SFRJ4EVER
"SAMO ZAJEDNO SMO JACI"

Ako niste registrovani posjetilac foruma, kliknite na "registracija" na dnu ovog prozora, a ukoliko ste registrovani član, kliknite na "login".
Traži
 
 

Display results as :
 


Rechercher Advanced Search

Latest topics
» KRIVI SMO MI!
Today at 3:52 pm by Valter

» HRVATSKA
Today at 1:30 pm by Slaven

» KLOPKA OKO SRBIJE
Yesterday at 10:15 pm by Slaven

» RAZVOJ EVROPE
Yesterday at 11:27 am by Valter

» SAD
Yesterday at 11:23 am by Valter

» SUTJESKA
Mon Jun 18, 2018 1:59 pm by sarajka

» OTVORENO PISMO NASIM GRADJANIMA
Thu Jun 14, 2018 11:34 pm by Valter

» NEKAD SFRJ,SAD SJEVERNA KOREJA...
Thu Jun 14, 2018 8:16 am by Slaven

» KINA I KOMUNIZAM
Sun Jun 10, 2018 1:02 pm by Valter

Gallery


Navigation
 Portal
 Index
 Članstvo
 Profil
 FAQ
 Pretraľnik
Affiliates
free forum
June 2018
MonTueWedThuFriSatSun
    123
45678910
11121314151617
18192021222324
252627282930 

Calendar Calendar

Affiliates
free forum

STA SAM VAM REKAO!

Go down

STA SAM VAM REKAO!

Komentar  Valter on Mon Sep 21, 2015 5:59 pm

http://www.dnevno.hr/magazin/zanimljivosti/prvi-covjek-mercedesa-izbjeglice-ce-biti-pokretac-novog-njemackog-gospodarskog-cuda-832641



Procitajte,razmislite i zakljucite sami.

Jos jedna potvrda kapitalistickog ("demokratskog") sistema.

Zabole njih sta ce biti sa gradjanima ("mestanima= domorodcima").

Bitno je da se "RUBALJ" = DOLAR = EVRO okrece.

Sta ce se desiti sa gradjanima,to nije "njihovo pivo".

Niko se niti ne pita dali je sva ova situacija zbog nebrige (sistema) za gradjaninom,bas  takva kakva je.

Jer je nemoguce da demokratski sistem moze za nesto biti kriv.

Uvek su svi drugi sistemi (poneki i jesu) krivi za sve sto se danas dogadja.

Znaci.:" Nista nebrinite,dobro biti nece".

Ako se vi sami (gradjani) ne brinete o sebi, zasto bi se neko drugi o vama brinuo.

" Ko je to video"....

Razmislite malo o tome.

A i o svemu sto je predhodilo ovoj situaciji.

Dobra analiza svega,moze puno jasnoci da doprinese.

"Neka je moc (inteligencije)  sa vama".



Valter


pale

_________________
Samo zajedno smo jaci!
https://www.youtube.com/watch?v=waEYQ46gH08
avatar
Valter
Admin

Broj postova : 4689
Age : 66
Location : schweiz
Registration date : 2008-01-11

Vidi profil korisnika https://www.youtube.com/watch?v=waEYQ46gH08

Na vrh Go down

Ko tu koga "farba"?

Komentar  Slaven on Mon Sep 21, 2015 7:20 pm

avatar
Slaven

Broj postova : 1972
Location : Arkadija(mitološka zemlja sreće iz grčke mitologije)
Registration date : 2008-08-23

Vidi profil korisnika http://sfrj4ever.forumieren.de/profile.forum

Na vrh Go down

Žensko kvocanje skraćuje život muškarcima!

Komentar  Slaven on Sat Feb 27, 2016 10:17 am

avatar
Slaven

Broj postova : 1972
Location : Arkadija(mitološka zemlja sreće iz grčke mitologije)
Registration date : 2008-08-23

Vidi profil korisnika http://sfrj4ever.forumieren.de/profile.forum

Na vrh Go down

DALI JE POTREBAN KOMENTAR?

