KUD "PLOVI" OVA PLANETA?

https://balkans.aljazeera.net/news/world/2021/12/13/darmanin-u-francuskoj-zatvorena-21-dzamija

Francuski ministar unutrašnjih poslova Gerald Darmanin izjavio je da je u toj zemlji zatvorena još 21 džamija koja je “pokazivala ekstremističke znakove”.

Darmanin je, gostujući na francuskoj televiziji LCI, rekao da su nedavno izvršili inspekcije u 99 džamija zbog sumnje na ekstremizam.

Navodeći da je zatvorena 21 džamija, da se nastavlja proces zatvaranja njih šest, Darmanin je poručio da su ti koraci poduzeti na temelju “antiseparatističkog” zakona, prenijela je Anadolija.

Kritikujući republikance i desničarske ekstremiste što nisu glasali za ovaj zakon, Darmanin se pohvalio da je zahvaljujući tom zakonu prvi put u francuskoj historiji zatvoren ovoliki broj džamija.

Ističući također da nisu dirali 36 džamija koje su pregledane i za koje je utvrđeno da “nisu u suprotnosti sa zakonima Francuske”, Darmanin je rekao da su neke od njih prestale dobivati ​​sredstva izvana, a jedna džamija je smijenila imama koji je optužen za ekstremizam.

Šef francuskog MUP-a dodao je da će se inspekcijski nadzori u džamijama nastaviti.

Obraćajući se muslimanima u zemlji, u kojoj se približavaju predsjednički izbori, Darmanin je poručio da u zemlji ima malo “bogomolja povezanih s ekstremizmom” i da općenito nemaju problema s muslimanima u Francuskoj.
Kontroverzni zakon o ‘antiseparatizmu’

Ustavno vijeće Francuske u augustu ove godine odobrilo je kontroverzni zakon o “antiseparatizmu” koji je kritikovan zbog marginalizovanja muslimana.

Zakon je u julu usvojila Narodna skupština, uprkos snažnom protivljenju desničarskih i ljevičarskih zastupnika.

Vlada tvrdi da zakon ima za cilj jačanje francuskog sekularnog sistema, ali kritičari smatraju da ograničava vjerske slobode i marginalizuje muslimane.

Nacrt je kritikovan zbog marginaliziranja francuske muslimanske zajednice – najveće u Evropi, sa 3,35 miliona pripadnika – i nametanje ograničenja u mnogim aspektima njihovih života.

Zakon dozvoljava zvaničnicima da intervenišu u džamijama i udruženjima odgovornim za njihovu administraciju, kao i da kontrolišu finansije muslimanskih udruženja i nevladinih organizacija.

Prema zakonu, pacijentima je zabranjeno da biraju doktora na osnovu spola iz vjerskih ili drugih razloga, a “sekularno obrazovanje” je postalo obavezno za sve državne službenike.

Francuska je zbog marginalizacije muslimana kritikovana od međunarodnih i nevladinih organizacija, posebno Ujedinjenih nacija.
Izvor: Agencije

https://balkans.aljazeera.net/teme/2021/5/3/uredaji-za-jednokratnu-upotrebu
Odavno su prošla vremena kada se računar, mobitel, ili TV uređaj koristio po nekoliko godina. Svetska industrija elektronike sada sve uređaje dizajnira da što pre “zastare”, a proizvođači smartfona, koji su ranije predstavljali nove uređaje jednom godišnje sada to čine – svakih šest meseci.

Da li vam se čini da ne prođe nedelja, a da giganti iz sveta elektronike, kao što su Samsung, Apple, Xiaomi ili Lenovo ne predstave ili barem najave novi laptop, smartfon ili pametni sat?

Ogromna potražnja za ovakvim uređajima – čak i u zemljama u razvoju – dovela je do toga da od prvih 500 kompanija u svetu (Global 500) gotovo dve trećine potpuno ili delimično radi u elektronskoj i IT industriji. Od dvadeset najbogatijih ljudi na svetu, čak polovina je iz sveta tehnologije.
Nova digitalna realnost

Iako većina ljudi misli da kompanije potpuno odvojeno razvijaju elektronske proizvode, to zapravo nije tačno. Većina kompanija (naročito one koje proizvode smartfone) moraju da se drže tzv. referentnog dizajna (reference design) koji obuhvata razna pravila i tehničke standarde koji omogućavaju funkcionisanje gotovog proizvoda na određeni način. Referentni dizajn takođe propisuje kako će se koristiti neki procesor ili memorijski čip, a često i proizvođači softvera, kao što je Android za smartfone i Windows za računare, propisuju na kojim će komponentama raditi njihovi operativni sistemi.

Sve kompanije širom sveta koje proizvode elektroniku čine EMS sektor (Elektronics Manufacturing Services), u okviru koga postoje razni standardi i pravila, kako bi komponente jedne firme mogle da se koriste u uređajima druge. Tako, na primer, gigant Samsung u svojim smartfojima koristi svoje Exynos čipove, ali i čipove iz konkurentske kompanije Qualcomm. Sa druge strane, mnogi proizvođači i računara i smartfona koriste Samsung memorije i SSD diskove.

