SFRJ4EVER
"SAMO ZAJEDNO SMO JACI"

Ako niste registrovani posjetilac foruma, kliknite na "registracija" na dnu ovog prozora, a ukoliko ste registrovani član, kliknite na "login".
Traži
 
 

Display results as :
 


Rechercher Advanced Search

Similar topics
    Latest topics
    » ZIVI ZID-ONI ZASLUŽUJU NAŠU PAŽNJU!
    Yesterday at 4:19 pm by Slaven

    » MUZIKA KOJA POGAĐA U DUŠU...
    Thu Dec 08, 2016 12:31 am by Valter

    » SLUSAJ MUZIKU I ZAKLJUCUJ I SAM!
    Wed Dec 07, 2016 11:31 pm by Valter

    » DOMAĆA I STRANA MUZIKA
    Wed Dec 07, 2016 11:22 pm by Valter

    » DRUGI O TITU...
    Wed Dec 07, 2016 9:59 pm by Valter

    » SUBOTOM UVECE
    Wed Dec 07, 2016 9:37 pm by Valter

    » DRUŽENJE JEST...NAJLEPŠI DOŽIVLJAJ
    Wed Dec 07, 2016 7:01 pm by Valter

    » GRIJESECI UCIMO
    Wed Dec 07, 2016 6:41 pm by Valter

    » JEDNO PITANJE...
    Wed Dec 07, 2016 6:23 pm by Valter

    Gallery


    Navigation
     Portal
     Index
     Članstvo
     Profil
     FAQ
     Pretraľnik
    Affiliates
    free forum
    December 2016
    MonTueWedThuFriSatSun
       1234
    567891011
    12131415161718
    19202122232425
    262728293031 

    Calendar Calendar

    Affiliates
    free forum

    SAVEZ KOMUNISTA JUG.(SKJ)=KOMUNISTICKA PARTIJA JUG.(KPJ)

    Vidi prethodnu temu Vidi sljedeću temu Go down

    SAVEZ KOMUNISTA JUG.(SKJ)=KOMUNISTICKA PARTIJA JUG.(KPJ)

    Komentar  Slaven on Mon Sep 15, 2008 4:46 am

    "ISTORIJA SKJ-u"

    "POČECI RADNIČKOG POKRETA I STVARANJE SRPJ(K)"



    "Moderni radnički pokret u jugoslovenskim zemljama javlja se, u poređenju s razvijenijim zemljama evropskog zapada,znatno kasnije i pod jakim je idejnim i političkim uticajem socijalističkih pokreta tih zemalja.

    Prvi snažniji podsticaji stvaranju radničkih organizacija i pojavi prvih propagatora socijalizma u jugoslovenskim zemljama došli su posle osnivanja Prve internacionale i posle Pariske komune.

    Prvi propagator socijalističkih ideja u jugoslovenskim zemljama,Svetozar Marković,pokreće u Beogradu prvi socijalistički list "Radnik",u kojem prati zbivanja vezana za Parisku komunu i izlaže svoje koncepcije borbe za socijalizam u Srbiji i na Balkanu.

    Njegov primer slede Vasa Pelagić,Dimitrije Cenić,Andra Banković i dr.

    Tada ili nešto kasnije javljaju se prvi propagatori socijalizma i u drugim jugoslovenskim zemljama — Dragutin Kale,France Železnikar,Vitomir Korać,Vasil Glavinov i dr.

    Nastaju i prva radnička i socijalistička glasila("Radnički prijatelj","Delavski list","Revolucija" i dr.).

    Intenzivniji proces osnivanja sindikalnih i političkih organizacija radničke klase u Hrvatskoj,Sloveniji i Vojvodini usledio je posle stvaranja socijaldemokratskih partija Ugarske i Austrije i osnivanja Druge internacionale (1889).

    Prve radničke organizacije u Vojvodini i Sloveniji,nastale u to vreme,u sastavu su ugarske ili austrijske socijaldemokratske partije.

    U poslednjoj deceniji XIX i prvoj XX veka osnovane su socijaldemokratske partije Hrvatske i Slavonije(1894),Slovenije (1896),Dalmacije(1903),Srbije (1903) i Bosne i Hercegovine (1909).

    Partijske organizacije u Vojvodini ostale su do I svetskog rata u sastavu ugarske socijaldemokratske partije.

    U Makedoniji su postojale pojedine socijalističke organizacije.


    Ove su organizacije,premda su delovale u različitim državnim okvirima i u različitim prilikama,svojom pojavom i aktivnošću označile novu etapu u istoriji svojih naroda

    S njima se na pozornici društvenih zbivanja pojavila radnička klasa kao organizovana društveno-politička snaga.

    Na njihovu inicijativu u krilu radničkog pokreta pojavile su se nove organizacije — sindikati,radničke komore,ustanove socijalnog osiguranja i radničko-prosvetna društva.

    U njihovim glasilima i raznim publikacijama objašnjavana su društvena kretanja sa stanovišta interesa radničke klase i propagirana nova, marksistička teorija o društvu.

    Vodeći borbu za poboljšanje položaja radničke klase,socijaldemokratske partije borile su se istovremeno za demokratska prava i slobode kao i za sudelovanje najširih narodnih slojeva u političkom životu.

    S druge strane,za sve socijaldemokratske partije u jugoslovenskim zemljama bilo je manje ili više karakteristično da nisu imale šire političke koncepcije borbe za socijalizam.

    Ograničeni opštim stavovima Druge internacionale,njihovi politički programi u godinama kad se produbljivala opšta kriza uoči I svetskog rata,svodili su aktivnost radničkih pokreta u uske okvire;nisu sagledavali sve one opšte društvene probleme za čije su rešavanje bili zainteresovani najširi slojevi naroda — nacionalno pitanje i pitanje nacionalnog oslobođenja,položaj milionskog radnog seljaštva,odnos prema imperijalističkom ratu i dr.


    Na početku I svetskog rata socijaldemokratske partije u jugoslovenskim zemljama bile su zabranjene ili je,zbog ratnih prilika,njihov rad bio obustavljen.

    U završnim etapama rata,pod uticajem teških socijalnih prilika i perspektive poraza Centralnih sila,one se postepeno organizacijski obnavljaju i počinju delovati.

    Od 1917,a pogotovo u 1918,jugoslovenske zemlje,osobito one pod Austro-Ugarskom,zahvatili su spontani pokreti vojničkih,radničkih i seljačkih masa.

    Pod uticajem tih revolucionarnih kretanja i Oktobarske revolucije, obnavljanje aktivnosti socijaldemokratskih partija bilo je prožeto žestokim političkim i idejnim sukobima.

    U rukovodstvima tek obnovljenih socijaldemokratskih partija Srbije, Bosne i Hercegovine,i Dalmacije prevladale su pristalice klasne borbe.

    Oni su isticali solidarnost s Oktobarskom revolucijom i prihvatali Lenjinovu inicijativu za stvaranje nove,komunističke internacionale.

