve ili ništa

Specijalne veze Bosne i Hercegovine sa Srbijom, Hrvatskom i Crnom Gorom bitno bi uticale na političku stabilnost i prosperitet celog regiona, jer bi podstakle sve oblike saradnje, tim pre što između naših građana ne postoji jezička barijera, reči su predsednika SDA

Sulejman Tihić, predsednik Stranke demokratske akcije: Verujte, stalno dobijam neke prijetnje s raznih strana. Ja se ne bojim, jer kad ste političar nemate pravo da se bojite. Oni koji se boje, neka traže drugi posao. Što se tiče mojih stavova, moje politike i svega za šta se zalažem i radim, mogu reći da zastupam ono za šta mislim da je najbolje za Bosnu i Hercegovinu i sve njene građane. Nikada ne bih poželeo ili učinio drugima što ne želim sebi i svojoj djeci. S druge strane, nikada neću podržati ništa što je nezakonito, nemoralno, nečovečno. Očito je da to nekima smeta.

Ovako je na naše pitanje – da li se, posle pretnji koje su upućene njemu i potpredsedniku Federacije BiH Mirsadu Kebi oseća ugroženo i da li su za njega pretnje potvrda da vodi ispravnu politiku – odgovorio lider Stranke demokratske akcije Sulejman Tihić, koji je istovremeno i zamenik predsednika Doma naroda Parlamentarne skupštine BiH. Inače, pretnje smrću Tihiću i Kebi su usledile posle sporazuma koji je o najbitnijim unutrašnjopolitičkim pitanjima postigao s predsednicima Saveza nezavisnih socijaldemokrata Miloradom Dodikom i Hrvatske demokratske zajednice BiH Draganom Čovićem.

Da li ste očekivali da će pojedine partije, pre svih Stranka za BiH, oštro kritikovati sporazum o principima promena Ustava BiH, popisu stanovništva, statusu Brčko distrikta i rješavanju položaja izbeglih, raseljenih i povratnika?

Očekivao sam da Stranka za BiH iznese određene rezerve na sporazum koji smo postigli predsednik Saveza nezavisnih socijaldemokrata Milorad Dodik, lider Hrvatske demokratske zajednice BiH Dragan Čović i ja. Ali nisam vjerovao da će ponoviti salve uvreda, neargumentovanih kritika i praznih parola kao što je bio slučaj kada su se obrušili na aprilski paket ustavnih amandmana. Očito je da ta stranka nema sposobnosti i spremnosti za dogovore i kompromise. Ali zato ima snage da djeluje destruktivno. Ponovo ih javno pozivamo da naprave bolje predloge za koje mogu osigurati saglasnost političkih predstavnika srpskog i hrvatskog naroda u Bosni i Hercegovini, pa ćemo Stranka demokratske akcije i ja to uvijek podržati. Dogovor sa samim sobom ne znači ništa!

Šta su osnovne vrednosti sporazuma – principi koje ste usaglasili o promenama Ustava BiH, popisu stanovništva, statusu Brčkog i drugim pitanjima ili fakat da je u BiH moguć dijalog i dogovor i o najkrupnijim unutrašnjopolitičkim pitanjima?

Ovaj sporazum je otvorio vrata za rješavanje ključnih pitanja o državnoj imovini, popisu stanovništva, statusu Brčko distrikta i uspostavio okvir za ustavnu reformu. Iskreno se nadam da će ovo biti preteča drugih dogovora domaćih političara u interesu građana i države Bosne i Hercegovine koji će uslediti.

Slažete li se sa stavom da rešenja do kojih se u BiH dođe unutrašnjim dijalogom imaju više izgleda da izdrže probu vremena od rešenja koja nameću međunarodni zvaničnici?

Slažem se da pitanja i probleme moramo rješavati prvenstveno unutrašnjim dijalogom i kompromisom. A dijalog i kompromis znače da se sve tri strane – bošnjačka, srpska i hrvatska – moraju ponečeg odreći da bi, na kraju, svi dobili. Takođe mislim da pri tome treba da koristimo stručnu i drugu pomoć naših prijatelja iz međunarodne zajednice.

U kojoj meri je dogovor trojice lidera uticao na definisanje nove strategije Evropske unije prema BiH, kojom je nagovešteno i zatvaranje Kancelarije visokog predstavnika i time priznavanje „političkog punoletstva” BiH?

