SFRJ4EVER
"SAMO ZAJEDNO SMO JACI"

Ako niste registrovani posjetilac foruma, kliknite na "registracija" na dnu ovog prozora, a ukoliko ste registrovani član, kliknite na "login".
Traži
 
 

Display results as :
 


Rechercher Advanced Search

Latest topics
» HRVATSKA
Yesterday at 1:03 pm by Valter

» KRITIKA KAPITALIZMA
Yesterday at 12:55 pm by Valter

» U ZDRAVOM TELU,ZDRAV JE I DUH
Yesterday at 12:50 pm by Valter

» TEžINA LANACA(BORIS MALAGURSKI)
Fri Dec 02, 2016 7:12 pm by Slaven

» VIJESTI BiH
Fri Dec 02, 2016 6:34 pm by Valter

» JEDNO PITANJE...
Fri Dec 02, 2016 6:30 pm by Valter

» DANAŠNJA OMLADINA
Fri Dec 02, 2016 6:06 pm by Valter

» NOVI SVJETSKI POREDAK
Fri Dec 02, 2016 5:20 pm by Valter

» GRIJESECI UCIMO
Fri Dec 02, 2016 5:16 pm by Valter

Gallery


Navigation
 Portal
 Index
 Članstvo
 Profil
 FAQ
 Pretraľnik
Affiliates
free forum
December 2016
MonTueWedThuFriSatSun
   1234
567891011
12131415161718
19202122232425
262728293031 

Calendar Calendar

Affiliates
free forum

ISTORIJA JUGOSLAVIJE

Stranica 2/2 Previous  1, 2

Vidi prethodnu temu Vidi sljedeću temu Go down

Re: ISTORIJA JUGOSLAVIJE

Komentar  Lune on Sat Dec 27, 2014 1:51 am


Lune

Broj postova : 402
Location : Beograd
Registration date : 2013-05-17

Vidi profil korisnika

Na vrh Go down

SMRT JUGOSLAVIJE

Komentar  Valter on Sat Jan 10, 2015 10:12 am




Jos jedna varijanta.


Valter


pirat

_________________
Samo zajedno smo jaci!
http://www.youtube.com/watch?v=waEYQ46gH08

Valter
Admin

Broj postova : 3183
Age : 64
Location : schweiz
Registration date : 2008-01-11

Vidi profil korisnika http://www.youtube.com/watch?v=waEYQ46gH08

Na vrh Go down

I JOS JEDAN DOKAZ

Komentar  Valter on Mon Jan 12, 2015 3:29 pm


_________________
Samo zajedno smo jaci!
http://www.youtube.com/watch?v=waEYQ46gH08

Valter
Admin

Broj postova : 3183
Age : 64
Location : schweiz
Registration date : 2008-01-11

Vidi profil korisnika http://www.youtube.com/watch?v=waEYQ46gH08

Na vrh Go down

Re: ISTORIJA JUGOSLAVIJE

Komentar  Valter on Mon Jan 12, 2015 4:14 pm


_________________
Samo zajedno smo jaci!
http://www.youtube.com/watch?v=waEYQ46gH08

Valter
Admin

Broj postova : 3183
Age : 64
Location : schweiz
Registration date : 2008-01-11

Vidi profil korisnika http://www.youtube.com/watch?v=waEYQ46gH08

Na vrh Go down

Re: ISTORIJA JUGOSLAVIJE

Komentar  Lune on Thu Mar 05, 2015 7:05 pm

Sad verovatno mislite da ću ostatak teksta da optužujem vođstvo nekadašnje države za rasipništvo. Ne, hvaliću ih za neverovatno dobro organizovan ekonomski sistem koji je uspeo da napravi tolike pare. A kako odmah ne bi skočili netalentovani kritičari društvene i državne svojine i plaćeni pobornici liberalnog kapitalizma, valja podsetiti da je SFRJ svoj životni vek završila sa spoljnim dugom od oko 20 milijardi dolara, što će reći da je ogroman deo svega što je napravljeno finansirano sopstvenim parama! A pomenuli smo samo strateške vojne objekte, šta je sa kompletnom industrijom, tolikim putevima, prugama, mostovima, hotelima duž Jadrana...

Zaključak nije teško izvesti. U poređenju sa današnjom jadnom srpskom privredom, efikasnost ondašnje ekonomije bila je kolosalna! Sve još više dobija na težini ako se zna da je ostvareno u komunističkom režimu, koji svojim građanima nije garantovao neke osnovne slobode, pa se s pravom postavlja pitanje - kako je moguće da su ljudi u ovoj zemlji pre tridesetak godina bili toliko organizovaniji i pametniji od nas danas?

A stvar je relativno prosta - ondašnja država napravila je bar po jednu fabriku za sve proizvode koji su građanima bili potrebni i strogo kontrolisala uvoz. I to je sve. Rezultat su bili ogromna proizvodnja i izbalansiran spoljnotrgovinski bilans. Nije, doduše, u prodavnicama bilo popularne zapadne uvozne robe, ali je standard građana bio neuporediv.

Danas bi naravno bilo potpuno deplasirano zabranjivati uvoz bilo čega, ali bi skoro isti posao napravile pametna carinska i poreska politika, uz bilateralne sporazume o uvozno-izvoznim kvotama. Jer, insistiranje Zapada, koje mi bespogovorno potpisujemo, da Srbija potpuno otvori svoje granice za svu njihovu robu, a sve u uslovima njihove apsolutne tehnološke superiornosti, ima svoje pravo ime - ekonomsko porobljavanje.

Izvor: PRESS

Lune

Broj postova : 402
Location : Beograd
Registration date : 2013-05-17

Vidi profil korisnika

Na vrh Go down

Komunisticka partija (Joska Broz)

Komentar  Lune on Thu Mar 05, 2015 9:08 pm


Lune

Broj postova : 402
Location : Beograd
Registration date : 2013-05-17

Vidi profil korisnika

Na vrh Go down

Što je više kleveta i laži...

Komentar  Valter on Mon Mar 09, 2015 7:50 pm

http://www.kurir.rs/austrija/udba-spremala-otcepljenje-tito-hteo-da-pripoji-deo-austrije-jugoslaviji-clanak-1692747


UDBA SPREMALA OTCEPLJENJE: Tito hteo da pripoji deo Austrije Jugoslaviji!


