SVAJCARSKA
2 posters
Stranica 2/3
Stranica 2/3 • 
1, 2, 3
Može se,kad se hoće!
Slaven Sun Jan 03, 2016 11:01 pm
Švicarska i novi referendum – Protiv banaka i financijske elite se može, ali slobodu treba voljeti!
Nedjelja, 3 Siječanj 2016
Švicarska vlada je prisiljena održati referendum na kojem će građani odlučivati o tome mogu li banke takoreći iz ničega stvarati novac, odnosno da im se ukine to ekskluzivno pravo.
Naime, Inicijativa “Vollgeld” se odlučila na prilično radikalan korak i privatnim bankama želi oduzeti moć “stvaranja novca”, što bi, ako referendum uspije, trebalo biti isključivo pravo Središnje banke Švicarske.
Inicijativa je prikupila preko 100 000 potpisa i švicarska vlada više nema drugog izbora nego o tom pitanju raspisati referendum. Glasovat će se u korist prijedloga da privatne i komercijalne banke kao pokriće za svoje poslovanje moraju imati 100 posto bankovnih rezervi.
“Banke više neće moći same stvarati novac, nego će im ostati pravo da posuđuju novac kojeg su im povjerile štediše ili druge banke, ili čak, ako je potrebno, novac koji im bude dala Središnje banka Švicarske”, stoji u priopćenju Inicijative “Vollgeld”.
Ovo neće biti prvi referendum o monetarnoj politici u novijoj povijesti Švicarske. Naime, Švicarci su 2014. glasovali protiv zakona koji bi povećao rezerve zlata zemlje sa 7 posto na 20 posto, unatoč anketama koje su pokazivale suissebanveliku podršku ovoj inicijativi. No, sada je na dnevnom redu ovo pitanje i rezultat mogućeg pozitivnog ishoda inicijative bi bila prava katastrofa za komercijalne i privatne banke u Švicarskoj. Trenutno rezultate nitko ne može predvidjeti, a što će se dogoditi saznat će se nakon održavanja referenduma.
Sam Gerrans, engleski pisac i politički aktivist, pita se je li Švicarska spremna za revoluciju i pojašnjava o čemu je zapravo riječ.
“Od kada je Island pozatvarao svoje bankare, nešto se promijenilo. Nezamislivo se ipak dogodilo i pravi zločinci su morali platiti račun. Sada i Švicarska prijeti da će banksterima oduzeti ekskluzivno pravo da proizvode novac.
Ali, hoće će se to dogoditi?
Josiah Stamp je jednom rekao: “Ako želite i dalje biti robovi banaka i plaćati troškove vlastitog ropstva, onda ostavite bankarima pravo da i dalje stvaraju novac i kontroliraju kredite.”
Stamp je dobro znao o čemu je govorio. Među njegovim postignućima je imenovanje na čelo poznate Bank of England 1928. godine, piše engleski pisac i aktivist.
Sve takozvane moderne i civilizirane zemlje su pod čizmom mehanizma kojeg je u jednoj rečenici sažeo Stamp. Vrlo malo zemalja je uspjelo razviti svoja društva bez tog mehanizma, a među njima su bile Libija, Irak i Sirija. Sve te zemlje imaju još nešto zajedničkog, a nije teško pogoditi o čemu je riječ.
No, druge zemlje, koje bi tek mogle postati metom ničim izazvanog genocida u režiji američkih agencija, kao da se bude i osjete nadolazeću tiraniju.
Švicarska je, na primjer, mjesto koje nikako ne možemo povezati s izbezumljenim fanatizmom, ipak odlučila glasati o tome da se bankama zabrani stvaranje novca.
“Englezi igraju nogomet, piju pivo i tuku se u gradskim središtima u večernjim satima. Francuzi se dure i sliježu ramenima, čine jednostavne stvari koje traju dugo vremena i koštaju previše. Švicarci ostavljaju novac na sigurno, dosadno mjesto, gdje mu se ništa dramatično neće dogoditi, tako da ga može naslijediti buduća generacija bogatih ljudi, po mogućnosti u količini većoj nego što je ostavila prethodna generacija bogataša. Dakle, novac je središte svega što se radi u Švicarskoj.
Švicarska je također dom Banke za međunarodna poravnanja (Bank of International Settlements), koja je, iako zvuči kao uzbudljivo dvojno knjigovodstvo, u stvari pauk u središtu cjelokupne financijske mreže”, piše dalje Gerrans.
The Telegraph također izvještava kako će Švicarci održati referendum na kojem će se odlučiti hoće li se komercijalnim bankama zabraniti da stvaraju novac.
Savezna vlada Švicarske je potvrdila prošlog četvrtka da će održati referendum o tom pitanju, nakon što je više od 110 000 ljudi potpisalo peticiju kojom se traži da moć stvaranja novca u financijskom sustavu isključivo ima Središnja banka Švicarske.
Kampanja koju su vodili aktivisti pokreta “Suvereni novac Švicarske” (Swiss Sovereign Money), poznata i kao Inicijativa “Vollgeld”, želi ograničiti financijske špekulacije i od privatnih banaka traži da imaju 100 posto rezervi na svoje depozite.
suissebanks
Ovo zvuči nevjerojatno dosadno, zar ne? No, temeljna je ideja ona zbog koje su se ranije provodile revolucije.
The Telegraph dalje piše kako, u slučaju da referendum prođe, komercijalne i privatne banke više neće moći same stvarati novac, nego će samo moći posuđivati novac kojeg su dobile od štediša ili drugih banaka.
Dakle, ovo treba ponoviti: “Komercijalne i privatne banke će samo moći posuđivati novac kojeg su dobile od štediša ili drugih banaka.”
To je vjerojatno ono što svi misle da banke i sada čine, te da posuđuju novac kojeg na čuvanje dobivaju od od štediša i drugih banaka.
Ali ne! Banke se bave stvaranjem novca, iako zaobilaznim putem, to jest, one nekakvom čarolijom proizvode nešto zbog čega trošimo živote teško radeći da bi do toga došli – novca. One to čine pomoću stvaranja imaginarne stvari koju zovemo – dug. Potom se mi obvezujemo da ćemo te imaginarne svote vratiti, ali s kamatama.
To ne samo da je izravna prijevara i krađa protiv jadnika koji je potpisao ugovor o kreditu, nego također umanjuje vrijednost svake jedinice pojedine valute u kojoj se ova transakcija provodi.
U financijskom smislu, to je kao štampanje dodatnog paketa dionica. Svaki put kada izvršni odbor neke kompanije ili društva odluči učiniti isto, vrijednost postojećih dionica pada, osim ako nema ekvivalenta u povećanju vrijednosti tvrtke. Međutim, kada to čine banke i stvaraju dug, lihvarski po svojoj prirodi, to se ne događa.
Članak dalje pojašnjava kako od 1891. godine ekskluzivno pravo da izdaje švicarske kovanice i novčanice ima Središnja banka Švicarske (Swiss National Bank).
Međutim, sada je u Švicarskoj u opticaju više od 90 posto novca u “elektroničkom” obliku kojeg su stvorile privatne banke, a ne Središnja banka Švicarske.
“Zbog pojave elektroničkih platnih transakcija, banke su ponovno dobile priliku da stvaraju vlastiti novac”, poručuju iz pokreta “Suvereni novac Švicarske” i dodaju kako su svi zaboravili na odluku naroda iz 1891.
To je točno, jer kada bi imali pristup istim računalnim terminalima banke, mogli bismo uz pomoć iste čarolije proizvoditi ono što zamišljamo i što smo naučeni da smatramo važnim – novac. Mi bi ga, u tom slučaju, kao i banke mogli proizvoditi u količinama po našoj volji i koliko nam se svidi.
Evo kako funkcionira: kada se odštampa dovoljna količina ove robe, nastaje bum. Kad se odštampa previše, nastaje inflacija, iako je, zapravo, tiskanje novca samo po sebi inflacija. Kada se prekine ili obustavi štampanje, nastaje depresija.
Međutim,sve dok ljudi budu teško radili i bankarima davali pravo da im za to daju papiriće ili brojke na zaslonu računala u zamjenu za njihovu krv, znoj i suze, sve je u redu.
Uvijek kada se neki narod probudio i shvatio prijevaru, “Obojenim revolucijama”, kulturnom invazijom ili jednostavnim bombardiranjem ga se gurnulo natrag u kameno doba.
“To je sve i sada je lako razumjeti ekonomiju. Mi smo od rođenja obučeni da vjerujemo kako su nam potrebne banke i njihove papirnate fikcije, jer isti ljudi koji posjeduju banke ujedno upravljaju i našim centraliziranim sustavima obrazovanja, medijima i svim instrumentima za kontrolu masa. Ali je činjenica da ih mi ne trebamo. Sve se može koristiti kao sredstvo razmjene. Britanija je postala svjetska sila s ekonomijom u kojoj su se porezi plaćali komadima drveta. Na makro razini, američka valuta je u biti bezvrijedna. Jednom kada se naftom bude trgovalo nekom drugom valutom, a ne dolarom, američko gospodarstvo će propasti, jer u svijetu neće biti razloga za kupnjom američkih dolara. Na mikro razini se također vide pomaci i sve više ljudi shvaća da pravi prijatelji koji imaju dobar povrtnjak vrijede više od punog kofera izmišljenog novca ili posla kojeg mrze i mogu ga izgubiti u bilo kojem trenutku. Vrhunac se osjetio u Grčkoj, zemlji koja je uvučena u financijski vrtlog od ljudi iz Goldman Sachsa”, pojašnjava engleski pisac i politički aktivist.
Sada još malo o referendumu u Švicarskoj.
Sam Gerrans sumnja da bi sve što je pokrenuto lako moglo biti uništeno.
Demokracija, koju Švicarci misle da uživaju, ugodna je fikcija, ali im sigurno nikad neće biti dopušteno da ometaju svijet visokih financija i biznisa.
Međutim, ako sve pročitamo pažljivo, tamo se kaže da samo Središnja banka Švicarske treba zadržati isključivo pravo stvaranja novca. Dakle, stvaranje novca bi ostalo u rukama istih ljudi poput onih koji kontroliraju FED ili Bank of England, ali oni to pravo ne bi mogli ustupiti drugima. U redu, ali i ovo barem pokazuje da se ljudi počinju buditi i znaju gdje leži istinska moć.
Skriva li i Švicarska oružje za masovno uništenje? ;-)))
U nemogućem ishodu da ova inicijativa u Švicarskoj urodi plodom i njen predloženi zakon bude usvojen, a zatim se počne pretvarati u nešto što će zaista ugroziti bankarsku elitu, nemojmo se iznenaditi ako se ubrzo otkrije da Švicarska skriva oružje za masovno uništenje ili da se tamo kriju pravi organizatori terorističkih napada u New Yorku 2001, pa čak i da financira “Islamsku državu”.
No, slobodu se mora i voljeti, iščekujući rezultat referenduma u Švicarskoj podsjeća Gerrans.
Nedjelja, 3 Siječanj 2016
Švicarska vlada je prisiljena održati referendum na kojem će građani odlučivati o tome mogu li banke takoreći iz ničega stvarati novac, odnosno da im se ukine to ekskluzivno pravo.
Naime, Inicijativa “Vollgeld” se odlučila na prilično radikalan korak i privatnim bankama želi oduzeti moć “stvaranja novca”, što bi, ako referendum uspije, trebalo biti isključivo pravo Središnje banke Švicarske.
Inicijativa je prikupila preko 100 000 potpisa i švicarska vlada više nema drugog izbora nego o tom pitanju raspisati referendum. Glasovat će se u korist prijedloga da privatne i komercijalne banke kao pokriće za svoje poslovanje moraju imati 100 posto bankovnih rezervi.
“Banke više neće moći same stvarati novac, nego će im ostati pravo da posuđuju novac kojeg su im povjerile štediše ili druge banke, ili čak, ako je potrebno, novac koji im bude dala Središnje banka Švicarske”, stoji u priopćenju Inicijative “Vollgeld”.
Ovo neće biti prvi referendum o monetarnoj politici u novijoj povijesti Švicarske. Naime, Švicarci su 2014. glasovali protiv zakona koji bi povećao rezerve zlata zemlje sa 7 posto na 20 posto, unatoč anketama koje su pokazivale suissebanveliku podršku ovoj inicijativi. No, sada je na dnevnom redu ovo pitanje i rezultat mogućeg pozitivnog ishoda inicijative bi bila prava katastrofa za komercijalne i privatne banke u Švicarskoj. Trenutno rezultate nitko ne može predvidjeti, a što će se dogoditi saznat će se nakon održavanja referenduma.
Sam Gerrans, engleski pisac i politički aktivist, pita se je li Švicarska spremna za revoluciju i pojašnjava o čemu je zapravo riječ.
“Od kada je Island pozatvarao svoje bankare, nešto se promijenilo. Nezamislivo se ipak dogodilo i pravi zločinci su morali platiti račun. Sada i Švicarska prijeti da će banksterima oduzeti ekskluzivno pravo da proizvode novac.
Ali, hoće će se to dogoditi?
Josiah Stamp je jednom rekao: “Ako želite i dalje biti robovi banaka i plaćati troškove vlastitog ropstva, onda ostavite bankarima pravo da i dalje stvaraju novac i kontroliraju kredite.”
Stamp je dobro znao o čemu je govorio. Među njegovim postignućima je imenovanje na čelo poznate Bank of England 1928. godine, piše engleski pisac i aktivist.
Sve takozvane moderne i civilizirane zemlje su pod čizmom mehanizma kojeg je u jednoj rečenici sažeo Stamp. Vrlo malo zemalja je uspjelo razviti svoja društva bez tog mehanizma, a među njima su bile Libija, Irak i Sirija. Sve te zemlje imaju još nešto zajedničkog, a nije teško pogoditi o čemu je riječ.
No, druge zemlje, koje bi tek mogle postati metom ničim izazvanog genocida u režiji američkih agencija, kao da se bude i osjete nadolazeću tiraniju.
Švicarska je, na primjer, mjesto koje nikako ne možemo povezati s izbezumljenim fanatizmom, ipak odlučila glasati o tome da se bankama zabrani stvaranje novca.
“Englezi igraju nogomet, piju pivo i tuku se u gradskim središtima u večernjim satima. Francuzi se dure i sliježu ramenima, čine jednostavne stvari koje traju dugo vremena i koštaju previše. Švicarci ostavljaju novac na sigurno, dosadno mjesto, gdje mu se ništa dramatično neće dogoditi, tako da ga može naslijediti buduća generacija bogatih ljudi, po mogućnosti u količini većoj nego što je ostavila prethodna generacija bogataša. Dakle, novac je središte svega što se radi u Švicarskoj.