To ćemo tek vidjeti. Dogovor predstavlja značajan uspeh u procesima dogovaranja u Bosni i Hercegovini jer kreira novu atmosferu, duh kompromisa, dijaloga i međusobnog uvažavanja. To je samo po sebi veliki korak napred. Ipak, treba sačekati realizaciju dogovora i vidjeti njegove efekte.

Očekujete li da će, kada budu pretvoreni u zakonske predloge, principi sporazuma iz Odžaka dobiti potrebnu većinu u Parlamentarnoj skupštini BiH?

Očekujem da Savet ministara uskoro izađe s predlogom zakona o državnoj imovini, popisu stanovništva, statusu Brčko distrikta, a da se lideri političkih stranaka dogovore o programu i dinamici procesa ustavne reforme.

Šta Vam govori činjenica da oni koji osporavaju sporazum iz Odžaka uopšte ne pominju njegov deo koji se odnosi na pomoć za povratak i održivi ostanak, kao i pomoć svim raseljenim licima od iduće do 2014. godine?

Oni koji osporavaju sporazum iz Odžaka, u principu su protiv bilo kakvog dogovora. Njihova politika je sve ili ništa, što se u principu svodi na ništa! Zato ne čudi da upravo zagovornici takve filozofije ignorišu istinsku pomoć povratka i održivog ostanka za sve izbjeglice i raseljena lica u Bosni i Hercegovini! Ta vrsta političara najbolje živi od tuđe nevolje!

Kazali ste da niko ne može ukinuti Republiku Srpsku bez pristanka njenih političkih predstavnika i da se nijedan entitet jednostrano ne može odvojiti od BiH. Znači li to Vašu potpunu privrženost osnovnim odredbama Dejtonskog sporazuma?

U cjelosti ostajem pri onome što sam izjavio u Narodnoj skupštini Republike Srpske! To je potpuno legalistički pristup u skladu s Dejtonskim sporazumom.

Verovalo se da će koalicija SDA i Stranke za BiH uticati na smanjivanje razlika između dve najsnažnije bošnjačke partije i tako doprineti povećanju kapaciteta dogovaranja u BiH. Šta je dovelo do toga da se razlike povećaju po gotovo svim pitanjima – od ustavne i reforme policije, preko ugovora sa SPC, do popisa stanovništva, dvojnog državljanstva s Hrvatskom...?

I ja sam očekivao da će posle zaključenja koalicionog sporazuma doći do ublažavanja razlika između SDA i Stranke za BiH. Međutim to se nije dogodilo. Naprotiv, razlike su sve veće. Osnovna razlika je u karakteru i načinu vođenja politike, unutrašnjoj organizaciji i funkcionisanju SDA i Stranke za BiH. Stranka demokratske akcije je pobornik realne politike – korak po korak, ali stalno naprijed i to na osnovu konsenzusa. Stranka demokratske akcije je istinski demokratska stranka koja odluke donosi prema statutarnim procedurama i u okviru organa stranke. Stranka za BiH radi i funkcioniše drugačije. Kod njih nema procedura, stranačkih organa... Njihovi ciljevi često ne uvažavaju realne odnose i stanje u Bosni i Hercegovini.

Često ste upozoravali da bi unutrašnji odnosi u BiH bili stabilniji i da bi njen put prema Evropskoj uniji bio mnogo brži da su u aprilu 2006. godine usvojeni amandmani na Ustav BiH. Šta bi njihovim usvajanjem BiH dobila i šta je one koji su glasali protiv amandmana rukovodilo da se izjasne protiv njih?

Da je usvojen aprilski paket ustavnih amandmana iz 2006. godine, mnoga danas sporna pitanja ne bi postojala. Bosna i Hercegovina bi bila funkcionalnija, a entiteti prihvatljiviji za sve bosanskohercegovačke građane i narode. Do sada bismo verovatno napravili drugu fazu ustavnih amandmana i riješili još neka neusaglašena pitanja. Rušenjem aprilskog paketa srušena je politika dogovaranja i kompromisa (o čemu sam prethodno govorio) koja je jedina realna u Bosni i Hercegovini. I to je, uvjeren sam, mnogo veća šteta. Došlo je do radikalizacije, eksploatacije etnonacionalističke retorike, što nas je ponovno vratilo u vremena za koja smo taman bili pomislili da su trajno iza nas.

Vaš nedavni odlazak u Beograd i razgovor s predsednikom Srbije Borisom Tadićem naišli su na žestoku osudu Stranke za BiH i njenog lidera Harisa Silajdžića. Imate li utisak da je za Silajdžića bilo važnije da kritikuje Vaš odlazak u Srbiju i razgovor s njenim predsednikom nego Tadićeva osnovna poruka – da je nacionalni interes Srbije da BiH sačuva svoj suverenitet i teritorijalni integritet?

