PREMIJER KOSOVA UMEŠAN U TRGOVINU LJUDIMA

Otac džihadiste iz Aranđelovca: Svi u selu beže od mene i zovu me Turčin!

Imao sam razne nadimke, uglavnom sam ih stekao u lovu, ali sada me u selu zovu Turčin. Mene, ej. A moj deda Đunisije ratovao protiv Turaka u balkanskim ratovima. Pa bio na Solunskom frontu, prešao peške Albaniju, Nosilac spomenice..., priča Tomislav Pavlović (78) iz sela Bosuta kod Aranđelovca, otac Gorana Pavlovića, poznatijeg kao Abdulah i Džebel koji se sada bori u Siriji kao džihadista, ali nikada nije promenio ime.
Otac džihadiste iz Aranđelovca: Svi u selu beže od mene i zovu me Turčin!

Goran Pavolović danas je jedan od glavnih džihadista u Siriji. On je 2004. godine u Bajrakli džamiji u Beogradu, prešao u islam, a ubrzo je na obodu grada podigao mesdžid (mesto za klanjanje bez minareta) koji je potom preuzeo Ferat Kasumović.

Kasumović, kao i Abid Podbićanin, Sead Plojović, Tefik Mujović i Izudin Crnovršanin sada su na optužnici Tužilaštva za organizovani kriminal koje ih tereti za niz teških krivičnih dela iz oblasti terorizma - od vrbovanja i slanja ljudi u Siriju, do planiranja terorističkih napada.

Hapšenje je izbegao Pavlović jer je sa suprigom, ćerkom i zetom Seadom Cicvaromu sirijskom gradu Azizu.

Tamo je i Podbićanin kao i Mujović koji je preko Fejsbuk stranice slao terorističke pretnje.

"Goreće Beograd i Rim", poručivao je ovaj Novopazarac.

Svi osumnjičeni bili su čvrsto povezani sa vehabijskim pokretom kao i sa verskim fanaticima u Gornjoj Maoči u Federeaciji BiH.

PROČITAJTE JOŠ:

(FOTO) FANTASTIČNI PRIZORI: Pogledajte pun mesec iznad Novog Sada

RUŽIČASTI MESEC: Svetski mesec borbe protiv raka dojke

SMENA U KSC: Direktorka kinjila zaposlene, imala špijune, brojala koliko puta idu u toalet...

"Gde je da je i šta god da je, on je moj sin. I nikada ne mogu da budem protiv svog deteta", kaže Tomislav Pavlović pognute glave.

"Zadnji put je bio ovde pre godinu dana. O snaja Mirjana i moja Nena, unuka ljubimica. Od tada se vučem po sudovima zbog oružja koje su pronašli ovde. Popakovali ga u dvorištu i slikali. Sve je to moje iz lova i jedan službeni pištolj, koji je moja pokojna supruga Marica dobila od vojske. Radila je u Generalštabu na izradi i ažuriranju planova odbrane zemlje i šifriranju. Samo su dve osobe pored Tita znale tajne šifre, među njima i moja supruga. Nudio sam Goranu taj pištolj, ali nije ga hteo, valjda mu bilo oružja preko glave od rata u Vukovaru".

Kasumović i Pavlović, koji su jendo vreme zajedno klanjali u mesdžidu na Ledinama u Beogradu, preko Maoče su se obreli i u Siriji. Obojica su poveli supruge, a Kasumović je vrbovao i maloletnog šuraka.

Ovaj beogradski Rom se sa suprugom preko Kosmeta vratio u Srbiju posle pogibije ženinog brata na sirijskom ratištu. Pavlović je sa porodicom nastavio da živi u Azizu. Inače, on je svoju, tada 15-togodišnju ćekru udao za dva puta starijeg Cicvaru, koji ju je odveo u Gornju Maoču.

"Sada i moja unuka Nena ima dvoje dece", nastavlja Tomislav, nekada glavni blagajnik i sekretar Titovog lovišta u Karađorđevu.

"Ima ćerkicu, bebu, i sina od valjda dve godine. A kako se zovu ne znam. Imaju ona, njihova imena. Ne znam ni za ta imana koja kažu da sada nose Goran i Mirjana. Nevena se udala za muslimana. Valjda se zaljubilo dete, da li je bila maloletna ne znam, ja sam bio srećan. Bio sam srećan dok mi je još neko dolazio. Sada više nemam nikog. A i svi u selu beže od mene i ogovaraju me. Ja, Turčin...".

