SFRJ4EVER
"SAMO ZAJEDNO SMO JACI"

Ako niste registrovani posjetilac foruma, kliknite na "registracija" na dnu ovog prozora, a ukoliko ste registrovani član, kliknite na "login".
Traži
 
 

Display results as :
 


Rechercher Advanced Search

Similar topics
    Latest topics
    » HRVATSKA
    Yesterday at 1:03 pm by Valter

    » KRITIKA KAPITALIZMA
    Yesterday at 12:55 pm by Valter

    » U ZDRAVOM TELU,ZDRAV JE I DUH
    Yesterday at 12:50 pm by Valter

    » TEžINA LANACA(BORIS MALAGURSKI)
    Fri Dec 02, 2016 7:12 pm by Slaven

    » VIJESTI BiH
    Fri Dec 02, 2016 6:34 pm by Valter

    » JEDNO PITANJE...
    Fri Dec 02, 2016 6:30 pm by Valter

    » DANAŠNJA OMLADINA
    Fri Dec 02, 2016 6:06 pm by Valter

    » NOVI SVJETSKI POREDAK
    Fri Dec 02, 2016 5:20 pm by Valter

    » GRIJESECI UCIMO
    Fri Dec 02, 2016 5:16 pm by Valter

    Gallery


    Navigation
     Portal
     Index
     Članstvo
     Profil
     FAQ
     Pretraľnik
    Affiliates
    free forum
    December 2016
    MonTueWedThuFriSatSun
       1234
    567891011
    12131415161718
    19202122232425
    262728293031 

    Calendar Calendar

    Affiliates
    free forum

    TITO NA ČELU KPJ

    Vidi prethodnu temu Vidi sljedeću temu Go down

    TITO NA ČELU KPJ

    Komentar  Valter on Thu Apr 16, 2009 2:47 pm

    Na sedmom kongresu kominterne u Moskvi 1935. Godine, Tito je clan i sekretar Jugoslovenske delegacije. Rukovodeci aktiv KPJ na savetovanju odrzanomu Moskvi Avgusta 1936.Godine, odlucuje da tito, organizacioni sekretar i clan Politbiroa CK KPJ, zajedno sa Organizacionim sekretarijatom, predje u zemlju. Radeci u zemlji drug Tito je u toku 1937. nekoliko puta odlazio u Pariz. Te godine u Moslkvu je povzan i zatvoren, sa drugim clanovima politbiroa, generalni sekretar Milan Gorkic,  u uzvrsnom komitetu kominterne preovladavalo je misljenje da KPJ treba raspustiti. Posto je uz pomoc Georgi Dimitrova, generalnog sekretara kominterne i Vilhelma Pika, clana njenog prezidiuma uspeo da spreci raspustanje KPJ, Dimitrov krajem 1937.godine poverava Titu rukovodstvo partije. Verujuci u politicke kadrove u zemlji, Tito se prihvatio duznosti rukovodilaca partije. 1938.god. drug Tito se preko Pariza vartio iz Moskve u Jugoslvaiju, gde je ilegalno boravio u Zagrebu pod imemom Ivan Konstanjsek i Slavko Babic.

    Tito sa najblizim saradnicima, razvija zivu aktivnost gradeci novu politicku orijentaciju. Tito produzava borbu protiv ostataka frakcionastva, oportunizma i levog skretanja, koji su odvajali partiju od masa radnih ljudi i kocili dalnji rad. Organizujuci razne akcije, Tito se najvise oslanja na radnicku klasu i omladinu. Tito okuplja nove clanove izrasle iz nove situacije. Okuplja oko sebe ekipu neposrednih saradnika koji su dorasli situaciji i zadatcima i stice poverenje Partiskog clanstva.