    U rukovodstvima socijaldemokratskih partija Hrvatske i Slovenije glavnu su reč u početku imali reformisti i pristalice klasne saradnje s buržoazijom.


    U vreme stvaranja Kraljevine SHS,u decembru 1918, rukovodstva socijaldemokratskih partija Srbije i Bosne i Hercegovine dala su inicijativu za ujedinjenje radničkih organizacija u novoj državi.

    Pripreme za ujedinjenje tekle su u znaku idejnih i političkih sukoba između pristalica klasne borbe i pobornika klasne saradnje(preko sudelovanja u deobi ministarskih položaja u buržoaskim vladama),tzv. ministerijalista.

    Osobito oštra borba vođena je početkom 1919.u Socijaldemokratskoj partiji Hrvatske i Slavonije,a okončana je izjašnjavanjem većine partijskih i sindikalnih organizacija za ujedinjenje na klasnoj osnovi.

    U isto su vreme i Socijaldemokratska partija Dalmacije i socijalističke organizacije Vojvodine,Crne Gore i Makedonije prihvatile inicijativu za ujedinjenje.

    Ministerijalisti su i dalje zadržali vodeće pozicije jedino u Socijaldemokratskoj partiji Slovenije.

    Kongres ujedinjenja socijaldemokratskih partija i organizacija,održan u Beogradu od 20. do 23.aprila 1919,doneo je odluku o stvaranju Socijalističke radničke partije Jugoslavije (komunista) — SRPJ(K) — izjasnio se za revoluciju i diktaturu proletarijata i za pristupanje Komunističkoj internacionali.

    Usvojen je Statut partije,sličan statutima ranijih socijaldemokratskih partija.

    Izabrano je rukovodstvo partije,a za predsednika,odnosno sekretara izrabrani su Sima Marković i Filip Filipović.

    Tada je uz sudelovanje istih delegata održan i Kongres sindikalnog ujedinjenja,koji se izjasnio za jedinstvo sindikalnog pokreta i izabrao Centralno radničko sindikalno veće Jugoslavije (CRSVJ).

    Održana je i Konferencija žena socijalistkinja(komunistkinja)koja je prihvatila program SRPJ(K).

    U Zagrebu je 10.X.1919.osnovan Savez komunističke omladine Jugoslavije (SKOJ) koji je također usvojio program SRPJ(K).


    Godina 1919.protekla je u znaku uspona revolucionarnog pokreta.

    Naglo je jačao uticaj SRPJ(K) i ona je brzo izrasla u značajan politički faktor u zemlji.

    Na opštinskim izborima u martu i avgustu 1920.partija je osvojila opštine u mnogim gradovima(Beograd,Zagreb,Osijek,Skoplje,Niš i dr.),a na izborima za Ustavotvornu skupštinu,u novembru 1920,dobila je 59 mandata i zauzela treće mesto po broju poslanika u Skupštini.

    U leto 1920. SRPJ(K) je imala preko 65.000 članova,a ujedinjeni sindikati oko 210.000.

    Tada je izdavala svoj centralni organ "Radničke novine" i brojne pokrajinske i lokalne listove.

    U aprilu 1920.pristalice klasne borbe odneli su pobedu nad ministerijalističkim rukovodstvom i u socijaldemokratskoj partiji Slovenije;doneli su odluku da se i ona uključi u SRPJ(K).

    U aprilu 1920.održan je štrajk oko 50.000 železničara,jedna od najkrupnijih radničkih akcija toga vremena.

    Štrajk je protekao u znaku pojačane odlučnosti režima da se obračuna s revolucionarnim pokretom (prve zabrane proslave 1. maja,pojačana cenzura,hapšenja rukovodilaca SRPJ(K),suspendovanje komunističkih odbornika u opštinama i raspuštanje komunističkih opštinskih uprava, proglašenje militarizacije železničara,oružani napadi na štrajkače itd.).


    U vreme poleta revolucionarnog pokreta sve su vidnije izbijale razlike u SRPJ(K) između revolucionarne i reformističke struje.

    Reformisti-centrumaši istupali su sve otvorenije protiv komunističke orijentacije partije.

    Pripreme za drugi kongres i sam rad kongresa(Vukovar,20-25.VI.1920.) protekli su u otvorenom sukobu dveju struja oko ključnih pitanja na koja je trebalo dati odgovor u prvom programu partije.

    Kongres se velikom većinom izjasnio za predlog komunističkog programa i odlučio da se promeni naziv SRPJ (K) u Komunistička partija Jugoslavije (KPJ).

    Usvojeni su i akcioni program i statut partije.

    Za sekretare KPJ izabrani su Sima Marković i Filip Filipović.

    Bila je to odlučujuća pobeda revolucionarne orijentacije u jugoslovenskom radničkom pokretu.

    Ubrzo posle kongresa reformisti-centrumaši napustili su KPJ i,u decembru 1921.osnovali Socijalističku partiju Jugoslavije.


    Smirivanje revolucionarnih kretanja u Evropi,podrška imperijalističkih sila Antante vlastodršcima u Kraljevini SHS i njena delimična unutrašnja stabilizacija omogućili su režimu odlučnije nastupanje protiv revolucionarnog radničkog pokreta u zemlji.

    U decembru 1920.vlada je,optužujući KPJ da priprema prevrat,iskoristila sukobe sa žandarmerijom i vojskom u štrajkovima rudara Bosne i Hercegovine i Slovenije,te je tzv."Obznanom" zabranila komunističku aktivnost.

    Usledila su zatvaranja organizacija KPJ i masovna hapšenja.

    Rukovodstvo KPJ orijentisalo se na proteste kod vlade i u Skupštini, ističući protivzakoniti karakter "Obznane",a komuniostički poslanici angažovali su se u debati o prvom ustavu.

    Čim je ustav bio izglasan,Skupština je (2.avgusta 1921) donela Zakon o zaštiti države,kojim je komunistička aktivnost kvalifikovana kao zločinačka.

    U obrazloženju tog zakona KPJ je optužena kao krivac za neuspeli atentat na regenta Aleksandra i atentat na ministra M.Draškovića (u junu-julu 1921),što su ga izvršili komunistički omladinci ogorčeni terorom režima i pojavama oportunizma u vođstvu KPJ.

    Većina rukovodećih komunista,uključujući i komunističke poslanike,bila je uhapšena,a KPJ organizaciono razjedinjena.

    Time je bio završen period u kojem je KPJ delovala kao legalna partija.

    Nastala u društveno-politički nerazvijenoj sredini i opterećena idejnim nasleđem reformizma,ona u tom kratkom razdoblju nije izgradila jasnu sliku o karakteru i putevima revolucije u Jugoslaviji.

    Nije sagledala sve stvarne protivrečnosti u novoj državi,a neke od njih nije ni naslućivala.

    Nije pokazala interes za nacionalno pitanje,jedno od najaktuelnijih u novoj državi,a nije razumela ni suštinu seljačkih pokreta u zemlji.