Mislim da ova izjava predsjednika Tadića ima veliki značaj! Prilikom našega nedavnog susreta, kada je to rekao meni, zamolio sam ga da to i javno kaže. Tri dana kasnije, on je to i učinio rekavši da „Srbija snažno podržava integritet Bosne i Hercegovine”, odnosno da Srbija „neće dati podršku razgradnji Bosne i Hercegovine”, niti će podržati „razgradnju entiteta”. Smatram da nije dobro da Bosna i Hercegovina već dve godine nema kontakte sa Srbijom na najvišem nivou, posebno nakon izborne pobjede predsjednika Tadica.

Jedan veoma interesantan link.

Preporucujem svima da ga pogledaju.

Valter



http://www.avaz.ba/vijesti/teme/kako-i-zasto-su-unisteni-nekadasnji-privredni-giganti

Televizijski dokumentarac “Romeo i Julija”, koji govori o tragičnoj ljubavnoj priči Srbina Boška Brkića i Bošnjakinje Admire Ismić iz ratnog Sarajeva 1993. godine, biće prikazan u okviru serije “Vorld astonišing njuz” (World Astonishing News) japanske TV mreže NTVE, a snimanje filma biće završeno večeras.

Na Vrbanja mostu u Sarajevu, na tadašnjoj “ničijoj zemlji”, 18. maja 1993. godine ubijeni su zajedno Boško i Admira. Sarajevski “Romeo i Julija”, kako su ih kasnije nazvali, želeli su da zajedno pobegnu iz rata. Oni koji su ih poznavali kažu da su Boško i Aadmira umrli jedno za drugo, a fotografija njihovih zagrljenih mrtvih tela je obišla svet.

Dramsku rekonstrukciju tragične priče o Admiri Isić i Bošku Brkiću režira Šunsuke Morita, a uloge tumače mladi glumci Belma Košutić, Armin Omerović, Rijad Gvozden, Edis Žilić i Nusmir Muharemović.

Taj serijal je među tri najgledanije emisije u Japanu sa šest miliona gledalaca, stoga je angžman glumaca iz Sarajeva, Zenice i Tuzle izvrsna prilika da ih upozna publika u ovom delu sveta, saopšteno je iz produkcijske kuće “Zona”.

Оснивач Ислама или Сергеј Калачедо

   Ислам је измислио увријеђени поп Сергије Калачедо, који је од папе имао задужење да се брине о часним сестрама - лијепим и блаженим девицама које живе без икаквог додира мушке руке.

   Поп Сергије Калачедо, изузетно уман, учен и лијеп - да узвишени папа дуго о томе није знао, имао је један велики порок без којег није могао да живи. Не само да је манастирке лијепотице више волио од Бога него их је мењао као бумбар цвијеће, заводио и обљубљивао. Прво прекрсти и њу и себе, онда је разголити и загосподари њеним тијелом и душом.
   У цркви се понашао као у харему, крстио се и поскакивао од једне до друге ... Што је најгоре, манастирске девојке су га вољеле, страсно падале у његов загрљај, предавале се и слатко цвркутале „Што је ово лијепо - лијепо”

   За њих је Сергије Калачедо био већи од Бога, неба и сунца. Од свега. Расни Сергиј оплођава; само такне у женски цвијет, и трбух до зуба, а накод девет мјесеци заплаче дете.

   Сазанвши за највећу срамоту и греоту у историји цркве, папа га је одвраћао од гријеха, претио, али поп је и даље радио оно без чега није могао да замисли живот.

   Папа одреди суд, посавјетова га да донесе најстрожу одлуку и хришћанство одслободи напасника. Суб без размишљања донесе смртну пресуду, али папа рече да је то јако благо. ... Папа се прекрсти, а за њим и судије. Папа подиже руку и свечано предложи да Сергија Калачеда лише оног што му је најдраже. Шта је милије од главе, чудом се чуде уважене судије.
   Папа постаде свечанији и рече : „Муда, муда!! Сергија Калачеда ћемо да ушкопимо ко мачка”

  Пресуда је донета

   Судије се побожно прекрстише, пољубише папу у руку и један за другим одоше да обезмуде Сергија Калачеда из Калачедола на Кавказу и хришћанство ослободе напасника.
   Премилостиви га позваше, а он им се побожно поклони јер није ни знао да је тајно донесена одлука.