    Isuvise jak uticaj Kominterne ometao je u odredjenoj meri i rad i razvoj KPJ i odvajao je od radnicke klase i narodnih masa. Zbog toga se drug Tito orijentisao na vece osamostaljivanje partije u politickom i finansiskom pogledu i trazio i ostvario povratak rukovodstva CK KPJ u zemlju. To nije znacilo i napustanje internacionalizma; KPJ je ostala nerazdvojivi deo medjunarodnog revolucionarnog radnickog pokreta.

    U periodu od 1937-1940 partija je stvorila oslonac u preduzecima i radionicama, u skolama i na selima.
    Postala je organizator akcija radnicke klase, intelektualaca i omladine. Stvarala je sve jaci utiucaj u masovnim organizacijama radnika i seljaka, na univerzitetima u stampi i kulturnom zivotu, kao i u politickom i drustvenom zivotu.

    Na petoj zemaljskoj konferenciji KPJ, odrzanoj u Zagrebu 19-23.X1940.God. na osnovu Titove analize tadasnje situcije i drugih referata odredjena je politicka linija partije, utvrdjeni ciljevi i nacini borbe,i donete brojne odluke od istoriskog znacaja. Postignuto je puno jedinstvo KPJ. Posto je izabran za generalnog sekretara, drug Tito je u svom zavrsnom govoru izjavio uverenje da ce se sledeca konferencija odrzati u zemlji oslobodjenoj od domacih kapitalista i imperialista.


    Neposredno pred drugi svetski rat, ocenjujuci realno medjunarodnu i unutrasnju situaciju, borbenost naroda i snagu KPJ, CK KPJ i Tito posvecuju posebnu paznju razradi politicke orijentacije KPJ. U tim uslovima postavljeni su kao osnovni zadatci KPJ: Mobilizacija KPJ i naroda protiv unutrasnje i spoljne politike rezima i fasisticke agresije, za nezavisnost i odbranu zemlje u koju treba ukljuciti ceo narod, posebno radnicku klasu i dati otpora saboterima i izdajicama. Borba za bolje zivotne uslove radnicke klase, borba za nacionalnu ravnopravnost.
    Otpor uvlacenju Jugoslavije u manevre sila osovine i zapadnih iperijalistickih zemalja. Pakt o uzajamoj pomoci sa Sovijetskim savezom, radi vojnog obrazovanja kadrova, CK KPJ stvara komisiju kojom rukovodi Tito.
    Zadatak komisije je bio da razvije rad u vojsci i priprema odbranu zemlje.


    Posle napada fasistickih drzava na Jugoslaviju, Tito je sazvao sednicu politbiroa CK KPJ 10. Aprila 1941. u Zagrebu.
    Na osnovu Titovog isvestaja i ocene sitacije, zauzet je stav o produzenju otpora protiv fasistickog agresora, data perspektiva oruzane borbe, pozvani komunisti da izbegavaju zarobljenistvo, skrivaju oruzije i drugo. Pri CK KPJ organizovan je vojni komitet, sa Titom na celu, sa zadatkom rukovodjenja pripremom oruzane borbe.
    U tom smislu upucen je proglas narodima Jugoslavije 15. Aprila 1941


    Valter: komentar modifikovan dana: Fri Apr 17, 2009 8:26 am; prepravljeno ukupno 2 puta

    _________________
    Samo zajedno smo jaci!
    http://www.youtube.com/watch?v=waEYQ46gH08

    Valter
    Admin

    Broj postova : 3183
    Age : 64
    Location : schweiz
    Registration date : 2008-01-11

    Vidi profil korisnika http://www.youtube.com/watch?v=waEYQ46gH08

    Na vrh Go down

    Drug Tito

    Komentar  Valter on Thu Apr 16, 2009 3:24 pm



    Fotografija druga Tita sa pasosem na ime Kanadskog drzavljanina Spriridona Meskasa,sa kojim je Tito krajem 1939. i pocetkom 1940.God preko Istambula doputovao iz Moskve u zemlju.

