TAKO GOVORAŠE AKADEMICI...

Ili ćete ga proglasiti za kralj, ili mi ide! – navodno se ovim rečima princeza Katarina Karađorđević, supruga Aleksandra Karađorđevića, na „čistom“ srpskom jeziku obratila vladikama SPC, na svečanosti koja je, krajem maja, po završetku Svetog arhijerejskog sabora, tradicionalno održana u Belom dvoru.

izvor: Večernje Novosti; 07.06.2008 20:29:23;

***

Nestrpljenje zbog statusa koji nije postao kraljevski, ili razočaranje što javnost nije dovoljno srdačno prihvatila prinčevski par kao potencijalne prestolonaslednike, verovatno je uzburkala „plavu krv“ i vladarske pretenzije.

Podsetimo, princ Aleksandar se još 1991. godine oglušio o savete patrijarha Pavla da „nije vreme za monarhiju u Srbiji i da je rano za njegov dolazak“. Devet godina kasnije ipak je zvanično stigao u Beograd i odmah izjavio da „nije došao da kruniše sebe, već demokratiju, i da ne želi ništa da uzme“. Poslednji događaji nagoveštavaju da je možda promenio mišljenje…

Prema procenama analitičara Živice Tucića, rejting prinčevskog para u Srbiji je donedavno dostizao oko 15 odsto simpatizera, međutim, taj broj je sada u padu.

- Da bi Aleksandar Karađorđević bio proglašen kraljem, mišljenje Svetog sinoda nije od presudne važnosti – objasnio nam je direktor Instituta za savremenu istoriju dr Momčilo Pavlović.

- Monarhija u Srbiju može biti vraćena samo na način na koji je i svrgnuta sa tog položaja. Podsećam, ona je suspendovana u vanrednim i još nesređenim uslovima 1945. godine, posle organizovanih izbora za Ustavotvornu skupštinu od 11. novembra. Svrgnuta je Deklaracijom Ustavotvorne skupštine i to na predlog srpskih poslanika Blagoja Neškovića i Siniše Stankovića! Deklaracija je usvojena aklamacijom 29. novembra 1945. godine.

Da bi princ Aleksandar seo na presto, ova odluka bi morala da bude suspendovana i da ponovo budu organizovani izbori za ustavotvornu skupštinu koja bi suvereno odlučila o obliku vladavine u zemlji. Druga varijanta bila bi da se organizuje referendum, gde bi se glasači odlučili za monarhiju ili republiku.

Pravo na presto princa Aleksandra Karađorđevića izvire iz činjenice da je on jedini sin pokojnog kralja Petra Drugog, koji je napustio zemlju početkom Drugog svetskog rata, a umro je u Denveru u SAD 1970. godine. Princ Aleksandar rođen je u Londonu, 17. jula 1945. godine, pošto je soba u hotelu „Kleridž“,gde se rodio, proglašena ekstrateritorijalnom, pa se smatralo da je rođen na teritoriji ondašnje Jugoslavije.

- Aleksandar je rođen pošto je njegov otac već preneo kraljevska ovlašćenja, pa se na posredan način u trenutku sinovljevog rođenja već odrekao prestola – upozorava istoričar dr Miodrag Janković. – Istovremeno, navodna „ekstrateritorijalnost“ sobe u kojoj je obavljen porođaj je čista Čerčilova politička ujdurma, jer da bi se Velika Britanija odrekla dela svoje teritorije, a to je nezapamćeno, treba da se usaglase oba doma britanskog Parlamenta, što se u ovom slučaju nije desilo.

Prinčevski par Karađorđevića se od 2001. godine nalazi u rezidenciji Beli dvor, mada postoje mnoga sporenja, kako među članovima kraljevske porodice, tako i među stručnjacima.

- Tadašnji predsednik „krnje“ Jugoslavije Vojislav Koštunica 28. februara 2001. godine doneo je ukaz kojim se vraćaju građanska prava porodici Karađorđević – podseća dr Janković.

- U tom ukazu naznačeno je da Skupština treba da donese „leks specijalis“ u kojem će se odrediti imovinska prava porodice Karađorđević. Da bi imovinski status porodice Karađorđević bio još zamršeniji, „postarao“ se premijer u ostavci poslednje vlade SRJ Zoran Žižić, koji je doneo poseban akt kojim se svim Karađorđevićima dozvoljava pristup dvorskom kompleksu na Dedinju čija je površina 100 hektara. Kako podseća dr Janković, u tom aktu se govori da postoji „šef porodice“ koji će regulisati odnose u okviru dinastije.

