SOCIJALISTIČKA REPUBLIKA MAKEDONIJA

Socialisticka Republika Makedonija zauzima 25.713kv.km povrsine, u Makedoniji zivi: 1,281.000 Makedonaca, 378.000 Albanaca, 86.000 Turaka,
166.014 ostalih jugoslovenskih naroda i narodnosti.
Makedonija je planinsko podrucije sa dolinama oko reka, gde se nalaze mnogi gradovi kao sto su:
Skoplje, Bitola, Prilep, Titov Veles, Ohrid, Kumanovo, Tetovo, Stip, i drugi.
Makedonija se ponosi i sa nekoliko velikih jezera:
Ohridsko jezero 348kv.km.,Prespansko jezero 274kv.km, Dojran jezero 43kv.km.,
od kojih dve trecine pripadaju Makedoniji a ostatak se nalazi u susednim drzavama, Albaniji i Grckoj.
Najlepse prirodno kao i zivotinsko bogatstvo, nalazi se na Ohridskom jezeru.
U davna vremena je ime Makedinje bilo ime plemena Ilira.
Dolaskom Rimljana na ova podrucija se ime Makedonija ucvrscuje kao pojam za podrucje, bez tacne, detaljne definicije dela podrucija.
Pocetkom VII stoleca se doseljavaju slovenska plemena na podrucje Makedonije.Mada su povremeno prihvatali imena raznih osvajaca,
se sve vise koristi geografsko ime podrucja i posebno od sredine XIX stoleca postalo ime svih koji zive na tom podruciju.
U IX stolecu Vizantijska vlast siri pismenost od Urala do Elbe i od Istocnog mora do Egejskog mora.
Taj veliki i plemeniti zadatak su preuzela dva brata iz Salonikija, Cirilo i Metodije, oni su stvorili prvo slovensko pismo - Glagoljicu.
Njihovom primeru su sledili mnogi njihovi ucenici.Najpoznatiji je Klemens ( umro 916),osnovao je 893 u Ohridu veliki centar za opismenjavanje.
Klemens je i pojednostavljenu cirilicu napisao.
Do upada Turaka je podrucje Makedonije bilo pod mnogim vladarima.
Prisustvo Turaka od petstotina godina je bilo praceno velikim kulturnim i drustvenim zaostajanjem cele Makedonije i njenog naroda.
1903 se organizuje ustanak koji potresa tursku vlast, i privlaci pozornost Evrope na ovo podrucje.
U brdskom gradu Krusevu se proglasava republika,koja se drzala samo deset dana.
Turske su je vlasti sa vatrom i krvlju unistili.Nakon drugog balkanskog rata 1913 god.
je Makedonija podeljena na Srbiju, Bugarsku i Grcku,zbog nepriznavanja kulturnog i politickog prava narodi Makedonije jos vise ispastaju i zaostaju za drugima.
Za vreme drugog svetskog rata su u Makedoniji bili nemacki, bugarski i italijanski okupatori. Narod Makedonije se digao u oktobru 1941 god. i zajedno sa svim ostalim narodima i narodnostima Jugoslavije borio za slobodu. Narodnooslobodilacka vojska je omogucila makedonskom narodu da u sastavu Titove Jugoslavije postane sopstveni gospodar, na svom podruciju.
Glavni zadatak ovoga podrucja je: sto pre nadoknaditi izgubljeno u proteklim vekovima.
Ovaj deo Jugoslavije je poznat po svojim rudama. Poljoprivreda se uspesno bavi proizvodnjom raznog povrca, zbog specificne klime u ovom podruciju. Makedonija isporucuje velike kolicine pamuka, duvana, sira i vina na jugoslovensko trziste.Makedonija ima nekoliko velikih sistema za navodnjavanje.Roba se izvozi najvecim delom u evropske zemlje, crna metalurgija, metalske preradjevine,iz hemijske, tekstilne - duvanske i industrie cipela.
Razvojem skolstva,dolazi do osnivanja univezitetskih centara u Skoplju i Bitoli sa 38 fakulteta, i mnogim drugim skolama.Veliki broj muzeja, umetnih galerija, pozorista i kulturnih centara u svim velikim gradovima kazuju o kulturnom razvoju ovoga kraja.
Glavni grad Makedonije je Skoplje sa 505.000 stanovnika, koje je 1963.god. zadesio strahoviti zemljotres i naneo velike zrtve.
Skoplje je obnovljeno uz veliko zalaganje svih gradjana Jugoslavije i sveta, novi bulevari,veliki parkovi ulepsali su glavni grad Socialisticke Republike Makedonije. Ucesce mnogih medjunaronih arhitekata promenulo je u potpunosti izgled starog centra, ali je vodjeno racuna da svi oblici stare kulture ostanu sacuvani.
Ohrid je poznat turisticki centar, na obalama jezera.U crkvama se mogu posmatrati ikone i zidni crtezi iz davnih vremena

grb


zastava

KADROVI: Lazar Koliševski...


Prilikom jedne od ranijih poseta drugova Petra Stambolića i Lazara Koliševskog fabrici "Goša", imao sam dužnost da ih provedem da obiđu pogone. U mostovnoj radionici, gde je po običaju bilo mnogo postavljenog raznog materijala čak i na stazama za kretanje, u momentu kada smo prolazili pored radnih mesta "šablonera" (crtači dimenzija po metalu), držao sam ih ispod ruku, za svaki slučaj. Hala nije bila najbolje osvetljena, jer je radio manji broj radnika u drugoj smeni. Pošto je već padao mrak, upozorio sam druga Lazu da pažljivo gleda ispred sebe...

Na to mi on reče: "Pazi ti na Peru, jer on ne vidi baš najbolje! Za mene ne brini, ja sam ti ovde radio!?"

Kasnije mi je objasnio da je neposredno pred rat (1940) morao da pobegne iz Kragujevca u Palanku, jer su mu već bili na tragu i da se zaposlio u fabrici "Jasenica A.D.", kao šabloner u mostovnoj radionici i da je radio na istom radnom mestu, pored koga smo, upravo, prolazili!

Pored druga Tita i Lazar Koliševski je bio predsednik SFRJ. Tako su dva predsednika SFRJ radili u fabrici "Jasenica" (kasnije "Kosmaj", pa "Goša")...

(Fabrika za opravku i rekonstrukciju železničkih vagona "Jasenica" osnovana je 1923. kao akcionarsko društvo, kasnije je prešla u vlasništvo francuske firme "Loren". Neposredno posle rata (1949) odlukom vlade FNRJ fabrika je preimenovana u "Kosmaj". Ime "Goša" dobila je 1950, po Dragoslavu Đorđeviću Goši, radniku te fabrike i narodnom heroju, prim. red.)

Evo kako je danas.

Put ka "demokraciji" se svakim danom sve vise oseca.

http://www.pressonline.rs/svet/balkan/337179/svaki-makedonac-u-proseku-duguje-830-evra.html

Znam da ste vi najmanje krivi za ovo.

Samo,ako budete samo cutali ce na kraju biti isto kao i kod ostalih.


Valter