    Njeno je rukovodstvo perspektivu skore pobede revolucije u Jugoslaviji prvenstveno zasnivalo na konceptu evropske i svetske revolucije koji je tada prevladavao u međunarodnom komunističkom pokretu,među svim članicama Komunističke internacionale.



    "POD REŽIMOM LAŽNOG PARLAMENTARIZMA"


    Društveno-političke prilike u Kraljevini SHS uticale su na produbljivanje klasnih suprotnosti i stvarale povoljne mogućnosti za širenje revolucionarnog radničkog pokreta.

    Politički život,iz kojeg je radnički pokret bio zakonom isključen,bio je obeležen sve oštrijim suprotnostima i borbama između vladajuće srpske buržoazije i buržoazije ostalih naroda,a to je uzrokovalo sve dublje političke krize.

    Takvi uslovi nužno su nametali stvaranje ilegalne revolucionarne partije koja će odgovarajućim programom radikalnih društvenih preobražaja izrasti u avangardu radničke klase i svih drugih ugnjetenih društvenih slojeva.


    Ovaj period obeležen je borbom između idejno i politički još nezrelih revolucionarnih snaga i onih koje su bile opterećene reformističkim, socijaldemokratskim i aanarhosindikalističkim idejnim nasleđem.

    U sukobu tih snaga u vrhovima KPJ ubrzo su nastale leva i desna frakcija.


    Dok su na Prvoj zemaljskoj konferenciji KPJ (Beč,3-17.VII.1922) prevladali stavovi desne frakcije,na Drugoj zemaljskoj konferenciji (Beč,9-12.V.1923) usvojeni su stavovi leve frakcije o stvaranju ilegalne kadrovske partije na principu demokratskog centralizma,osvajanju pozicija u sindikalnim i drugim legalnim organizacijama i otvaranju diskusije u KPJ o nacionalnom pitanju u Kraljevini SHS.

    To je pospešilo proces stvaranja ilegalnih organizacija KPJ i osnivanje legalnih organizacija:

    "Nezavisnih sindikata","Nezavisne radničke partije Jugoslavije"("NRPJ") i "Saveza radničke omladine Jugoslavije"("SROJ"),preko kojih je KPJ počela razvijati političku aktivnost.

    Daljnji stupanj u ideološkom sazrevanju KPJ bile su odluke njene Treće zemaljske konferencije(Beograd,u januaru 1924).

    Konferencija je odbacila shvatanja Sime Markovića o nacionalnom pitanju i orijentisala se na borbu za ravnopravnost jugoslovenskih naroda.

    U to je vreme KPJ imala 1000 članova.

    Kao odgovor na pojačanu aktivnost KPJ usledili su u 1924.protiv nje novi udarci režima:

    zabranjen je rad "NRPJ"i "SROJ".

    Time su ionako teški uslovi za delatnost KPJ bili pogoršani.

    I u samoj partiji nastupio je zastoj u ideološkom i političkom razvoju.


    Posebno su negativne posledice imali stavovi koje je zauzela Kominterna na svom V.kongresu (Moskva,1924) o jugoslovenskom nacionalnom pitanju.

    Princip samoodređenja bio je izražen u zahtevu za razbijanje Jugoslavije i za stvaranje federacije radničko-seljačkih republika na Balkanu,čime se isključivala mogućnost rešenja nacionalnog pitanja u okviru Jugoslavije.

    Prihvativši stav Kominterne,KPJ se našla izvan tekućih političkih zbivanja u zemlji koja su nosila pečat borbe između vladajuće srpske buržoazije i buržoazija ostalih naroda.

    Upravo je u godini 1924.sukob između vladajuće Radikalne stranke i Hrvatske republikanske seljačke stranke (HRSS) izazvao duboku političku krizu,koju je režim pokušao da reši zabranom HRSS.


    Borbe u vrhovima KPJ poprimile su grupaški karakter.

    Ni pokušaj Kominterne da se stanje sredi pomirenjem frakcija i izborom Sime Markovića za sekretara KPJ na njenom III kongresu (Beč,17-22.V.1926.) nije doneo pozitivne rezultate.

    Tako je KPJ u doba porasta krize buržoaskog sistema u Jugoslaviji ostala nekonsolidovana i bez odgovarajuće političke platforme.

    Velika agrarna kriza koja je izbila u zemlji 1926,kao uvod u opštu privrednu krizu,izazvala je porast antirežimskog raspoloženja u narodu i jačanje opozicione Seljačko-demokratske koalicije(SDK,osnovana u novembru 1927).

    Upravo u to vreme frakcijske borbe u vrhovima dovele su KPJ na rub rascepa i onesposobile je za organizovanu političku akciju.

    Nastojanja vođa frakcija da osiguraju uticaj u partijskom članstvu naišla su tada odlučan otpor.

    Taj otpor narastao je u nekoliko poslednjih godina,a njegovi nosioci bili su kadrovi izrasli u neposrednoj borbi radničke klase.

    On je najsnažnije došao do izražaja na osmoj konferenciji zagrebačke organizacije KPJ (krajem februara 1928).

    Na čelu otpora bio je organizacioni sekretar Mesnog komiteta KPJ Josip Broz.

    On je na konferenciji optužio obe frakcije, stičući da je obračun s njima prvi uslov za konsolidaciju KPJ.

    Konferencija je osudila frakcije,a Broza izabrala za sekretara zagrebačke organizacije
    .

    Stavovi zauzeti na ovoj konferenciji ušli su u otvoreno pismo kojim se Kominterna u proleće 1928.obratila članstvu KPJ i koji su zatim postali osnovom za pripremu IV. kongresa KPJ.

    Radi sprovođenja stavova otvorenog pisma Kominterne i priprema kongresa KPJ Kominterna je imenovala privremeno rukovodstvo KPJ s Filipom Filipovićem na čelu.

    Ova aktivnost u KPJ razvijala se u vreme sve dublje krize režima lažnog parlamentarizma i sve oštrijih političkih borbi,osobito posle atentata na Stjepana Radića i druge prvake HSS u Narodnoj skupštini (u junu 1928).

    U tim događajima režim pojačava progone komunista.

    Među uhapšenim bio je i Josip Broz,organizator borbenih akcija zagrebačkog proletarijata,koji je tada osuđen na 5 godina robije.

    Slaven
    Admin

    Broj postova : 1668
    Location : Arkadija(mitološka zemlja sreće iz grčke mitologije)
    Registration date : 2008-08-23

    Vidi profil korisnika http://sfrj4ever.forumieren.de/profile.forum

    Na vrh Go down

    II dio

    Komentar  Slaven on Mon Sep 15, 2008 4:46 am

    Na IV kongresu KPJ(Drezden,5-16.XI.1928) osuđene su frakcije,a u CK KPJ izabrani ljudi koji nisu bili angažovani u frakcijskim borbama.