- Međutim, šef može da postoji samo ukraljevini – upozorava Janković. – Nekada je postojao Pravilnik kraljevskog doma koji je doneo još kralj Aleksandar Prvi Karađorđević 1931. godine. On je uređivao precizno odnose i zaduženja svih članova dinastije. Ali, on je prestao da važi 29. novembra 1945. godine. Tako je Žižić pomešao fikciju i državni akt, a ovde napravio nesređene odnose, jer šefa nema. Pošto je princ jedini koji živi u Belom dvoru, jasno je koga on doživljava kao „šefa“.
Princ Aleksandar je veoma dosledno shvatio ovaj status i odmah je zabranio pristup kneginji Jelisaveti u Beli dvor. Kako kaže Janković, već prilikom prve konferencije za novinare, pošto je dobio ključ od dvora, princ je kneginji rekao: „Nemoj da te više vidim ovde, ako ne poslušaš, ja ću se osvetiti“.

- Od tada je samo dva puta posetila Beli dvor, i to kao turista – dodaje Janković.

U međuvremenu, prinčevska porodica, iako nije primala apanažu, iz republičkog budžeta dobijala je sredstva koja su donedavno iznosila oko milion dolara godišnje, u vidu reparacija koje služe za održavanje dvorskog kompleksa u okviru turističke ponude Srbije. Država im je ove godine ta sredstva prepolovila. Poređenja radi, predsednik republike ima znatno manji budžet (oko 181 milion dinara) kojim raspolaže, iako on zvanično predstavlja državu.

Posle useljenja u Beli dvor, Karađorđeviće je obezbeđivala Vojska Jugoslavije, da bi posle njenog izlaska iz kruga kasarne taj posao preuzela Žandarmerija. Janković podseća i da je u pratnji princa Aleksandra prilikom dolaska u Beli dvor, kao i tokom prve godine njegovog boravka u Beogradu, stalno bio jedan član britanske obaveštajne službe.

Princeza Katarina se tokom poslednjih godina isticala i humanitarnim radom u okviru fondacije koja nosi njeno ime. Nije tajna da je sve više aktuelna i „Kraljevska omladina“, omladinska organizacija koja bi bila u službi kraljevskog para.
Formirana je po ugledu na slične organizacije koje su postojale pre Drugog svetskog rata i svrgavanja dinastije sa vlasti.
Tako je očigledno da ni srpsko dinastičko vrzino kolo neće uskoro moći da bude lako raspetljano.

www.prevrat.com

https://noizz.rs/kultura/najmladi-srpski-fotograf-ima-devet-godina-i-srce-u-koje-staje-ceo-svet/ggxgz7c?placement=WidgetSeeAlsoExtended&position=4

Najmlađi srpski fotograf ima devet godina i srce u koje staje ceo svet
9 jul 17, 19:04
Petar Paunović
Noizz Maker
Prva izložba fotografija devetogodišnjeg Mateje Kešelja otvorena je danas u restoranu Marina na Zemunskom keju. Ona je humanitarnog karaktera i svako ko kupi neku Matejinu fotografiju večeras do 21 sat donira novac fondaciji Podrži život.
Kao sasvim mali se bavio sportom, a sa šest godina su roditelji primetili da ima talenta i za umetnost. Kaže da je mama provalila njegov dar i onda su počeli da istražuju u čemu je dobar.

- Počeo sam s crtanjem i to mi je dobro išlo. Onda sam glumio u pozorištu i na kraju sam počeo da fotografišem. Krenulo je tako što sam slikao sebe za svoj kanal na YouTube-u i roditeljima se ta fotografija dopala. Onda su želeli da vide da li mogu da napravim još dobrih slika - priča Mateja Kešelj za Noizz.

Valter (citat):https://noizz.rs/kultura/najmladi-srpski-fotograf-ima-devet-godina-i-srce-u-koje-staje-ceo-svet/ggxgz7c?placement=WidgetSeeAlsoExtended&position=4

Najmlađi srpski fotograf ima devet godina i srce u koje staje ceo svet
9 jul 17, 19:04
Petar Paunović
Noizz Maker
Prva izložba fotografija devetogodišnjeg Mateje Kešelja otvorena je danas u restoranu Marina na Zemunskom keju. Ona je humanitarnog karaktera i svako ko kupi neku Matejinu fotografiju večeras do 21 sat donira novac fondaciji Podrži život.
Kao sasvim mali se bavio sportom, a sa šest godina su roditelji primetili da ima talenta i za umetnost. Kaže da je mama provalila njegov dar i onda su počeli da istražuju u čemu je dobar.

- Počeo sam s crtanjem i to mi je dobro išlo. Onda sam glumio u pozorištu i na kraju sam počeo da fotografišem. Krenulo je tako što sam slikao sebe za svoj kanal na YouTube-u i roditeljima se ta fotografija dopala. Onda su želeli da vide da li mogu da napravim još dobrih slika - priča Mateja Kešelj za Noizz.