Po ovoj studiji, mladi ekstremni levičari među koruškim Slovencima stupili su u kontakt sa jugoslovenskom tajnom sluzbom


BEČ - Rezultati istraživanja koruške istorijske komisije bacaju negativno svetlo na nekadašnjeg vođu Jugoslavije Josipa Broza Tita i njegovu ulogu u nerazjašnjenim bombaškim napadima u austrijskoj pokrajini Koruška između 1970. i 1979. godine.

On je navodno preko jugoslovenske tajne službe UDBA izazvao i konflikte oko postavljanja dvojezičnih tabli u regionu u kojem su Slovenci bili većinsko stanovništvo, sve u cilju da destabilizuje ovaj deo Auistrije kako bi JNA intervenisala i pripojila Korušku tadašnjoj SFRJ! Kompletan izveštaj ove komisije biće objavljen u aprilu ove godine.

Istorijska komisija radila je istraživanje po nalogu pokrajinske skupštine Koruške i za pet godina rada došla do zanimljivih podataka. Ona je potvrdila da se 1970-tih godina jedno krilo jugoslovenske tajne službe UDBE, i to ono odano sovjetskoj struji, udružilo sa radikalnim koruškim Slovencima. Cilj udruživanja je bio podgrevanje strasti i izazivanje vanrednog stanja, koje bi Jugoslavija mogla da iskoristi za intervenciju.

Po ovoj studiji, mladi ekstremni levičari među koruškim Slovencima stupili su u kontakt sa jugoslovenskom tajnom sluzbom UDBA. Od njih su tražili da im obezbede oružje i eksplozivne naprave kao i da im uspostave kontakte sa zapadnih terorističkim udruženjima.

Slovenačka UDBA organizovala je centar SORA sa sedištem u Mariboru odakle je je trebalo da podrži akcije planirane u Koruškoj. Napadi je trebalo da obuhvate infrastrukturne objekte kao što su dalekovodi visokog napona, železničke stanice, biroe za uspostavljanje boljih odnosa između Austrijanaca i Slovenaca kao i spomen obeležja partizanima i junacima iz Drugog svetskog rata.

U sklopu akcije otvoreni su centri za obuku u Sloveniji i Hrvatskoj. Borci su pripremljeni za učešće u raznim akcijama, poput rušenja dvojezičnih tabli.

Akcije je trebalo da unesu nemir među stanovništvom i stvari lošu sliku o stanju ljudskih prava u ovom delu Austrije, pre svega kada je lokalno slovenačko stanovništvo u pitanju.

Naime, ideja je bilo širenje mržnje i stvaranje slike u kojoj su Austrijanaci nazadovoljni velikim brojem Slovenaca u Koruškoj, kao i pravima koji oni imaju.

Sve to je kasnije trebalo da izazove reakciju Jugoslavije, pa čak i sukob većih razmera u kojem bi Jugoslavija čak pripojila ovaj deo Austrije u kojem su Slovenci većinsko stanovništvo. Izveštaj komisije zvanično će biti predstavljen u aprilu.

S. Vulin

_________________
Samo zajedno smo jaci!
http://www.youtube.com/watch?v=waEYQ46gH08

Valter
Admin

Broj postova : 3183
Age : 64
Location : schweiz
Registration date : 2008-01-11

Vidi profil korisnika http://www.youtube.com/watch?v=waEYQ46gH08

Na vrh Go down

Komentar

Komentar  Valter on Mon Mar 09, 2015 8:20 pm

Lepo vam kazem,nemojte sve verovati sto se danas pise.

Dobija se utisak da se "oni" cak i danas boje Tita.
er se zna,i posle Tita Tito.
Samo sa kime?
Sa ovima,kojima je najvaznije da imaju IPhon?
Sigurno ne.

Nema coveka koji radi,a da ne gresi.
Samo oni ljudi koji nista nerade,oni i negrese.
Ali ovo sto se u zadnje vreme "izvlaci" iz naftalina je stvarno bez ukusa.

Zato vam ja savetujujem,citajte ali pri tome ukljucite svoj mozak.
Nista nije onako kako izgleda.

Za mene je bitno ono sto sam sam doziveo.
To mi je dovoljno da znam da je Tito bio za gradjane,za radnicku klasu.
Bez obzira na Ustav iz 1974 god.
Da se jedna drzava unisti je potrebno vise faktora.
Najbitniji faktor pri tome je poznati ljudski faktor.

Znaci,bez obzira kako da se neko trudio.
Bez obzira koliko ko ulagao u nesto.
Ako odredjene grupacije ljudi to ne podrzava,je sudbina zapecacena vec u samom pocetku.

Svest ljudi,napredno gledanje vodece strukture je trebalo,(a to nije) da i nakon Tita vodi drzavu ka boljem sutra.
Sta su oni uradili,(nivo inteligencije) vratili su nas sve u robovlasnicko doba.
Jeli to napredna inteligencija? Sigurno da nije.
Prodali su se za "Saku dolara".

Nasa planeta je predivna.

Na njoj ima lepota prirode i tehnike kao i nauke.

Nazalost se narucivanjem automatskih masina nemoze unaprediti ljudski mozak.

Tako je industrija otisla napred,dok je mozak ljudski kaskao za njom.

Sada imamo jos i zatupljivanje odredjenime uradjaima.

Izmedju ostalog je tipican primer bas taj I phon.

Sama cinjenica da je danas covek dostupan 24 sata je zastrasujuce.

Kome to koristi.

Pa da,kapitalistickom sistemu.

Zato vam savetujem,nemojte sve slusati sto se pise i uzmite vremena i da zivite.
Zivot ce pre proci nego sto mislite.
Kada se budete pitali,sta sam ja u zivotu (osim rada) ostvario,bi trebalo da se nasmesite.
Mozda cete se i raztuziti.
Tada ce medjutim sve biti kasno.
Povratka nema.
Zivot je jedan.
Ako znate da ga zivite (SFRJ) ste ziveli.
Ako neznate,ste uglavnom samo bili na radnom mestu i uzaludo ste ziveli.

