KLOPKA OKO SRBIJE

http://balkans.aljazeera.net/vijesti/srbija-izmedu-dvoumljenja-i-odustajanja-od-eu
Srbija između dvoumljenja i odustajanja od EU
Postavlja se pitanje koliko je Srbija pod ovom vlašću iskrena na evropskom putu?
Piše:
Božidar Andrejić
Vučić je sam sebi najbolji portparolEPA

Nakon što je odlazećoj visokoj predstavnici EU Federiki Mogerini onomad predao buket orhideja primetivši da mnogo voli da se ljubi sa Hašimom Tačijem, predsednik Srbije Aleksandar Vučić je kao sam sebi portparol obelodanio ponešto sa radnooproštajne večere u Briselu.

Najviše je odjeknula njegova izjava kako im je “skresao u buket” što u pridruživanju Srbije EU “sudije menjaju pravila dok je utakmica u toku”.

Napomena o autorskim pravima

Preuzimanje dijela (maksimalno jedna trećina) ili kompletnog teksta moguće je u skladu s Članom 14. Kodeksa za štampu i online medija Bosne i Hercegovine: "Značajna upotreba ili reprodukcija cijelog materijala zaštićenog autorskim pravima zahtijeva izričitu dozvolu nositelja autorskog prava, osim ako takva dozvola nije navedena u samom materijalu."

Ako neki drugi medij želi preuzeti dio autorskog teksta, dužan je kao izvor navesti Al Jazeeru Balkans i objaviti link pod kojim je objavljen naš tekst.

Ako neki drugi mediji želi preuzeti kompletan autorski tekst, to može učiniti 24 sata nakon njegove objave, uz dozvolu uredništva portala Al Jazeere Balkans te objaviti link pod kojim je objavljen naš tekst.

Naravno, najšira javnost nije u prilici da sazna više detalja iz “drugih izvora”, jer se uobičajilo da važne prezidencijalne sastanke najčešće opisuje sam Vučić.

Inače, ocena o nevaljalim sudijama i nije netačna, makar izrečena isključivo zbog samohvale da on može svakome “preko nosa”.

Međutim, ovoga puta ona je u novim okolnostima otvorila staru dilemu koja dobija oštrije obrise – koliko je Srbija pod ovom vlašću iskrena na evropskom putu? Bez obzira što je Vučić simultano naglasio da je za Srbiju put u Evropu neodustajan.

Sasvim drugačijim “špicem” iz kontre ovim rečima oglasio se Vladimir Đukanović, poslanik, funkcioner SNS, “najdežurniji”, inače, rusoljub u stranci i još – o, šizofrenijo srpske politike – član raznih tela za saradnju sa NATO, ili možda za nadziranje da se ona ne otme kontroli. On je – ima i neku tv-emisiju – ocenio da je pridruživanje EU propala stvar i “sanak pusti”. To je dodatno potvrdio i u stalnoj kolumni u dnevniku “Blic” koji time sugeriše otvorenost svog uređivačkog kooncepta.
Beograd, “tehnički” dobar đak

Ako bi se ove opreke čitale kao povišene amplitude u nekoj tonskoj skali namenjenoj ušima domaće javnosti (kao da ta učestala floskula o izjavama za unutrašnju upotrebu ne menja ništa u “krvnoj slici” političkih i društvenih opredeljenja!?), onda se uočavaju i poteze kojima se istovremeno spušta regler. I utišava Vučićevo soliranje, ali i Đukanovićevo terciranje, doduše u drugoj kompoziciji.

Samog sebe je utišao i predsednik u istoj izjavi naglašavjući da je uprkos promeni pravila utoliko jača srpska evropska opredeljenost. Međutim, interesantna je bila na tom regleru i ruka Jadranke Joksimović. Srpska je ministarka za evropske integracije tokom parlamentarne posete Beogradu Tanje Fajon, nove predsednice Odbora EP za “venčanje” Srbije i EU, uključila i novi aranžman pomenute pesme. Podsetila je da nije ni prvi put da se “našoj zemlji” menjaju pravila pristupa onako kako nije važilo za druge. Primerice, samo su Srbiji na prvo mesto postavljeni uslovi iz poglavlja 23 i 24. A, dakako, “rešavanje Kosova” samo ona i ima pošto niko drugi i nema Kosovo.