   Сад иде део како га шкопе.

   Пошто је ушкопљен, попови, судије, калуђери најурише га из цркве. пљунуше за њим као за највећим отпадником.

   Док је скитао пустињом, сусрећао се са Бедуинима; једино је желео да се освети папи, хришћансту и учини их несрећнијим од себе. Претоври се у злог човјека. Гори од жеље да се освети, али - ма колико уман и јак - сам човек не може ништа.
   И на корак два од смрти, очајан, обезнађен, намјери се на чаробњака, брадатог и црног момчину који људима чита из дланова, из очију, с вратам са стопала. И сви га обилато дарују, заносно падају око њега и изговарају му име.
   То је био Арабљанин Мухамед

   Сетгије Калачедо се удружи са њим, подучи га да се издаје за пророка.
   Мухамеду се то допаде - побратими се са њим и прими га у своју кућу.

   Да би лакше окренуо неуке, затуцане и босоноге скитаче који су ишли бесциљно, Сергије је данима у посебној просторији глађу морио бијелог голуба. И као његов спаситељ или дресер, у десно Михамедово уво стављао је елду или пшеницу, голуба приноси да кљуца, па га измицао и поново примицао. Гладни голуб је као луд летио за Мухамедом, спуштао се на његово раме, кљувао и гукао.
   Клопаво Мухамедово уво постало је највећа голубова радост. Облијетао је око његове главе, препознавао га у великој маси и пада му на раме.

   Мухамед је радозналој маси говорио да га шаље Бог. Он је његов анђео, преноси поруке да Мухамед уређује Бедуине, Арабљане у све људе који пређу на нову вјеру.

   Одушевљен Божјим послаником, први је Сергије Калачедо прешао на ислам, окрену се према небу, раширио руке с длановима према небу и захваљивао се Богу кога је називао Алах.
   Да би чудо било веће и све постало уверљивије, голуб је са Мухамедовог рамена долетио на његову главу, чупкао је као да прави гнездо. Сергије то искористи и саопшти омађианој маси да преко голуба и он прима поруке од Алаха да је Мухамед његов посланик. И Мухамед ће усрећити људе које је неко вјековима варао.

   Голуб одлете на Мухамедово раме. А Сергије из свег гласа повика :
   --Голуб преноси Алахову жељу. Голуб преноси Алахов аманет; сви да пређемо на ислам, сви у свету веру - под заштитом јединога Бога... Хришћанство јури за златом. По манастирима попoви заводе и обљубљују наше сестре. Земља и небеса - све ће да попуца од хришћанског безумља. Ујединимо се, спасимо се, будимо браћа у истој вјери коју Мухамед проповједа. ...

   Сергије Калачедо обавјести радозналу масу да је и он од Алаха добио поруку да се разјуре на четири стране, да причају о Мухамеду и Божјој вези о анђелу у облику голуба да долазе на поклоњење и примају ислам.

Lune (citat):Televizijski dokumentarac “Romeo i Julija”,koji govori o tragičnoj ljubavnoj priči Srbina Boška Brkića i Bošnjakinje Admire Ismić iz ratnog Sarajeva 1993. godine,biće prikazan u okviru serije “Vorld astonišing njuz” (World Astonishing News) japanske TV mreže NTVE, snimanje filma biće završeno večeras.

Na Vrbanja mostu u Sarajevu,na tadašnjoj “ničijoj zemlji”,18. maja 1993. godine ubijeni su zajedno Boško i Admira. Sarajevski “Romeo i Julija”,kako su ih kasnije nazvali,želeli su da zajedno pobegnu iz rata.
Oni koji su ih poznavali kažu da su Boško i Aadmira umrli jedno za drugo,a fotografija njihovih zagrljenih mrtvih tela je obišla svet.

Dramsku rekonstrukciju tragične priče o Admiri Isić i Bošku Brkiću režira Šunsuke Morita,a uloge tumače mladi glumci Belma Košutić,Armin Omerović,Rijad Gvozden,Edis Žilić i Nusmir Muharemović.

Taj serijal je među tri najgledanije emisije u Japanu sa šest miliona gledalaca,stoga je angžman glumaca iz Sarajeva,Zenice i Tuzle izvrsna prilika da ih upozna publika u ovom delu sveta,saopšteno je iz produkcijske kuće “Zona”.

To je samo jedna od mnogih tragedija koja pogadja nase gradjane zbog neinteligencije politicara i nesposobnosti da se pozabave sa takvim pitanjima pre nego se dogode tragedije.