Nezelim ja reci da netreba raditi.
Nikako.
Treba raditi.
Mi radimo da bi mogli bolje da zivimo.
Dali vi bolje zivite od svoga rada u demokraciji?

Sistem je uvek vezan za radnike ili za kapitaliste.

Normalno da nijedan kapitalista nece zeleti radnicko samoupravljanje.

Zato mi nije jasno,zasto radnici podrzavaju kapitalisticki sistem?

Verovatno sam nedovoljno inteligentan da to shvatim.

Mozda cu jednoga dana shvatiti zasto?

I, nezaboraviti ono o zubu i zubaru.
Ako se neode na vreme sve se samo pogirsava a nikako ne poboljsava.

Bez obzira sta je ko rekao.
Bez obzira sta je ko napisao.
Mi moramo da gledamo u buducnost trezveno i da vidimo dali mi zelimo da budemo slobodni ljudi ili u "Demokraciji".
U sustini je sve veoma jednostavno.

Drug Tito na me trasirao put.
Kada se stvore uslovi za nastavak puta,taj put (po meni) treba nastaviti.
Samo ako je nivo inteligencije ljudi na takvom nivou da oni tu "trasu" koju nam je drug Tito izradio mogu stvarno i da shvate.

Nama nisu potrebni "drugi" da nas kao slepce vode i pokazuju pravac kretanja na putu ka boljem sutra.
Mi imamo sve pripremljeno.
Sada je samo potrebno vreme da se nas nivo inteligencije podigne na taj nivo na kom je bio izradjeni materijal po kom mi mozemo nas put nastaviti,tamo gde se stalo.
Mi necemo da se prodamo ili predamo "drugima" samo zato sto su oni vec sve ostvarili.
Mi cemo da idemo svoj put,bez da unistavamo druga na tom putu kao sto to "neki" rade u ime "Demokracije".

Ako je ta "Demokracija " tako dobra,zasto treba druge siliti da udju u nju?

Zasto hotele da koriste samo visi slojevi drustva?
Zato sto je to normalno?
E nije normalno.
Hoteli su za sve tu.
Tako i za radnicku klasu.
Bolje receno radnicka klasa je prva ta koja zasluzuje da ima hotele za sebe.
Radnicka klasa je ta koja je te hotele i izgradila.
Zasto da ih radnicka klasa i ne koristi?

Razmislite,i mozda cete se setiiti sta je potrebno uciniti da to bude onako kako to treba da bude.

Zasto da se svadjamo.
Mozemo mi i da saradjujemo.
Naravno da mozemo.
Samo kada bi nam to dopustili.

Ocito da neki u drustvu uzivaju da stvaraju netrpeljivost medju ljudima.
A nivo inteligencije (jos uvek) neshvata da je to plan po kom se nemirom u drzavi neki penju sve vise u njoj.


Razmislite dali to stvarno zelite da podrzavate.



Valter

No

_________________
Samo zajedno smo jaci!
http://www.youtube.com/watch?v=waEYQ46gH08

Valter
Admin

Broj postova : 3183
Age : 64
Location : schweiz
Registration date : 2008-01-11

Vidi profil korisnika http://www.youtube.com/watch?v=waEYQ46gH08

Na vrh Go down

JUGOSLAVIJA U RATU

Komentar  Valter on Fri Mar 27, 2015 10:41 am




Nesme se zaboraviti da Jugoslaviju nije stvorio Tito.

Ona je vec postojala.

Samo je Tito promenuo tuzno stanje u joj.



Valter


Neutral

_________________
Samo zajedno smo jaci!
http://www.youtube.com/watch?v=waEYQ46gH08

Valter
Admin

Broj postova : 3183
Age : 64
Location : schweiz
Registration date : 2008-01-11

Vidi profil korisnika http://www.youtube.com/watch?v=waEYQ46gH08

Na vrh Go down

Moz da bidne,al nemora da znaci ?

Komentar  Lune on Tue Jun 02, 2015 10:54 pm

https://dzonson.wordpress.com/2008/06/15/nekreditni-novac/  Twisted Evil Twisted Evil Twisted Evil


Зашто се распала СФРЈ

Године 1980. умро је Председник СФРЈ Јосип Броз Тито. Ако су неки прижељкивали а неки само слутили шта ће се десити са СФРЈ после Титове смрти, неки економисти, далеко од лоших мисли, те 1980.године, достигли су врх економског мишљења у свету. Чувени професор Економског факултета у Београду, Милутин Ћировић развио је теорију о некредитној алокацији акумулације у сектор проширене репродукције. Имао је следбенике, као што је био др. Срећко Угрин. У јесен 1980.године „Економска политика“ је организовала Округли сто на тему „Шта су то економске законитости“, на којем су учествовали најчувенији економисти тога времена и гувернери Народнх банака. У броју 1494. од 17.11.1980.године објављена су излагања на Округлом столу. Ја сам одмах реаговао на изложена мишљења и већ 22.12.1980.године „Економска политика“ под истим насловом, донела је мој прилог у којем сам изложио основе нове економске парадигме, револуционарног преокрета у економској науци. У бројевима 1528. стр.26 и 1529. стр.25, 1981.године „Економска политика“ је донела чланак др. Срећка Угрина „Путеви стварања некредитног новца“, а у броју 1535. од 31.8.1980.године, мој чланак „Теоријска природа некредитног новца“. Славни новинар Славољуб Ђукић, у свом коментару у „Политици“ написао је: „Када је ствар била најинтересантнија, стопирана је са највишег места у држави“.

Од тада се у СФРЈ више није ништа чуло о некредитном новцу. Чак је и Славољуб Ђукић престао да пише своје коментаре. Тако је запечаћена судбина СФРЈ и СССР. Са некредитним новцем тим земљама се отварала сјајна перспектива, у тренутку када су САД тонуле у све дубљу кризу, по саветима Милтона Фридмана, добитника Нобелове награде, заговорника буџетске равнотеже.

Ево и тих мојих текстова,које по први пут имате прилику да читате,а они су уједно и као неопходни увод да се што темељније схвати некредитни новац.