    Međutim,kongres u Drezdenu nije uneo znatnije promene u program i metode rada partije,koji su i dalje ostali preuski i opterećeni sektaštvom.

    Tome je pridoneo i program usvojen na VI. kongresu Kominterne (Moskva,avgust-septembar 1928),u kojem se,na temelju ocene da u Evropi raste revolucionarna kriza,tvrdilo da se bliži vreme revolucionarnih sukoba.


    Polazeći od toga,kongres KPJ je naglasio stav da u Jugoslaviji predstoji buržoasko-demokratska revolucija koja će brzo prerasti u proletersku.

    Usvojen je takođe stav Kominterne o socijaldemokratiji kao blizancu fašizma,a članstvu KPJ zabranjeno je da ulazi u reformističke sindikate i deluje unutar buržoaskih opozicionih partija.


    Najzad,u vezi s pojačanom opasnošću od imperijalističke intervencije protiv SSSR,ponovo je potenciran stav o razbijanju Jugoslavije kao "veštačke versajske tvorevine" i dela "sanitarnog kordona" i o stvaranju nezavisnih nacionalnih država.


    KPJ je tada imala 2034 člana.


    "POD ŠESTOJANUARSKOM DIKTATUROM"


    Na državni udar kralja Aleksandra i proglašenje diktature 6.I.1929.CK KPJ je odgovorio pozivom na ustanak,ocenjujući da je revolucionarna situacija već nastupila.

    Time je KPJ,malobrojna i nekonsolidovana,bez čvršće veze s radničkom klasom i bez oslonca u drugim društvenim slojevima,u vreme kada su se buržoaske opozicione snage povukle i mirno prihvatile diktaturu,bila izložena krvavom teroru režima.

    Brojni rukovodioci su ubijeni,među njima organizacioni sekretar CK Đuro Đaković i više članova CK i rukovodilaca CK SKOJ.

    Stotine komunista je uhapšeno,prošlo kroz policijsku torturu i osuđeno na višegodišnju robiju.

    KPJ je bila organizaciono razbijena,a njen krnji CK,u aprilu 1930,prešao je u Beč,ostavši bez veza s preostalim organizacijama u zemlji.

    Usprkos teroru,objektivni uslovi u godinama diktature bili su povoljni za jačanje revolucionarnog pokreta.

    Uvođenjem diktature sistem centralizma nije bio konsolidovan.

    Novi režim nije našao šire političke oslonce,a velika privredna kriza brzo je podstakla neraspoloženje narodnih slojeva i podsticala njihovu spremnost za borbu.

    Zato je i odlučan otpor KPJ diktaturi znatno pridoneo podizanju njenog ugleda i uticaja u narodu.


    S druge strane,poučeni teško plaćenim iskustvom,komunisti su se u praksi odrekli avanturističke parole ustanka i postepeno se sve uspešnije koristili onim oblicima borbe koje su narodne mase prihvatale.

    Pored porasta neraspoloženja u radničkim i seljačkim masama,u ovo vreme revolucionarne ideje izrazitije zahvataju inteligenciju i pogotovo studente i srednjoškolsku omladinu,u kojima KPJ i SKOJ nalaze pouzdanu i sve masovniju osnovu.

    To je već jasno došlo do izražaja u studentskim nemirima 1931.

    Revolucionarnom pokretu u vreme diktature prilaze i brojni književnici, publicisti,umetnici,koji su pokrenuli više listova i časopisa marksističke orijentacije.

    God.1932. obnovljeno je više pokrajinskih organizacija i rukovodstava KPJ(Slovenija,Bosna i Hercegovina,Vojvodina,Crna Gora).

    Taj proces je ubrzan 1933. i 1934,kada su osobito došle do izražaja posledice ekonomske krize i političkog sistema diktature.

    Na razvitak i aktivnost KPJ u ovom razdoblju negativno je uticala činjenica da je njen CK bio u inostranstvu,bez čvršćih veza s organizacijama i bez punijeg uvida u politička kretanja u zemlji,opterećen starim,sektaškim koncepcijama.

    On je delovao više kao činovnički aparat u mehanizmu Kominterne nego kao političko rukovodstvo jednog posebnog revolucionarnog pokreta.

    Nekim pozitivnim promenama u političkim stavovima u 1933. i 1934, delovanjem pojedinih članova CK u zemlji (Blagoja Parovića,a kasnije i Josipa Broza ) i većim uticajem na rad organizacija u zemlji donekle su ublažene negativne strane koje su se pokazale u radu rukovodstva.

    Četvrta zemaljska konferencija KPJ (Ljubljana,24—25. XII 1934) pokazala je da je partija organizacijski obnovljena;ova je konferencija izrazila pozitivne tendencije u prodiranju KPJ u politički život zemlje.

    Od posebnog značenja za dalju aktivnost partije bili su njeni stavovi o nacionalnom pitanju i odluke da se u sastavu KPJ formiraju nacionalne komunističke partije Hrvatske i Slovenije,a kasnije i Makedonije,te da se pristupi stvaranju antifašističkog fronta.

    Za sekretara CK KPJ izabran je Milan Gorkić (pravim imenom Josip Čižinski),koji je ovu funkciju obavljao po odluci Kominterne od sredine 1932.



    "PERIOD POLETA REVOLUCIONARNOG POKRETA"


    U vreme raspadanja režima diktature KPJ je uglavnom prevladala posledice teških udaraca iz prethodnog razdoblja te se mogla šire uključiti u političke borbe koje su oživele 1935.posle raspisivanja parlamentarnih izbora.

    Takođe je pokušala da stvori legalnu jedinstvenu radničku partiju.

    Podsticaj političkoj aktivnosti KPJ dali su stavovi tzv. splitskog plenuma CK KPJ (u julu 1935),a osobito antifašistička platforma VII kongresa Kominterne (jul—avgust 1935).

    Tada je CK prvi put posle 1925.istaknuo mogućnost rešenja nacionalnog pitanja u okviru Jugoslavije,što je postalo osnovom za razradu njene nacionalne politike u sledećim godinama.

    Koncepcija antifašističkog narodnog fronta otvorila je razdoblje bržeg prodiranja KPJ u politički život zemlje.

    KPJ je organizator štrajkova i tarifnih pokreta koji su u 1935. i 1936. poprimili široke razmere.

    Osvojila je rukovodeće položaje u mnogim organizacijama reformističkog "URSSJ".

    KPJ je u predizbornoj kampanji za parlamentarne izbore i kasnijim političkim zbivanjima organizovala mnoge političke skupove, demonstracije i druge akcije u kojima je dolazilo i do krvavih sukoba s policijom.

    Ojačao je SKOJ i njegov uticaj među omladinom.

    KPJ je postigla znatnije rezultate u okupljanju žena u borbi za njihovu emancipaciju.

    Veliko značenje u razvitku KPJ imala je aktivnost mnogih komunista po robijašnicama.