Valter

Samo zahvaljujuci "ovcama" je religija i mogla tako da napreduje.
Danas svako ko ima mozak i nije "ovca" zna da religija (katolicka posebno) upravlja svetom iz pozadine.

Najveci deo politicara iz "demokratije" je katolicke vere.

Sta nam svima donosi ta "demokratija" dozivljavamo svakodnevno.

Prema tome,nema pomaka ka boljem dok se masa bude  i dalje ponasala kao "Ovca".

Onoga dana kada "ovce" progledaju ce ta nadmoc religije i da prodje.

Do tada se samo moze diskutovati o pravdi.

Dali je pravda bozija "stvar" ili je pravda u rukama svih nas?

Pitanje je takodje,sa koje strane se ko od nas nalazi kada je pravda u pitanju?

U medjuvremenu su popovi sve deblji a gradjani sve mrsaviji.

Dali je to ispravno?

Razmislimo svi o tome.

Valter

Proslavljeni reditelj Emir Kusturica izjavio je da je Sarajevo etnički čist grad, a da je on sam žrtva fundamentalizma u Bosni i Hercegovini.
"Ja sam žrtva fundamentalizma u Bosni. Ja sam zajedno sa još 150.000-200.000 Srba entički očišćen iz Sarajeva", rekao je Kusturica u intervjuu za Raša Tudej.
Na pitanje novinara šta bi se dogodilo kada bi se posle svega vratio u Sarajevo, Kusturica kaže da je najveći problem u tome što je emocionalno blokiran.
"Većina onoga što sam voleo umrlo je u ratu. Sarajevo je etnički čist grad u kome je 95 odsto Muslimana. Što se tiče odlaska... Znate, jednom sam sanjao da sam u kolima i da se krijem... Ja sam tamo odrastao, napravio sam tamo dva filma i počeo sam da živim u Sarajevu. I onda bi neko mogao da pita kako to da ne želim da se vratim. Jednostavno bih tamo otišao bez ikakve emocije. Grad čine oni koji su tamo. A u ovih 20 godina mnogo toga se promenilo i stvorio se novi sistem vrednosti u koji se ja ne uklapam", rekao je Kusturica.

          

Lune (citat):Proslavljeni reditelj Emir Kusturica izjavio je da je Sarajevo etnički čist grad,a da je on sam žrtva fundamentalizma u Bosni i Hercegovini.
"Ja sam žrtva fundamentalizma u Bosni.
Ja sam zajedno sa još 150.000-200.000 Srba entički očišćen iz Sarajeva",rekao je Kusturica u intervjuu za Raša Tudej.
Na pitanje novinara šta bi se dogodilo kada bi se posle svega vratio u Sarajevo,Kusturica kaže da je najveći problem u tome što je emocionalno blokiran.
"Većina onoga što sam voleo umrlo je u ratu.
Sarajevo je etnički čist grad u kome je 95 odsto Muslimana.
Što se tiče odlaska...
Znate,jednom sam sanjao da sam u kolima i da se krijem...
Ja sam tamo odrastao,napravio sam tamo dva filma i počeo sam da živim u Sarajevu.
I onda bi neko mogao da pita kako to da ne želim da se vratim.
Jednostavno bih tamo otišao bez ikakve emocije.
Grad čine oni koji su tamo.
A u ovih 20 godina mnogo toga se promenilo i stvorio se novi sistem vrednosti u koji se ja ne uklapam",rekao je Kusturica.

          

Da,razumem sta je hteo reci.
Mnogi od nas,kada su u pitanju sadasnje drzave osecaju tako.
Mi Jugosloveni,se svi tako osecamo.

Zivimo ili svratimo u gradove,nove drzave i imamo osecaj da ni u jednoj drzavi,ni u jednom gradu nismo kod kuce.
Posebno je zalosno sto jedan veliki broj nasih ljudi danas,svoj dom ima u tudjini.
Dobija se i utisak da to malo kog politicara danas zabrinjava.
Neko nam je "posekao" zile koje su nas vezivale za nase gradove i sada smo svugde u svetu vise kod kuce nego sto smo to kod svoje kuce.
To je jako zalosno.
Sve se vise nasih ljudi otudjuje od domovine.
Ako je to bio cilj  uvodjenja "demokracije" je plan u potpunosti uspeo.