Komentar  Valter on Wed Mar 02, 2016 8:09 pm

http://www.kurir.rs/zabava/zena/poucna-prica-koja-je-zapalila-internet-ovo-je-razlika-izmedu-obicnih-gradana-i-ljudi-na-vlasti-clanak-2157589


POUČNA PRIČA KOJA JE ZAPALILA INTERNET: Ovo je razlika između običnih građana i ljudi na vlasti!


Priča koja kruži internetom na najbolji način će vam pokazati razliku između običnih ljudi i ljudi na pozicijama.

"Jednog dana jedan cvećar je došao u frizerski salon da se ošiša. Kada je došao red da plati, frizer mu je rekao: "Neću ti uzeti novac, ove nedelje radim iz hobija."

Cvećar mu se zahvalio i otišao. Sledećeg jutra, kada je frizer došao u svoj salon, ispred vrata je našao zahvalnicu i petnaest ruža.

Drugog dana, u radnju mu je ušao pekar i kada je trebalo da plati, frizer mu je rekao: "Neću ti uzeti novac, ove nedelje radim iz hobija".

Pekar je iz salona otišao presrećan. Ujutro, kada je frizer stigao na posao, na pragu je našao petnaest ukusnih krofni.

Treći dan, došao je senator. Kada je hteo da plati, frizer je i njemu rekao: "Neću ti uzeti novac, ove nedelje radim iz hobija."

Senator je sa oduševljenjem napustio salon. Kada je ujutro stigao na posao, frizer je ispred svog salona zatekao petnaest senatora, deset zamenika, gradonačelnika, njegovu suprugu i šestoro dece, nekoliko ministara i svi su čekali besplatno šišanje. Ovo je razlika izmedu "običnih" građana i ljudi na vlasti."

Pratite KURIR na VIBERU: http://chats.viber.com/kurir

Autor: EPK,Foto: Profimedia

_________________
Samo zajedno smo jaci!
https://www.youtube.com/watch?v=waEYQ46gH08
avatar
Valter
Admin

Broj postova : 4689
Age : 66
Location : schweiz
Registration date : 2008-01-11

Vidi profil korisnika https://www.youtube.com/watch?v=waEYQ46gH08

Na vrh Go down

Re: STA SAM VAM REKAO!

Komentar  Valter on Sun Apr 03, 2016 8:59 pm

Svima onima koji prate dogadjaje u svetu (i onima koji hoce da "vide") se polako jasno formira zakljucak svih dogadjaja.

Nije potrebno biti vidovit i shvatiti ko sve ove "supice i "proleca" (naravno uz "kratkovide" simpatizere) iz cele Evrope rezira i sprovodi.

Ostaje nam jedino da dokazemo da smo drugaciji od "kratkovidih" u ponasanju i idejama.


"SAMO ZAJEDNO SMO JACI".

Ko shvati shvati,ostali su i dalje "kratkovidi" i pored svih LED "zarulja" koje su "upaljene".

To nam dokazuje da samo "paljenjesvetla" nije dovoljno za uspeh i napredak.

Napredak se moze jedino (posebno danas) postici u zajednistvu.

Koje ce to zajednistvo biti odlucujemo svi mi.

Jer nivo inteligencije vodi ljude napred ili nazad.

Vi sad zakljucite i sami koji nivo inteligencije posedujete.




Valter


Suspect

_________________
Samo zajedno smo jaci!
https://www.youtube.com/watch?v=waEYQ46gH08
avatar
Valter
Admin

Broj postova : 4689
Age : 66
Location : schweiz
Registration date : 2008-01-11

Vidi profil korisnika https://www.youtube.com/watch?v=waEYQ46gH08

Na vrh Go down

ZAVISI KO JE ZA VOLANOM

Komentar  Valter on Thu Mar 08, 2018 7:26 pm


_________________
Samo zajedno smo jaci!
https://www.youtube.com/watch?v=waEYQ46gH08
avatar
Valter
Admin

Broj postova : 4689
Age : 66
Location : schweiz
Registration date : 2008-01-11

Vidi profil korisnika https://www.youtube.com/watch?v=waEYQ46gH08

Na vrh Go down

Re: STA SAM VAM REKAO!