Švicarska je također dom Banke za međunarodna poravnanja (Bank of International Settlements), koja je, iako zvuči kao uzbudljivo dvojno knjigovodstvo, u stvari pauk u središtu cjelokupne financijske mreže”, piše dalje Gerrans.
The Telegraph također izvještava kako će Švicarci održati referendum na kojem će se odlučiti hoće li se komercijalnim bankama zabraniti da stvaraju novac.
Savezna vlada Švicarske je potvrdila prošlog četvrtka da će održati referendum o tom pitanju, nakon što je više od 110 000 ljudi potpisalo peticiju kojom se traži da moć stvaranja novca u financijskom sustavu isključivo ima Središnja banka Švicarske.
Kampanja koju su vodili aktivisti pokreta “Suvereni novac Švicarske” (Swiss Sovereign Money), poznata i kao Inicijativa “Vollgeld”, želi ograničiti financijske špekulacije i od privatnih banaka traži da imaju 100 posto rezervi na svoje depozite.
suissebanks
Ovo zvuči nevjerojatno dosadno, zar ne? No, temeljna je ideja ona zbog koje su se ranije provodile revolucije.
The Telegraph dalje piše kako, u slučaju da referendum prođe, komercijalne i privatne banke više neće moći same stvarati novac, nego će samo moći posuđivati novac kojeg su dobile od štediša ili drugih banaka.
Dakle, ovo treba ponoviti: “Komercijalne i privatne banke će samo moći posuđivati novac kojeg su dobile od štediša ili drugih banaka.”
To je vjerojatno ono što svi misle da banke i sada čine, te da posuđuju novac kojeg na čuvanje dobivaju od od štediša i drugih banaka.
Ali ne! Banke se bave stvaranjem novca, iako zaobilaznim putem, to jest, one nekakvom čarolijom proizvode nešto zbog čega trošimo živote teško radeći da bi do toga došli – novca. One to čine pomoću stvaranja imaginarne stvari koju zovemo – dug. Potom se mi obvezujemo da ćemo te imaginarne svote vratiti, ali s kamatama.
To ne samo da je izravna prijevara i krađa protiv jadnika koji je potpisao ugovor o kreditu, nego također umanjuje vrijednost svake jedinice pojedine valute u kojoj se ova transakcija provodi.
U financijskom smislu, to je kao štampanje dodatnog paketa dionica. Svaki put kada izvršni odbor neke kompanije ili društva odluči učiniti isto, vrijednost postojećih dionica pada, osim ako nema ekvivalenta u povećanju vrijednosti tvrtke. Međutim, kada to čine banke i stvaraju dug, lihvarski po svojoj prirodi, to se ne događa.
Članak dalje pojašnjava kako od 1891. godine ekskluzivno pravo da izdaje švicarske kovanice i novčanice ima Središnja banka Švicarske (Swiss National Bank).
Međutim, sada je u Švicarskoj u opticaju više od 90 posto novca u “elektroničkom” obliku kojeg su stvorile privatne banke, a ne Središnja banka Švicarske.
“Zbog pojave elektroničkih platnih transakcija, banke su ponovno dobile priliku da stvaraju vlastiti novac”, poručuju iz pokreta “Suvereni novac Švicarske” i dodaju kako su svi zaboravili na odluku naroda iz 1891.
To je točno, jer kada bi imali pristup istim računalnim terminalima banke, mogli bismo uz pomoć iste čarolije proizvoditi ono što zamišljamo i što smo naučeni da smatramo važnim – novac. Mi bi ga, u tom slučaju, kao i banke mogli proizvoditi u količinama po našoj volji i koliko nam se svidi.
Evo kako funkcionira: kada se odštampa dovoljna količina ove robe, nastaje bum. Kad se odštampa previše, nastaje inflacija, iako je, zapravo, tiskanje novca samo po sebi inflacija. Kada se prekine ili obustavi štampanje, nastaje depresija.
Međutim,sve dok ljudi budu teško radili i bankarima davali pravo da im za to daju papiriće ili brojke na zaslonu računala u zamjenu za njihovu krv, znoj i suze, sve je u redu.
Uvijek kada se neki narod probudio i shvatio prijevaru, “Obojenim revolucijama”, kulturnom invazijom ili jednostavnim bombardiranjem ga se gurnulo natrag u kameno doba.
“To je sve i sada je lako razumjeti ekonomiju. Mi smo od rođenja obučeni da vjerujemo kako su nam potrebne banke i njihove papirnate fikcije, jer isti ljudi koji posjeduju banke ujedno upravljaju i našim centraliziranim sustavima obrazovanja, medijima i svim instrumentima za kontrolu masa. Ali je činjenica da ih mi ne trebamo. Sve se može koristiti kao sredstvo razmjene. Britanija je postala svjetska sila s ekonomijom u kojoj su se porezi plaćali komadima drveta. Na makro razini, američka valuta je u biti bezvrijedna. Jednom kada se naftom bude trgovalo nekom drugom valutom, a ne dolarom, američko gospodarstvo će propasti, jer u svijetu neće biti razloga za kupnjom američkih dolara. Na mikro razini se također vide pomaci i sve više ljudi shvaća da pravi prijatelji koji imaju dobar povrtnjak vrijede više od punog kofera izmišljenog novca ili posla kojeg mrze i mogu ga izgubiti u bilo kojem trenutku. Vrhunac se osjetio u Grčkoj, zemlji koja je uvučena u financijski vrtlog od ljudi iz Goldman Sachsa”, pojašnjava engleski pisac i politički aktivist.
Sada još malo o referendumu u Švicarskoj.
Sam Gerrans sumnja da bi sve što je pokrenuto lako moglo biti uništeno.
Demokracija, koju Švicarci misle da uživaju, ugodna je fikcija, ali im sigurno nikad neće biti dopušteno da ometaju svijet visokih financija i biznisa.
Međutim, ako sve pročitamo pažljivo, tamo se kaže da samo Središnja banka Švicarske treba zadržati isključivo pravo stvaranja novca. Dakle, stvaranje novca bi ostalo u rukama istih ljudi poput onih koji kontroliraju FED ili Bank of England, ali oni to pravo ne bi mogli ustupiti drugima. U redu, ali i ovo barem pokazuje da se ljudi počinju buditi i znaju gdje leži istinska moć.
Skriva li i Švicarska oružje za masovno uništenje? ;-)))
U nemogućem ishodu da ova inicijativa u Švicarskoj urodi plodom i njen predloženi zakon bude usvojen, a zatim se počne pretvarati u nešto što će zaista ugroziti bankarsku elitu, nemojmo se iznenaditi ako se ubrzo otkrije da Švicarska skriva oružje za masovno uništenje ili da se tamo kriju pravi organizatori terorističkih napada u New Yorku 2001, pa čak i da financira “Islamsku državu”.
No, slobodu se mora i voljeti, iščekujući rezultat referenduma u Švicarskoj podsjeća Gerrans.
Slaven- Broj postova : 6432
Location : Arkadija(mitološka zemlja sreće iz grčke mitologije)
Registration date : 2008-08-23 -
Re: SVAJCARSKA
Valter Tue Jan 26, 2016 8:50 am
http://www.20min.ch/schweiz/ostschweiz/story/-Fatlums-Vater-bruestet-sich-mit-seinen-Taten--10285594
Walenstadt SG: Wurde Fatlum verprügelt, weil er Albaner ist?
Fehler gesehen?
Der Fall des 12-jährigen Fatlum, der Mitte Januar von fünf bis sechs Schweizer Schülern verprügelt wurde, schlägt hohe Wellen. Vielen ehemaligen Mitschülern und Arbeitskollegen stösst das Verhalten von Fatlums Vater, Faik J.*, sauer auf. «Er war der Grund, warum im Jahr 1997 im Schulhaus Feldacker in Mels SG rund 300 Schüler Angst hatten, in die Schule zu gehen, und streikten», so ein ehemaliger Mitschüler. Grund für den Streik war das gewalttätige Auftreten Faiks. Die Schüler wollten, dass er deshalb von der Schule ausgeschlossen wird.
«Der 14-jährige Faik kam mit Schlagringen, Ketten und Messern zur Schule», so der ehemalige Mitschüler zu 20 Minuten. Der Fall sorgte auch medial für Aufsehen. «Faik schlug mir sinnlos mit der Faust ins Gesicht», sagte damals ein Opfer gegenüber der «Südostschweiz». Er wurde zudem mehrmals wegen diversen Delikten aus dem Schulunterricht von der Polizei abgeholt. «Wir gingen ihm aus Angst immer aus dem Weg», sagt ein weiterer Mitschüler. Er sei ein sehr aggressiver und bösartiger Mensch gewesen.
«Noch heute brüstet er sich mit den Vorfällen»
Noch heute brüste sich der 33-Jährige mit den Taten von damals , sagt ein ehemaliger Arbeitskollege. «Er sagte zu mir, ob ich wisse, wer er sei und was er damals gemacht habe. Ich solle aufpassen, ich wisse ja, wozu er fähig sei.»
Der dreifache Vater J. bestreitet die Vorwürfe: «Das habe ich nie gesagt. Was passiert ist, ist Vergangenheit. Es ist das Schlimmste, was ich je gemacht habe.» Er habe heute noch die Konsequenzen von damals zu tragen und bereue seine Taten. «Wir müssen friedlich miteinander leben. Gewalt ist keine Lösung», sagt Maler J. Er hoffe, dass sein Sohn nicht wegen seiner Vergangenheit angegriffen worden ist. Selbst habe er seit etwa zehn Jahren keine Anzeige wegen Gewalt mehr bekommen.
Im Grossformat auf dem Videoportal
Laut Polizeisprecher Hanspeter Krüsi sind die Ermittlungen zum Fall des 12-jährigen Fatlum im Gange. «Zurzeit werden Personen befragt und Videos ausgewertet», sagt Krüsi. Fatlum ging am Montag wieder in die Schule. «Er wurde von seinen Kollegen während der ganzen Zeit begleitet. Ihm geht es den Umständen entsprechend gut», sagt Vater J.
Die Schule Walenstadt hat nun Konsequenzen gezogen: «Vor dem Schulbeginn, während der Pause und nach der Schule wurden zusätzliche Lehrpersonen angewiesen, das Geschehen auf dem Pausenplatz aktiv zu überwachen», sagt Schulleiter Heiner Solenthaler. Zudem sei ein Gewalt-Präventions-Kurs für die Klassen geplant.
Walenstadt SG: Wurde Fatlum verprügelt, weil er Albaner ist?
Fehler gesehen?
Der Fall des 12-jährigen Fatlum, der Mitte Januar von fünf bis sechs Schweizer Schülern verprügelt wurde, schlägt hohe Wellen. Vielen ehemaligen Mitschülern und Arbeitskollegen stösst das Verhalten von Fatlums Vater, Faik J.*, sauer auf. «Er war der Grund, warum im Jahr 1997 im Schulhaus Feldacker in Mels SG rund 300 Schüler Angst hatten, in die Schule zu gehen, und streikten», so ein ehemaliger Mitschüler. Grund für den Streik war das gewalttätige Auftreten Faiks. Die Schüler wollten, dass er deshalb von der Schule ausgeschlossen wird.
«Der 14-jährige Faik kam mit Schlagringen, Ketten und Messern zur Schule», so der ehemalige Mitschüler zu 20 Minuten. Der Fall sorgte auch medial für Aufsehen. «Faik schlug mir sinnlos mit der Faust ins Gesicht», sagte damals ein Opfer gegenüber der «Südostschweiz». Er wurde zudem mehrmals wegen diversen Delikten aus dem Schulunterricht von der Polizei abgeholt. «Wir gingen ihm aus Angst immer aus dem Weg», sagt ein weiterer Mitschüler. Er sei ein sehr aggressiver und bösartiger Mensch gewesen.
«Noch heute brüstet er sich mit den Vorfällen»
Noch heute brüste sich der 33-Jährige mit den Taten von damals , sagt ein ehemaliger Arbeitskollege. «Er sagte zu mir, ob ich wisse, wer er sei und was er damals gemacht habe. Ich solle aufpassen, ich wisse ja, wozu er fähig sei.»
Der dreifache Vater J. bestreitet die Vorwürfe: «Das habe ich nie gesagt. Was passiert ist, ist Vergangenheit. Es ist das Schlimmste, was ich je gemacht habe.» Er habe heute noch die Konsequenzen von damals zu tragen und bereue seine Taten. «Wir müssen friedlich miteinander leben. Gewalt ist keine Lösung», sagt Maler J. Er hoffe, dass sein Sohn nicht wegen seiner Vergangenheit angegriffen worden ist. Selbst habe er seit etwa zehn Jahren keine Anzeige wegen Gewalt mehr bekommen.
Im Grossformat auf dem Videoportal
Laut Polizeisprecher Hanspeter Krüsi sind die Ermittlungen zum Fall des 12-jährigen Fatlum im Gange. «Zurzeit werden Personen befragt und Videos ausgewertet», sagt Krüsi. Fatlum ging am Montag wieder in die Schule. «Er wurde von seinen Kollegen während der ganzen Zeit begleitet. Ihm geht es den Umständen entsprechend gut», sagt Vater J.
Die Schule Walenstadt hat nun Konsequenzen gezogen: «Vor dem Schulbeginn, während der Pause und nach der Schule wurden zusätzliche Lehrpersonen angewiesen, das Geschehen auf dem Pausenplatz aktiv zu überwachen», sagt Schulleiter Heiner Solenthaler. Zudem sei ein Gewalt-Präventions-Kurs für die Klassen geplant.
Valter- Admin
- Broj postova : 9623
Age : 72
Location : schweiz
Registration date : 2008-01-11 -
Re: SVAJCARSKA
Valter Sun Jan 31, 2016 12:17 pm
http://www.20min.ch/schweiz/news/story/Nicht-alle-Kantone-schaffen-gleich-rigoros-aus-28272344
Nicht alle Kantone schaffen gleich rigoros aus
Bei der Ausschaffung krimineller Ausländer sind nicht alle Kantone gleich streng. Für die SVP zeigt dies: Der Ermessensspielraum von Ämtern und Richtern ist zu gross.
Abstimmungsumfrage: Die Zustimmung zur SVP-Initiative bröckelt
Konkrete Fälle: Diebe, Dealer, Raser – wer würde ausgeschafft?
Fehler gesehen?
Die Wahrscheinlichkeit, dass ein krimineller Ausländer ausgeschafft wird, ist je nach Kanton unterschiedlich hoch: Während 2014 im schweizerischen Mittel jeder 50. verurteilte Ausländer das Land verlassen musste, war man etwa in Genf weit weniger streng: Nur gerade jeder 117. wurde weggewiesen.