    _________________
    Samo zajedno smo jaci!
    http://www.youtube.com/watch?v=waEYQ46gH08

    Valter
    Admin

    Broj postova : 3183
    Age : 64
    Location : schweiz
    Registration date : 2008-01-11

    Vidi profil korisnika http://www.youtube.com/watch?v=waEYQ46gH08

    Na vrh Go down

    Odnosi između KPJ i KPSSSR

    Komentar  Lune on Mon Nov 10, 2014 1:50 pm

    Odnosi između Komunističke partije Jugoslavije (KPJ), osnovane 1920. godine, i Komunističke partije SSSR (boljševika), nikada nisu bili jednostavni. Moskva je već dvadesetih godina 20. veka bila prinuđena da posegne u unutrašnje razmirice među raznim strujama koje su nastale unutar KPJ, i čak da ukloni njenog generalnog sekretara Simu Markovića. Zbog njegovog neprihvatanja lenjinskog načela o samoopredeljenju naroda, s njim je u polemiku stupio sam Staljin, što je Markovića u vreme velike čistke godina 1936/38 koštalo glave. Ništa bolje nije prošao ni njegov naslednik, Milan Gorkić, koji je zbog nesreće sa ekspedicijom jugoslovenskih dobrovoljaca za Španiju godine 1936, iz Pariza pozvan u Moskvu i nestao u Lubjanki.

    S trećim generalnim sekretarom, kojega je Kominterna (IKKI) postavila na čelo KPJ, činilo se da neće biti problema: Josip Broz Tito nije bio intelektualac i po shvatanju nadležnih u kadrovskom Odseku IKKI nije imao ni dovoljno znanja o marksističkoj doktrini. Otuda očekivanje da će savesno ispunjavati uputstva koja dolaze iz centrale „firme“, kako se govorilo u Kominterni. Sve do izbijanja Drugog svetskog rata, izgledalo je da je ta pretpostavka tačna, iako je Tito već 1940. godine u svojoj revolucionarnoj vrućici nameravao da sruši kraljevsku vladu i dograbi vlast, što je Moskva odlučno zabranila.

    U trenutku kada su Hitler i Musolini zajedno sa Mađarima i Bugarima 6. aprila 1941. napali i raskomadali Jugoslaviju, došlo je do prvog raskola između Tita i Saljina. Tito je naime želeo da iskoristi priliku za ostvarivanje svojih revolucionarnih planova, dok je Staljin tvrdio – sve dok 22. juna Sovjetski savez nije postao žrtva Hitlerovog napada – da se radi o „domovinskom ratu“ koji sa revolucijom nema nikakve veze. Otud niz razilaženja, koja su uticala na odnose između Moskve i Titovog Vrhovnog štaba sve do 1945. godine, pa su se nastavila i posle pobede.

    Sticao se utisak da je Jugoslavija potpuno pristupila sovjetskom taboru i postala čak najpravoverniji satelit Staljinove imperije. U stvari, zakulisna trenja su se nastavljala, kako zbog ideoloških tako i zbog geostrateških neslaganja. Nasuprot Staljinu, koji je bio izuzetno nepoverljiv prema Zapadu, Tito je želeo da širi revoluciju u prostoru Mediterana (u Grčkoj i Italiji), istovremeno nije želeo da se odrekne autonomije, koja je nastala kao posledica činjenice da na tlu Jugoslavije nije dominirala Crvena armija. Tako nastaje raskol koji je počeo da se oblikuje u prvoj polovini 1948, kada je između vrhova KPJ i KPSS došlo do tajne prepiske, u kojoj je bilo postavljeno pitanje da li dogma „demokratskog centralizma“ treba da važi ili ne. Zbog tvrdnje Tita i njegovih saradnika da imaju pravo, pre svega jer su ga sami izborili, na sopstveni put u socijalizam, Staljin ih je izopštio iz Informbiroa – zajednice koja je povezivala sve najvažnije komunističke partije Evrope, u nadi da će ih srušiti, ako uspe da ih izoluje.