Valter

http://www.avaz.ba/kategorija/novosti


Novosti iz BIH


Valter

http://dnevni-list.ba/web1/studenti-koji-su-ponos-mostara/


Jos jedna interesantna vest za korisnike mobilnih telefona.


http://www.glassrpske.com/tehnologija/informatika/Ovi-uredjaji-su-prestali-da-se-proizvode-u-2014/171739.html


Valter

http://www.blic.rs/Vesti/Hronika/524119/NOVE-IZMENE-Otkrivamo-sta-ceka-vozace-u-2015-godini

Sretna vam voznja u ovoj godini.
Cuvajte sebe i druge ucesnike u saobracaju.

Valter

http://www.blic.rs/naslovna-stampano-izdanje/1507/izdanje-za-04-01-2015


Valter

http://www.avaz.ba/kategorija/eu-bih

Situacija se polako popravlja,ali....

Valter

Samo povecanjem nivoa inteligencije svih cinilaca u drzavi se moze istinski krenuti naprijed.
Zato je potrebano svi da shvate,"Samo zajedno smo jaki" da ovaj slogan nije prazano politiziranje vec sustina svih uspjeha. Ako se taj slogan koristi u Svicarskoj,znaci da nesto ima u njemu.
To,samo usput,za one koji jos uvijek ne shvataju sustinu ove recenice.

Pokazite na svakom mjestu,da ste podigli svoj licni nivo i pruzite ruku svima onima koji su spremni isto da ucine.

Licno smatram da nama nije potrebna nacionalisticka drzava.
Na svakom mjestu gde se nalazimo,mozemo da sirimo prijateljstvo.
Onoga dana kad se prijateljstvo bude prosirilo po svim drzavama ce ljudi i sami shvatiti da je zajednistvo jedino pravo resenje za sve nas.
Do tada ima jos puno da se radi.
Zato krenimo svi u najljepsi zadatak koji neko moze imati.
Sirimo prijateljstvo,a ne mrznju medju ljudima.
Na taj nacin ce se najbolje videti ko je napredovao u razvoju svoje licne inteligencije.
Time ce se i videti koja republika je ukupno najvise ucinila za unapredjenje dobrih odnosa u regionu,a time u u EU.
Za sve nas,koji smo odavno shvatili da je miroljubiva koegzistencija jedini pravilan nacin razvoja drustva ce jos dugo vremena biti puno za ciniti.

Ne zaboravite" Mnogi putevi vode u Rim".
Nas put zato jos nije zavrsen.
Previse je onih koji nasu pomoc traze,a i onih koji su protiv nas.
Zato je nas "sveti" zadatak da siirimo prijateljstvo na svakom mjestu na kom se nadjemo.

Toliko vera ima na svetu.
I sve te vere pricaju o miru i postovanju svih ljudi.
Koliko se ljudi u tim verama pridrzavaju onoga sto pise u nacelima tih vera se vidi iz svakidasnjih primera.

Mi se necemo tako ponasati.
Mi,koji smo proglaseni za nevernike se izgleda jedini drzimo pravila verskih knjiga.
Uporedite i sami cete se uvjeriti.
Nas put ka sreci je tek na pocetku.


Valter

http://dnevni-list.ba/web1/slovenija-trazi-od-bih-750-milijuna-eura-odstete/


Valter

http://www.vestinet.rs/pogledi/vuk-draskovic-porodica-izetbegovic-je-srpskog-porekla-i-bila-je-vlasnik-ade-ciganlije

"Poteran sam jer sam uvideo da je 199.999 osoba iste vere ili bilo čega drugog napustilo grad na isti način. Ako 200 hiljada Srba odluči da se vrati u Sarajevo, recimo 2. novembra 2021. godine biću njihov lider. Mislim da je to grad u kojem Srbi moraju živeti. Ali, nažalost, to nije moguće. Sarajevo je fikcija, ideja u utopiji. Sjajna ideja, ali je nažalost propala", odgovorio je Dr Nele Karajlić za Radio Sarajevo neposredno po završetku rata u BiH, na pitanje zašto je otišao i zašto nema nameru da se vrati.
Kada je onomad prvi put navratio u rodni grad, na istim radio-talasima je repreziran taj intervju i izazvao je toliko negodovanje Sarajlija da je njegovo kafansko društvo morala da čuva policija. A Nele je samo pomenuo cifru srpskih izbeglica koju je utvrdio Helsinški odbor (Srđan Nijaza Dizdarević) i ni rečju nije pomenuo uzrok egzodusa svojih sunarodnika. [ta je onda izazvalo toliki gnev?
Sarajlije naprosto ne vole da čuju ni aluziju na ovaj deo ratne drame, u svome, kako kažu, i danas "kosmopolitskom", iako bezmalo etnički čistom muslimanskom gradu. O Kazanima, Dobrovoljačkoj, o javnim i privatnim zatvorima, slanju na kopanje rovova, pljačkanju stanova, šikaniranjima u redovima za vodu i sl. povremeno su ponešto pisali i "Dani" i "Sl. Bosna". Ali, kada to isto pomenu oni koji su upravo zbog toga otišli, onda postaju domaći izdajnici. Valjda je trebalo da ostanu i uživaju u porukama slušalaca u kontakt-emisiji Radija Hajat da "svaki Musliman treba da pokolje Srbe u svojoj ulici".