Anders in den beiden Basel oder im Tessin. Im Kanton Basel-Landschaft wurde jedem 23. kriminellen Ausländer das Bleiberecht genommen. Dies zeigt eine Umfrage der «Aargauer Zeitung» bei den kantonalen Migrationsämtern.
Ermessensspielraum politisch gewollt»
Marcel Suter, Präsident der Vereinigung der Kantonalen Migrationsbehörden, überrascht das Resultat nicht: «Heute gibt es einen Ermessensspielraum, der politisch gewollt ist. Richter und Migrationsämter können das Gesetz mehr oder wenig grosszügig auslegen.» Wie der Entscheid ausfalle, hänge auch von der politischen Kultur und der Tradition der Rechtsprechung ab. Diese unterscheide sich zwischen Deutsch- und Westschweiz. «In der Romandie werden gewisse Fälle aus humanitären Gründen nicht vollzogen.»
Laut Suter haben die Richter aufgrund der Einzelfallprüfung einen gewissen Einfluss darauf, ob ein Landesverweis ausgesprochen werden kann. «Entscheidend ist, wie hoch das ausgesprochene Strafmass ausfällt und wie Rekurse beurteilt werden.»
Markus Rudin, Chef des Aargauer Migrationsamtes, sagt: «Dass es in einem föderalistischen System Unterschiede gibt, liegt auf der Hand.» Im Kanton Aargau liegt die Ausschaffungsquote unter dem Schweizer Mittel. Laut Rudin orientiert man sich an der Rechtsprechung des Bundesgerichts und der kantonalen Gerichte.
SVP fühlt sich bestätigt
Für Rechtsprofessor und SVP-Nationalrat Hans-Ueli Vogt zeigen die Zahlen vor allem, dass «das richterliche Ermessen in der heutigen Praxis eine zu grosse Rolle» spiele: «Die Zahlen bestätigen die Sorge der SVP, dass mit der aktuellen Regelung kriminelle Ausländer im Land bleiben.» Darum brauche es einen Automatismus.
Laut Vogt würde der Ermessensspielraum auch mit dem Umsetzungsgesetz zur Ausschaffungsinitiative nicht wesentlich verkleinert, da sie anders als die Durchsetzungsinitiative eine Härtefallklausel enthält. «Diese öffnet den Gerichten Tür und Tor, um von einem Landesverweis abzusehen.» So gebe es Richter, für die allein jegliche Trennung von der Familie einen Härtefall darstelle. Damit lasse sich ein grosser Teil der Ausschaffungen umgehen.
Nicht alle Kantone schaffen gleich rigoros aus
Bei der Ausschaffung krimineller Ausländer sind nicht alle Kantone gleich streng. Für die SVP zeigt dies: Der Ermessensspielraum von Ämtern und Richtern ist zu gross.
Abstimmungsumfrage: Die Zustimmung zur SVP-Initiative bröckelt
Konkrete Fälle: Diebe, Dealer, Raser – wer würde ausgeschafft?
Fehler gesehen?
Die Wahrscheinlichkeit, dass ein krimineller Ausländer ausgeschafft wird, ist je nach Kanton unterschiedlich hoch: Während 2014 im schweizerischen Mittel jeder 50. verurteilte Ausländer das Land verlassen musste, war man etwa in Genf weit weniger streng: Nur gerade jeder 117. wurde weggewiesen.
Anders in den beiden Basel oder im Tessin. Im Kanton Basel-Landschaft wurde jedem 23. kriminellen Ausländer das Bleiberecht genommen. Dies zeigt eine Umfrage der «Aargauer Zeitung» bei den kantonalen Migrationsämtern.
Ermessensspielraum politisch gewollt»
Marcel Suter, Präsident der Vereinigung der Kantonalen Migrationsbehörden, überrascht das Resultat nicht: «Heute gibt es einen Ermessensspielraum, der politisch gewollt ist. Richter und Migrationsämter können das Gesetz mehr oder wenig grosszügig auslegen.» Wie der Entscheid ausfalle, hänge auch von der politischen Kultur und der Tradition der Rechtsprechung ab. Diese unterscheide sich zwischen Deutsch- und Westschweiz. «In der Romandie werden gewisse Fälle aus humanitären Gründen nicht vollzogen.»
Laut Suter haben die Richter aufgrund der Einzelfallprüfung einen gewissen Einfluss darauf, ob ein Landesverweis ausgesprochen werden kann. «Entscheidend ist, wie hoch das ausgesprochene Strafmass ausfällt und wie Rekurse beurteilt werden.»
Markus Rudin, Chef des Aargauer Migrationsamtes, sagt: «Dass es in einem föderalistischen System Unterschiede gibt, liegt auf der Hand.» Im Kanton Aargau liegt die Ausschaffungsquote unter dem Schweizer Mittel. Laut Rudin orientiert man sich an der Rechtsprechung des Bundesgerichts und der kantonalen Gerichte.
SVP fühlt sich bestätigt
Für Rechtsprofessor und SVP-Nationalrat Hans-Ueli Vogt zeigen die Zahlen vor allem, dass «das richterliche Ermessen in der heutigen Praxis eine zu grosse Rolle» spiele: «Die Zahlen bestätigen die Sorge der SVP, dass mit der aktuellen Regelung kriminelle Ausländer im Land bleiben.» Darum brauche es einen Automatismus.
Laut Vogt würde der Ermessensspielraum auch mit dem Umsetzungsgesetz zur Ausschaffungsinitiative nicht wesentlich verkleinert, da sie anders als die Durchsetzungsinitiative eine Härtefallklausel enthält. «Diese öffnet den Gerichten Tür und Tor, um von einem Landesverweis abzusehen.» So gebe es Richter, für die allein jegliche Trennung von der Familie einen Härtefall darstelle. Damit lasse sich ein grosser Teil der Ausschaffungen umgehen.
Valter- Admin
- Broj postova : 9623
Age : 72
Location : schweiz
Registration date : 2008-01-11 -
Re: SVAJCARSKA
Valter Sun Jan 31, 2016 12:23 pm
http://www.20min.ch/schweiz/news/story/Bund-haelt-Fakten-geheim-10227996
Bund hält Fakten geheim
Das Bundesamt für Statistik hält Daten über die Herkunftsländer verurteilter Ausländer unter Verschluss. Dabei wären diese für die aktuelle Debatte äusserst wichtig.
Weigert sich, die Fakten offenzulegen: Georges-Simon Ulrich, Direktor des Bundeamts für Statistik.
Seit der Annahme der Ausschaffungsinitiative im November 2010 sollen wegen einer Straftat verurteilte Ausländer die Schweiz verlassen müssen. Zahlen über die betroffenen Straftäter wurden damals keine genannt.
Auch bei der aktuellen Debatte über die Durchsetzungsinitiative geht es um kriminelle Ausländer, und wiederum werben Befürworter und Gegner statt mit Zahlen und Fakten lediglich mit Mutmassungen. Dabei wäre es äusserst aufschlussreich, aus welchen Ländern die betroffenen Ausländer kommen und ob man sie im Falle einer Verurteilung in ihr Herkunftsland zurückschaffen kann.
Nationalität bleibt im Dunkeln
Antworten könnte die Strafurteilsstatistik des Bundesamts für Statistik (BFS) liefern. Darin wird bei verurteilten Ausländern das «Herkunftsland» festgehalten. Doch gemäss dem «SonntagsBlick» weigert sich das BFS , diese Angaben zu publizieren. In der Urteilsstatistik wird lediglich zwischen Ausländern und Schweizern unterschieden – die Nationalität der Straftäter bleibt im Dunkeln.
Weshalb das BFS die Nationalitäten unterschlägt, erläutert Isabel Zoder, Bereichsleiterin Justiz und Urteile beim Eidgenössischen Departement des Inneren, auf Nachfrage des «SonntagsBlick»: Eine Publikation der einzelnen Nationalitäten würde suggerieren, dass die Nationalität das kriminelle Verhalten beeinflusst.» Deshalb könne man die Zahlen nicht veröffentlichen.
«Schützenswerte statistische Einzeldaten»
Auch eine Berufung auf das Öffentlichkeitsgesetz wies das Bundesamt ab. Die Begründung lautete: «Bei der angefragten Statistik handelt es sich um schützenswerte sowie vertrauliche statistische Einzeldaten.» Deshalb dürfe nicht publik werden, aus welchen Ländern die verurteilten Straftäter kommen.
Auch Georges-Simon Ulrich, Direktor des BFS, wollte sich nicht zur Offenlegung der Fakten äussern. Er schickte einen Sprecher vor, der gegenüber «SonntagsBlick» erklärte, dass es schwierig sei, die Zahlen so aufzubereiten, dass sie vom Volk nicht missverstanden würden. Zudem arbeiteten nur rund 20 Experten in der zuständigen Abteilung. «Da kann so ein Projekt schon mal etwas dauern.»
Auch Politiker wollen eine Offenlegung der Fakten
In der aktuellen Debatte um die Durchsetzungsinitiative fordern nun auch Politiker eine Publikation der Fakten. «Sicher wäre es sinnvoll, die Delinquenten nach Herkunft und nach Deliktart zu kennen», sagt etwa CVP-Nationalrätin Kathy Riklin. Auch für FDP-Präsident Philip Müller ergibt die Begründung des BFS keinen Sinn: «Wenn nur die Zahl, nicht aber die Namen genannt werden, ist der Persönlichkeitsschutz gewährleistet.» Auch SP-Nationalrätin Min Li Marti für die Offenlegung der Statistik.
Kurz vor der Abstimmung über die Durchsetzungs-Initiative sind nur grobe Unterteilungen möglich: Laut BFS wurden 2014 42289 Schweizer verurteilt, das entspricht 42,5 Prozent aller Verurteilten. 57,5 Prozent waren Ausländer. Noch deutlicher ist der Unterschied in den Gefängnissen. 31,2 Prozent aller Häftlinge waren im Jahr 2014 Schweizer, 68,8 Prozent Ausländer. Doch aus welchen Ländern diese kommen, weiss bisher lediglich das BFS. Der «SonntagsBlick» bleibt will jetzt Rekurs gegen den Geheimhaltungsentscheid des BFS einlegen.
Bund hält Fakten geheim
Das Bundesamt für Statistik hält Daten über die Herkunftsländer verurteilter Ausländer unter Verschluss. Dabei wären diese für die aktuelle Debatte äusserst wichtig.
Weigert sich, die Fakten offenzulegen: Georges-Simon Ulrich, Direktor des Bundeamts für Statistik.
Seit der Annahme der Ausschaffungsinitiative im November 2010 sollen wegen einer Straftat verurteilte Ausländer die Schweiz verlassen müssen. Zahlen über die betroffenen Straftäter wurden damals keine genannt.
Auch bei der aktuellen Debatte über die Durchsetzungsinitiative geht es um kriminelle Ausländer, und wiederum werben Befürworter und Gegner statt mit Zahlen und Fakten lediglich mit Mutmassungen. Dabei wäre es äusserst aufschlussreich, aus welchen Ländern die betroffenen Ausländer kommen und ob man sie im Falle einer Verurteilung in ihr Herkunftsland zurückschaffen kann.
Nationalität bleibt im Dunkeln
Antworten könnte die Strafurteilsstatistik des Bundesamts für Statistik (BFS) liefern. Darin wird bei verurteilten Ausländern das «Herkunftsland» festgehalten. Doch gemäss dem «SonntagsBlick» weigert sich das BFS , diese Angaben zu publizieren. In der Urteilsstatistik wird lediglich zwischen Ausländern und Schweizern unterschieden – die Nationalität der Straftäter bleibt im Dunkeln.
Weshalb das BFS die Nationalitäten unterschlägt, erläutert Isabel Zoder, Bereichsleiterin Justiz und Urteile beim Eidgenössischen Departement des Inneren, auf Nachfrage des «SonntagsBlick»: Eine Publikation der einzelnen Nationalitäten würde suggerieren, dass die Nationalität das kriminelle Verhalten beeinflusst.» Deshalb könne man die Zahlen nicht veröffentlichen.
«Schützenswerte statistische Einzeldaten»
Auch eine Berufung auf das Öffentlichkeitsgesetz wies das Bundesamt ab. Die Begründung lautete: «Bei der angefragten Statistik handelt es sich um schützenswerte sowie vertrauliche statistische Einzeldaten.» Deshalb dürfe nicht publik werden, aus welchen Ländern die verurteilten Straftäter kommen.
Auch Georges-Simon Ulrich, Direktor des BFS, wollte sich nicht zur Offenlegung der Fakten äussern. Er schickte einen Sprecher vor, der gegenüber «SonntagsBlick» erklärte, dass es schwierig sei, die Zahlen so aufzubereiten, dass sie vom Volk nicht missverstanden würden. Zudem arbeiteten nur rund 20 Experten in der zuständigen Abteilung. «Da kann so ein Projekt schon mal etwas dauern.»
Auch Politiker wollen eine Offenlegung der Fakten
In der aktuellen Debatte um die Durchsetzungsinitiative fordern nun auch Politiker eine Publikation der Fakten. «Sicher wäre es sinnvoll, die Delinquenten nach Herkunft und nach Deliktart zu kennen», sagt etwa CVP-Nationalrätin Kathy Riklin. Auch für FDP-Präsident Philip Müller ergibt die Begründung des BFS keinen Sinn: «Wenn nur die Zahl, nicht aber die Namen genannt werden, ist der Persönlichkeitsschutz gewährleistet.» Auch SP-Nationalrätin Min Li Marti für die Offenlegung der Statistik.
Kurz vor der Abstimmung über die Durchsetzungs-Initiative sind nur grobe Unterteilungen möglich: Laut BFS wurden 2014 42289 Schweizer verurteilt, das entspricht 42,5 Prozent aller Verurteilten. 57,5 Prozent waren Ausländer. Noch deutlicher ist der Unterschied in den Gefängnissen. 31,2 Prozent aller Häftlinge waren im Jahr 2014 Schweizer, 68,8 Prozent Ausländer. Doch aus welchen Ländern diese kommen, weiss bisher lediglich das BFS. Der «SonntagsBlick» bleibt will jetzt Rekurs gegen den Geheimhaltungsentscheid des BFS einlegen.
Valter- Admin
- Broj postova : 9623
Age : 72
Location : schweiz
Registration date : 2008-01-11 -
Bankarska država!