Tajvanska mega-korporacija TSMC je globalni lider u proizvodnji tzv. vafera (silicone wafer) od kojih kasnije većina proizvođača proizvodi svoje čipove različitih namena. TSMC je toliko bitna kompanija da kada dođe do usporenja proizvodnje, dolazi i do usporena čitavog sektora čipova širom sveta.

Tako je nastala i čitava pod-kategorija OEM proizvođača i fabrika (Original Equipment Manufacturer). Ove kompanije, čijih je gotovo 80 odsto u Kini, proizvode razne uređaje po “narudžbini”, a oni se na tržištu prodaju pod raznim imenima i brendovima.

Nije redak slučaj ni da se isti OEM uređaj prodaje i pod desetak brendova, a u suštini je različita – samo kutija i prodajno pakovanje. OEM industrija je lansirala gigant kao što su Foxconn i Pegatron, a u čijim se fabrikama proizvode mnogi popularni modeli smartfona i laptopova različitih brendova.
Ne planirajte popravku

Gotovo svi noviji smartfoni, tableti i laptop računari imaju jednu zajedničku karakteristiku – vrlo je teško, a kod mnogih modela gotovo i nemoguće, popraviti neki, manji ili veći kvar.

Tako većina novih uređaja ima nezamenljivu bateriju, a elektonika je “zalepljena” u unutrašnjosti uređaja. Mnoge ključne komponente se sastavljaju “line welding” i “surface soldering” tehnikama, što znači da su same komponente nezamenljive, te se mora npr. zameniti ceo modul u uređaju ili, češće, čitava matična ploča uređaja. Ovo je dobro poznato vlasnicima računara – kad se pokvari “matična”, menjate je celu, a najčešće i ceo računar.

Poslednjih godina i popravka većih delova je postala jednostavno neisplativa ili to niko gotovo i ne radi, pa nam ostaje samo kupovina novog uređaja. Ako je uređaj u garanciji, onda vam visoko specijalizovani brend – servisi poprave uređaj, ali to dosta zavisi od vrste uređaja i kakav je kvar u pitanju. Čak iako je popravka moguća, cena je nekada i kao polovina novog uređaja, te se većina odlučuje za kupovinu novog modela.

Dragan Dejanović, IT stručnjak, kaže da ovakva poslovna praksa nije slučajna.

“Ranije ste mogli i sami da zamenite bateriju ili masku na vašem telefonu. Na računaru ste mogli da promenite memoriju, hard disk. Današnji uređaji, a naročito oni jeftiniji, su dizajnirani ‘od nule’ da se teško popravljaju. Nije retkost ni da specijalizovani servisi nemaju sve potrebne komponente, jer ih veliki proizvođači jednostavno ne prave za ugradnju van fabrike. Tako ste upućeni na kupovinu novog uređaja, što i jeste cilj. Zato i imamo slučaj da veliki proizvođači svakog meseca predstave po neki novi uređaj”, objašnjava Dejanović.
Godinu dana, pa opet u prodavnicu

Zbog ovakve poslovne politike velikih kompanija, nastao je i izraz “planned obsolesence – planirano zastarevanje”.

Nije retkost ni da uređaji stari godinu do dve više ne dobijaju softverske nadogradnje operativnog sistema, jer ga proizvođač smatra zastarelim modelom.

Korisnici u SAD-u u proseku koriste svoje elektronske uređaje 1,7 godina, a u Evropskoj uniji 1,9 godina. Rekorderi su Kina i Južna Koreja sa samo 1,2 godine korišćenja uređaja. Očekivano, na začelju je Afrika, sa prosekom od 5,7 godina korišćenja.

Često se dešava da nove generacije ili verzije uređaja ne donose nikakva, ili minimalna unapređenja u funkciji ili dizajnu, a zaista je novo – samo pakovanje. Ovo je naročito primetno kod smartfona, gde gotovo svi liče kao “jaje jajetu”, a nekada zaista nije jasno po čemu je neki model nov. Dolazi čak i do apsurdnih situacija, kada su novi uređaji srednje kategorije daleko tehnički i funkcionalno slabiji od modela starih i po dve-tri godine.

Takođe, proizvođači će učiniti sve da onemoguće korisnike da sami popravljaju uređaje – tako npr. Apple koristi zavrtnje pod nazivom “pentalobe”, koje je nemoguće ukloniti bez specijalnog alata. Slično, novi Mac računari imaju posebno dizajniran čip pod nazivom T2, koji ne dozvoljava popravke i ugradnju komponenti koje ne odobrava Apple, iako su tehnički identični.

Srđan Manasijević, IT stručnjak, kaže da ipak ima i pomaka u suprotnom smeru.

“Pre par godina pojavila se kompanija Fairphone, koja uređaje pravi tako da se mogu lako popraviti ili reciklirati. I veliki kompjuterski igrači poput Asusa, Acera Adata i Micromaxa založili su se za stvaranje standarda koje će poštovati svi u sektoru elektronike, kako bi se smanjilo zagađenje. Ipak, tu su i kompanije kao već pomenuti Apple, koji sve svoje uređaje prave tako da imaju posebne vrste procesora, konektora pa čak i punjača. To ide čak dotle da nijedan iPhone uređaj nije nikada imao MicroSD memorijsko proširenje, što je standard kod drugih smartfona. Razlog? Pa, da bi potrošač odabrao model sa više memorije koji je naravno i skuplji”, objašnjava Manasijević.