Komentar  Valter on Fri Mar 09, 2018 12:17 pm

www.vice.com/rs/article/kzpvzx/smrt-jugoslavije-pocela-je-ubistvom-brane-milinovica-devetog-marta-1991-godine

Smrt Jugoslavije počela je ubistvom Brane Milinovića devetog marta 1991. godine
Život naglo postane nasilna i tragična stvar. Koja se okonča u sedamnaestoj godini. Na trotoaru. Metkom.

Svaku generaciju obeleži neki događaj koji stoji u svesti, podsvesti ili čemu god, svih onih koji su njeni „pripadnici“ - atentat na Đinđića, koncert Prodidžija u sred sankcija, prvi Egzit, bombardovanje - da se setim samo onih novijih, iz poslednjih dvadesetak godina. Moju generaciju obeležio je rat u Jugoslaviji koji je počeo u leto 1991. godine, i posle koga više ništa nije bilo isto, a rekao bih ni dobro. Ne samo nama, nego i svima koji su stigli iza nas, kao i onima koji su već bili tu.

U toj generaciji ima nas desetak koje je zauvek, pre leta te ogavne 91', kamiona i tenkova koji bukte u plamenovima na tada novim i uglađenim autoputevima Slovenije, obeležila jedna nasilna smrt, čija tamna senka eksplicitno iskoči svakog 9. marta da nam pomuti taj dan. Kakav god nam on bio u toj nekoj godini.

Nas desetak i dalje nosi u sebi ružan ožiljak - podsetnik na to kako smo izgubili naivnost i nevinost u samo jednom popodnevu, jednom pucnju, jednom samrtnom ropcu na trotoaru koji je trajao nekoliko minuta i okončao se izdahom na beogradskom asfaltu uprljanom krvlju, blatom, nekakvom vodurinom, garom i tragovima hiljada cipela, zaogrnut u dim i suzavac.

Ima nas desetak, kažem, u toj mojoj zbunjenoj generaciji koju je sistem prethodno zdušno i, čini mi se, čak iskreno uljuljkivao u neka uvrnuta utopistička verovanja. Od rođenja tamo negde kraja šezdesetih, početka sedamdesetih, ta verovanje usađivana su nam kroz školu, vaspitanje, filmove, čitav socijalni kontekst - život lep, stabilan, korektan, predvidiv i lako ostvariv, novac nije važan i meri samo kakav je ko čovek, bla, bla... Nas desetak, ponavljam, i dalje ne zaboravlja strašnu spoznaju da tako, u samo tom jednom danu, život naglo postane nasilna i tragična stvar. Koja se okonča u sedamnaestoj godini. Na trotoaru. Metkom.
Dzoni, autor i Brana, NBG, avgust 1990. Foto: privatna arhiva Nikole Senića

Ne srećem više većinu od te desetine, osim N. i dve M., pa ni sa njima ne pričam o tome, čak ni tog svakog devetog marta. Mi se razumemo u ćutnji o ličnim traumama, i ne pominjemo ih. Češće hoću da se sa nekim poznanicima sa kojima ne delim nikakvu uspomenu na 9. mart ispričam o onome čega se sećam. O tom jednom Iskustvu, o toj nekoj, kako vreme prolazi, sve setnijoj uspomeni. O sopstvenoj oduzetoj mladosti ogrubeloj u toploj prolećnoj večeri dok je spiker „Dnevnika“ profesionalno hladno čitao ime dečaka koji je tog dana poginuo u demonstracijama u centru Beograda.

Branivoja Brane Milinovića.

Smrt Jugoslavije počela je njegovom smrću. U Ulici Kneza Miloša, na tom umazanom i zauvek oskrnavljenom trotoaru.

Brane se sećam u nekoliko slika u kojima se pojavljuje. Mnogo više ga se sećam u slikama u kojima ga već nema: dvorišta kuće u Prokopu kroz koje prolaze mnogi ljudi; uplakane majke i sestre; slomljenih drugova i drugarica; zamrznutih neshvatljivim ledenim dahom smrti u detinjstvu; toplih martovskih večeri u kojim se ćuti i pije; dugog stajanja na ćošku kod „Londona“ gde je preminuo, dok prolaznici prilaze i nešto govore; sahrane; sveske sa stihovima koje je pisao i koje naglas čitamo na putu ka Novom Groblju gde će u zemlju spustiti kovčeg u kome smo tog proleća umrli svi mi.