Slaven Sat Feb 06, 2016 10:26 am
Slaven- Broj postova : 6432
Location : Arkadija(mitološka zemlja sreće iz grčke mitologije)
Registration date : 2008-08-23 -
Re: SVAJCARSKA
Valter Sun Apr 17, 2016 11:07 am
http://www.msn.com/de-ch/nachrichten/vermischtes/erdogans-einfluss-auf-schweizer-moscheen/ar-BBrQlTQ?li=BBqfZdU&ocid=mailsignout
Erdogans Einfluss auf Schweizer Moscheen
Seit Jahren nimmt Recep Tayyip Erdogan offenbar massiv Einfluss auf Muslime in der Schweiz. Mittel, Personal und Inhalte von immer mehr Moscheen werden direkt vom türkischen Staat mitbestimmt, wie die «SonntagsZeitung» berichtet. Das mächtige Religionsministerium in Ankara finanziert 35 Imame, ein Predigernetz von Genf bis St. Gallen, von Basel bis ins Tessin.
Seit 2013 hat sich die Zahl der türkischen Staats-Imame in der Schweiz nahezu verdoppelt, heisst es im Artikel weiter. Möglich machte das eine Lockerung der Bewilligungspraxis des Bundes.
Kopftuchpflicht und Propaganda-Reden
Viele der Prediger sprechen schlecht Deutsch und vertreten einen streng konservativen Islam. Laut Moschee-Gängern verkommen die Freitagsgebete zunehmend zu antiwestlichen Propaganda-Reden, Frauen werden dazu angehalten, Kopftuch zu tragen.
Über eine Zürcher Stiftung unterstützt die Türkei zudem 50 Moschee-Vereine. Gegen Aussen gibt sich die Stiftung unabhängig, tatsächlich ist sie ein direkter Ableger des türkischen Machtapparates. Als Stiftungsrats-Präsident amtet der Chef des Religionsministeriums persönlich, ein enger Vertrauter Erdogans.
Ausländische Finanzierung müsse verboten werden
Angesichts der politischen Entwicklung und der Islamisierung der Gesellschaft in der Türkei fordern Experten Massnahmen. «Es darf nicht sein, dass Erdogan bestimmt, welcher Islam in der Schweiz legitim ist», sagt Saďda Keller-Messahli vom Forum für einen fortschrittlichen Islam.
Die «Import-Imame» seien mit der Sprache und dem Alltag der jungen Muslime in der Schweiz überfordert. «So entstehen Parallelgesellschaften.» Die Politik müsse die Finanzierung aus dem Ausland verbieten - so wie das Österreich tut. (sep)
Nema nista nazadnijeg od manipulacije ljdui putem religije.
Nije ovo jedini primer.
Puno takvih primera ima.
Potrebno je medjutim puno vremena da covek to i shvati.
Samo stalnim informisanjem (licnim) i zeljom za usavrsavanjem se moze takva situacija prevazici.
Svako od nas moze tome doprineti.
Krenite od smih sebe.
Informisite se,i zatim informisite i druge.
Valter
Erdogans Einfluss auf Schweizer Moscheen
Seit Jahren nimmt Recep Tayyip Erdogan offenbar massiv Einfluss auf Muslime in der Schweiz. Mittel, Personal und Inhalte von immer mehr Moscheen werden direkt vom türkischen Staat mitbestimmt, wie die «SonntagsZeitung» berichtet. Das mächtige Religionsministerium in Ankara finanziert 35 Imame, ein Predigernetz von Genf bis St. Gallen, von Basel bis ins Tessin.
Seit 2013 hat sich die Zahl der türkischen Staats-Imame in der Schweiz nahezu verdoppelt, heisst es im Artikel weiter. Möglich machte das eine Lockerung der Bewilligungspraxis des Bundes.
Kopftuchpflicht und Propaganda-Reden
Viele der Prediger sprechen schlecht Deutsch und vertreten einen streng konservativen Islam. Laut Moschee-Gängern verkommen die Freitagsgebete zunehmend zu antiwestlichen Propaganda-Reden, Frauen werden dazu angehalten, Kopftuch zu tragen.
Über eine Zürcher Stiftung unterstützt die Türkei zudem 50 Moschee-Vereine. Gegen Aussen gibt sich die Stiftung unabhängig, tatsächlich ist sie ein direkter Ableger des türkischen Machtapparates. Als Stiftungsrats-Präsident amtet der Chef des Religionsministeriums persönlich, ein enger Vertrauter Erdogans.
Ausländische Finanzierung müsse verboten werden
Angesichts der politischen Entwicklung und der Islamisierung der Gesellschaft in der Türkei fordern Experten Massnahmen. «Es darf nicht sein, dass Erdogan bestimmt, welcher Islam in der Schweiz legitim ist», sagt Saďda Keller-Messahli vom Forum für einen fortschrittlichen Islam.
Die «Import-Imame» seien mit der Sprache und dem Alltag der jungen Muslime in der Schweiz überfordert. «So entstehen Parallelgesellschaften.» Die Politik müsse die Finanzierung aus dem Ausland verbieten - so wie das Österreich tut. (sep)
Nema nista nazadnijeg od manipulacije ljdui putem religije.
Nije ovo jedini primer.
Puno takvih primera ima.
Potrebno je medjutim puno vremena da covek to i shvati.
Samo stalnim informisanjem (licnim) i zeljom za usavrsavanjem se moze takva situacija prevazici.
Svako od nas moze tome doprineti.
Krenite od smih sebe.
Informisite se,i zatim informisite i druge.
Valter
Valter- Admin
- Broj postova : 9623
Age : 72
Location : schweiz
Registration date : 2008-01-11 -
Re: SVAJCARSKA
Valter Tue Jun 07, 2016 11:40 am
http://www.dnevno.hr/vijesti/svijet/svicarski-referendum-nema-besplatnog-novca-928036
Švicarski referendum: nema besplatnog novca!
Autor: Marcel Holjevac
Utorak, 07. Lipanj 2016. u 08:22
Još jedan socijalisitčki mokri san - "osobni dohodak" koji biste dobivali samo zato jer postojite, a koji bi svojim radom i znanjem zarađivali drugi, je ogromnom većinom glasova odbačen na referendumu. To je zato jer su Švicarci prilično racionalni, i znaju kakve bi bile posljedice takve "besplatno sve i svima" politike.
Švicarska je bila prva zemlja u svijetu u kojoj se glasalo o univerzalnom osobnom dohotku – novcu koji bi svi švicarski građani, uključujući i imigrante koji su dulje od pet godina u zemlji a nemaju državljanstvo, dobivali. Pobornici ideje kažu da je stvar super, jer bi svi, baš svi, dobivali više novca – 2.500 dolara mjesečno bi išlo kako zaposlenima, bogatima, onima s visokim prihodima, tako i sirotinji i nezaposlenima. A da, plus toga, 625 dolara za svako dijete. Besplatan novac! Super! Svi će imati više, i nitko neće imati manje nego sad.
Ljevica je inzistirala na tome da je to bitan korak u smanjenju socijalnih razlika, da bi to djelovalo dobro na ekonomiju jer bi svi imali više novca i više trošili. Oni kažu, ako referendum i ne prođe, to će proširiti “svijest” o tome kako je dijeljenje nezarađenog novca od strane države – dakle, preraspodjela dohotka, nešto tako bolno poznato iz svih propalih socijalističkih ekonomskih eksperimenata, od kojih su baš svi završili vrlo neslavno – zapravo jako dobra stvar za društvo i pojedinca, te su mahali potporama koje su dobili i od nekih Nobelovaca za tu ideju, te lidera biznisa: profesora s Princetona Angus Deatona i suosnivača Facebooka Chrisa Hughesa. Organizirana je i šetnja Cirihom, u odjeći koja nalikuje na robote, uz poruku: univerzalni osobni dohodak je esencijalan za budućnost, jer se automatizacija povećava, posla za niže obrazovane ima sve manje, on će omogućiti zaposlenima da se lakše odluče na pokretanje vlastitog posla, ili da napuste posao koji im ne odgovara i potraže drugi. Ljudi će se posvetiti inovacijama i razmišljanju, manje će biti opterećeni time da zardže posao. “Uvjeren sam da će univerzalni osobni dohodak postati jasno rješenje rastućih problema našeg vremena”, kaže jedan od osnivača projekta UIO-a, Jim Pugh. On je doktor robotike na Švicarskom saveznom tehnološkom institutu.
No to što je doktor znanosti, ne znači da je predobro upućen u pitanja ekonomske i društvene stvarnosti. Osobno, ja bih rado napustio posao i otišao meditirati u neku zemlju gdje je život jeftin, kad bi mi netko plaćao 2.500 dolara mjesečno da ne radim ništa. “Ali dobit ćeš 2.500 dolara dodatno na ono što inače zaradiš”, kažu pobornici te ideje, “zašto bi ti napustio posao? Naša je ideja da mi ne radimo, a da ti i dalje radiš, samo ćemo i ti i ja dobivati više novca”. Svejedno. Meni je 2.500 dolara dovoljno, a raditi i pisati mogu i sebi za dušu, bez da mi plate i da plaćam porez na to. Zašto bih ja bio budala koja bi radila, ako mogu polupristojno živjeti i bez da radim? Stvar je to principa: osjećao bih se loše kad bih znao da moram ne samo zaraditi svoj “osnovni dohodak” nego i onog tko bi mogao raditi, a ne da mu se jer mu je taj novac dosta. Dosta je i meni! Neka neka druga budala radi i zarađuje.
Bih li stvarno dobio više novca? Ne. Dobio bih, da sam Švicarac i da radim, koju tisuću dolara manje nego sad. Jer, ne postoji takva stvar kao što je besplatan ručak za sve. Ako netko dobije veći komad kolača, netko tko zarađuje manje ili ne zarađuje uopće, onaj tko zarađuje više mora dobiti manji komad. Ukupna masa novca se ne bi povećala time što bi svi dobivali više – samo bi se drukčije podijelila. Ekonomija jedne države vrijedi koliko vrijedi podijelili vi njenu vrijednost na sto, ili sto milijardi novčanih jedinica. Potonje samo vrijede milijardu puta manje po jedinici. To je kažete socijalno pravednije? Možda, možda i ne: pravedno je da svatko raspolaže slobodno svojom vlastitom zaradom, ako mene pitate. Je li pravedno živjeti od novca koji je netko drugi zaradio? Časno nije sigurno. A svakako je demotivirajuće za one koji rade i zarađuju. Jalova je nada pobornika te ideje da bi stručnjaci svejedno ostali na svojim radnim mjestima, čisto zbog svoje radne etike. Neki bi. Dio ne bi. Koliki dio? Zavisi od toga koliko bi visoka bila redovna primanja od nerada: svaka takva socijalna zamisao je demotivirajuća za one koji rade i zarađuju. Dajte ljudima malu, minimalnu socijalu, i mali broj ljudi će živjeti od nje. Dajte im dovoljnu za sve osnovne životne troškove – tko je uopće budala da radi pod tim uvjetima?
Za ilustraciju, treba se sjetiti SFRJ: tamo je država otimala svu dobit poduzećima koja su radila s profitom i ostvarivala dobit, da bi time pokrila gubitaše. S vremenom je sve više socijalističkih direktora počelo razmišljati u stilu: “A zašto ja ne bih podijelio veće plaće, kupio skup službeni auto, uložio u gubitaški projekt na kom će se podijeliti velike provizije, prikazao gubitak – država će mi ga ionako pokriti”. Kako je takvih bilo sve više, teret na onima koji su, uvjereni u pobjedu socijalizma, nastavili vrijedno raditi bio je sve veći, i na kraju, krajem osamdesetih, praktički nije bilo niti jednog društvenog poduzeća koje NIJE radilo s gubitkom! Epilog: sve je privatizirano kako bi se nekretnine mogle upotrijebiti za nešto drugo, kako bi se izgradili stanovi, hoteli. Nešto što nosi novac.
Istoj stvari svjedočimo na današnjem zapadu, gdje je sve više onih koji hladnokrvno i bez stida žive od socijale. Preklani sam upoznao na obali engleskinju koja dolazi ovdje, i ima dovoljno novca da si plaća dobar ljetni provod, pa i unajmi neke stvari koje su Hrvatima preskupe. A živi na socijali! I ne pada joj na pamet ikad išta raditi: to što ima od socijale, njoj je dovoljno. Nekada raskošna švedska socijalna država, mokri san svakog Hrvata, sad je pred propašću: da, dok su tamo živjeli samo Šveđani, sa svojom protestantskom radnom etikom gdje nitko nije zlorabio socijalna prava, stvar je išla. Išla je, dok milijuni Arapa, Balkanaca i ostalih nisu nanjušili blagodati švedske socijale, i sad je sišu koliko god mogu, a Švedska polako ali sigurno postaje zemlja “zabranjenih zona”.
Stvar je na tragu nekadašnjih alkemičara, koji su smatrali da od blata mogu dobiti zlato, ne znajući da bi zlato, da ga i mogu dobiti iz blata, tada vrijedilo upravo koliko i blato. Naime, ono što daje stvarima, pa i novcu, vrijednost, je njegova ograničenost, rijetkost. Novac dostupan svima u neograničenim količinama jednostavno ne bi ništa vrijedio – nešto kao milijarde i trilijuni jugodinara u kojima smo nekad dobivali plaću. No, ne treba čuditi da ova prilično bolesna ideja ima sve više pobornika. Naravno, najviše među mladima: oni su neetabilirani, oni najmanje zarađuju. Često nemaju posla, često im ga se baš i ne traži. Ali time bi zapravo pokopali ikakvu nadu za budućnost za sebe same. I zato je dobro da je ovaj imbecilni referendum u Švicarskoj masno propao, s oko 77% glasova protiv. No, do kad će to biti tako, i kad će neomarksistička indoktrinacija u nekoj zemlji gdje su ljudi manje inteligentni nego u Švicarskoj dovesti do takvog rješenja, koje će nužno uništiti ekonomiju? Ne bi me čudilo da to bude Hrvatska.
Švicarski referendum: nema besplatnog novca!
Autor: Marcel Holjevac
Utorak, 07. Lipanj 2016. u 08:22
Još jedan socijalisitčki mokri san - "osobni dohodak" koji biste dobivali samo zato jer postojite, a koji bi svojim radom i znanjem zarađivali drugi, je ogromnom većinom glasova odbačen na referendumu. To je zato jer su Švicarci prilično racionalni, i znaju kakve bi bile posljedice takve "besplatno sve i svima" politike.
Švicarska je bila prva zemlja u svijetu u kojoj se glasalo o univerzalnom osobnom dohotku – novcu koji bi svi švicarski građani, uključujući i imigrante koji su dulje od pet godina u zemlji a nemaju državljanstvo, dobivali. Pobornici ideje kažu da je stvar super, jer bi svi, baš svi, dobivali više novca – 2.500 dolara mjesečno bi išlo kako zaposlenima, bogatima, onima s visokim prihodima, tako i sirotinji i nezaposlenima. A da, plus toga, 625 dolara za svako dijete. Besplatan novac! Super! Svi će imati više, i nitko neće imati manje nego sad.