Međutim, ni ona nije zaobišla osvrt na nehajnost Unije da Srbija otvori četiri već duže “tehnički” spremna poglavlja. Dakle, ostao je prisenak da Evropa pred zadatkom svoje sopstvene konsolidacije ne vidi dobrog đaka u Beogradu, iako se tom tehnički spremnom učeniku mogu osporiti znanja iz suštinskih lekcija.

Na to je upozorila i Tanja Fajon zamerivši - nakraće interpretiramo -nedostatak pravne države i medijskih sloboda. U tom svetlu dovodi se u pitanje i česta srpska zvanična mantra sa pozadinom od evroskepticizma i neiskrenosti prema integracijama koja glasi – “mi nećemo odustajati od usvajanja evropskih vrednosti zbog nas samih”. Pa makar i ne ušli u EU!

U Beogradu se osim ovih, privlačnih i samo zato što su taze, analiziraju i druge poruke, što iako su manje ili više verbalne, govore o političkom procesu u novim okolnostima, a koji može da se označi kao oklevanje. A u perspektivi i udaljavanje ili odustajanje od EU integracija.

U dnevnopolitičkom smislu teško je sagledavajući poteze vlasti razdvojiti šta spada u domen pripreme izgovora ako se zauzme takav kurs, a šta su same aktivnosti na tom kursu, te ponajmanje da li se biračko i glasačko telo privlači tako usmerenom propagandom u cilju zadržavanja vlasti ili i zbog pribavljanja dodatnog (masovno podržanog) legitimiteta za odustajanje.
“Troslojna” Evropa, sa predvorjem

Na društvene i političke dileme u rasponu između antievropejstva i “proruskosti” s jedne i evroentuzijazma i evrofilije (i dvostoletnog “jevropejstva” na mahove) na suprotnoj strani, u ovome trenutku objektivno je uticao stav evropskih lidera glede pripuštanja pregovorima Albanije i Severne Makedonije. Uz ogradu da u posvemašnjem balkanluku ovog regiona to može da se (zlo)upotrebi za prikrivanje sopstvenih slabosti u usvajanju evropskih i civillizacijskih vrednosti. Pa čak i licemernim pohvalama Evropi uz istovremene praktične politike koje su evropejstvu protivne.

U red stavova koji podstiču skepsu ide najpre onaj Emanuela Makrona o “troslojnom” statusu pojedinih, pa i već primlljenih članica EU koji bi ustanovio princip jednakijih od jednakih. Bez obzira što je i u balkanskim zemljama svojevremeno, pa i nedavno, bilo ideja da bi se kandidati za prijem lakše snašli ako bi neko vreme bili u nekakvom “predvorju” Evrope. Konačno, na takvu privremenu zamenu za članstvo liče i inicijative poput Berlinskog procesa ili najnovije o parcijalnim ekonomskim savezima ili carinskim unijama na Zapadnom Balkanu.

Uz pomenute packe Tanje Fajon, ovde valja pomenuti i svojevrsnu razradu Makronovog stava što ju je nadavno u intervjuu jednom beogradskom dnevniku izrekao Žan Luj Falkoni, novi francuski ambasador u Srbiji. On kao prelazno, spasonosno ali istovremeno i preteće rešenje predlaže mogućnost da u procesu pridruživanja, otvaranja, a naravno i zatvaranja poglavlja zemlje kandidati mogu da se vraćaju i u “rikverc”. Da im se “oduzimaju” otvorena poglavlja, ako u praksi zabrljaju. Kao što, dodajmo, već zabrljavaju neke izrazito populističke centralnoevropske zemlje.