Теоријска природа некредитног новца

Аутор: Стојан Ненадовић ( писано 31.08.1981. „Економска политика“)

Југословенски пут у социјализам од почетка се одликовао непрестаним трагањем за новим облицима демократске организације привреде и друштва.

Радило се, ипак, превасходно о политичкој иницијативи на постизању политичких циљева, коришћењем политичких средстава. У постављању економских темеља овим политичким аспирацијама нисмо увек били довољно успешни.

Често смо специфичне социјалистичке циљеве покушавали да остваримо економско-политичким средствима преузетим из државно-капиталистичке теорије и праксе. Као да нам је понестајало инвенције у тражењу нових решења.

Недостатак аутентичних решења, примерених самоуправној социјалистичкој робној привреди, нарочито је евидентан у области новца и кредита. Сумирајући вишегодишњу расправу о досадашњем функционисању кредитно-монетарног и банкарског система и предлозима решења која претендују да унапреде овај систем, чланови Одбора за кредитно-монетарни систем Већа република и покрајина Скупштине СФРЈ, од којих понајвише зависи законодавна иницијатива на том плану, могли су само да констатују како се, уместо одговора на нека кључна питања и коренитих измена, у суштини предлажу тек одређена техничка решења, док улога примарне емисије, мада би морала бити битно другачија него у другим друштвеним системима, још није дефинисана, а инструментарији који се користе потичу од пре неколико векова. Толико о дијагнози. А прогноза?

Увиђајући да је удружени рад данас стиснут у Прокрустову постељу кредитног новца, многи већ, готово интуитивно и без теоријског образложења, наслућују да његовог пуног ослобађања не може бити без инаугурисања система некредитног новца.

Не изгледа, међутим, да ће пут стварања некредитног новца бити лак.

На жалост, разлози изгледају пре субјективне него објективне природе:

   „Начелно стварање новца путем кредита
   је постало толико иманентно схватању новца
   да се свака другачија варијанта
   а приори узима нестварном.“
   (др Срећко Ургин:“Путеви некредитног стварања новца“)
   ‘Економска политика’ бр. 1528/1981, стр.26).

Наравно, да би се превладала дубоко укорењена схватања, потебна је више него уверљива аргументација. Теоријске основе некредитног новца потребно је с тога солидно фундирати. Па и тада биће потребно доста времена да их акцептира ортодоксна теорија.

Присталице некредитног новца ово не би смело да обесхрабри. Теоријска природа кредитног новца изгледа јасна. Пошто је новац мера вредности, а вредност настаје производњом и продајом робе, изгледа неизбежним да се новац ствара управо у облику кредита, јер се на тај начин најсигурније обезбеђује његово „покриће“ у људском раду.

Кредит значи обавезу враћања дуга, па, према томе, и обавезу да се нешто произведе и прода да би се кредит могао вратити. Производња ствара вредност, а кредити обавезу да се производи.

При таквом стању ствари, некрердитни новац не изгледа друго до обичан фалсификат, јер, у чистом облику, некредитни новац значи емисију без покрића у раду (производњи).

Lune

Broj postova : 402
Location : Beograd
Registration date : 2013-05-17

Vidi profil korisnika

Na vrh Go down

NASTAVAK

Komentar  Valter on Wed Jun 03, 2015 11:32 am

Новац и људски рад

Пошто смо тако кредитни и некредитни новац дефинисали као две сасвим супротне варијанте стварања новца, анализирајмо, укратко, које су реалне могућности ова два облика емисије. Да ли су они заиста толико искључиви, колико изгледа на први поглед? Ту се, пре свега, поставља питање, с једне стране, колико се данас кредитни новац стварно враћа, те, према томе, колико му је стварно покриће у људском раду, и, с друге стране, да ли се и колико некредитним новцем може мерити људски рад.

Робни новац, као нпр. злато, има покриће у раду већ у моменту самог стварања. Зато он улази у оптицај као дефинитивно средство плаћања (метални некредитни новац) и само се случајно може вратити у полазну тачку. Новац као кредит, међутим, неизбежно се после извесног времена, тј. у моменту враћања кредита враћа на полазну тачку. Постоје два основна канала емисије кредитног новца:

   Кредит централне банке држави. Овај кредит се враћа друштвеним приходима (порези, доприноси исл.).
   Кредит централне банке пословним банкама, које га даље позајмљују предузећима. Овај кредит предузећа враћају продајући своје производе.

У сваком случају, да би могли бити враћени, кредити морају бити садржани у робним ценама (било као производни трошак предузећа или друштвени приход који се додаје на овај трошак), дакле, морају имати покрића у роби, односно људском раду којим се производи роба.

Да би перформансе конкретног, реалног кредитног система одговарале теоријски очекиваним (напред описаним) битан услов је непроменљивост мере вредности, тј. стабилност општег нивоа цена односно вредности кредитног новца.

Како се, међутим, новац непрестално обезвређује, очигледно је да се, зависно од стопе инфлације и рокова враћања кредита, у реалном износу, један део реалног кредита уопште не враћа, мада се у номиналном износу враћа читав кредит. Поседовање одређене количине новца даје човеку могућност да куповином (тј. отуђењем новца) присвоји одређену количину у роби опредмећеног рада, даје му, дакле, власт над радом других, док га обавеза враћања кредита присиљава да отуђује, продаје рад који поседује и којим може располагати (било властити живи рад или онај опредмећен у средствима за производњу и предметима потрошње) присиљава га, дакле, да властити рад подређује владавини новца, тј. обавези враћања кредита. Начелно, у систему кредитног новца, приликом емисије, обезбеђена је равнотежа између ова два процеса. Кредитни дуг и створени новац номинално су једнаки.

Међутим, стварно, пошто се новац одмах ефектуира, троши (док му је вредност већа), а кредит враћа касније (кад је вредност новцу смањена), у условима инфлације, изазване снажном кредитном експанзијом, реални дуг је мањи од емитоване реалне количине новца, што значи да се део емитованог реалног новца ипак „поклања“ обвезницима кредита. Дакле, емитовани номинални кредити омогућују да се ангажује већа количина рада од количине рада коју треба ангажовати да би се вратили ти исти кредити. Овај „вишак“ ангажованог рада представља рад који покреће емисија реално некредитног (мада номинално кредитног) новца.