Ako su izbivanjem iz Sarajeva tokom rata, Nele iz Beograda i Kusta iz Pariza, navodno, podržavali razaranje "multietničkog" Sarajeva, nisu li onda, pogotovo, i Hadžihafizbegović i Sidran, ostajući u gradu svojim ćutanjem podržavali nasilje nad Srbima. To je maltene kao kada bi Turcima danas palo na pamet da osuđuju hrišćane što su pred nasiljem Osmanlija napustili prestonicu Istočnog rimskog carstva, umesto da su ostali, prihvatili da se na Crkvi Svete Sofije dogradi minaret i sačuvali multikonfesionalni karakter Konstantinopolisa/Istanbula.

Šta je, po njima, Nele trebalo da uradi? Da ostane u Sarajevu da bi i sam postao jedna od, prema Mirku Pejanoviću, tri hiljade srpskih žrtava unutrašnjeg terora? Ili da, uprkos svemu, kao "zaštićeni svedok" pred reporterima zapadnh medija fingira multikulturni imidž olimpijskog grada? Ako misle na ovo drugo, zašto ga posle rata nisu pozvali da se vrati, jer Sarajevo se i u miru praznilo od Srba, pa bi im bio još korisniji kao kamuflaža? Elem, ne valja im Srbin Nele ni kada ode, ni kad se vrati, ni kada, kao onomad, samo navrati.

No, vratimo se u realnost! Onog Neletovog imaginarnog "3. novembru 2021." biće u Sarajevu još manje onih koji pamte "zlatno doba" i gnjave potomke pričama o "Bijelom dugmetu", "Doli Bel", "Zabranjenom pušenju", "Nadrealistima", KK "Bosni" itd., a neuporedivo više onih kojima je današnje Sarajevo jedan normalan muslimanski grad u kojem, kao i u većini maloazijskih i bliskoistočnih gradova, dominiraju suniti, ima dosta vehabija, nešto šiita i zanemarljiva manjina od pet odsto hrišćana, koji u miru malo kome smetaju, ali kada se zakuva, prvi nastradaju.

Da bežanje od te realnosti u fantazije sarajevskog multietničkog patriotizma ili veleizdaje može biti opasno svedoči primer Emira Suljagića, bošnjačkog političara u usponu koji, u ime ratnih grobova, Neleta i njegovo kafansko društvo, u kojem nisu bili samo Srbi - naziva - smećem.

Predavanje je držao dr Esmir Halilović u Travniku i bio je veoma žustar u svojoj retorici.

Posebno je istakao činjenicu da narod koji ima najviše kockarnica po glavi stanovnika, jeste upravo Bosna i Hercegovina.

– Sledeća stvar koja nam donosi prokletstvo jeste kocka. Imamo više sportskih kladionica, binga, lotoa i drugih budalaština nego ijedna druga nacija na dunjaluku (ovom svetu). Ja vam se Bogom uzvišenim kunem da je veći greh igrati sportsku kladionicu nego jesti krmetinu. Čak štaviše, kada bi svaki dan pola kile krmetine pojeli, manji je greh nego jedanput otići i uplatiti bingo ili sportsku kladionicu – vidno uzrujan je govorio Halilović.

On se osvrnuo i na to da je sav dobitak koji osvoji neko – proklet, kao i da postoje ljudi koji se klanjaju Alahu a prokleti su.

Posle ovog govora, sigurno ćete razmisliti sledeći put kada odlučite da igrate neku igru na sreću. Ako ipak rešite da to uradite, nek vas Bog čuva.

Kustrurica priča kako ga je predsednik Urugvaja u njihovom prvom razgovoru odgovarajući na pitanje šta misli o bankarstvu uputio na svoju burnu revolucionarnu prošlost.