    Tu se začela povest koja je dala pečat evropskom socijalističkom pokretu u narednoj deceniji. Tito naime nije klonuo, već naprotiv, uz pomoć Zapada, „ostao na površini“, da upotrebimo reči britanskog ministra spoljnih poslova, Ernesta Bevana. I još više: dozvolio je svojim saradnicima Edvardu Kardelju, Borisu Kidriču, Milovanu Đilasu i drugima da nastave sa razvijanjem ideja o samostalnom putu u socijalizam, što je već 1950. godine rezultiralo prvim znacima samoupravnog sistema, koji se oslanjao na Marksovo geslo „Fabrike radnicima“. U polemici sa Staljinovim režimom, koji je ustanovio partijski nomenklaturni nadzor nad društvom i koji se izvrgnuo u „državni kapitalizam“, jugoslovenski ideolozi su počeli da otkrivaju evropske korene socijalizma. Ne samo Marksa, Engelsa i iskustva Pariske komune, već i francuske socijaliste utopiste 19. veka. Bili su toliko drski da su prihvatali čak i ideje katoličkih socijalnih mislilaca, pre svega Andreja Gosara, koji je prvi u Sloveniji još dvadesetih godina prošlog veka razvijao misao o radničkoj samoupravi. Pritom su uspostavili tesne veze sa britanskim laburistima (Anojrin Bevan, Hju Gejtskel, Sam Votson, Dejvid Inals), sa skandinavskim, belgijskim (Maks Buset) i nemačkim socijaldemokratima (Herbert Vener, Vili Brant).

    Tokom tri decenije, pre svega su sa Skandinavcima razvili živu debatu o perspektivi socijalizma u Evropi i svetu. Radilo se o razmeni mišljenja koje je bilo sudbonosno za Milovana Đilasa, koji je u svojoj privrženosti britanskim levičarima išao tako daleko da je krajem 1953. postavio pitanje političkog pluralizma u Jugoslaviji, što Tito nije bio spreman da prihvati. Đilas je zbog toga izgubio sve partijske funkcije i sledećih godina dospeo u zatvor, jer je postao neskriveni protivnik sistema. Njegov oprezniiji kolega i istomišljenik, Edvard Kardelj, ostao je na vlasti da bi i dalje neumorno tragao za socijalizmom „sa ljudskim likom“, u čemu se jako oslanjao na skandinavske sagovornike švedskog premijera Tage Erlandera, vođu norveške radničke partije, i premijera Einara Gerhardsena, danskog ministra spoljnih poslova Hansa Kristijana Hansena, i osnivača Socijalističke narodne stranke, Aksela Larsena, koji je Tita i Kardelja poznavao još iz vremena zajedničkog boravka u Moskvi.

    To je za sovjete bila anatema, jer su u tome videli opasnu kritiku svog režima, iako su posle Staljinove smrti odnosi Moskve i Beograda, pre svega na insistiranje Hruščova, počeli da se normalizuju. Već oktobra 1954. vodeći sovjetski idelog M. A. Suslov je izuzetno ošto komentarisao govor Kardelja u Oslu pod naslovom „Socijalistička demokratija u jugoslovenskoj praksi“. U oceni tog govora Suslov je napisao da Kardelj „u svim svojim političkim pogledima … nije niti komunist niti marksist-lenjinist, već socijaldemokrata“. Tako je započeta ideološka borba koja je trajala sve do Kardeljeve smrti, kao što je vidljivo iz njegovog dosijea koji se čuva u Moskvi.