Резултат је исти као да је одмах емитована одређена количина некредитног новца.

У другом делу напред цитираног чланка (‘Економска политика’,бр. 1529/1981,стр.25), др Срећко Ургин тачно примећује да је приликом отписивања кредита фактички дошло до емисије некредитног новца. Исто се десашава и приликом конверзије краткорочних кредита у дугорочне.

Рестрикција кредита води у привредну кризу

Као што се види, постоји више начина спонтаног и стихијског стварања некредитног новца. Ако привреду ипак непрестано притиска беспарица, то једноставно може значити да је потребно још више некредитног новца.

У савременој кредитно-монетарној привреди инфлација кредитног новца представља спонтано настали механизам емисије некредитног новца. Немогућност да се инфлација сузбије рестриктивном кредитном политиком, без провоцирања тешке привредне кризе, упућује на закључак да је емисија некредитног новца услов привредног развоја и раста запослености. Ако је то тачно, оправдано је очекивање да би органозована, теоријски заснована, емисија некредитног новца морала представљати најбољи „лек“ против инфлације кредитног новца.

Тиме смо одговорили на први део постављеног питања. У условима инфлације (која постаје сине qуа нон услов одржавања привредног механизма у покрету), у реалном износу, кредит се не враћа у целости, па му, према томе, у моменту емисије, и није у целости обезбеђено покриће у раду. Део номиналних кредита се стога, у реалном износу, појављује као „поклон“, односно као, у суштини, некредитни новац.

Тако долазимо до одговора на други део питања. Ако овако стихијски створен некредитни новац може мерити људски рад, јасно је да га, вероватно на бољи начин, може мерити и свесно и органозовано емитован некредитни новац.

Претпоставимо зато да је плански емитована одређена количина некредитног новца. Без обзира коме ће најпре бити додељена, она овим примарним портерима дохотка из емисије некредитног новца даје власт над радом, тј. могућност куповине роба и услуга.

Тиме овај примарни некредитни новац улази у оптицај. Зависно од брзине његовог оптицаја, он ће ангажовати већу или мању количину друштвеног рада.

Укупан производ створен тим новцем у одређеном периоду, према познатој Марксовој формули, биће једнак умношку те количине новца и просечног броја обрта тог новца у том периоду, иако у моменту стварања није имао покриће у људском раду (тј. створен је пре но што је извршен било какав рад), некредитни новац је одиграо корисну друштвену улогу – ангажовао је људски рад и довео до повећања производње. Ако емитована количина некредитног новца управо одговара потребама привреде, она не може иницирати ни инфлаторне ни дефлаторне импулсе.

При оваквом начину емисије, јавиће се један феномен који захтева дубље теоријско образложење. Иако ортодоксна теорија сматра да на глобалном (националном) нивоу укупни доходак не прелази ниво укупних трошкова, у систему некредитног новца, збир новчаних доходака, за износ примарне емисије некредитног новца, премашиће збир новчаних трошкова. Наиме, укупан збир новчаних доходака једнак је збиру доходака од рада (производње) и доходака из емисије некредитног новца. Поставља се питање,одакле заправо потичу номинални дохоци које добијају портери примарне емисије некредитног новца, ако је већ очигледно да не потичу од рада (тј. радне вредности друштвеног производа)?

_________________
Samo zajedno smo jaci!
http://www.youtube.com/watch?v=waEYQ46gH08

Valter
Admin

Broj postova : 3183
Age : 64
Location : schweiz
Registration date : 2008-01-11

Vidi profil korisnika http://www.youtube.com/watch?v=waEYQ46gH08

Na vrh Go down

Re: ISTORIJA JUGOSLAVIJE

Komentar  Valter on Wed Jun 03, 2015 11:33 am

Шта је вишак корисности?

У свом чланку „Шта су то економске законитости“ („Економска политика“ бр. 1499/1980, стр. 27) поставио сам хипотезу о постојању категорије „вишка корисности“, и овај некредитни новац требало би управо да представља монетарни еквивалент тог вишка. Наиме,у поменутом чланку, развијена је једна нова парадигма према којој се новац посматра најпре у функцији легитимисања и легализовања људских потреба, па се тако, као куповно средство, појављује у функцији мере величине употребних вредности (односно објективних корисности, као квантитативних израза употребних вредности), које људи, захваљујући поседовању новца, могу присвојити.

У рационалном друштву, збир доходака, којима се изражава (мери) укупна реализована објективна корисност (названа производи цивилизације) треба да је већи од збира доходака који потичу од уложеног рада, односно из радне вредности друштвеног производа (назване производ културе), за износ величине коју сам назвао;- друштвени вишак корисности.

У номиналном износу, друштвени вишак корисности, остварен у неком периоду, једнак је износу емитованог примарног некредитног новца (у том периоду).

Ако је исходиште некредитног новца у вишку корисности, онда је тиме прејудицирано питање где треба алоцирати примарну емисију некредитног новца. Присталице некредитног новца (нпр. др Милутин Ћировић и др Срећко Ургин) заступају тезу да то мора бити сектор удруженог рада.

Међутим, ако се прихвати теза о постојању вишка корисности и емисији некредитног новца као монетарном изразу тог вишка, онда је неизбежан закључак да се примарна емисија некредитног новца мора доделити непроизводном делу становништва. Трошећи овај „незарађени“ доходак (чији извор није рад него вишак корисности, тј. пораст економске рационалности), примаоци дохотка из емисије некредитног новца снабдеваће привреду потребном количином готовог, некредитног новца, чиме ће се избећи задуживање привреде. С друге стране, пошто се један део привреде, на тај начин, финансира директно из емисије некредитног новца, укинуће се истовремено део пореза и доприноса који су досад служили за финансирање овог сектора непривреде.

Према томе, алоцирањем емисије некредитног новца у сектор крајњих потрошача (који су досад били на терету привреде) обезбеђује се како снабдевање привреде некредитним новцем, тако и њено фискално растерећење. Простор за акумулацију и самофинансирање проширене репродукције би тиме био знатно проширен, па тиме и ојачана материјална база самоуправљања у удруженом раду. Такође, створили би се услови за бржи развој друштвених делатности (здравство, просвета, наука итд.), које више не би биле „на терету“ привреде.