– Ti Kusturice, misliš da su oni koji pljačkaju banke kriminalci?! Varaš se, kriminalci su oni koji formiraju banke – kaže nekadašnji gerilac koji se borio protiv fašističke hunte u Urugvaju, učesnik otmica, uličnih borbi, čovek koji deset godina proveo na robiji u bunarima i na kraju spas potražio u razgovorima sa mravima.
Revolucionarnu prošlost je zamenio političkom karijerom. Kad je stigao u Vladu Urugvaja da tamo započne svoj prvi radni dan kao ministar poljoprivrede, čovek sa parkinga ga je pitao – Koliko dugo nameravate da ostanete, a Muhika mu je odgovorio – Prilično dugo, a kasnije se to ispostavilo kao tačno.
Ovaj predsednik ja dva puta uzastopno bi0 predsednik, smanjio je nezaposlenost za 47 odsto, i povećao bruto društveni proizvod.
Muhika nije napustio predsedničku palatu zato što je izgubio izbore, a po njihovom zakonu nije imao pravo da se kandiduje treći put.
Kustrurica kaže da nikada nije video oduševljenje i iskrenu ljubav naroda prema svome vođi, kao što je to bilo na dan kad je Muhika napuštao vlast.
Na Kusturičino pitanje kada je počeo da razmišlja o ideji socijalne pravde, najskromniji predsednik na svetu kaže da je to bilo veoma rano i da se sa 14 godina pridružio jednoj studentskoj političkoj grupi.
Muhika kaže da političke ideje čestoo dolaze s ljubavlju i da se on prvi put zaljubio kada se politički aktivirao u studentskoj grupi “Anarhistička inspiracija“. Ovaj pokret je bio veoma snažan u Urugvaju, i bio je začetak sindikalnog pokreta.Ovaj skromni predsednik priča kako je u njegovom kraju živela grupa imigranata iz Japana koja je gajila cveće. Kaže da su neki od njih u tome našli način da zarade i dodaje da su tada prodavali mnogo cveća.
On kaže da veruje u to da i cveće oseća bol i da je naučno dokazano da je i ono sposobno da oseća.
Muhika kaže da sebe definiše kao ateistu, ali da nije siguran da je to zaista. On dodaje da je obožavalac prirode.
Nekadašnji predsednik Urugvaja kaže da su ljudi društvene životinje. i da je seme naše društvenosti posejano u našoj biologiji.
On smatra da je nakon buržoaske revolucije ostao stereotip da verujemo da je na snazi deklaracija o pravima sveta i da su ljudi jednaki zbog nekog važnog spisa. Međutim, on smatra da to nije istina.
Kusturičin sagovornik da je emocionalna inteligencija seme sveukupne naše inteligencije i da odluku prvo donese naše srce, pa onda glava smisli argument, a mi verujemo da je obrnuto.
Na pitanje kako je o slobodi razmišljao dok je bio u zatvoru, Muhika kaže da ju je shvatao imaginarno. On dodaje da ga je misao o borbi motivisala jer je znao da će je po izlasku iz zatvora nastaviti. Kaže da je sat vremena nakon izlaska iz zatvora bio već na protestu.
Muhika smatra da je sve ovo o čemu danas priča sazrelo u njemu tokom desetogodišnjeg boravka u zatvoru. On misli da bez te usamljenosti ne bi bio ono što jeste danas.
Muhika smatra da je bojava banaka najveći zločin jer banke uzimaju novac radnih ljudi i na njemu zarađuju. On kaže da razmišlja na sličan način kao rani hrišćani koji nisu znali za interes i kamate.
Na pitanje šta bi radio da ima 80 milijardi dolara on kaže da se to neće desiti, a kada bi imao toliko novca verovatno bi živeo kao milijarder očajnički razmišljajući ko će da ga opljačka jer je to glavna briga svakog milijardera.
On dodaje da bi taj novac razdelio okolo i da se treba pozabaviti klimatskim promenama. Treba da se stvori pijaća voda u Mongoliji, u sušnim delovima Azije.
Na Kusturičino pitanje da li je moguće stvari promeniti bez velikog rata ili katastrofe, on kaže da ne zna da li ćemo evoluirati i citirajući Anštajna, kaže da će Četvrti svetski rat biti vođen motkama i kamenjem.

Muhika za kraj razgovora kaže da je ponosan na to što je posao koji je radio godinama omogućio nekim ljudima koji su živeli u bedi da žive mnogo bolje.
(Telegraf.rs / Izvor: Politika)

l