    U Skandinaviji je Kardelj sa velikim interesovanjem opažao razvoj političko-administrativnog uređenja opštinskih uprava, dok je Skandinavce veoma privlačio jugoslovenski eksperiment samouprave u fabrikama i preduzećima. „If you succeed“, rekao je Tage Erlander na kraju posete Jugoslaviji 1957, „it will be great thing“. Treba još upozoriti da se nije radilo samo o ideološkim nego i političkim diskusijama. Jugoslovene je pre svega interesovala švedska „aktivna neutralnost“, kao i namera skandinavskih država da svoje područje očuvaju bez atomskog oružja (atom free zone). Kardelj je baš na osnovu razgovora sa skandinavskim političarima razvio tezu o odgovornosti malih država u međunarodnoj politici, odnosno da se sudbina čovečanstva ne može prepustiti samo velikim silama članicama „atomskog kluba“. Istovremeno, došao je do saznanja da razvoj socijalizma nije isključivo u domenu država u kojima se posle rata našao na vlasti, već da u tom procesu učestvuju i države sa pluralističkom političkom tradicijom i kapitalističkim privrednim uređenjem. To saznanje organski je najbolje izložio u programu Saveza komunista Jugoslavije, koji je prihvatio Sedmi kongres, s proleća 1958. godine u Ljubljani. Program je u Moskvi ocenjen kao revizionistički i opasan, pa je narednih godina opet zametnuta ideološka polemika, u kojoj su se veoma angažovali Kinezi i Albanci (dok su Poljaci na čelu sa Vladislavom Gomulkom pokušali bezuspešno da posreduju).

    Kada je Kardelj 1960. godine u trenutku dramatičnog zaoštravanja odnosa između blokova napisao svoju raspravu „Socijalizam i rat“, Pravda je, pre nego što je knjiga stigla do javnosti, objavila negirajući članak. U njemu je Azumarijan Korionov žigosao Kardeljevu tvrdnju da su velike sile podjednako odgovorne za očuvanje mira u svetu, kao „teoretsku manipulaciju, čiji je rezultat činjenica da od marksističko-lenjinističke argumentacije datog pitanja ne ostaje ništa“ (Pravda 2.9.1960).

    Iako su se posle 1961. godine odnosi Moskve i Beograda na političkom nivou popravili, pored ostaloga i zbog zajedničkog stava prema kineskoj „kulturnoj revoluciji“, ne bi se moglo reći da je na ideološkom nivou došlo do pomirenja. Crna ovca za moskovske ideologe ostao je Edvard Kardelj, koji je još u toku rata govorio da će politička struktura socijalističke Jugoslavije biti drugačija od sovjetske, jer će u njoj pored postojanja komunističke partije biti ustavno organizovan narodnooslobodilački front. Kada se to kasnije i dogodilo sa ustanovljavanjem Narodnog fronta, to je postala centralna tačka sovjetske kritike, kao: partiju ste utopili u seljaštvo. Naslednik Narodnog fronta, Socijalistički savez radnog naroda, pri čijem se organizovanju Kardelj veoma angažovao, služio je od 1953. godine pa na dalje kao povezujući instrument sa socijalistima u svetu, koji su nerado stupali u kontakt s komunističkom partijom. Ako tome još dodamo činjenicu da je Kardelj, po sovjetskim tvrdnjama, još u toku narodno oslobodilačkog rata bio protiv tesne veze Jugoslavije i SSSR, u uverenju da je za Jugoslaviju dobro da očuva dobre odnose kako sa Istokom tako i sa Zapadom, lakše je razumeti to što u Moskvi na njega nije gledano sa velikim simpatijama.