Привреда и непривреда (база и надргадња) не би више биле међусобно супротстављене, него би се, посредством механизма емисије некредитног новца, међусобно потпомагале у развоју.

Предложени механизам емитовања некредитног новца пружа основе за вођење једне крајње поједностављене, али и апсолутно ефикасне монетарне политике. Ако је емитована тачно потребна количина некредитног новца, можемо бити сигурни да неће бити потребне накнадне интервенције. У систему кредитног новца, напротив, накнадне интервенције су неизбежне, јер се овај систем непрестано суочава са беспарицом и неликвидношћу, које присиљавају носиоце монетарне политике да стално посежу за додатном емисијом. Дефлаторни проблем, карактеристичан за кредитну привреду, изазван је заправо несташицом некредитног новца, коју, наравно, не може премостити ни бескрајна експанзија кредитног новца. Ипак, ова бескрајна експанзија врши своју битну функцију – обезвређује новац и тако ствара услове за спонтано и стихијско стварање некредитног новца.

Емисијом некредитног новца укидају се многе постојеће равнотеже у друштвеним рачунима (приходима и расходима) и уместо њих успостављају законите пропрције. Традиционалној теорији биће у почетку тешко да акцептира нови систем друштвених рачуна. Али, тај систем се спонтано већ данас успоставља. Нпр. емисија некредитног новца, односно доходак из друштвеног вишка корисности за потребе непривредне сфере, прерушава се данас у буџетски дефицит. Догматска политика сузбијања дефицита само погоршава како положај привреде тако и друштвених служби.

Најзад, иако је номинално у равнотежи, буџет реално не може бити у равнотежи, ако расходи (тј. емисија кредитног новца за рачун државе) претходе приходима (којима се враћа кредит државе) и ако постоји одређен проценат инфлације. Очигледно је да су реални расходи (којима се емитује новац) већи од реалних прихода (којима се новац повлачи), што значи да фактички постоји нето емисија некредитног новца иако је буџет у равнотежи (номиналној).

Теорија вишка корисности и некредитног новца захтева да се истини погледа у очи. Она тражи да се изуче кретања реалних, а не номиналних величина. Такво истраживање открива да је нови систем емисије новца, реално, већ одавно присутан, док стари траје само у привидима, номиналним величинама. Па ипак се (и не само ми) непрестално заклињемо да ћемо (до неког хипотетичког рока који се стално пролонгира) успоставити буџетску равнотежу. На срећу, „природне“ економске законитости неће нам то дозволити. Нико данас не може успоставити стварну буџетску равнотежу, а да потпуно не укочи сопствени привредни развитак. Спонтано и стихијски, емисија некредитног новца већ је заживела и доказала своју виталност.

_________________
Samo zajedno smo jaci!
http://www.youtube.com/watch?v=waEYQ46gH08

Valter
Admin

Broj postova : 3183
Age : 64
Location : schweiz
Registration date : 2008-01-11

Vidi profil korisnika http://www.youtube.com/watch?v=waEYQ46gH08

Na vrh Go down

Nijemci o Srbima

Komentar  Lune on Sat Jun 06, 2015 9:37 pm

U trenucima dok je nemački narod polako počinjao da saznaje za užase koji su nacisti počinili nad porobljenim narodima u njihove ime, otac Grisendorf je izrekao sledeće besmrtne reči:
“Naša otadžbina je izgubila rat. Pobedili su Rusi, Amerikanci, Englezi. Možda su imali bolje oružje, više vojnika, bolje vođstvo. Ali to je, u stvari, izrazito materijalna pobeda. Tu pobedu su oni odneli.

Ali ovde, među nama, ima jedan narod koju je izvojevao jednu drugu i mnogo lepšu pobedu – pobedu duše, pobedu srca i poštenja, pobedu mira i hrišćanske ljubavi. To su Srbi!
Mi smo ih ranije samo donekle poznavali. Ali smo isto tako znali šta smo činili u njihovoj otadžbini.


Ubijali smo stotinu Srba, koji su branili zemlju, za jednog ubijenog našeg vojnika, koji je, inače, predstavljao vlast okupatora nasilnika. Pa ne samo to da smo činili, nego smo blagonaklono gledali kako su na Srbe tamo pucali sa sviju strana.
Znali smo da se ovde, među nama, nalazi 5.000 oficira Srba, koji su nekada predstavljali društvenu elitu u svojoj zemlji, a sada su ličili na žive kosture, iznemogli i malaksali od gladi.
Znali smo da kod Srba tinja verovanje: ‘Ko se ne osveti, taj se ne posveti!’.
I mi smo se, zaista, plašili, osvete tih srpskih mučenika.
Bojali smo se da će oni, po našoj kapitulaciji, raditi ono što smo mi sa njima činili. Zamišljali smo jasno tu tragediju i već videli našu decu kako plivaju kanalizacijom ili se peku u gradskoj pekari. Zamišljali smo ubijanje naših ljudi, silovanja, rušenje i razaranje naših domova.
Ustaše režu vrat Srbinu. Foto: Arhivska fotografija pronađena u džepu poginulog pripadnika ustaške jedinice 1945. sada u vlasništvu muzeja Donja Gradina
Međutim, kako je bilo?

Kad su pukle zarobljeničke žice i kad se 5.000 živih srpskih kostura našlo slobodno u našoj sredini, ti kosturi su — milovali našu decu, davali im bombone! Razgovarali su sa nama! Srbi su, dakle milovali decu onih koji su njihovu otadžbinu u crno zavili!
Tek sada razumemo zašto je naš veliki pesnik Gete učio srpski jezik. Sad tek shvatamo zašto je Bizmarku poslednja reč na samrtnoj postelji bila — „Srbija!“
MI I SRBI BISMO POKORILI EVROPU: Nećete verovati čiji je državnik ovo rekao

Ta pobeda Srba je veća i uzvišenija od svake materijalne pobede! Takvu pobedu, čini mi se, mogli su izvojevati i dobiti samo Srbi odnegovani u njihovom svetosavskom duhu i junačkim epskim pesmama, koje je naš Gete tako voleo…
Ova pobeda će vekovima živeti u dušama Nemaca, a toj pobedi, i Srbima, koji su je izvojevali, želeo sam da posvetim ovu moju poslednju svešteničku propoved.”
Kasnije, na mestu na kojem su sahranjeni podignut je spomenik na kome piše: “Putniče, kad staneš kraj kostiju ovi’, na kolena klekni, glavu dole povi! Ovde leži Srbin, širom sveta hvaljen, u tuđinu dognan, zatvoren i spaljen”.