    Pored proučavanja marksizma i prevođenja nekih osnovnih marksističkih dela,komunisti-robijaši vodili su tešku višegodišnju borbu za poboljšanje uslova izdržavanja kazni;ta je borba imala širokog odjeka u zemlji i inostranstvu.

    Krajem 1935. KPJ je imala oko 3000 članova.

    Prodiranje KPJ u politički život zemlje još je vidnije istaknulo raskorak između partije i CK koji se nalazio u inostranstvu.

    U sve dinamičnijem razvitku,CK nije mogao efikasno da utiče na rad organizacija,tim pre što su u njemu vladali sukobi i grupaštvo.

    Nastojanjem nekih članova CK,obrazovan je sredinom 1935.
    Zemaljski biro CK kao operativni organ u zemlji,koji je pridoneo čvršćem povezivanju i usmeravanju aktivnosti partije.

    Da bi sprečio širenje revolucionarnog pokreta,režim je pojačao progone KPJ.

    Krajem 1935.usledila je policijska provala u kojoj je do marta 1936. uhapšeno 950 članova KPJ,među kojima i najveći deo rukovodećeg aktiva.

    Nov podsticaj aktivnosti KPJ dale su odluke i stavovi savetovanja njenog rukovodećeg aktiva u Moskvi (u avgustu 1936),izraženi u širini platforme Narodnog fronta i borbe za demokratizaciju i preuređenje države na osnovama nacionalne ravnopravnosti.


    Na zahtev ovog savetovanja usledila je odluka Kominterne o prelasku rukovodstva KPJ u zemlju i o njegovom formiranju iz redova ljudi koji su izrasli u samom pokretu.


    Tada je odlučeno da Josip Broz,član Politbiroa CK,ode na rad u zemlju sa zadatkom da pripremi formiranje novog rukovodstva.

    Od decembra 1936,kada je s posebnim ovlašćenjima došao u zemlju, Josip Broz Tito vršio je odlučujući uticaj na razvoj i delatnost KPJ,da bi u avgustu 1937,pošto je Kominterna opozvala M.Gorkića,i formalno preuzeo rukovođenje partijom.


    God. 1937.KPJ je pojačala borbu protiv profašističkog kursa u unutrašnjoj i spoljnoj politici vlade M. Stojadinovića;bila je organizator mnogih političkih akcija u kojima su sudelovale široke mase građana.

    Raznovrsnu antifašističku aktivnost razvila je KPJ povodom građanskog rata u Španiji:

    akcije solidarnosti s Republikom Španijom,a protiv vladine politike "nemešanja",i organizovanje odlaska dobrovoljaca u internacionalne brigade(oko 1750 Jugoslovena).

    Poslije stvaranja Bloka narodnog sporazuma u oktobru 1937,a polazeći od činjenice da opozicione partije imaju jak uticaj u narodu,KPJ je povela akciju da se blok proširi predstavnicima radničke klase.

    Zato je pokušavala da osnuje jednu legalnu stranku

    "Stranku radnog naroda"("SRN") s programom Narodnog fronta,ali su vođstva građanskih stranaka odbila saradnju s KPJ.

    U isto vreme je Tito pokrenuo rešavanje aktuelnih unutrašnjih pitanja KPJ

    U 1937. održani su osnivački kongresi KP Hrvatske i KP Slovenije,koji su istaknuli da je rešenje nacionalnog pitanja bitan deo borbe za revolucionarni preobražaj jugoslovenskog društva.


    Postavljene su nove osnove organizacione izgradnje SKOJ kao masovne omladinske organizacije i rukovodeće snage naprednog omladinskog pokreta.

    Rukovodstva KPJ ojačana su mladim kadrovima,a idejno-političko obrazovanje postavljeno je na širu osnovu.

    Partijska štampa i publicistika obogaćene su novim izdanjima listova, brošura i knjiga te prilagođena potrebama političke borbe i konsolidacije partije.


    Tada,u vreme konsolidacije KPJ i njenog sve uspešnijeg prodiranja u politički život zemlje,usledila je kriza njenog položaja u Kominterni.

    U staljinističkim čistkama stradali su mnogi istaknuti aktivisti KPJ,a u Kominterni se postavljalo pitanje njenog raspuštanja.

    Uprkos neizvesnom položaju KPJ u Kominterni,Tito je i dalje usmeravao njenu aktivnost.


    U maju 1937. formirao je u zemlji privremeno rukovodstvo,likvidirao žarišta frakcionaštva među komunistima u emigraciji i na robiji,a po dolasku u Moskvu u jesen 1938.uspeo je,uz podršku G.Dimitrova,da u Kominterni otkloni nagomilane nesporazume i rezerve prema KPJ.

    Tada je dobio mandat za formiranje CK KPJ u zemlji,čime je ranije u zemlji formirano rukovodstvo bilo i praktično potvrđeno.



    "U BORBI ZA DEMOKRATIZACIJU I O(D)BRANU NEZAVISNOSTI JUGOSLAVIJE"


    Uoči i u vreme II svetskog rata KPJ je,iako ilegalna i progonjena,još brže širila svoj politički uticaj,zahvaljujući unutrašnjoj konsolidaciji i već osvojenim političkim pozicijama.

    Pri tome je od izuzetnog značenja bilo stvaranje CK u zemlji.

    Time se KPJ u najvećoj mogućoj meri oslobodila negativnijeg uticaja Kominterne i još se odlučnije okrenula jugoslovenskoj stvarnosti i zadacima međunarodne antifašističke borbe.

    Razvila je široku političku aktivnost povodom priključenja Austrije Njemačkoj (Anschluss),a zatim povodom čehoslovačke krize i Minhenskog sporazuma,te približavanja opasnosti fašističke agresije na Jugoslaviju.

    Pozivala je u borbu protiv profašističke politike jugoslovenske vlade i "neutralnog" držanja vođstva građanskih partija ,zahtevajući stvaranje vlade narodne odbrane koja bi otvorila proces demokratizacije i tražila oslonac u Sovjetskom Savezu.

    U tim akcijama KPJ je ostvarila uticaj u gotovo svim političkim, sindikalnim,kulturnim,sportskim i dr.organizacijama.

    Onemogućila je pokušaj reformista da razbiju jedinstvo radnika u "URSSJ" i osigurala rukovodeće pozicije u većini njegovih organizacija i rukovodstava.

    Pod rukovodstvom SKOJ brzo je jačao i omladinski pokret.

    Izbijanje II svetskog rata i Sporazum Cvetković-Maček još su više podstakli aktivnost KPJ na već utvrđenoj platformi.

    Privredne teškoće,potencirane izbijanjem rata i vezivanjem privrede Jugoslavije za privredu fašističkih sila,nagli pad životnog standarda i reakcionarne mere vlade(sve do osnivanja koncentracionih logora) stvorili su još povoljniju klimu za jačanje revolucionarno-demokratskog pokreta i afirmaciju KPJ.