Branina smrt od policijskog metka, u ulici Kneza Miloša tik ispod raskrsnice „London“, na nizbrdici sa desne strane, bila je prva u ratu koji će ubrzo odneti jednu zemlju, nekoliko naroda i stotine hiljada drugih života. Iako je u vreme kad je olovni projektil ispaljen iz službenog pištolja sa ćoška ulica Admirala Geprata i Kneza Miloša još uvek bio mir i Jugoslavija delovala samo kao zemlja u građanskoj krizi, Brana je nulta žrtva ludila koje će nas pokopati sve i, kao takav, simbol kolektivnog stradanja Zapadnog Balkana od 1991. do 1999. godine.

Iako su posle mnoge mladosti ginule na tim istim beogradskim ulicama, i ginu i danas, bukvalno dok ovo pišemo i čitamo, čineći nas beznadežno i bespovratno tolerantnim na smrt kao čin uništenja jednog ljudskog bića, Branina pogibija je bila iznad i izvan svega toga.

Smrt Jugoslavije počela je njegovom smrću. U Ulici Kneza Miloša, na tom umazanom i zauvek oskrnavljenom trotoaru.

Za ideale ginu budale. To je rekao, kaže mi Džoni dok se obojica ježimo.

Sećam ga se kako jedne večeri pred novu godinu 1990. godine sedimo u Mekdonaldsu na Banovom brdu, u Požeškoj, za jednim stolom u ćošku koji postoji i danas. Ne idem često na tu stranu ali sam nekoliko puta ušao u taj Mek od tada i uvek bih bacio pogled na taj sto. Uglavnom, nemam pojma kako smo se i zašto obreli tamo, pričali smo o nekim bendovima, toga se sećam, posle toga smo se obreli kod Džonija u „Stevana“ - naselju Stevan Filipović na Topčiderskom brdu prekoputa „Kuće cveća“. On je imao prvi CD i gomilu nekih indi-pop anderground izdanja pristiglih poštom iz Sarah records iz Engleske. To smo nešto vrteli, Brana i on su se drali i kao pevali opskurne stihove engleskih marginalaca o propalim ljubavima. Voleli su taj „brit“ fazon, imali su iste frizure na kojima bi im pozavideo i Šon Rajder iz Happy Mondays (zajednički idol u to vreme).

Sećam se i neke sumanute žurke na Novom Beogradu sa nekim Francuskinjama gde u nekom čudnom stanju vozim bicikl kroz stan i na šipci bajsa njega i Džonija. Te žurke u toploj letnoj večeri, tako daleko od našeg topčiderskobrdsko-senjačko-prokopskog „kraja“, na kojoj se mladalački glupiramo poneti svim i svačim i koju je, srećom, u vreme kad nije bilo mobilnih telefona i kada su fotoaparati bili glomazne i velike sprave samo za posvećene, kompletnu islikala Branina sestra Saška. Zahvaljujući njoj danas imamo neke vizuelne tragove na iščezla vremena, zauvek prevaziđene stilove i Njega koga više, od tada, već 27 godina, jednostavno – nema.
Brana i Džoni, NBG, avgust 1990. Foto: privatna kolekcija Nikole Senića

Sećam se i jednog razgovora sa Džonijem uveče 10. marta, u Braninom dvorištu, kada smo stali malo po strani od svih tih nebrojenih i neznanih ljudi koji su pristizali. Njih dvojica su 8. marta uveče bili na tom istom mestu. Džoni je kao iskusniji - bio je stariji tri godine, prezirao je i Vuka Draškovića i politiku i sva lokalna sranja koja nisu imala veze sa mančesterskom scenom, Šon Rajder frizurama, Sarah records, dobrim pivom i utakmicama „Partizana“ - kazao „koji ćeš bre sutra tamo?“. Na šta je Brana izgovorio jedan stih, iz neke daleko prozaičnije i vremenski udaljenije priče, iz pesme Riblje Čorbe „Na Zapadu ništa novo“: Za ideale ginu budale.