Twisted Evil Twisted Evil

Lune

Broj postova : 402
Location : Beograd
Registration date : 2013-05-17

Vidi profil korisnika

Na vrh Go down

NIJE SLOBODA SA NEBA PALA

Komentar  Valter on Sun Dec 06, 2015 9:16 am





Valter

_________________
Samo zajedno smo jaci!
http://www.youtube.com/watch?v=waEYQ46gH08

Valter
Admin

Broj postova : 3183
Age : 64
Location : schweiz
Registration date : 2008-01-11

Vidi profil korisnika http://www.youtube.com/watch?v=waEYQ46gH08

Na vrh Go down

Da se ne zaboravi

Komentar  samoupravljac on Mon Dec 28, 2015 1:12 am

Ivo Lola Ribаr nаpisаo je ovo, poslednje pismo ocu Ivanu 24. novembrа 1943. godine, tri dana prije svoje pogibije na Glamočkom polju...Drаgi tаtа, ti znаš koliko smo se uvijek, а nаročito zаdnjih godinа, mi, tvoji sinovi, ponosili tobom i mаjkom, ti znаš koliko te volim. Znаj dа ću učiniti sve dа svojim životom, rаdom i ljubаvlju bаr djelimično nаdoknаdim tebi i nаšoj drаgoj mаjci ovu veliku bol, sаdа kаdа ostаjem tvoj jedini sin.

"Drаgi moj tаtа!

Iаko se još – kаžu – ne znа sigurno, jа znаm i osjećаm u trenutku kаdа ti ovo pišem, dа nаšeg drаgog, dobrog Jurice više nemа. Pаo je, kаo i toliki drugi, u borbi zа slobodu domovine, tаmo negdje oko Kolаšinа u tаmnim crnogorskim krševimа.

Riječi su suvišne, drаgi moj tаtа, riječi ne mogu izrаziti svu težinu udаrcа koji nаs je zаdesio. Volio bih stotinu putа i rаdi njegа koji je bio bolji od mene, i rаdi svih nаs, dа sаm jа pаo nа njegovu mjestu. Ali, eto, dogodilo se drugаčije. Nikаdа ovа rаnа neće zаcijeliti. Jа sаm samo godinu dаnа poslije moje Slobode izgubio brаtа – dvа bićа kojа sаm toliko volio, а kojа su tek bilа nа prаgu životа. Ali znаm kаko je tek tebi, drаgi tаtа, koji si izgubio sinа, nаšeg mezimcа.

Nemoj plаkаti, ne dаj se tаtа! Nаš Juricа nije pаo sаm – on je zа vječnа vremenа dio one plejаde sinovа ove zemlje koji su, dаvši život zа nju, stvorili njenu čistu slаvu, njenu besmrtnost. Njegovа krv trаži osvetu. Njegovа žrtvа nаs obаvezuje dа dovršimo djelo! Ne rаdi se više o ličnoj sreći – rаdi se o obаvezi premа nаšim mrtvimа, o obаvezi premа živimа. Izvršiti tu obаvezu, živjeti i vršiti svoju dužnost, ti je nаše.

Oprosti, što sve ovo pišem, jа znаm dа ti to sve znаš: mi svi znаmo dа si pokаzаo i dokаzаo dа to znаš. Jа znаm dа ćeš i ovаj strаšаn udаrаc znаti dа podneseš. Ne dаj se! Ostаni mirаn, sposobаn dа do krаjа izvršimo svoju dužnost, tаtа! Nаš drаgi Juricа to trаži od tebe. Pomisli kolikа bi bilа njegovа žаlost kаdа bi doznаo dа svojim držаnjem nismo bili dostojni njegа. Biti slаb – to bi znаčilo izdаti njegа i njegovu žrtvu!

Mi svi, i jа, dаnаs nаročito, nаšа zemljа, zа koju je umro nаš Juricа, trebаmo te, trebаmo tvoje misli, tvoj rаd, tvoje zdrаvlje, tvoj život, drаgi tаtа.

Mojа Slobodа, onаko mаlа i nježnа, pošlа je u smrt kаo nа šetnju, s osmjehom, koji je uvijek bio njezin. Nаš Juricа prošаo je kroz sto okršаjа, pаo je kаo rаtnik. Svjesno, mirno, vedro, kаko je i živio. Tаtа, nikаdа ni zа čаs to ne smijemo zаborаviti, domovinа neće!

Juricа nije mrtаv. On živi u srcimа nаših nаrodа, on živi dаlje u nаmа. On živi u nаšim borbаmа, pobjedаmа, čije je svitаnje već vidljivo. Teško mi je, tаtа, što nisаm s tobom u ovom čаsu. Ali ti nisi sаm, ti nisi otаc sаmo moj, već hiljаde i hiljаde mlаdih, kаo što je bio nаš Juricа, s drugovimа s kojimа je živio i koje je volio. Voli ih i ti još više nego dаnаs! I znаj, dа oni svi dijele nаšu bol, dа smo jedno s drugovimа koji su s nаmа. Divno je imаti tаkvu porodicu!

To je nаš put – put nаše dužnosti i volje, put nаšeg Jurice.

Budi jаk, drаgi tаtа! Ne usаmi se, ne dаj se, stegnimo zube, stisnimo šаke rаdom i borbom, sаmo tim bit ćemo dostojni njegа. Ja znаm, jа sаm sigurаn, dа ćeš ti biti jаk.

Drаgi tаtа, ti znаš koliko smo se uvijek, а nаročito zаdnjih godinа, mi, tvoji sinovi, ponosili tobom i mаjkom, ti znаš koliko te volim. Znаj dа ću učiniti sve dа svojim životom, rаdom i ljubаvlju bаr djelimično nаdoknаdim tebi i nаšoj drаgoj mаjci ovu veliku bol, sаdа kаdа ostаjem tvoj jedini sin.