    Da bi paralisao akciju KPJ,režim je u decembru 1940.zabranio "URSSJ", koji je tada okupljao preko 150000 radnika.

    Demonstracije i drugi oblici političkih akcija,koje je organizovala KPJ, poprimaju u to vreme karakter oštrih sukoba s režimom.

    Izraz unutrašnje snage i političkog uticaja KPJ bila je njena Peta zemaljska konferencija(Zagreb, 19—23.X.1940).

    Održana je posle nacionalnih, odnosno pokrajinskih i lokalnih konferencija Partije i Šeste zemaljske konferencije SKOJ.

    Konferencija je po razradi političke linije značila neposrednu pripremu KPJ za predstojeće ponosne događaje.

    Kao osnova te linije istaknuta je borba protiv uvlačenja Jugoslavije u rat, te jačanje nezavisnosti oslanjanjem na SSSR i rešavanje najakutnijih unutrašnjih socijalnih i nacionalnih problema.

    Formiran je novi CK,a za generalnog sekretara KPJ izabran je J. B. Tito.


    KPJ je tada imala 7.000,a SKOJ 17.800 članova.

    Krajem 1940. i početkom 1941,u vreme neposrednog prodiranja Nemačke i Italije u Podunanavlje i na Balkan,KPJ je upozoravala na ugroženost nezavisnosti Jugoslavije,zahtevala mere bezbednosti, optuživala vladu zbog politike kolebanja i organizovala mnoge akcije u tom pravcu.

    Na dan potpisivanja protokola o pristupanju Jugoslavije Trojnom paktu (25. mart 1941),KPJ je započela demonstracije koje su se 26. i 27.marta slile u opšti pokret naroda protiv izdajničkog akta vlade.

    KPJ je izišla iz ilegalnosti i predvodila mase demonstranata koje su prihvatile njene parole o demokratizaciji,odbrani i savezu sa SSSR.

    Prvih dana posle puča od 27. marta,KPJ je vršila pritisak na vladu generala D.Simovića zahtevajući demokratske promene i novu spoljnu politiku.

    Pokretom od 27.marta KPJ se afirmisala kao jedina organizovana politička snaga u borbi za odbranu nezavisnosti Jugoslavije.

    U danima kratkotrajnog aprilskog rata KPJ je zvala na odbranu od agresije,radila na jačanju odbrambenih snaga armije,tražila naoružanje radnika za borbu protiv pete kolone i za podršku armiji."

    Slaven
    Admin

    Broj postova : 1668
    Location : Arkadija(mitološka zemlja sreće iz grčke mitologije)
    Registration date : 2008-08-23

    Vidi profil korisnika http://sfrj4ever.forumieren.de/profile.forum

    Na vrh Go down

    "ČLANSTVO U SKJ 1981-82 GODINE"

    Komentar  Slaven on Mon Sep 15, 2008 4:47 am

    "ČLANSTVO U SKJ 1981-82 GODINE"


    "Savez komunista Jugoslavije krajem 1981.imao je 2.117.083 člana,tako da je njegovo članstvo činilo 9,5 odsto ukupnog stanovništva zemlje.

    Savez komunista Bosne i Hercegovine imao je 391.244 člana(9,5 odsto ukupnog stanovništva republike),SK Crne Gore 73.139 (12,5 odsto),SK Hrvatske 348.054 (7,6 odsto),SK Makedonije 149.620 (7,8 odsto),SK Slovenije 125.206 (6,6 odsto),SK Srbije 907.672,tj.9,8 odsto ukupnog stanovništva Republike(bez pokrajina 592.741 ili 10,5 odsto,SK Kosova 91.381 ili 5,8 odsto i SK Vojvodine 203.350 ili 11 odsto).

    U toku poslednje decenije — i to je bio najduži period stalnog i stabilnog porasta partijskog članstva — broj članova Saveza komunista se više nego udvostručio:

    od 1973.do sredine 1982,kada je bilo ukupio 2.154.448 članova,za 1.144.500 ili za 113,3 odsto,a broj novoprimljenih bio je još veći — 1.520.355;samo u 1980. godini — kada se zemlja nalazila u izuzetnim okolnostima usled bolesti i smrti Josipa Broza Tita — primljeno je skoro 200.000 novih članova,te je posle 1948. godine (kada je primljeno 216.000 novih članova)to bila godina najvećeg prijema u Savez komunista.

    Član Saveza komunista 1972.bio je svaki četrnaesti,a 1981.godine svaki sedmi punoletni Jugosloven;udeo članstva u ukupnom stanovništvu iznosio je sredinom 1982.godine 9,6 odsto,u stanovništvu iznad 18 godina starosti 13,9 odsto,u aktivnom stanovništvu 15,6 odsto,a među zaposlenima čak 28,6odsto.

    U članstvu Saveza komunista smanjilo se učešće zemljoradnika(od 6 odsto 1973.na 3,9 odsto 1981. — u više od jedne trećine seoskih naselja i nema osnovnih organizacija Saveza komunista),administrativnih radnika (od 12,3 na 11,7 odsto),rukovodilaca i funkcionera (od 7,4 na 5,9 odsto).

    Sredinom 1982.radnici(tradicionalne kategorije radnika i svi oni koji, mada imaju druge kvalifikacije, bavljaju radnička zanimanja)činili su 31 odsto ukupnog partijskog članstva(1946.godine 28 odsto).

    Od 1973.do sredine 1982.u Savezu komunista broj radnika se povećao za 382.911(tj. za 134,1 odsto),od 310.555 u 1970 na 601.509 u 1980, odiosno 668.463 sredinom 1982,te radnici predstavljaju najbrojniju socijalnu grupu u Savezu komunista iako još uvek nemaju i apsolutnu većinu.

    Među ukupno zaposlenim članovima SKJ učešće radnika povećalo se od 38 odsto u 1977.na 41,1 odsto u 1981,a zajedno s tehničkim i drugim stručnjacima u materijalnoj proizvodnji i proizvodnim uslugama na 48 odsto,tj.35,8 odsto ukupnog članstva SKJ.

    U sastavu Centralnog komiteta SKJ,izabranom na Jedanaestom kongresu, bilo je 9,7 odsto radnika,a posle Dvanaestog kongresa 10,5 odsto;među članovima republičkih centralnih i pokrajinskih komiteta radnika ima 31,4 odsto,a u sastavu opštinskih komiteta 32,5 odsto.

    Od ukupnog članstva Saveza komunista 1.578.050 ili 74,5 odsto zaposleno je u društvenom sektoru,a od ukupno zaposlenih članova,u sferi materijalne proizvodnje i proizvodnih usluga zaposleno je 66,6 odsto,u vanprivrednim delatnostima 33,4 odsto,dok zemljoradnika među članovima Saveza komunista ima 83.567 ili 3,9 odsto.