Ljevica je inzistirala na tome da je to bitan korak u smanjenju socijalnih razlika, da bi to djelovalo dobro na ekonomiju jer bi svi imali više novca i više trošili. Oni kažu, ako referendum i ne prođe, to će proširiti “svijest” o tome kako je dijeljenje nezarađenog novca od strane države – dakle, preraspodjela dohotka, nešto tako bolno poznato iz svih propalih socijalističkih ekonomskih eksperimenata, od kojih su baš svi završili vrlo neslavno – zapravo jako dobra stvar za društvo i pojedinca, te su mahali potporama koje su dobili i od nekih Nobelovaca za tu ideju, te lidera biznisa: profesora s Princetona Angus Deatona i suosnivača Facebooka Chrisa Hughesa. Organizirana je i šetnja Cirihom, u odjeći koja nalikuje na robote, uz poruku: univerzalni osobni dohodak je esencijalan za budućnost, jer se automatizacija povećava, posla za niže obrazovane ima sve manje, on će omogućiti zaposlenima da se lakše odluče na pokretanje vlastitog posla, ili da napuste posao koji im ne odgovara i potraže drugi. Ljudi će se posvetiti inovacijama i razmišljanju, manje će biti opterećeni time da zardže posao. “Uvjeren sam da će univerzalni osobni dohodak postati jasno rješenje rastućih problema našeg vremena”, kaže jedan od osnivača projekta UIO-a, Jim Pugh. On je doktor robotike na Švicarskom saveznom tehnološkom institutu.
No to što je doktor znanosti, ne znači da je predobro upućen u pitanja ekonomske i društvene stvarnosti. Osobno, ja bih rado napustio posao i otišao meditirati u neku zemlju gdje je život jeftin, kad bi mi netko plaćao 2.500 dolara mjesečno da ne radim ništa. “Ali dobit ćeš 2.500 dolara dodatno na ono što inače zaradiš”, kažu pobornici te ideje, “zašto bi ti napustio posao? Naša je ideja da mi ne radimo, a da ti i dalje radiš, samo ćemo i ti i ja dobivati više novca”. Svejedno. Meni je 2.500 dolara dovoljno, a raditi i pisati mogu i sebi za dušu, bez da mi plate i da plaćam porez na to. Zašto bih ja bio budala koja bi radila, ako mogu polupristojno živjeti i bez da radim? Stvar je to principa: osjećao bih se loše kad bih znao da moram ne samo zaraditi svoj “osnovni dohodak” nego i onog tko bi mogao raditi, a ne da mu se jer mu je taj novac dosta. Dosta je i meni! Neka neka druga budala radi i zarađuje.
Bih li stvarno dobio više novca? Ne. Dobio bih, da sam Švicarac i da radim, koju tisuću dolara manje nego sad. Jer, ne postoji takva stvar kao što je besplatan ručak za sve. Ako netko dobije veći komad kolača, netko tko zarađuje manje ili ne zarađuje uopće, onaj tko zarađuje više mora dobiti manji komad. Ukupna masa novca se ne bi povećala time što bi svi dobivali više – samo bi se drukčije podijelila. Ekonomija jedne države vrijedi koliko vrijedi podijelili vi njenu vrijednost na sto, ili sto milijardi novčanih jedinica. Potonje samo vrijede milijardu puta manje po jedinici. To je kažete socijalno pravednije? Možda, možda i ne: pravedno je da svatko raspolaže slobodno svojom vlastitom zaradom, ako mene pitate. Je li pravedno živjeti od novca koji je netko drugi zaradio? Časno nije sigurno. A svakako je demotivirajuće za one koji rade i zarađuju. Jalova je nada pobornika te ideje da bi stručnjaci svejedno ostali na svojim radnim mjestima, čisto zbog svoje radne etike. Neki bi. Dio ne bi. Koliki dio? Zavisi od toga koliko bi visoka bila redovna primanja od nerada: svaka takva socijalna zamisao je demotivirajuća za one koji rade i zarađuju. Dajte ljudima malu, minimalnu socijalu, i mali broj ljudi će živjeti od nje. Dajte im dovoljnu za sve osnovne životne troškove – tko je uopće budala da radi pod tim uvjetima?
Za ilustraciju, treba se sjetiti SFRJ: tamo je država otimala svu dobit poduzećima koja su radila s profitom i ostvarivala dobit, da bi time pokrila gubitaše. S vremenom je sve više socijalističkih direktora počelo razmišljati u stilu: “A zašto ja ne bih podijelio veće plaće, kupio skup službeni auto, uložio u gubitaški projekt na kom će se podijeliti velike provizije, prikazao gubitak – država će mi ga ionako pokriti”. Kako je takvih bilo sve više, teret na onima koji su, uvjereni u pobjedu socijalizma, nastavili vrijedno raditi bio je sve veći, i na kraju, krajem osamdesetih, praktički nije bilo niti jednog društvenog poduzeća koje NIJE radilo s gubitkom! Epilog: sve je privatizirano kako bi se nekretnine mogle upotrijebiti za nešto drugo, kako bi se izgradili stanovi, hoteli. Nešto što nosi novac.
Istoj stvari svjedočimo na današnjem zapadu, gdje je sve više onih koji hladnokrvno i bez stida žive od socijale. Preklani sam upoznao na obali engleskinju koja dolazi ovdje, i ima dovoljno novca da si plaća dobar ljetni provod, pa i unajmi neke stvari koje su Hrvatima preskupe. A živi na socijali! I ne pada joj na pamet ikad išta raditi: to što ima od socijale, njoj je dovoljno. Nekada raskošna švedska socijalna država, mokri san svakog Hrvata, sad je pred propašću: da, dok su tamo živjeli samo Šveđani, sa svojom protestantskom radnom etikom gdje nitko nije zlorabio socijalna prava, stvar je išla. Išla je, dok milijuni Arapa, Balkanaca i ostalih nisu nanjušili blagodati švedske socijale, i sad je sišu koliko god mogu, a Švedska polako ali sigurno postaje zemlja “zabranjenih zona”.
Stvar je na tragu nekadašnjih alkemičara, koji su smatrali da od blata mogu dobiti zlato, ne znajući da bi zlato, da ga i mogu dobiti iz blata, tada vrijedilo upravo koliko i blato. Naime, ono što daje stvarima, pa i novcu, vrijednost, je njegova ograničenost, rijetkost. Novac dostupan svima u neograničenim količinama jednostavno ne bi ništa vrijedio – nešto kao milijarde i trilijuni jugodinara u kojima smo nekad dobivali plaću. No, ne treba čuditi da ova prilično bolesna ideja ima sve više pobornika. Naravno, najviše među mladima: oni su neetabilirani, oni najmanje zarađuju. Često nemaju posla, često im ga se baš i ne traži. Ali time bi zapravo pokopali ikakvu nadu za budućnost za sebe same. I zato je dobro da je ovaj imbecilni referendum u Švicarskoj masno propao, s oko 77% glasova protiv. No, do kad će to biti tako, i kad će neomarksistička indoktrinacija u nekoj zemlji gdje su ljudi manje inteligentni nego u Švicarskoj dovesti do takvog rješenja, koje će nužno uništiti ekonomiju? Ne bi me čudilo da to bude Hrvatska.
Valter- Admin
- Broj postova : 9623
Age : 72
Location : schweiz
Registration date : 2008-01-11 -
Komentar
Valter Tue Jun 07, 2016 12:03 pm
Ipak je naglaseno da se ovakvi predlozi nemogu igorisati.
Vremena se menjaju.
Sve je vise robota koji zamenjuju ljude na radim mestima.
Tako da ce se morati naci neko medjuresenje.
Dali ovako ili "onako".
A mozda ce "veliki" brat da "pomogne" pri uvodjenju narednih "proleca".......
Osim toga je bila i diskusija o tome da se startna osnova svakoga uposlenoga nemoze spustiti ispod te (odredjene sume).
To se u toku diskusije pretvorilo u "ono" sto je na kraju ispalo,pa ce radnicka klasa i dalje da "pase travu".
Valter
Vremena se menjaju.
Sve je vise robota koji zamenjuju ljude na radim mestima.
Tako da ce se morati naci neko medjuresenje.
Dali ovako ili "onako".
A mozda ce "veliki" brat da "pomogne" pri uvodjenju narednih "proleca".......
Osim toga je bila i diskusija o tome da se startna osnova svakoga uposlenoga nemoze spustiti ispod te (odredjene sume).
To se u toku diskusije pretvorilo u "ono" sto je na kraju ispalo,pa ce radnicka klasa i dalje da "pase travu".
Valter
Valter- Admin
- Broj postova : 9623
Age : 72
Location : schweiz
Registration date : 2008-01-11 -
Švajcarske banke
Valter Tue Sep 27, 2016 10:03 am
http://geopolitika.news/analize/financije/povijest-svicarskog-bankarstva-tajni-racuni-utaja-poreza-izmedu-teorije-realnosti/
Povijest švicarskog bankarstva: Tajni računi i utaja poreza između teorije i realnosti
Matteo Ristić / advance.hr
Od svih financijskih institucija, upravo su švicarske te koje su se urezale u kolektivnu svijest čovječanstva. Gotovo da nema filma o kriminalu i špijunaži koji ne spominje tu alpsku zemlju i njene banke, poznate po svojoj sigurnosti i diskreciji. Od financiranja francuskih kraljeva i širenja protestantske Reformacije, pa sve do nacističkog zlata i tajnih računa anonimnih bogataša, ovo je priča o maloj alpskoj zemlji u srcu Europe koja je kroz sedam stoljeća razvijanja postala utjelovljenje i sinonim samog bankarskog sustava te sigurno financijsko utočište za sve one koji su htjeli ostati u sjeni društva.
Švicarsko bankarstvo je rezultat sedam stoljeća dugog procesa koji je splet određenih povijesnih, političkih, vjerskih i ekonomskih okolnosti. Nalazeći se u srcu Europe, okružena velikim silama, te nadzirući važne alpske prolaze, bilo je neizbježno da Švicarska postane važan ekonomski i trgovački centar za vrijeme Srednjeg vijeka.
Prvi konkretniji podaci koji nam govore o švicarskim bankarima nam dolaze iz 13. stoljeća s dolaskom imućnih židovskih i talijanskih trgovaca u tu alpsku zemlju. Za vrijeme Renesanse, odnosno od početka 1400. godine počinju se organizirati trgovački sajmovi u Ženevi i drugim gradovima, koji privlače bogate trgovce i financijske stručnjake. Oni su udarili temelj švicarskom bankarstvu. U 16. stoljeću s dolaskom Reformacije pod vodstvom Calvina u Ženevi i Zwinglija u Zurichu, Švicarska postaje djelomično protestantska zemlja što je olakšalo stvaranje plodnog tla za bankarstvo i posuđivanje novaca, prakse oštro osuđivane od strane Katoličke crkve.
Uz to, zahvaljujući Reformaciji ali i drugim faktorima, ta zemlja u srcu Europe postaje sigurno utočište za mnoge imućne bankare i stručnjake koji su bježali od progona.
Što se tiče diplomatskog aspekta, Švicarska je imala višestoljetni status neutralnosti koji je pogodovao stvaranju jedne sigurne političke i poslovne klime kao i jedne stabilne infrastrukture koje nije bila više stoljeća pogođena ratom. Naime Švicarska je zadnji put bila u ratu 1515. godine. Nakon što je pretrpjela veliki poraz od francuskih trupa u bitci kod Marignana, u blizini današnjeg Milana, odlučila je krenuti putem neutralnosti. Ta neutralnost je bila nakratko prekinuta 1789. godine kada su Napoleonovi vojnici izvršili invaziju, te Švicarska na pet godina postaje Helvetska Republika.
Na kraju, 1815. s Pariškim mirovnim sporazumom, nakon konačnog poraza Napoleona, Švicarska je potvrdila svoju političku neutralnost, ovoga puta priznatu od velikih europskih sila.
Kao što možemo vidjeti, spoj povijesnih, ekonomskih i vjerskih okolnosti, kao i politička sigurnost, stručnost u području financija i investicija, te 500 godina neutralnosti je rezultiralo stvaranjem jednog od najmoćnijih bankarskih sustava na svijetu.
No, kako je došlo do poznate švicarske bankarske tajne?
Jedna od osnovnih karakteristika švicarske banke je diskrecija. Odnos korisnika švicarskog tajnog računa i banke je sličan onome između pacijenta i doktora ili vjernika i svećenika za vrijeme ispovijedi. I dok je u većini zemalja, oštećenik taj koji mora sam pokrenuti privatnu tužbu protiv doktora koji je odao privatne podatke pacijenta, u Švicarskoj je državno odvjetništvo to koje automatski pokreće tužbu ako banka otkrije privatne podatke korisnika. No, kako je do toga došlo?
Vrativši se unazad, švicarsko bankarstvo je počelo poprimati jedan koherentan oblik tek u 18. stoljeću. Među najvažnijim klijentima je bilo raskošno europsko plemstvo pa i sama francuska kraljevska obitelj. Takva vrsta suradnje je podrazumijevala potpunu diskreciju te se među švicarskim bankarima razvio jedan kodeks šutnje, odnosno zabrana odavanja bankarskih podataka trećoj strani, koji je i dan danas na snazi.
Taj kodeks se s vremenom institucionalizirao 1713. godine kada je Veliko Ženevsko Vijeće, zakonodavno tijelo osnovano 1457, naumilo regulirati to područje, pa je tako odlučeno da svaki bankar mora imati pisani registar svih klijenata i njihovih financijskih aktivnosti, ali je istovremeno bio dužan držati povjerljivima te informacije. Jedina iznimka je bila da Vijeće odluči suprotno, ukoliko bi širenje informacija o financijskim aktivnostima služilo nekom višem interesu.
Zakon o zabrani odavanja informacija klijenata je ostao na snazi 300 godina sve do današnjih dana, ali je osnovna razlika bila u tome da je tada taj zakon bio tretiran kao prekršaj, pa je tako bankar koji bi odao podatke klijenta mogao biti terećen za odštetu, ali nije mogao završiti u zatvoru. Međutim, s dolaskom nacista na vlast stvari su se promijenile te je zakon o bankarskoj tajni postao kazneno djelo zbog kojeg je bankar mogao otići u zatvor.