Mi smo se uvijek dobro, sjаjno slаgаli – tаko i još bolje bit će u budućnosti, u nаšem zаjedničkom rаdu, životu i borbi. Budimo dostojni nаšeg mezimcа, drаgi tаtа.

Mnogo te voli tvoj sin Lolа"

samoupravljac

Broj postova : 46
Location : kragujevac
Registration date : 2015-01-01

Vidi profil korisnika

Na vrh Go down

JOS NESTO

Komentar  Valter on Mon Feb 08, 2016 12:48 pm

http://povijest.hr/nadanasnjidan/kako-je-konacno-nestalo-ime-jugoslavija-2003/


Kako je konačno nestalo ime Jugoslavija? – 2003.

Naziv Jugoslavija uveo je kralj Aleksandar Karađorđević u listopadu 1929. godine.


Dana 4. veljače 2003. godine Savezna Republika Jugoslavija službeno je preimenovana u naziv Srbija i Crna Gora. Time je konačno uklonjen naziv Jugoslavija iz popisa svjetskih država, i to nakon više od 73 godine. Naime, naziv Jugoslavija uveo je kralj Aleksandar Karađorđević u listopadu 1929. godine, kad je promijenio ime države iz Kraljevina Srba, Hrvata i Slovenaca u Kraljevina Jugoslavija.

Miloševićeva Savezna Republika Jugoslavija smatrala se nasljednicom Socijalističke Federativne Republike Jugoslavije (SFRJ). Nakon što je Milošević sišao s vlasti država je isprva nastavila koristiti naziv Jugoslavija, ali je na kraju po dogovoru Srbije i Crne Gore to ime ipak izbačeno, a zajednička je država dobila dvosložni naziv Srbija i Crna Gora. Osamostaljenjem Crne Gore 2006. godine, i ta se država raspala, pa od tada sve do danas postoje dvije države – Republika Srbija i Republika Crna Gora.

_________________
Samo zajedno smo jaci!
http://www.youtube.com/watch?v=waEYQ46gH08

Valter
Admin

Broj postova : 3183
Age : 64
Location : schweiz
Registration date : 2008-01-11

Vidi profil korisnika http://www.youtube.com/watch?v=waEYQ46gH08

Na vrh Go down

NOB junak(heroj)

Komentar  Valter on Wed Feb 10, 2016 9:40 am

http://www.kurir.rs/vesti/srbija/urezali-su-mu-krvavu-petokraku-heroj-partizana-ubijen-sa-17-godina-ali-njegova-slava-je-vecna-clanak-2129349


UREZALI SU MU KRVAVU PETOKRAKU Heroj partizana ubijen sa 17 godina, ali njegova slava je večna!

"Svetli sa tvoga čela, sunce petokrako", poručuje Ljubivoje Ršumović u stihovima, večno u čast malog Slavoljuba Kovića, dečaka ogromnog srca, koga su Nemci ubili 1942. godine. Streljali su ga, a imao je samo 17 leta. Slavoljub Ković, bio je siromašni dečak, koji se priključio grupi partizana, u decembru 1941. Zarobljen je u Milini na Ceru, a Nemci su ga odveli u logor Zabran kod Šapca. Tako su ga mučili kako bi im odao imena partizana i njihovih saradnika.

- Što su ga više mučili i tukli on je glasnije govorio "Tucite, ubite, pobeda je naša" - kaže Ljubivoje Ršumović, koji je napisao poemu "Poema o ćutanju" u čast malog Slave, kako su ga zvali. Na Badnje veče 1942. godine, Nemci su bajonetom urezali zvezdu petokraku na čelu ovog mališana i tako krvavog ga fotografisali. Tri dana kasnije, 10. januara 1942. Slava je streljan sa svim ostalim zarobljenicima.

- On je bio samo dečak kada su ga na svirep način ubili. Zbog toga smo odlučili da našem vrtiću damo naziv po njemu – rekla je direktorka vrtića u Bogatiću Ljubica Knežević.

Ovo su stihovi iz poeme Ljubivoja Ršumovića, Savi u čast

Slavoljubova zvezda

"To što si ti učinio nije mogao svako,
to mora da se pamti
i kada nesreće odu,
svetli sa tvoga čela,
sunce petokrako,
kao najljubavnije reči:
- Slava voli slobodu"


Slava, kako su ga zvali, rođen je 21. avgusta 1924. godine u Bogatiću, u siromašnoj porodici. Imao je teško detinjstvo. Sa tri godine ostao je bez oca, a zbog neuhranjenosti i loših uslova života, školu je upisao sa zakašnjenjem od dve godine. Posle osnovne škole, upisao je krojački zanat, ali ga nije završio zbog Drugog svetskog rata, koji je počeo u to vreme.
Kako bi mu odali počast narod je napravio njegovu bistu koja stoji u spomen-parku na Jabuci kod Prijepolja, uz biste njegovih vršnjaka Boška Buhe i Sirogojna.


Pratite KURIR na VIBERU: http://chats.viber.com/kurir

_________________
Samo zajedno smo jaci!
http://www.youtube.com/watch?v=waEYQ46gH08

Valter
Admin

Broj postova : 3183
Age : 64
Location : schweiz
Registration date : 2008-01-11

Vidi profil korisnika http://www.youtube.com/watch?v=waEYQ46gH08

Na vrh Go down

JOS NESTO

Komentar  Valter on Sat Feb 13, 2016 9:00 pm


_________________
Samo zajedno smo jaci!
http://www.youtube.com/watch?v=waEYQ46gH08

Valter
Admin

Broj postova : 3183
Age : 64
Location : schweiz
Registration date : 2008-01-11

Vidi profil korisnika http://www.youtube.com/watch?v=waEYQ46gH08

Na vrh Go down

Re: ISTORIJA JUGOSLAVIJE

Komentar  Sponsored content Today at 3:24 am


Sponsored content


Na vrh Go down

Stranica 2/2 Previous  1, 2

Vidi prethodnu temu Vidi sljedeću temu Na vrh


 
Permissions in this forum:
Ne možete odgovoriti na teme ili komentare u ovom forumu