Ovako se isticu mladi. A stariji?

https://100posto.hr/scena/proslo-je-15-godina-od-odlaska-jednog-od-najvecih-milosevic-mu-nije-dao-da-nastupa-otisao-je-u-bijedi-hvala-srbijo-pustili-ste-me-da-glodem-do-kosti

Miodrag Petrović Čkalja slavu je stekao u bivšoj Jugoslaviji kao glumac i komičar. Koštalo ga je djelomično i javno iznošenje kritičkog stava njegovog tužnog i siromašnog kraja... No, duhom i intelektom otišao je bogatiji no mnogi...



Umro napušten, u teškom siromaštvu Prošlo je 15 godina od odlaska jednog od najvećih! Milošević mu nije dao da nastupa, otišao je u bijedi: 'Hvala Srbijo, pustili ste me da glođem do kosti'

Veoma interesantan prilog.

Smatram da bi ga trebalo proanalizirati i komentarisati iz vise ugla.

Pri tome treba znati, nije sve ono sto se kritikuje u samoupravnom socijalizmu krivica sistema. Ljudski karakter je taj, koji krsi zakone. Tako i u socijalizmu. Pokazite mi u kom zakonu u SFRJ pise da stanove dobijaju samo rodjaci i blizi prijatelji. Nema toga u zakonu. Da bi to razumeli treba znati na kom nivou razvoja je jugoslavija bila pred drugi svetski rat. Kako se razvijala nakon drugog svetskog rata.....Ljudski faktor je odlucujuci u svim drzavama. Pa je tako i u SFRJ bio. Sa razlikom sto je zakon u SFRJ bio na strani radnicke klase, a ne na strani kapitalista.

Ljudkso bice nije u stanju svoj mozak da promeni za dva dana. Potreban je dugi niz godina da se to dogodi. Nekima to ni danas nije jasno. Da je drugacije, nam nebi ljudi ( gradjani ) odlazili iz zemlje a da pri tome politicari ( SISTEM dmokratski ) ne reaguje.

Svi mi koji smo za radnika i radnicku klasu jasno znamo, bilo je potrebno izvrsiti promene. Samo je ljudski "FAKTOR" uticao da se te promene dogode onako kako su se dogodile.

Kritika da, ali objektivna.

Sistem u SFRJ je u teoriji bio dobar. Sprovodjenje istoga je ovosilo o ljudskom faktoru. Trebalo bi mozda malo vise obratiti paznju na ponasanje coveka na balkanu i njegov karakter u svemu tome. Lako je davati krivicu onima koji nemogu da se brane ( mrtvima) i sistemu. Svaki pliticar sa svojim udelom je doprineo da sve ide kako ide. Prema tome gradjani su najmanje krivi. Krivi su samo u onoj meri, kada su izbori u pitanju. Zato treba ici na izbore, a ne ih bojkotovati. Sve ostalo je krivica politicara. Oni su tu da sprovode zakone drzave onako kako je napisan, a ne da ga prilagodjavaju sebi i svojim najbilizim "prijateljima".
Svaka drzava ( pa tako je i SFRJ ) cuva sebe. To cine i danasnje drzave. Samo ako gradjani ne shvate sustinu, ce se istorija ponoviti. Samo ce, sve gore i gore biti.

Sada vi sami zakljucite, ko je kriv za sve pre i danas.


Valter

https://avaz.ba/region/srbija/442930/srbijanski-ministar-prezivio-opaku-bolest-otisao-sam-na-rutinski-pregled-a-dobio-smrtnu-dijagnozu

Srbijanski ministar preživio opaku bolest: Otišao sam na rutinski pregled, a dobio smrtnu dijagnozu

Uvijek mislite da se to događa drugim ljudima i sjećam se da se porodica čudila
Nisam dobivao informacije od svog tijela, a, i ako se nešto neobično događalo, nisam obraćao pažnju na to. Nažalost, tek kada se suočite s tim, onda počnete da prepoznajete simptome poput gubitka ravnoteže, nesinhroniziranih pokreta, težeg izgovaranja riječi, prekomjernog znojenja. Sve ono što inače pripisujete umoru.

Banalan je bio i razlog da uopće posjetim ljekara, kaže na početku intervja za "Alo.rs" Goran Knežević, ministar privrede u Vladi Srbije, kojem je na tom, kako kaže, banalnom pregledu dijagnosticiran limfom centralnog nervnog sistema.
Tada je, početkom 2018. godine, 28. januara, počeo borbu za život. To je uključivalo hemoterapije i zračenje cijelih osam mjeseci, period kada je bio vezan za krevet, a supruga ga danonoćno njegovala, jer ništa nije mogao da radi sam, ali i moment kada je ponovo morao učiti hodati.