Naime, njemački zakon je predviđao smrtnu kaznu za svakog državljanina Trećeg Reicha koji je imao strani kapital u inozemstvu. Budući da su u tom periodu švicarske banke bile pod danonoćnim nadzorom Gestapo-a i Sicherheitdiensta, njemački građani, među kojima je bilo i veliki broj Židova, su počeli stradavati zbog švicarskih računa koje su imali u vlasništvu. Tada je odlučeno da se zakon o bankarskoj diskreciji treba pooštriti pa je tako je 1934. izglasan Federalni Bankarski Akt koji je i dan danas na snazi.
Članak 47. toga Akta regulira sferu bankarske tajne koja predviđa zabranu bankarskog dužnosnika (što vrijedi i nakon prestanka njegovog radnog odnosa) da otkrije bilo kakve informacije o klijentu. Uz to, službeniku je zabranjeno i potvrditi trećoj strani da li klijent ima račun u određenoj banci. Ukoliko bankarski službenik objelodani podatke iz nepažnje, može mu biti određena kazna u iznosu do 30,000 franaka. Ako se pak utvrdi da je namjerno odao povjerljive informacije, prijeti mu kazna do 50,000 tisuća franaka i do 6 mjeseci zatvora.
Izuzetci
Suprotno raširenom uvjerenju, švicarski zakon o tajnosti podataka nije univerzalan. Postoje situacije i okolnosti kada su banke primorane odati podatke o korisniku.
Jedan od takvih slučajeva je kada postoje snažne indicije ili dokazi da je vlasnik švicarskog računa upleten u ozbiljne kriminalne aktivnosti poput terorizma, trgovine oružjem ili pranja novca.
Također u građanskim procesima sud može tražiti da se zaobiđe zakon o povjerljivosti bankarskih podataka, npr. kada zakonski nasljednici vlasnika tajnog računa potražuju svoja prava. Isto vrijedi i za dugovanja i ovrhe, u kojima banci može biti naređeno da otkrije povjerljive informacije klijenta.
I na kraju, švicarske banke su dužne surađivati s drugim državama u skladu s federalnim zakonima i međunarodnim sporazumima koji je Švicarska potpisala. Jedan od takvih federalnih zakona je izglasan 1983. godine koji regulira međunarodnu obostranu zakonsku suradnju u sferi kriminalnih djela.
Međunarodna suradnja Švicarske s ostalim zemljama se temelji na određenim principima među kojima je i princip dvostruke kažnjivosti.
Dvostruka kažnjivost znači da osoba može biti izručena drugoj zemlji jedino ako za zločin zbog kojeg treba odgovarati u zemlji koja traži izručenje, postoji kazna i u zemlji koja ga izručuje.
Drugim riječima, švicarske banke su dužne odati podatke o računima svojih klijenata jedino ako je djelo zbog kojeg se klijent tereti kažnjivo i po švicarskom i po zakonu države koja traži izručenje.
To je vrlo interesantno u određenim slučajevima, poput utaje poreza koja je po švicarskim zakonima tretirana kao prekršaj za kojeg je predviđena novčana kazna, a ne kao u većini zemalja, kao kazneno djelo. Uzrok tome je švicarski porezni sustav koji se temelji uglavnom na auto deklaraciji prihoda, te se na poreznu utaju gleda kao na ‘propust’ koji je građanin napravio, npr. upisavši krivo porezne podatke.
S druge strane, porezna prijevara je u Švicarskoj kazneno djelo i ona podrazumijeva falsificiranje dokumenata, npr. platnih lista, s ciljem da se obmane državni organi.
Prema tome, po principu dvostruke kažnjivosti, Švicarska nije dužna surađivati s drugim državama i odavati podatke svojih klijenata koji su u matičnim državama progonjeni zbog utaje poreza. Jedina iznimka su bilateralni sporazumi o razmjeni poreznih podataka koje je Švicarska potpisala s drugim državama poput Australije ili Europske Unije i SAD-a . U tim slučajevima, pod određenim okolnostima, može doći do razmjene financijskih informacija te sudskih progona stranih državljana u matičnim državama zbog utaje poreza. Naime, nakon niza skandala koji su uključivali utaju poreza i švicarske banke, vlasti u Zurichu su odlučile popustiti pritiscima te ratificirati bilateralne ugovore s mnogim državama s kojima je regulirana razmjena financijskih podataka.
Doduše i ranije je bilo pokušaja da se ukine bankarska tajna, ali se 1984. godine na referendumu 73% švicarske populacije usprotivilo toj inicijativi.
Procjenjuje se da švicarske banke drže strane račune u iznosu od 2 trilijuna (2000 milijardi) američkih dolara, više nego bilo koja druga zemlja. Iako su bilateralni sporazumi oslabili bankarsku tajnu, ona i dalje stoji na snazi za mnoge države Trećeg svijeta s kojima Švicarska nije ratificirala takvu vrstu suradnje. To znači da mnogi diktatori i međunarodni kriminalci mogu i dalje uživati u alpskim financijskim utočištima.
Iako kontroverzan, bankarski sektor čini esencijalni dio švicarske ekonomije, te je razumljiv otpor određenog dijela javnosti i političkih krugova prema ukidanju zakonske zabrane o odavanju podataka.
Nacističko zlato
Gledano povijesno, nacisti su bez sumnje izveli najveću pljačku zlata u povijest svijeta.
Procjenjuje se da su nacisti iznijeli preko 19 milijardi američkih dolara u zlatu iz 15 europskih centralnih banaka posebice iz nizozemske i belgijske centralne banke. U toj cifri je uključeno i zlato ukradeno od žrtava nacizma, poput nakita i satova.
Nakon završetka rata, postavilo se logično pitanje, gdje je nestalo svo to zlato.
Tridesetih i četrdesetih godina mnogi Židovi, bježeći od progona, su spremili svoje ušteđevine u Švicarsku. Međutim, nisu samo Židovi bili ti koji su imali tajne račune. Povijesni dokumenti nam pokazuju da su nacisti također imali svoje tajne račune na kojima se nalazila zaplijenjena i ukradena imovina njihovih žrtava te zlato koje je služilo za financiranje rata.
Po izvješću američkog diplomata Stuarta Eizenstata od 1939. do 1945. nacistička Njemačka je prebacila u Švicarsku zlato u današnjoj vrijednost od oko 4 milijarde dolara. Iako je Švicarska bila na udaru kritika zbog primanja kontroverznog zlata, također postoji teza da su švicarske vlasti na to pristale jer su strahovale od moguće invazije.
No, nije svo zlato otišlo u Švicarsku. Jedan veliki dio je bio skriven na raznim lokacijama. Na primjer u proljeće 1945, američka vojska je u njemačkom rudniku soli Merkers otkrila skriveno zlato u vrijednosti od 2.5 milijarde dolara.
Nakon rata, 1946. godine osnovana je Tripartitna Komisija za restituciju zlata, s ciljem pronalaska i vraćanja zlata zakonskim vlasnicima.
Iste godine potpisan je Washingtonski sporazum između Švicarske i Savezničkih snaga s kojima su švicarske vlasti odlučile isplatiti Tripartitnoj Komisiji 58 milijuna tadašnjih američkih dolara u zlatu, a zauzvrat, po riječima Stuart Eizenstata, su bile oslobođene svih optužbi.
Budući da je potraživana količina zlata od poraženih članica bila veća od pronađenoga zlata, Tripartitna Komisija je odlučila isplatiti svakoj državi 65% potraživane količine. Istovremeno, švicarske vlasti su se obavezale istražiti uspavane račune stranih državljana koji su bili žrtve rasnih, vjerskih i političkih progona. Nakon 1962. pronađeno je preko 700 takvih računa te je nasljednicima isplaćeno tadašnjih 2.5 milijuna dolara.
Unutar bankarskog sustava: tajni računi i vrste banaka
Kada se priča o sigurnosti švicarskih banaka ne misli se samo na bankarsku tajnu već i na likvidnost tih institucija. Naime, švicarske banke raspolažu velikim kapitalima koji su podržani stabilnom državnom valutom, švicarskim frankom, te jakom nacionalnom ekonomijom. Uz to, federalni zakoni garantiraju povrat svih depozita u slučaju propasti banke.
U Švicarskoj postoje različite vrste banaka koje se profiliraju za različita tržišta i usluge. Od njih preko 400, dvije najveće banke su UBS i Credit Swiss Group koje zajedno čine preko 50% švicarskog bankarskog kapitala.
Prva vrsta banke su komercijalne banke, kakve poznajemo u većini zemalja. Radi se o standardnim uslugama kredita, štednje i savjetovanja.
Jedna druga vrsta banke, kakva se često vidi u filmovima, su privatne banke. Radi se o bankama koje su namijenjene jako imućnim klijentima, te nude specijalizirane usluge. Te usluge obuhvaćaju osim diskrecije transakcija i cijeli tim financijskih stručnjaka koji investiraju položeni novac i multipliciraju bogatstvo svojih klijenata. Za otvaranje računa u takvoj banci potrebno je raspolagati većom količinom financijskih sredstava.
Također postoje i regionalne banke koje se fokusiraju na tržište jedne regije. To im omogućava da postanu dio poslovnog i financijskog svijeta određene regije, te da stvore posebnu vezu s lokalnim stanovništvom i poslovnim centrima.
Kantonalne banke. Švicarska ima 26 kantona od kojih postoje 24 kantonalne banke koji su u potpunosti ili većinski u vlasništvu kantona. Datiraju iz 19. stoljeća i čine jednu trećinu švicarskog bankarskog kapitala.
Računi
Švicarske banke nude različite vrste računa, od kojih većina postoji i u ostatku svijeta.
No, najpoznatiji među njima, koje često viđamo u filmovima, su šifrirani i uspavani računi.
Šifrirani račun sadrži, umjesto imena i prezimena korisnika, seriju brojeva ili kod, te je identitet vlasnika poznat samo nekolicini viših rukovoditelja u banci. Dakle, popularno uvjerenje o postajanju potpuno tajnih računa je mit. Uvijek mora postojati neki rukovoditelj kojemu je poznat identitet korisnika šifriranog računa. Godišnje održavanje šifriranog računa može iznositi i do 2000 franaka. Osim u Švicarskoj, tajni računi postoje i u Austriji, Luxemburgu i Liechtensteinu.
Također, bitno je napomenuti da i šifrirani ili tajni računi kao i obični računi su jednako zaštićeni švicarskim zakonom o tajnosti podataka.
Jedina razlika je u tome da je identitet šifriranog računa poznat jakom malom broju bankarskog osoblja.
Druga vrsta misterioznih računa su uspavani računi. Naime, nakon dužeg vremena neaktivnosti, bankovni račun postaje ‘uspavan’. Problem može nastati kada banka ne zna da je vlasnik umro, a njegovi nasljednici nisu informirani o postojanju računa. Po švicarskom zakonu, nakon 10 godina neaktivnosti, banka je dužna potražiti vlasnika i ukoliko ga ne uspije naći, mora poći u potragu za njegovim nasljednicima. Ako ni ta istraga ne da rezultata, banka je dužna obratiti se Ombudsmanu za banke, uredu koji se bavi raznim istragama, među kojima i one vezane za uspavane račune.
Uspavani računi nisu rijetkost u Švicarskim bankama. Mnogi Židovi su imali uspavane račune do kojih njihovi nasljednici nisu mogli doći. Naime, bilo je slučajeva kada je dokazano da su švicarske banke namjerno uništavale dokumente o uspavanim računima Židova stradalih u Drugom svjetskom ratu.
Da bi strani državljanin otvorio tajni bankovni račun u Švicarskoj, nekada je bilo potrebno imati 18 godina i potpisati nekoliko dokumenata. Danas, s novim zakonima o suzbijanju pranja novca, potrebno je potpisati u nekim slučajevima preko 100 dokumenata, a minimalni deposit varira od 50,000 do 250,000 tisuća švicarskih franaka.
Što se tiče preuzimanja sredstava s računa, jedan od najboljih načina za sačuvanje privatnosti je otići osobno u banku u Švicarskoj, budući da preuzimanje novaca preko bankomata ostavlja trag.
Ukoliko se želi napraviti transfer iz švicarske u neku drugu banku, švicarska banka može prebaciti novac sa šifriranog računa bez da otkrije podatke korisnika, iako neće sve banke prihvatiti takav prijenos sredstava.
Skandali
Specifične karakteristike švicarskog bankarstva, među kojima su i šifrirani računi, su dovele do mnogih kontroverznih događaja. Naime, švicarske banke su se više puta našle na svjetskim naslovnicama zbog kriminalnih aktivnosti i skandala u koji su bile upletene.
Ako izuzmemo suradnju s nacistima, jedan od najpoznatijih skandala je bio onaj vezan za zviždača Cristophera Meilia. U siječnju 1997. godine, Meili je bio student koji je radio kao noćni čuvar u UBS-u, jednoj od najvećih švicarskih banaka sa sjedištem u Zurichu. Jedne noći je otkrio da bankarski dužnosnici uništavaju stare dokumente koji datiraju iz Drugog svjetskog rata. Iako je Švicarska zemlja sa strogim zakonima bankarske privatnosti, znao je da je uništavanje tajnih računa protuzakonito. Nakon što je potvrdio svoje sumnje, ukrao je neke od tih registra i predao ih lokalnoj židovskoj zajednici, koji su kasnije završili u rukama policije i novinara.
Skandal koji je izbio je poprimio neviđene razmjere. Otkriveno je da je UBS uništavao tajne račune nacista, te bankovne račune Židova stradalih za vrijeme Holokausta, čijim se nasljednicima nije moglo ući u trag. Uz to bankarski dužnosnici su uništavali financijska izvješća velikih njemačkih kompanija koje su djelovale za vrijeme rata te registre Reichsbanke, centralne banke nacističke Njemačke.
Bježeći od progona švicarskih vlasti, koji su ga teretile za kršenje zakona o tajnosti banaka, Meili je pobjegao u Ameriku, te se danas on i njegova obitelj smatraju praktički jedinim Švicarcima koji su dobili azil u SAD-u na temelju političkih razloga. Našavši se u središtu jedne nemilosrdne sudske kampanje koje su židovske organizacije vodile protiv švicarskih banaka krajem devedesetih, Meili je za neke je postao svojevrsni heroj, zviždač koji je objelodanio korupciju švicarskog bankarskog sustava, dok za druge izdajica i kriminalac u egzilu. No Slučaj Christophera Meilia nije bio izolirani incident.
2007. godine američki bankar Bradley Birkenfeld koji je također radio za UBS je odlučio prijaviti američkim vlastima ilegalne aktivnosti te banke. Naime, radeći kao investicijski manager, i sam je bio upleten u ilegalne aktivnosti koje su omogućavale imućnim Amerikancima da izbjegnu plaćanje poreza. Na temelju podataka koje je predao američkom ministarstvu pravosuđa, UBS je platio kaznu od 780 milijuna dolara i predao sve informacije vezane za američke državljane upletene u utaju poreza.