    Taj odnos se dodatno pokvario kada je Kardelj zauzeo kritičan stav prema obećanju, koje je proglašeno u novom programu KPSS 1961, da će već sadašnja generacija sovjetskih državljana živeti u komunizmu. Kako je pisao Najdan Pašić, jedan od bliskih saradnika na komentaru pomenutog programa, Marks i Engels su još pre sto godina pokopali mit o „narodnoj“ besklasnoj državi. Po njemu, radilo se o naučno praznom i politički štetnom ideološkom fetišu, jer marksizam jeste predvideo odumiranje države u socijalizmu, ali kao posledicu demokratizacije privrednog i socijalnog života. Staljin se toj tezi suprotstavio tako što je proglasio zakon o jačanju države u fazi koja prethodi komunizmu. Ona bi imala funkcije ne samo da se bori protiv klasnog neprijatelja, nego i da razvija funkcije (privredne, organizacijske, kulturne i obrazovne), što je imalo za posledicu da su njen monopol i autoritet nad društvom dodatno ojačani (Socijalizam, br. 5-6, 1961).

    Protiv takvog poimanja komunizma, koje je po Kardeljevom mišljenju bilo suštinski pogrešno, jer stvara uslove za birokratsku vlast partije nad društvom, slovenački ideolog se borio celog života. Kriza koja je nastala 1968. godine zbog nasilnog gušenja Praškog proleća, još više je ubedila Kardelja da u Sovjetskom savezu staljinizam nikada nije u klici zatrt, već je ostao impuls za dalje razrađivanje sopstvene utopije. U tom se smislu sedamdesetih godina razvio zanimljiv dijalog sa italijanskim, francuskim i španskim „evrokomunistima“ (što je Moskva očito budno pratila i komentarisala), ali bez namere da se Jugoslavija tome pridruži. Kardelj je već bio ubeđen da politički pluralizam nije garancija ostvarivanja prave demokratije.

    Ova istraživanja imala su za cilj da prikažu kompleksnu ideološku debatu koja se razvila nakon razlaza Tita i Staljina, ne samo na bilateralnoj ravni između Beograda i Moskve, već na multilateralnoj, jer je zaokupila i evropske socijaliste i socijaldemokrate, Skandinavce u prvom redu, a kasnije i „evrokomuniste“ (Enriko Berlinguer, Žorž Marše, Santijago Kastiljo). Radi se o poglavlju evropske političke misli u drugoj polovini XX veka, koje još nije dovoljno obrađeno i koje nudi interesantan zaključak: pored “nesvrstane“ spoljne politike u Aziji, Africi i Latinskoj Americi, Jugosloveni su do Titove smrti vodili i paralelnu ideološku politiku, koja je imala za cilj da obuzdava Moskvu u evropskom političkom prostoru i spreči uspostavljanje njene političke hegemonije.

    Pritom valja upozoriti da se radilo o politici koja je, uprkos svojoj naizgled raznolikosti, imala kao bog Janus dva lica: Zbog partizanskog otpora fašizmu i nacizmu, kao i zbog otpora Staljinu, Jugosloveni su imali moralno pravo da povežu borbu za nacionalnu slobodu i socijalni preobražaj u jedan ideološki narativ, da ih postave kao dve varijante iste težinje ka oslobođenju čoveka. To usmerenje i takav stav Moskvi su bili nadasve neprijatni, što je za posledicu imalo tridesetogodišnji sukob jugoslovenskog Davida i sovjetskog Golijata, kao jedinstven primer u evropskom istorijskom iskustvu.

    Lune

    Broj postova : 402
    Location : Beograd
    Registration date : 2013-05-17

    Vidi profil korisnika

    Na vrh Go down

    Zaključak

    Komentar  Valter on Thu Apr 23, 2015 8:15 pm

    Svima je jasno,samo niko nema muda da kaze istinu.

    Da nam je danas  Tito,(samo oni koji rade cine greske) nebi ovako bilo.

    Samo jednom se radja covek kao drug Tito.

    Neka prvi digne kamen onaj ko je bezgresan.

    Ono sto nam je ostavio je veliko delo,za sve one koji i shvataju velicinu toga dela.

    Samo treba citati knjige koje su napisane o njemu.

    Svi bi mogli da shvate  samo kad bi to i hteli.

    Razumljivo je da to veliki broj ljudi nemoze da shvati.

    Ali nove generacije se radjaju,ljudi postaju inteligentniji.