"Puno je selo doušnika. Ne znam ja da li je moj goran vehabija, džihadista, ali znam da je prešao u islam. Neku godinu pre nego što je rešio da postane musliman, majka mu je preminula. I bolje da to nije doživela. Svakako bi umrla zbog toga u najgorim mukama. Verovatno se i Đunisije i moj Radovan prevrću u grobu. A i ja ću pored njih da budem sahranjen".

Goran je, kako priča njegov otac, kao mlad počeo da izučava verske knjige:( . Nije se odmah opredelio za islam.

"Čitao je mnogo. Iz priče sa njim, shvatio sam da on smatra da je islam najpoštenija i najiskrenija vera. Meni nije pokušavao da vrbuje. Zna da sam ja odvek verovao samo u Tita, partiju i omladinsku radnu akciju. Dok je bio mali ja sam ga lepo vaspitavao. Čak i da ratuje u Siriji, to meni niko ne govori. I bolje da neznam. Samo da u mukama živim".

Tako je, u toj informaciji iznesen i podatak da neki hrvatski kadrovi, koji su i za vrijeme oslobodilačkog rata iskazivali takve nacionalističke ambicije, sada u užem krugu istomišljenika, govore da smo pogriješili što je i BiH stvorena kao republika, da ona pripada Hrvatskoj kao i za vrijeme rata kad je bila pod NDH.
Osim toga, od drugova koji su bili kod mene prije Havane, čuo sam da i u Sloveniji ne ide kako treba, a da u Srbiji "pate" što su pokrajine dobile, po novom Ustavu, državni status.
To su pitanja o kojima želim govoriti s vama, a to tim prije što je JNA, po Ustavu dobila zadatak da čuva integritet Jugoslavije, da bude nositelj jedinstva u zemlji.
Ima i tu još nekih pitanja, kao što su ispravljanje nekih historijskih, do sada objavljenih neistina, a koje su se i zbog pojedinaca stavljale "pod tepih". No, idemo nekim redom.
Rekao sam već da je politička i sigurnosna situacija na Kosovu svakim danom sve lošija. Stvoren je neki jaz i netrpeljivost između kadrova srpske i albanske nacionalnosti.
Kadrovi - Albanci iz Kosova misle, da ako su po Ustavu iz 1974. godine dobili veća prva, pa dijelom i državnost, a ja napominjem da sam bio protiv tog Ustava, da mogu samostalno obavljati i državničke aktivnosti. Tako je nedopustivo da mogu mimo Republike Srbije, a i Federacije, voditi državničke razgovore s Albanijom.
Tako su samoinicijativno, bez našeg znanja, dovodili iz Albanije profesore da na fakultetima i školama predavaju historiju po albanskom programu, da uče našu djecu i studente da je Kosovo sastavni dio velike Skenderbegove Albanije, koja je privremeno pod Jugoslavijom.
Ili, mi malo znamo o aktivnosti albanske emigracije, a vidite drugovi, ona ubire "danak" za školovanje Albanaca za komandire koji će komandirati za često najavljivani "narodni ustanak" na Kosovu.
Bakali švercuje drogu
Imam podatak da njihovi obavještajci i viši oficiri iz "Sigurimija" predavaju marksizam na Prištinskom univerzitetu, a dobio sam podatke da neki, kao Bakali, Hodža i dr. imaju svoju "privatnu" obavještajnu službu na području ne samo Srbije, već i drugih republika, a posebno zbog šverca droge preko albanskih luka. Naime, javna je tajna da pri albanskoj mornarici postoji poseban odred za šverc droge.
Sve se to dešavalo na Kosovu, pa su, poslije IV brionskog plenuma i pada Rankovića, Službu bezbjednosti razbili i sada "caruje" ne samo "Sigurimi", već i "privatne" obavještajne službe u toj pokrajini. Zamislite svi ti koji sada viču: "Kosovo republika" i koji rukovode takvom akcijom imali su pripremljene spiskove koje ljude iz Službe bezbjednosti na Kosovu treba maknuti.
Obavještajna služba iz Tirane, "Sigurimi", po našim podacima, ima u toj pokrajini preko hiljadu svojih ljudi, a oni su organizirali svoje centre u Hrvatskoj i u Sloveniji, a nažalost i u Beogradu. Iako se sve to radi tajno, ipak su neke njihove aktivnosti otkrivene.
Posebno me zabrinjava podrška separatizmu na Kosovu od nekih rukovodećih ljudi u Sloveniji i Hrvatskoj. Nije slučajno Kardelj još ranije upozorio kosovsko rukovodstvo da takvom politikom "siju vjetar, a žnjet će buru".
Odranije, a posebno od 1974. godine i donošenjem novog Ustava pokrajine, a posebno na Kosovu, igraju se veliko državne politike. Tako i na Kosovu, a i u Novom Sadu "državnici" kažu: "Mi nemamo zajedničkih interesa u vanjskim i drugim državničkim problemima sa Srbijom".
Čije su pokrajine?
A, čije su one pokrajine nego Republike Srbije? S takvom politikom se pod hitno mora prekinuti. Evo, da ne ponavljam na Kosovo su "uvozili" profesore iz Tirane, koji su napravili historijski "lom" u Prištini, a u vanjskoj politici tvrde: "Mi smo pokrajina koja ima pravo ratificirati međudržavne ugovore". Tu "privilegiju" drugovi nema niti jedna republika u Jugoslaviji, a i u Prištini i Novom Sadu oni su sebi uzeli i to pravo koje ima samo Federacija.
Sjećam se, drugovi, zime 1968. godine kad su u Tetovu razbijene demonstracije albanskih nacionalista, mnogi, pa i osuđeni, pobjegli su na Kosovo, gdje su nesmetano nastavili školovanje ili dobili pravo, a neki su dobili i odgovorna mjesta. Pokrajinsko rukovodstvo albanske nacionalnosti tvrdilo nam je da bježe zbog "makedonskih šovinista" i da im treba pomoći. Pa i u Zagrebu i LJubljani bilo je takvih razmišljanja. S druge strane, pridošlicama iz Albanije davali su jugoslovensko državljanstvo s motivacijom da bježe iz Albanije zbog terora. Tko im je to omogućio? Mi drugovi! Nitko drugi. Što smo posijali to ćemo i žnjati. A evo, poslije IV plenuma i pada Marka (Aleksandra Rankovića) sa Kosova do sada se iselilo preko deset hiljada Srba i Crnogoraca. Kuće su im otkupili Albanci za "zelene" dolare i to po povoljnim uvjetima.
Drugovi, moram reći, kad je u pitanju Kosovo da svi koji su glasali za Ustav 1974. godine biti će krivi za sudbinu Jugoslavije.