Sljedeće godine, 2008. kompjuterski inženjer Herve Falciani je radio za britansku investicijsku banku HSBC. Otkrio je da je ta banka preko svoje švicarske podružnice omogućila račune tisućama klijenata s utajom poreza. Nakon što je sakupio dokaze pobjegao je u Francusku i predao ih državnim poreznim organima.
Skupina međunarodnih novinara je u veljači 2015. objavila podatke koje je Falciani predao francuskim vlastima, po kojima je HSBC prao novac i omogućavao utaju poreza u iznosu od 120 milijardi dolara za mnoge strane državljane, među kojima je bilo i više hrvatskih građana. Iste godine, švicarske vlasti su osudile u odsustvu Falcianija na 5 godina zatvora, najdužu kaznu ikada izrečenu za krađu bankarskih podataka. Naime, Falciani je osuđen zbog ekonomske špijunaže, krađe podataka i kršenje zakona o bankarskoj privatnosti.
Kao što se može vidjeti, ta mala alpska zemlja u srcu Europe je postala sjedište jednog od najmoćnijih bankarskih sustava na svijetu. Višestoljetno švicarsko bankarstvo nije oslabljeno tijekom godina, iako je, zbog niza skandala, Švicarska počela olabavljati zakone o povjerljivosti bankarskih podataka, najviše putem bilateralnih sporazumima s drugim zemljama. I kako tri stoljeća stari kodeks bankarske tajne bude slabio, svi oni koji žele da njihovo bogatstvo ostane u sjeni društva će početi tražiti nova utočišta.
Članak u cijelosti preuzet s advance.hr
Povijest švicarskog bankarstva: Tajni računi i utaja poreza između teorije i realnosti
Matteo Ristić / advance.hr
Od svih financijskih institucija, upravo su švicarske te koje su se urezale u kolektivnu svijest čovječanstva. Gotovo da nema filma o kriminalu i špijunaži koji ne spominje tu alpsku zemlju i njene banke, poznate po svojoj sigurnosti i diskreciji. Od financiranja francuskih kraljeva i širenja protestantske Reformacije, pa sve do nacističkog zlata i tajnih računa anonimnih bogataša, ovo je priča o maloj alpskoj zemlji u srcu Europe koja je kroz sedam stoljeća razvijanja postala utjelovljenje i sinonim samog bankarskog sustava te sigurno financijsko utočište za sve one koji su htjeli ostati u sjeni društva.
Švicarsko bankarstvo je rezultat sedam stoljeća dugog procesa koji je splet određenih povijesnih, političkih, vjerskih i ekonomskih okolnosti. Nalazeći se u srcu Europe, okružena velikim silama, te nadzirući važne alpske prolaze, bilo je neizbježno da Švicarska postane važan ekonomski i trgovački centar za vrijeme Srednjeg vijeka.
Prvi konkretniji podaci koji nam govore o švicarskim bankarima nam dolaze iz 13. stoljeća s dolaskom imućnih židovskih i talijanskih trgovaca u tu alpsku zemlju. Za vrijeme Renesanse, odnosno od početka 1400. godine počinju se organizirati trgovački sajmovi u Ženevi i drugim gradovima, koji privlače bogate trgovce i financijske stručnjake. Oni su udarili temelj švicarskom bankarstvu. U 16. stoljeću s dolaskom Reformacije pod vodstvom Calvina u Ženevi i Zwinglija u Zurichu, Švicarska postaje djelomično protestantska zemlja što je olakšalo stvaranje plodnog tla za bankarstvo i posuđivanje novaca, prakse oštro osuđivane od strane Katoličke crkve.
Uz to, zahvaljujući Reformaciji ali i drugim faktorima, ta zemlja u srcu Europe postaje sigurno utočište za mnoge imućne bankare i stručnjake koji su bježali od progona.
Što se tiče diplomatskog aspekta, Švicarska je imala višestoljetni status neutralnosti koji je pogodovao stvaranju jedne sigurne političke i poslovne klime kao i jedne stabilne infrastrukture koje nije bila više stoljeća pogođena ratom. Naime Švicarska je zadnji put bila u ratu 1515. godine. Nakon što je pretrpjela veliki poraz od francuskih trupa u bitci kod Marignana, u blizini današnjeg Milana, odlučila je krenuti putem neutralnosti. Ta neutralnost je bila nakratko prekinuta 1789. godine kada su Napoleonovi vojnici izvršili invaziju, te Švicarska na pet godina postaje Helvetska Republika.
Na kraju, 1815. s Pariškim mirovnim sporazumom, nakon konačnog poraza Napoleona, Švicarska je potvrdila svoju političku neutralnost, ovoga puta priznatu od velikih europskih sila.
Kao što možemo vidjeti, spoj povijesnih, ekonomskih i vjerskih okolnosti, kao i politička sigurnost, stručnost u području financija i investicija, te 500 godina neutralnosti je rezultiralo stvaranjem jednog od najmoćnijih bankarskih sustava na svijetu.
No, kako je došlo do poznate švicarske bankarske tajne?
Jedna od osnovnih karakteristika švicarske banke je diskrecija. Odnos korisnika švicarskog tajnog računa i banke je sličan onome između pacijenta i doktora ili vjernika i svećenika za vrijeme ispovijedi. I dok je u većini zemalja, oštećenik taj koji mora sam pokrenuti privatnu tužbu protiv doktora koji je odao privatne podatke pacijenta, u Švicarskoj je državno odvjetništvo to koje automatski pokreće tužbu ako banka otkrije privatne podatke korisnika. No, kako je do toga došlo?
Vrativši se unazad, švicarsko bankarstvo je počelo poprimati jedan koherentan oblik tek u 18. stoljeću. Među najvažnijim klijentima je bilo raskošno europsko plemstvo pa i sama francuska kraljevska obitelj. Takva vrsta suradnje je podrazumijevala potpunu diskreciju te se među švicarskim bankarima razvio jedan kodeks šutnje, odnosno zabrana odavanja bankarskih podataka trećoj strani, koji je i dan danas na snazi.
Taj kodeks se s vremenom institucionalizirao 1713. godine kada je Veliko Ženevsko Vijeće, zakonodavno tijelo osnovano 1457, naumilo regulirati to područje, pa je tako odlučeno da svaki bankar mora imati pisani registar svih klijenata i njihovih financijskih aktivnosti, ali je istovremeno bio dužan držati povjerljivima te informacije. Jedina iznimka je bila da Vijeće odluči suprotno, ukoliko bi širenje informacija o financijskim aktivnostima služilo nekom višem interesu.
Zakon o zabrani odavanja informacija klijenata je ostao na snazi 300 godina sve do današnjih dana, ali je osnovna razlika bila u tome da je tada taj zakon bio tretiran kao prekršaj, pa je tako bankar koji bi odao podatke klijenta mogao biti terećen za odštetu, ali nije mogao završiti u zatvoru. Međutim, s dolaskom nacista na vlast stvari su se promijenile te je zakon o bankarskoj tajni postao kazneno djelo zbog kojeg je bankar mogao otići u zatvor.
Naime, njemački zakon je predviđao smrtnu kaznu za svakog državljanina Trećeg Reicha koji je imao strani kapital u inozemstvu. Budući da su u tom periodu švicarske banke bile pod danonoćnim nadzorom Gestapo-a i Sicherheitdiensta, njemački građani, među kojima je bilo i veliki broj Židova, su počeli stradavati zbog švicarskih računa koje su imali u vlasništvu. Tada je odlučeno da se zakon o bankarskoj diskreciji treba pooštriti pa je tako je 1934. izglasan Federalni Bankarski Akt koji je i dan danas na snazi.
Članak 47. toga Akta regulira sferu bankarske tajne koja predviđa zabranu bankarskog dužnosnika (što vrijedi i nakon prestanka njegovog radnog odnosa) da otkrije bilo kakve informacije o klijentu. Uz to, službeniku je zabranjeno i potvrditi trećoj strani da li klijent ima račun u određenoj banci. Ukoliko bankarski službenik objelodani podatke iz nepažnje, može mu biti određena kazna u iznosu do 30,000 franaka. Ako se pak utvrdi da je namjerno odao povjerljive informacije, prijeti mu kazna do 50,000 tisuća franaka i do 6 mjeseci zatvora.
Izuzetci
Suprotno raširenom uvjerenju, švicarski zakon o tajnosti podataka nije univerzalan. Postoje situacije i okolnosti kada su banke primorane odati podatke o korisniku.
Jedan od takvih slučajeva je kada postoje snažne indicije ili dokazi da je vlasnik švicarskog računa upleten u ozbiljne kriminalne aktivnosti poput terorizma, trgovine oružjem ili pranja novca.
Također u građanskim procesima sud može tražiti da se zaobiđe zakon o povjerljivosti bankarskih podataka, npr. kada zakonski nasljednici vlasnika tajnog računa potražuju svoja prava. Isto vrijedi i za dugovanja i ovrhe, u kojima banci može biti naređeno da otkrije povjerljive informacije klijenta.
I na kraju, švicarske banke su dužne surađivati s drugim državama u skladu s federalnim zakonima i međunarodnim sporazumima koji je Švicarska potpisala. Jedan od takvih federalnih zakona je izglasan 1983. godine koji regulira međunarodnu obostranu zakonsku suradnju u sferi kriminalnih djela.
Međunarodna suradnja Švicarske s ostalim zemljama se temelji na određenim principima među kojima je i princip dvostruke kažnjivosti.
Dvostruka kažnjivost znači da osoba može biti izručena drugoj zemlji jedino ako za zločin zbog kojeg treba odgovarati u zemlji koja traži izručenje, postoji kazna i u zemlji koja ga izručuje.
Drugim riječima, švicarske banke su dužne odati podatke o računima svojih klijenata jedino ako je djelo zbog kojeg se klijent tereti kažnjivo i po švicarskom i po zakonu države koja traži izručenje.
To je vrlo interesantno u određenim slučajevima, poput utaje poreza koja je po švicarskim zakonima tretirana kao prekršaj za kojeg je predviđena novčana kazna, a ne kao u većini zemalja, kao kazneno djelo. Uzrok tome je švicarski porezni sustav koji se temelji uglavnom na auto deklaraciji prihoda, te se na poreznu utaju gleda kao na ‘propust’ koji je građanin napravio, npr. upisavši krivo porezne podatke.
S druge strane, porezna prijevara je u Švicarskoj kazneno djelo i ona podrazumijeva falsificiranje dokumenata, npr. platnih lista, s ciljem da se obmane državni organi.
Prema tome, po principu dvostruke kažnjivosti, Švicarska nije dužna surađivati s drugim državama i odavati podatke svojih klijenata koji su u matičnim državama progonjeni zbog utaje poreza. Jedina iznimka su bilateralni sporazumi o razmjeni poreznih podataka koje je Švicarska potpisala s drugim državama poput Australije ili Europske Unije i SAD-a . U tim slučajevima, pod određenim okolnostima, može doći do razmjene financijskih informacija te sudskih progona stranih državljana u matičnim državama zbog utaje poreza. Naime, nakon niza skandala koji su uključivali utaju poreza i švicarske banke, vlasti u Zurichu su odlučile popustiti pritiscima te ratificirati bilateralne ugovore s mnogim državama s kojima je regulirana razmjena financijskih podataka.
Doduše i ranije je bilo pokušaja da se ukine bankarska tajna, ali se 1984. godine na referendumu 73% švicarske populacije usprotivilo toj inicijativi.
Procjenjuje se da švicarske banke drže strane račune u iznosu od 2 trilijuna (2000 milijardi) američkih dolara, više nego bilo koja druga zemlja. Iako su bilateralni sporazumi oslabili bankarsku tajnu, ona i dalje stoji na snazi za mnoge države Trećeg svijeta s kojima Švicarska nije ratificirala takvu vrstu suradnje. To znači da mnogi diktatori i međunarodni kriminalci mogu i dalje uživati u alpskim financijskim utočištima.
Iako kontroverzan, bankarski sektor čini esencijalni dio švicarske ekonomije, te je razumljiv otpor određenog dijela javnosti i političkih krugova prema ukidanju zakonske zabrane o odavanju podataka.
Nacističko zlato
Gledano povijesno, nacisti su bez sumnje izveli najveću pljačku zlata u povijest svijeta.
Procjenjuje se da su nacisti iznijeli preko 19 milijardi američkih dolara u zlatu iz 15 europskih centralnih banaka posebice iz nizozemske i belgijske centralne banke. U toj cifri je uključeno i zlato ukradeno od žrtava nacizma, poput nakita i satova.
Nakon završetka rata, postavilo se logično pitanje, gdje je nestalo svo to zlato.
Tridesetih i četrdesetih godina mnogi Židovi, bježeći od progona, su spremili svoje ušteđevine u Švicarsku. Međutim, nisu samo Židovi bili ti koji su imali tajne račune. Povijesni dokumenti nam pokazuju da su nacisti također imali svoje tajne račune na kojima se nalazila zaplijenjena i ukradena imovina njihovih žrtava te zlato koje je služilo za financiranje rata.
Po izvješću američkog diplomata Stuarta Eizenstata od 1939. do 1945. nacistička Njemačka je prebacila u Švicarsku zlato u današnjoj vrijednost od oko 4 milijarde dolara. Iako je Švicarska bila na udaru kritika zbog primanja kontroverznog zlata, također postoji teza da su švicarske vlasti na to pristale jer su strahovale od moguće invazije.
No, nije svo zlato otišlo u Švicarsku. Jedan veliki dio je bio skriven na raznim lokacijama. Na primjer u proljeće 1945, američka vojska je u njemačkom rudniku soli Merkers otkrila skriveno zlato u vrijednosti od 2.5 milijarde dolara.
Nakon rata, 1946. godine osnovana je Tripartitna Komisija za restituciju zlata, s ciljem pronalaska i vraćanja zlata zakonskim vlasnicima.
Iste godine potpisan je Washingtonski sporazum između Švicarske i Savezničkih snaga s kojima su švicarske vlasti odlučile isplatiti Tripartitnoj Komisiji 58 milijuna tadašnjih američkih dolara u zlatu, a zauzvrat, po riječima Stuart Eizenstata, su bile oslobođene svih optužbi.
Budući da je potraživana količina zlata od poraženih članica bila veća od pronađenoga zlata, Tripartitna Komisija je odlučila isplatiti svakoj državi 65% potraživane količine. Istovremeno, švicarske vlasti su se obavezale istražiti uspavane račune stranih državljana koji su bili žrtve rasnih, vjerskih i političkih progona. Nakon 1962. pronađeno je preko 700 takvih računa te je nasljednicima isplaćeno tadašnjih 2.5 milijuna dolara.