    Demokracija nas uci da nije zlato sve sto sija.

    Mozda ce jendoga dana neko od te nove generacije procitati na nasem forumu neka redove koje ce ka podstaci da ukljuci svoj mozak i shvati ono sto je nama (na forumu) vec odavno jasno.

    Do tada nam jedino ostaje da cekamo i dalje pisemo svoje misli i zakljucke.

    Samo zajedno smo jaci.

    Prosta recenica,koja ima jako znacenje.

    Samo put od papira do mozga je ponekad veoma dug.

    Dug.....dug. Razz

    Jako dug. Embarassed



    Valter

    Rolling Eyes

    _________________
    Samo zajedno smo jaci!
    http://www.youtube.com/watch?v=waEYQ46gH08

    Valter
    Admin

    Broj postova : 3183
    Age : 64
    Location : schweiz
    Registration date : 2008-01-11

    Vidi profil korisnika http://www.youtube.com/watch?v=waEYQ46gH08

    Na vrh Go down

    Odgovor

    Komentar  Slaven on Thu Apr 23, 2015 9:31 pm

    Valter (citat):Da nam je danas  Tito,(samo oni koji rade cine greske) nebi ovako bilo.

    Samo put od papira do mozga je ponekad veoma dug.

    Dug.....dug. Razz

    Jako dug. Embarassed


    Valter

    Rolling Eyes


    Sumnjam da bi i Tito sa nekdašnjim bivšim građanima,a današnjom sebičnom i narcisoidnom ruljom Twisted Evil  išta postigao.

    Da se mene pita,a medicina možda će to biti i kadra uskoro i napraviti,bi klonirao časne i altruistične generacije partizana Cool  jedan jedan takav Čovjek vrijedi ko 1 000 današnjih umišljenih i sebičnih "aj fon" generacija. tongue

    I prije bih rekao da je put od  racionalnog mozga do tvrdog srca većine današnjih ljudi relativno duži nego put od Zemlje do Mjeseca. affraid

    _________________
    "Život nikad nije pošten,ali budući nas je većina nepoštenih-to nam i odgovara."

    "Svijet su stvorile budale,da bi pametni mogli u njemu živjeti."

    "Svakog iole pametnog i pravičnijeg odmah olajavaju sa svih strana."

    "Najgori su licemjeri koji nastupaju kao moralni stupovi društva."


    Gazi,gazi,gazi "poduzetnike,poduzetnike,poduzetnike"



    Slaven
    Admin

    Broj postova : 1666
    Location : Arkadija(mitološka zemlja sreće iz grčke mitologije)
    Registration date : 2008-08-23

    Vidi profil korisnika http://sfrj4ever.forumieren.de/profile.forum

    Na vrh Go down

    Dodatak

    Komentar  Valter on Fri Apr 24, 2015 12:55 pm

    U ovom slucaju postoje samo dve moucnosti.

    Ili si shvatio ili nisi.

    Oni koji stavljaju licni interes na prvo mesto su tajkuni ili.....

    Samo zajedno smo jaki.

    Onako kako shvatimo,tako cemo i ziveti.

    Nepisani zakon,koji je jasan.



    Valter

    Suspect

    _________________
    Samo zajedno smo jaci!
    http://www.youtube.com/watch?v=waEYQ46gH08

    Valter
    Admin

    Broj postova : 3183
    Age : 64
    Location : schweiz
    Registration date : 2008-01-11

    Vidi profil korisnika http://www.youtube.com/watch?v=waEYQ46gH08

    Na vrh Go down

    Re: TITO NA ČELU KPJ

    Komentar  Sponsored content Today at 3:25 am


    Sponsored content


    Na vrh Go down

    Vidi prethodnu temu Vidi sljedeću temu Na vrh

    - Similar topics

     
    Permissions in this forum:
    Ne možete odgovoriti na teme ili komentare u ovom forumu