“Kec na deset” za u najmanju ruku neodređenost vlasti spram EU integracija u okolnostima permanentne “istočne ponude” došao je i iz dosad najizričitijeg stava Metjua Palmera, pregovarača Stejt departmenta za Srbiju i Kosovo koji je koji dan posle oproštaja sa Mogerini u Briselu u Prištini izjavio da Srbije ne može da se nada prijemu u EU ako ne prizna Kosovo.

U ovakvih stavova može da se tumači posredna “pretnja” srpskog rukovodstva da Brisel i ostatak uticajnog Zapada moraju da jasno saopšte da li i do kada Srbija može da se nada – prijemu u članstvo. Inače,.. šta će biti ostaje neizrečeno, ali je ogledno pokazano potpisivanjem strateško-partnerskih ugovora sa evroazijskom ekonomskom unijom onomad u Moskvi.
Laviranje radi mešetarenja

Ovi i mnogi drugi manevari sve vreme ove vlasti, pokazuju da je i Vučić, bez obzira na suprotnu deklarativnost spreman da po potrebi i u poželjnoj meri “duva u gajde” Vladimiira Đukanovića kako je naped opisano.

Na unutrašnjem planu to mu je dodatno olakšano porastom evroskepticizma u društvu, čemu uveliko doprinosi istovetan stav i većine stranaka “najdemokratskije” opozicije u Srbiji, recimo iz Saveza za Srbiju u kome se još jedino demokrate diče proevropskim opredeljenjem.

I, ako sve ovo još ne svedoči o definitivnom zaokretu, već pre svega o laviranju radi mešetarenja u odnosima prema EU, Vučić je u tom smislu sad obelodanio jedan idejno-politički i partijski zaokret koji bi svemu tome trebalo da dodatno doprinese. Javno je priznao grešku što se nije približio i obratio ljudima koji su počeli proteste prošlog decembra a koji su imali potrebu da iskažu svoj gnev. Mislio je, kaže da su oni pristalice neomiljene “lopovske trojke” Đilas, Obradović, Jeremić. Posle je uvideo da ih građani ne podržavaju jer su izgubili 60 odsto svojih pristalica među njima i rejting im je pao sa 17 na 8 odsto. Paralelno sa tim, vlasti su počele da žigošu i blamiraju predstavnike opozicije koji su inače “blamantni”, ali i sasvim neokaljane ljude kakvi su trenutno aktuelni uzbunjivači.

To pokazuje da osim “razbucavanja” opozicije on želi da za SNS koja je inače šarolik sastav političkih grupacija od radikalskih i desnih do proevropskih, pridobije što više pristalica. Pa i iz redova “gnevnih”. Jer, osim za “mešetarenje” sa Kosovom, neophodno mu je i manipulisanje sa naklonošću Evropi. Možda najviše u cilju održanja vlasti i daljeg iščekivanja rasta desnih i populističkih snaga u nekoj budućoj EU koja će nastati dok on vlast još ima.

Stavovi izraženi u ovom tekstu autorovi su i ne odražavaju nužno uredničku politiku Al Jazeere.

Izvor: Al Jazeera

Slaven (citat):http://www.politika.rs/scc/clanak/445051/Mesic-Kucan-Dizdarevic-Biserko-Malici-brane-Crnu-Goru-od-Srbije

"Mi se ( danas ) nalazimo na ivici ponora. UCINIMO korak napred".

Svi dogadjaji na zapadnom balkanu, pokazuje kako su odredjeni ljudi spremni sve da ucine kako bi sebe izdigli iznad gradjana. Velika zalost me obuzme kada citam ovakve priloge. Ziveli smo i radili zajedno, jedan dugi niz godina. Ponasanje politicara danas, pokazuje da ljudsko bice moze toliko nisko da se "spusti", da se to vise ni recima nemoze opisati. Jedino sto se moze reci je, zalosno, jako zalosno. Umesto da se trazi dialog, komunikacija i razumevanje se radi ( ocito namerno ) upravo suprotno svakom zdravom razumu.



Valter