To je rekao, kaže mi Džoni dok se obojica ježimo.

Sećam se prvog plakata koji sam video zalepljenog na banderi negde na Senjaku. Na plakatu je bila zvezda petokraka okrenuta naopako i stajao je natpis „TV Bastilja“. Bio je to poziv na demonstracije u subotu 9. marta te sedmice - da se smene neki kreteni koji su sa ekrana trovali javnost. Znam da sam imao neku pomisao da će to da bude uzbudljivo. Početak marta te godine bio je sunčan i topao, bilo je lepo vreme, mirisalo je proleće u vazduhu. Onda je svanulo i to jutro kada je Studio B uz Vangelisovu muziku puštao prve snimke nasilja i tuča po ulicama, policije koja bije demonstratne, vodenih šmrkova, sopstvenog besa prema onome što se dešava, kordona u plavim uniformama koji je stajao na Mostarskoj petlji sprečavajući prolaz na Dedinje ali i odlazak u grad.

Sećam se razgovora telefonom sa Džonijem koji u jednom trenutku kaže, „Ne znam da li je Brana otišao, ložio se sinoć čitavo veče“. Prva vest da je poginuo jedan „milicioner“ - kako se nekad zvala policija - Nedeljko Kosović, eto i njemu sam grešnom ime zapamtio. Odmah zatim vest da je i jedan demonstrant poginuo. U tom trenutku ne znam i ne slutim, u gnevu sedim ispred televizora, ne radim ništa osim što telefoniram besomučno i čekam da se nešto, nemam pojma šta, desi.

I desilo se.

****

Devetog marta 2016. godine bio sam deo tima koji je upravljao opštinom Savski venac. Tadašnji predsednik opštine je Branu poznavao iz osnovne škole, a i drugi funkcioneri su bili tu, „iz kraja“. Imali smo želju da uradimo jednu korisnu stvar: da podnesemo zahtev nadležnoj komisiji koja odlučuje o imenima ulica u Beogradu da se jedan neugledni prolaz u Prokopu, na Maleškom brdu, zvanično ubeležen kao „IV prokopačko sokače“ nazove „ulica Branivoja Brane Milinovića“.

Pre nego što smo podneli zahtev otišli smo da obiđemo ulicu i da odamo počast. Nisam od 1991. godine nikada više ušao u „IV prokopačko sokače“ i čudno me je osećanje obuzelo tog jutra. Prolaz je bio mali, potpuno drugačiji od onoga kako ga pamtim. Branino dvorište izmenjeno u odnosu na moja sećanja, kuća je nekako manja i trošnija. Jedini koga sam u tom trenutku hteo da čujem bio je Džoni, ali sam znao da je rano da ga zovem, i nisam znao šta bih mu rekao.
Nova Godina 1991, naselje Stevan Filipović, Topčidersko brdo, Džoni i Brana i Šon Rajder frizure. Foto: privatna kolekcija Nikole Senića.

Novu godinu 1991. godine dočekali smo na terasi njegovog solitera derući se besomučno uz himnu naše izgubljene mladosti, pesmu „Fiesta“ irske grupe Pogues. Brana je između strofa još vikao i „Toni Kaskarino“. Nisam znao kako bi me kolege i jedna TV ekipa gledali ako bih počeo da u mobilni odjednom glasno pevam:

Come all you rambling boys of pleasure

_________________
Samo zajedno smo jaci!
https://www.youtube.com/watch?v=waEYQ46gH08
avatar
Valter
Admin

Broj postova : 4689
Age : 66
Location : schweiz
Registration date : 2008-01-11

Vidi profil korisnika https://www.youtube.com/watch?v=waEYQ46gH08

Na vrh Go down

Re: STA SAM VAM REKAO!

Komentar  Sponsored content


Sponsored content


Na vrh Go down

Na vrh

- Similar topics

 
Permissions in this forum:
Ne možete odgovoriti na teme ili komentare u ovom forumu