Kao grom iz vedra neba

- Na rekreaciji saigrači su me bukvalno otjerali s meča kod ljekara jer sam katastrofalno igrao. Tako sam u 19 sati otišao s rekreacije potpuno zdrav na pregled, uvjeren da samo imam loš dan, a u 23 sata supruga je uplakana izašla iz ordinacije gdje sam snimao glavu i kao grom iz vedra neba stigla dijagnoza koja kaže da sam smrtno ugrožen. Sutradan, na detaljnijem pregledu u Novom Sadu potvrđena mi je dijagnoza: limfom centralnog nervnog sistema - kaže Knežević i priznaje da uopće nije bio svjestan težine vijesti koje su mu saopćili ljekari.

- Pravo da vam kažem, nisam uopće bio svjestan. Uvijek mislite da se to događa drugim ljudima i sjećam se da se porodica čudila jer sam prvih nekoliko dana spavao kao beba, dok su svi oko mene bili sluđeni i uznemireni - navodi on i dodaje:
Operacije nije bilo, liječen sam hemoterapijom i zračenjem skoro osam mjeseci. Imao sam sjajan tim ljekara koji su činili Danica Grujičić, Biljana Mihaljević i Darko Antić, koji su izabrali najbolju terapiju koje sam se pridržavao i koja je očigledno bila efikasna.

Slušao ljekare

Kako je tek zvanično završio terapiju, za sada, kaže, nije tražio alternativne načine liječenja, već se pridržava savjeta ljekara. Ogromnu zahvalnost duguje porodici, ali i stranačkim kolegama koji su sve vrijeme bili uz njega.
Ogromnu zahvalnost dugujem porodici koja je bila uz mene sve vrijeme, prije svega mojoj supruzi Sandi, koja je više mjeseci provela uz mene spavajući u fotelji, njegujući me i pomažući mi i u obični stvarima koje nisam mogao da obavljam sam. U jednom trenutku sam ponovo učio da hodam. Bolnički hodnik dug 15 metara bio je u to vrijeme pravi izazov za mene, pa i danas dobro pamtim osjećaj zadovoljstva kada sam uspio da pređem dva puta - kaže Knežević i dodaje:

- Ono što posebno želim da istaknem jeste da sam sve vrijeme imao ogromnu podršku svojih kolega iz SNS-, od predsjednika Vučića, ministra Lončara, sekretara Gojkovića, premijerke Brnabić i cijele Vlade, Andreja, Darka i mnogih drugih koji su se danonoćno javljali, davali mi podršku i nudili pomoć.

Odlučio da pobijedi

Teško mu je da izdvoji šta mu je najteže padalo nakon što mu je otkrivena bolest.

- Teško je izdvojiti najteže, sve je bilo dosta naporno. Bio sam vezan za krevet i zavisan od drugih. Kada se to desi čovjeku, ostaje samo ona gola borba za život i ja sam se u tu bitku upustio. Imao sam toliko razloga da ne posustanem, prvo zbog dragih ljudi - imam djecu, unuče, prijatelje i ako je život želio da me stavi na taj test, odlučio sam da se borim i pobijedim, nije da mi je bio prvi put - priča Knežević.

Dodaje da narednu kontrolu ima u januaru.

- S obzirom na to da je limfom opaka bolest koju nije lako eliminirati, najkritičnija je prva godina, ali sam optimista.

A da ovaj Goran danas može da kaže nešto onom Goranu od prije godinu, šta bi to bilo:
Svi mi cijelog života žurimo negdje, jurimo za dostižnim i nedostižnim stvarima, uvijek imamo važnije prioritete od nas samih i na tom životnom putu često zaboravimo suštinu. Na teži način sam shvatio da je to potrebno usporiti, posvetiti se više porodici i prijateljima i održavati ravnotežu u životu. Možda zvuči kao kliše poslovica "zdrav čovjek ima hiljadu želja, a bolestan samo jednu", ali zapravo suština života se ogleda u njoj.

Redovno vježba da bi opet pobjeđivao u tenisu

Dane, kako kaže, provodi aktivno, baveći se fizičkom aktivnošću.

- Veoma sam aktivan, redovno se bavim fizičkom aktivnošću i sve se vraća na svoje mjesto. Ono što mi najviše nedostaje je da povratim kondiciju kako bih svoje prijatelje mogao opet da pobjeđujem u tenisu, ali i na tome radim.

Valter (citat):

Postavlja se pitanje, dali su ljudi pre bili pametniji nego ljudi danas?

Razmislite o tome.


VAlter