Lune (citat):Drugovi, moram reći, kad je u pitanju Kosovo da svi koji su glasali za Ustav 1974. godine biti će krivi za sudbinu Jugoslavije.

Sta znaci:"kad je u pitanju Kosovo"?!
Dali je prilikom prihvatanja Ustava 1974 bila mogucnost da se Kosovo izdvoji iz Ustava 1974?

Licno smatram da je ovakvo gledaje na celokupnu situaciju neispravna.

Treba pogledati sta je celoj radnickoj klasi doneo Ustav 1974god.
Ko je mogao da predvidi ovakav razvoj?
Ko je mogao da veruje da ce oni koji su najvise dobijali od SFRJ,toj istoj SFRJ ( pri tome nemislim samo na Kosovare) zabiti noz u ledja?

Ovo sto se desilo je plod neinteligencije (na nasem podruciju)  i drskosti "odredjenih" snaga u svetu.

Predpostavimo (samo) da je SFRJ onakva ostala.
Sad pogledajte tok razvoja situacije u zapadnim zemljama EU i Evrope?
I ovako se strajkovi svakoga dana umnozavaju.

Da postoji drzava u kojoj (pa makar samo u jednom delu) radnicka klasa odredjuje tok kretanja u drzavi bi to dovelo do revolucije radnicke klase u ostalim drzavama.
Zato je morala SFRJ da bude unistena.
Za to nije kriv Ustav.
Kosovari su bili pogodno "oruzije" silama u svetu koje su htele da se ugnjezde na nasem podruciju i uz to dobiju jeftinu radnu snagu.

Uvodjenjem " Demokratije" su nasi radnici postali od slobodnih radnika robovi( moderni).
Zasto je to?
Zbog nesloge!
Zbog neinteligencije vodece strukture u drzavi.
Zbog pohleposti i zelje za posedovanjem " I fona".

Sada svi mogu da imaju ifon ali nisu vise slobodni radnici vec robovi.
Robovi u svojoj rodjenoj zemlji koju su izdali prvo vodece strukture,a posle i sami radnici.
Zar je "Ifon" bio vredan tog ogromnog gubitka svega?
Licno sam siguran da nije.
Tako nesto moze samo neinteligencija da sprovede.
Inteligencija nikako.

Svak onaj ko je bio za SFRJ je proglasen za "Komunistom= Nacistom".
Dokle smo stigli, da se oni ljudi (na nasem podruciju) koji su za radnike proglase nacistom.
"Zivela demokratija".

Valter