    Među ukupno zaposlenima u 1981.članovi Saveza komunista učestvuju sa 25,9 odsto;međutim,članstvo SKJ u znatno većem procentu učestvuje u strukturi zaposlennh u vanprivrednim delatnostima(37,7 odsto)nego u privredi(22,4 odsto),pri čemu je veći procenat članova među zaposlenima u republikama i pokrajinama koje imaju niži stepen privredne razvijenosti i manju zaposlenost stanovništva.

    Omladina (do 27 godina starosti)čini preko 33 odsto ukupnog članstva Saveza komunista — među novoprimljenim članovima u 1980.činila je 73 odsto,a u 1981.godini 72,7 odsto;od 1974. do 1980.u Savez komunista je primljeno preko 400.000 omladinaca,a od toga 320.562 učenika i studenata.

    U ukupnom članstvu žene učestvuju s 26 odsto,što je najveće procentualno učeće žena u Savezu komunista od osnivanja Komunističke partije Jugoslavije.

    Od 1973.do sredine 1982.iz Saveza komunista je,po raznim osnovama, otišlo 375.854 člana."



    ISTORIJA SAVEZA KOMUNISTA JUGOSLAVIJE

    ("KOMUNIST",1985, str.463-464)



    Koliko samo bješe

    KARIJERISTA-LICEMJERA Mad (GDJE SU BILI KAD JE "GRMILO" Exclamation )

    od kojih su mnogi i danas na vlasti,ali ne više kao kumunisti,već shodno novonastalim okolnostima,nacionalisti,sutra možda opet "komunisti" sve u smjeru osobnih privilegija! Twisted Evil Evil or Very Mad Mad

    Slaven
    Admin

    Broj postova : 1668
    Location : Arkadija(mitološka zemlja sreće iz grčke mitologije)
    Registration date : 2008-08-23

    Vidi profil korisnika http://sfrj4ever.forumieren.de/profile.forum

    Na vrh Go down

    "SKJ U SRBIJI-OPSTATI ILI OTIĆI U ISTORIJU?

    Komentar  Slaven on Mon Sep 15, 2008 4:47 am

    "SKJ U SRBIJI-OPSTATI ILI OTIĆI U ISTORIJU?"


    "Odgovoriti na pitanje postavljeno u naslovu nemoguće je bez,makar letimičnog,pogleda na front između svetskog kapitalizma i komunizma.

    Iako to više nije neprekidan front "od Čukotskog poluostrva do Istre" sa monolitnom pozadinom,ipak je front dve najveće i najuticajnije ideologije u svetu.

    One bitno utiču na sadašnjost i budućnost stanovnika naše planete,a možda i drugih planeta u svemiru.

    Isprekidanost tog fronta,globalnog i u svakoj zemlji posebno,čini ozbiljne teškoće svakom komunisti i KP u teoretskoj i praktičnoj orijentaciji.


    Kapitalizam,hvaljen kao "kraj istorije" nije još ni ušao u istoriju većine zemalja u svetu(iako postoji već preko 200 godina!).

    A neće ni ući!

    Zašto?

    Da bi se održalo,ekonomski zaista bogato i sa razvijenim prirodnim naukama,evroatlantsko društvo(naziv proizvoljan!),dakle,desetak velikih i ekonomski razvijenih država,sav ostali svet (blizu dve stotine zemalja) mora ostati u sadašnjem feudalnom,kolonijalnom statusu.

    Ekonomski razvijene države mogu funkcionisati samo ako postoje i nerazvijene!

    U nerazvijen svet evroatlantske sile pokušavaju danas da smeste i nekadašnje komunističke države Evrope.

    Njihovo bogatstvo nije rezultat nekih izuzetnih intelektualnih ili naučnih sposobnosti tog društva,već nasilnog otimanja i prisvajanja većeg dela prirodnog i stvorenog bogatstva svih ostalih država u svetu.

    Dakle,u suštini mi i ne znamo šta je autohtoni kapitalizam i kako bi on izgledao da evropske zemlje nisu,počev od kraja XV veka,izvršile planetarnu pljačku prirodnog i do tog vremena stvorenog bogatstva.

    A Sjedinjene Države,danas najmoćnija država na svetu,utemeljila se na restauraciji robovskog sistema i radu robova,koje su okovane lancima kao robu počeli da uvoze u zemlju 1619. i fizičkom likvidacijom starosedelaca Amerike – Indijanaca!

    Autohtoni kapitalizam bi pre ličio na sistem u današnjem Brazilu,Argentini ili Srbiji,a to svakako ne može biti "kraj istorije"!

    Do njega će doći kada opljačkane i opustošene zemlje Azije,Afrike,Južne Amerike,Balkana počnu da traže i vraćaju u svoj posed oteto.

    A počele su!

    Održavanje "status quo" u svetu Zapad (uobičajen naziv za ekonomski razvijene evroatlantske države)vrši širokim spektrom prinude i nasilja, počev od bezazlenih i naizgled civilizacijskih postupaka (humanitarne organizacije i humanitarna pomoć)do najsurovijih vojnih akcija i ratova protiv neposlušnih zemalja(Palestina,u novije vreme Srbija,Avganistan, Irak).

    Prema svakoj zemlji ili grupi zemalja primenjuju se dobro prostudirana i specifična taktika što,do sada,daje vidljive rezultate.

    I SSSR je,u svoje vreme,nastojao da se komunizam proširi na celu planetu,pa je u tome primenjivao i silu.

    No,dok se sovjetske vojne intervencije mogu izbrojati na prste jedne ruke,Sjedinjene Države su u pogledu njihovog broja nedostižne.

    One su to započele još dok nije utihnula grmljavina topova iz II svetskog rata (septembra 1945 u Koreji i do danas u bilansu imaju preko 100 lokalnih ratova(bolje bi bilo da ih je i SSSR imao toliko!).


    Komunizam,tvrde ideolozi kapitalizma (Kolakovski i drugi),se nije dokazao u naučnom smislu i praksi.

    Pad SSSR je njegov definitivni kraj.

    To je relativno.

    Tačno je da ni u jednoj zemlji nije razvijen kao celovit društveni sistem.

    Ali,ne zbog toga,što je njegova naučna osnova neutemeljena već, jednostavno,u tako kratkom istorijskom periodu(od 1917.)to se nije moglo učiniti,što je slučaj i sa kapitalizmom.


    I tako nerazvijen,kao sistem,komunizam je sto puta bolji za većinu ljudi od razvijenog kapitalizma.

    To potvrđuje,skoro jednoglasno,većina ljudi u nekadašnjim komunističkim državama,okrivljujući tadašnja rukovodstva SSSR,SFRJ itd.zbog njihovog ukidanja i restauracije kapitalizma(sociološka istraživanja u Ruskoj federaciji i SRJ 1999 – 2001.


    Komentare o ovim istraživanjima objavili su beogradski listovi "Danas","Glas javnosti" i "Politika.")