Unutar bankarskog sustava: tajni računi i vrste banaka
Kada se priča o sigurnosti švicarskih banaka ne misli se samo na bankarsku tajnu već i na likvidnost tih institucija. Naime, švicarske banke raspolažu velikim kapitalima koji su podržani stabilnom državnom valutom, švicarskim frankom, te jakom nacionalnom ekonomijom. Uz to, federalni zakoni garantiraju povrat svih depozita u slučaju propasti banke.
U Švicarskoj postoje različite vrste banaka koje se profiliraju za različita tržišta i usluge. Od njih preko 400, dvije najveće banke su UBS i Credit Swiss Group koje zajedno čine preko 50% švicarskog bankarskog kapitala.
Prva vrsta banke su komercijalne banke, kakve poznajemo u većini zemalja. Radi se o standardnim uslugama kredita, štednje i savjetovanja.
Jedna druga vrsta banke, kakva se često vidi u filmovima, su privatne banke. Radi se o bankama koje su namijenjene jako imućnim klijentima, te nude specijalizirane usluge. Te usluge obuhvaćaju osim diskrecije transakcija i cijeli tim financijskih stručnjaka koji investiraju položeni novac i multipliciraju bogatstvo svojih klijenata. Za otvaranje računa u takvoj banci potrebno je raspolagati većom količinom financijskih sredstava.
Također postoje i regionalne banke koje se fokusiraju na tržište jedne regije. To im omogućava da postanu dio poslovnog i financijskog svijeta određene regije, te da stvore posebnu vezu s lokalnim stanovništvom i poslovnim centrima.
Kantonalne banke. Švicarska ima 26 kantona od kojih postoje 24 kantonalne banke koji su u potpunosti ili većinski u vlasništvu kantona. Datiraju iz 19. stoljeća i čine jednu trećinu švicarskog bankarskog kapitala.
Računi
Švicarske banke nude različite vrste računa, od kojih većina postoji i u ostatku svijeta.
No, najpoznatiji među njima, koje često viđamo u filmovima, su šifrirani i uspavani računi.
Šifrirani račun sadrži, umjesto imena i prezimena korisnika, seriju brojeva ili kod, te je identitet vlasnika poznat samo nekolicini viših rukovoditelja u banci. Dakle, popularno uvjerenje o postajanju potpuno tajnih računa je mit. Uvijek mora postojati neki rukovoditelj kojemu je poznat identitet korisnika šifriranog računa. Godišnje održavanje šifriranog računa može iznositi i do 2000 franaka. Osim u Švicarskoj, tajni računi postoje i u Austriji, Luxemburgu i Liechtensteinu.
Također, bitno je napomenuti da i šifrirani ili tajni računi kao i obični računi su jednako zaštićeni švicarskim zakonom o tajnosti podataka.
Jedina razlika je u tome da je identitet šifriranog računa poznat jakom malom broju bankarskog osoblja.
Druga vrsta misterioznih računa su uspavani računi. Naime, nakon dužeg vremena neaktivnosti, bankovni račun postaje ‘uspavan’. Problem može nastati kada banka ne zna da je vlasnik umro, a njegovi nasljednici nisu informirani o postojanju računa. Po švicarskom zakonu, nakon 10 godina neaktivnosti, banka je dužna potražiti vlasnika i ukoliko ga ne uspije naći, mora poći u potragu za njegovim nasljednicima. Ako ni ta istraga ne da rezultata, banka je dužna obratiti se Ombudsmanu za banke, uredu koji se bavi raznim istragama, među kojima i one vezane za uspavane račune.
Uspavani računi nisu rijetkost u Švicarskim bankama. Mnogi Židovi su imali uspavane račune do kojih njihovi nasljednici nisu mogli doći. Naime, bilo je slučajeva kada je dokazano da su švicarske banke namjerno uništavale dokumente o uspavanim računima Židova stradalih u Drugom svjetskom ratu.
Da bi strani državljanin otvorio tajni bankovni račun u Švicarskoj, nekada je bilo potrebno imati 18 godina i potpisati nekoliko dokumenata. Danas, s novim zakonima o suzbijanju pranja novca, potrebno je potpisati u nekim slučajevima preko 100 dokumenata, a minimalni deposit varira od 50,000 do 250,000 tisuća švicarskih franaka.
Što se tiče preuzimanja sredstava s računa, jedan od najboljih načina za sačuvanje privatnosti je otići osobno u banku u Švicarskoj, budući da preuzimanje novaca preko bankomata ostavlja trag.
Ukoliko se želi napraviti transfer iz švicarske u neku drugu banku, švicarska banka može prebaciti novac sa šifriranog računa bez da otkrije podatke korisnika, iako neće sve banke prihvatiti takav prijenos sredstava.
Skandali
Specifične karakteristike švicarskog bankarstva, među kojima su i šifrirani računi, su dovele do mnogih kontroverznih događaja. Naime, švicarske banke su se više puta našle na svjetskim naslovnicama zbog kriminalnih aktivnosti i skandala u koji su bile upletene.
Ako izuzmemo suradnju s nacistima, jedan od najpoznatijih skandala je bio onaj vezan za zviždača Cristophera Meilia. U siječnju 1997. godine, Meili je bio student koji je radio kao noćni čuvar u UBS-u, jednoj od najvećih švicarskih banaka sa sjedištem u Zurichu. Jedne noći je otkrio da bankarski dužnosnici uništavaju stare dokumente koji datiraju iz Drugog svjetskog rata. Iako je Švicarska zemlja sa strogim zakonima bankarske privatnosti, znao je da je uništavanje tajnih računa protuzakonito. Nakon što je potvrdio svoje sumnje, ukrao je neke od tih registra i predao ih lokalnoj židovskoj zajednici, koji su kasnije završili u rukama policije i novinara.
Skandal koji je izbio je poprimio neviđene razmjere. Otkriveno je da je UBS uništavao tajne račune nacista, te bankovne račune Židova stradalih za vrijeme Holokausta, čijim se nasljednicima nije moglo ući u trag. Uz to bankarski dužnosnici su uništavali financijska izvješća velikih njemačkih kompanija koje su djelovale za vrijeme rata te registre Reichsbanke, centralne banke nacističke Njemačke.
Bježeći od progona švicarskih vlasti, koji su ga teretile za kršenje zakona o tajnosti banaka, Meili je pobjegao u Ameriku, te se danas on i njegova obitelj smatraju praktički jedinim Švicarcima koji su dobili azil u SAD-u na temelju političkih razloga. Našavši se u središtu jedne nemilosrdne sudske kampanje koje su židovske organizacije vodile protiv švicarskih banaka krajem devedesetih, Meili je za neke je postao svojevrsni heroj, zviždač koji je objelodanio korupciju švicarskog bankarskog sustava, dok za druge izdajica i kriminalac u egzilu. No Slučaj Christophera Meilia nije bio izolirani incident.
2007. godine američki bankar Bradley Birkenfeld koji je također radio za UBS je odlučio prijaviti američkim vlastima ilegalne aktivnosti te banke. Naime, radeći kao investicijski manager, i sam je bio upleten u ilegalne aktivnosti koje su omogućavale imućnim Amerikancima da izbjegnu plaćanje poreza. Na temelju podataka koje je predao američkom ministarstvu pravosuđa, UBS je platio kaznu od 780 milijuna dolara i predao sve informacije vezane za američke državljane upletene u utaju poreza.
Sljedeće godine, 2008. kompjuterski inženjer Herve Falciani je radio za britansku investicijsku banku HSBC. Otkrio je da je ta banka preko svoje švicarske podružnice omogućila račune tisućama klijenata s utajom poreza. Nakon što je sakupio dokaze pobjegao je u Francusku i predao ih državnim poreznim organima.
Skupina međunarodnih novinara je u veljači 2015. objavila podatke koje je Falciani predao francuskim vlastima, po kojima je HSBC prao novac i omogućavao utaju poreza u iznosu od 120 milijardi dolara za mnoge strane državljane, među kojima je bilo i više hrvatskih građana. Iste godine, švicarske vlasti su osudile u odsustvu Falcianija na 5 godina zatvora, najdužu kaznu ikada izrečenu za krađu bankarskih podataka. Naime, Falciani je osuđen zbog ekonomske špijunaže, krađe podataka i kršenje zakona o bankarskoj privatnosti.
Kao što se može vidjeti, ta mala alpska zemlja u srcu Europe je postala sjedište jednog od najmoćnijih bankarskih sustava na svijetu. Višestoljetno švicarsko bankarstvo nije oslabljeno tijekom godina, iako je, zbog niza skandala, Švicarska počela olabavljati zakone o povjerljivosti bankarskih podataka, najviše putem bilateralnih sporazumima s drugim zemljama. I kako tri stoljeća stari kodeks bankarske tajne bude slabio, svi oni koji žele da njihovo bogatstvo ostane u sjeni društva će početi tražiti nova utočišta.
Članak u cijelosti preuzet s advance.hr
Valter- Admin
- Broj postova : 9623
Age : 72
Location : schweiz
Registration date : 2008-01-11 -
Valter- Admin
- Broj postova : 9623
Age : 72
Location : schweiz
Registration date : 2008-01-11 -
Valter- Admin
- Broj postova : 9623
Age : 72
Location : schweiz
Registration date : 2008-01-11 -
Schätzt die schweiz
Valter Fri Oct 05, 2018 8:57 pm
Die Schweiz ist einmalig. Die Grösse macht es nicht aus, oder doch. Gerade weil die Schweiz nicht gross ist, weiss man das der Kampf um die Position auf dem Weltmarkt nicht einfach zu erobern ist. Die Schweiz besteht aus fielen Nationen. Das ist das besondere in der Schweiz. Persönlich,bin ich stolz ein Bürger dieses Landes zu sein. Die Schweiz ist im Vergleich zu allen anderen Staaten ( wie es so schön heisst) "Der Fells in der Brandung" für viele Menschen geworden. Darum danke ich allen Bürgern der Schweiz für das Zusammenhalten und bitte Sie " Bewahren Sie die Einigkeit, wie den eigenen Augapfel " Den die Sicherheit des Landes ist das wichtigste. Das wissen Heute die meisten Menschen aus dem ehemaligen Jugoslawien. Leider haben fiele ( bekannte Umstände ) dazu geführt das die Menschen die am meisten für die Einheit des Landes waren, Heute Heimatlos sind. Darum glaubt mir, diese Menschen wissen wovon Sie reden.
Danke den Schweizer Bürgern das Sie regelmässig zu den Wahlen gehen und die Demokratie voran bringen.
Valter
So ist es. Das Lied sagt alles.
Danke den Schweizer Bürgern das Sie regelmässig zu den Wahlen gehen und die Demokratie voran bringen.
Valter
So ist es. Das Lied sagt alles.
Valter- Admin
- Broj postova : 9623
Age : 72
Location : schweiz
Registration date : 2008-01-11 -
Savršen sistem i najlepša zemlja sveta...
Slaven Sat Oct 06, 2018 9:57 pm
Slaven- Broj postova : 6432
Location : Arkadija(mitološka zemlja sreće iz grčke mitologije)
Registration date : 2008-08-23 -
Re: SVAJCARSKA
Valter Sat Oct 06, 2018 11:23 pm
U svibnju, američki predsjednik Donald Trump priopćio je američko povlačenje iz Zajedničkog opsežnog plana djelovanja (JCPOA). Kazao je kako bi bilo koje zemlje ili tvrtke koje provode transakcije s Iranom bile odgovorne za sekundarne sankcije.
EU je zatražila od Washingtona da odobri izuzeća europskim tvrtkama, ali Trump je odbacio žalbu, rekavši da bi izuzeća trebala biti učinjena samo ako bi imale koristi od državne sigurnosti SAD-a.
Alles klar?
Samo ukoliko bi imala kost SAD....
Valter- Admin
- Broj postova : 9623
Age : 72
Location : schweiz
Registration date : 2008-01-11 -
Valter- Admin
- Broj postova : 9623
Age : 72
Location : schweiz
Registration date : 2008-01-11 -
Valter- Admin
- Broj postova : 9623
Age : 72
Location : schweiz
Registration date : 2008-01-11 -
Slaven- Broj postova : 6432
Location : Arkadija(mitološka zemlja sreće iz grčke mitologije)
Registration date : 2008-08-23 -
Re: SVAJCARSKA
Valter Tue Apr 02, 2019 9:53 pm
Slaven (citat):
Upravo tako. Treba malo razmisliti. Bar oni koji to uspeju da urade.
Zalosno je sve ovo sto se oko nas dogadja. Krivica je i kod nas samih. Zato treba ici na izbore i birati one koji se bore za gradjane, a ne kapitaliste.
Valter
Valter- Admin
- Broj postova : 9623
Age : 72
Location : schweiz
Registration date : 2008-01-11 -
Valter- Admin
- Broj postova : 9623
Age : 72
Location : schweiz
Registration date : 2008-01-11 -
AKO VAS INTERESUJE VISE
Valter Wed Nov 06, 2019 10:25 am
Valter- Admin
- Broj postova : 9623
Age : 72
Location : schweiz
Registration date : 2008-01-11 -
Valter- Admin
- Broj postova : 9623
Age : 72
Location : schweiz
Registration date : 2008-01-11 -
Valter- Admin
- Broj postova : 9623
Age : 72
Location : schweiz
Registration date : 2008-01-11 -
Re: SVAJCARSKA
Valter Mon Sep 28, 2020 7:22 am
Valter- Admin
- Broj postova : 9623
Age : 72
Location : schweiz
Registration date : 2008-01-11 -
Financije za ratove dolaze iz Švice,hladno,ali standard...
Slaven Tue Jan 26, 2021 3:40 am
Slaven: komentar modifikovan dana: Fri Jan 29, 2021 5:58 am; prepravljeno ukupno 1 puta
Slaven- Broj postova : 6432
Location : Arkadija(mitološka zemlja sreće iz grčke mitologije)
Registration date : 2008-08-23 -
Slaven likes this post
Slaven- Broj postova : 6432
Location : Arkadija(mitološka zemlja sreće iz grčke mitologije)
Registration date : 2008-08-23 -
Stranica 2/3 • 1, 2, 3
Stranica 2/3
Permissions in this forum:
Ne možete odgovoriti na teme ili komentare u ovom forumu
» DOKAZI, CEGA ....
» "KUD PLOVI OVAJ BROD?"
» DALI ZNATE ZA OVO?
» TKO SNOSI NAJVEĆU ODGOVORNOST?
» KRIVI SMO MI!
» ISTORIJA JUGOSLAVIJE
» GOVORI DRUGA TITA
» TEžINA LANACA(BORIS MALAGURSKI)