    Kada je,kod nas recimo,prošla prva euforija posle odvajanja republika i proglašenja posebnih država(dakle,ne stvaranja samostalnih i nezavisnih država jer su one to već bile u SFRJ!),pomenuta većina ljudi postepeno shvata,pod uticajem sve težih socijalnih,ekonomskih i političkih prilika,i sopstvenu odgovornost što je dozvolila da ih kapitalisti "prevezu žedne preko vode" i da su "od gotovog" u komunizmu "napravili veresiju" u kapitalizmu.

    To je bilo najveće i najmasovnije manipulisanje ljudima u istoriji čovečanstva!


    Počelo je,za sada tiho,vraćanje komunizmu.

    Jedan od najupečatljivijih znakova povratka komunizma u istočnoj Evropi je jačanje ugleda i uticaja "Komunističke partije Češke i Moravske".

    Na izborima 2002."KPČM" osvojila je 41 poslanički mandat i treća je po snazi parlamentarna stranka(kao KPJ 1920. u Kraljevini Jugoslaviji).

    Najnovija ispitivanja javnog mnjenja stavljaju je na drugo mesto sa 23,4 odsto glasova(iza građanskih demokrata sa 35 odsto,a ispred vladajućih socijaldemokrata sa 16,6 odsto glasova).

    Inače,"KPČM" se nije distancirala od prošlosti,napominjući da je u nekim periodima njene vladavine "došlo do brojnih zabluda i grešaka što nije bilo u redu".

    Suprotan efekat imalo je udaljavanje i distanciranje "KPRF" od "KPSS" i njenih epohalnih uspeha koji su carsku Rusiju,zaostalu i neuglednu,učinili zemljom kosmičkog značaja(od blizu 50 odsto dobijenih glasova na prvim višestranačkim izborima,"KPRF" je pala na 12 odsto glasova u 2003).

    To je rezultat socijaldemokratske politike Zjuganova.


    Još tragičniju sudbinu doživeće SKJ.

    On se,prvo,pocepao po nacionalnom ključu.

    Onda su se republički SK strmoglavili u građanske i socijaldemokratske vode i,praktično,nestali sa političke scene kao deo radničke klase i radničkog pokreta.

    Tu sudbinu doživeće i SK Crne Gore,koji je pod tim slavnim imenom,sa srpom i čekićem,pobedio ubedljivo na izborima 1990.

    Jasno je,s toga,da put obnove i jačanja KP na prostorima nekadašnje Jugoslavije vodi preko uspostavljanja prekinutog kontinuiteta sa uspesima i rezultatima SKJ ali i izvršenja svestrane i temeljite analize sopstvenih zabluda,slabosti i grešaka.

    Ovo tim pre što su te greške i slabosti,u usporedbi sa uspesima,manje značajni.

    KPJ(SKJ) je po učinku u progresu i modernizaciji jugoslovenskih zemalja najuspešnija partija u njihovoj istoriji.

    Samo budale se mogu odricati te slave a mlakonje bojati da priznaju greške i zablude!

    Komunizam je rezultatima postignutim u progresu i modernizaciji zemalja, u kojima je bio vladajuća ideologija ozbiljno doveo u pitanje stvoreni imidž kapitalističkog društva kao sposobnog i produktivnog,maltene idealnog.

    To je postignuto omogućavanjem milionima ljudi da razviju svoju inicijativu i stvaralaštvo u radu i da rade u svom interesu.

    Ne mogu se,naravno,negirati ni rezultati kapitalizma u tom pogledu.

    Ali,za to mu je trebalo mnogo više vremena a bilo je,i jeste,u korist manjine društva,bogate manjine.

    Recimo,dok je kapitalističkom društvu trebalo preko dve stotine godina da pošalje prvog čoveka u svemir,komunističko društvo je to uspelo za manje od 50 godina(Jurij Gagarin, 12.IV.1961).

    I Kina je to učinila ove godine tako da u svemiru imamo dve komunističke i jednu kapitalističku državu!

    I drugo,rezultati kapitalizma baziraju se na pljački i iskorišćavanju bogatstva i radne snage kolonija (danas nerazvijene zemlje),a komunističke zemlje su to postigle sopstvenim snagama, pomažući nesebično i nerazvijene zemlje.

    U tome je prednjačio SSSR,a zatim i SFRJ.

    Kontrarevolucija (1989) nije pobedila u SSSR i IEZ zbog svoje snage i podrške iz inostranstva(iako je jedna od grešaka komunističkih partija bila i potcenjivanje opasnosti od kontrarevolucije jer su smatrale da je glavna bitka za stvaranje komunističkog društva dobijena)već zbog slabosti i grešaka rukovodstava KP i država.

    Oni koji su bili najzaslužniji za stvaranje i napredak komunističkih država, najodgovorniji su i za njihovo rasturanje(ali to nije razlog da se zaborave dobre stvari koje su učinili.

    Oni su,u svom najkreativnijem dobu,bili sjajni stvaraoci i ostavili iza sebe dela neprolazne vrednosti).

    Zadržavajući se predugo na vlasti u partiji,državi i privredi ta rukovodstva su se birokratizirala,a u višenacionalnim državama potpala pod uticaj nacionalista(obe te tendencije egzistirale su u komunističkim državama za sve vreme njhihovog postojanja).


    KP su neprekidno vodile borbu s njima,očito neuspešnu,što je tema za poseban članak).

    Tako deformisana su,krajem osamdesetih i početkom devedesetih,ne samo zaustavila točak istorije,nego ga i "okrenula nazad"(iako je u komunističkim državama dugo vremena egzistirala parola da se "točak istorije ne može okrenuti unazad".)

    Itekako može,ali, znači,i opet pokrenuti napred!

    Težak poraz koje su KP IEZ doživele 1989.ne znači i definitivan poraz komunizma.

    Naprotiv,možda je moralo,a bilo i neophodno,da do njega dođe.


    Možda naše generacije nisu bile dorasle tom epohalnom trenutku u kome se stvarao novi oblik svojine – zajednički.

    U jednom delu tog trenutka odnosno kada se oružjem rušio stari sistem i počeo stvarati novi,komunistički,one su bile na visini tog zadatka.

    Kad bi se samo s puškom moglo stići do komunizma – mi bi već odavno bili tamo.

    Ali,period izgradnje novog društva se pokazao daleko složeniji i teži nego rušenje starog!

    I tu smo posustali.

    Neprekidni uspesi i pobede učinili su nas nekritičnim,samoljubivim i neobjektivnim,a udoban i raznim priznanjima i privilegijama ispunjen život,probudio egoizam u nama.

    To nisu bila nezaslužena priznanja i privilegije,njih su masovno dobijali i neposredni proizvođači.

    Loše je to,što su nekadašnji ilegalci askete,skromni partizani i neumorni graditelji oslobođene zemlje dozvolili da im slava "udari u glavu",da se počnu smatrati nezamenjivim i da egoizam,lični interes prevagne društvene interese.

    To se nije desilo preko noći.

    Trajalo je to dugo.

    I sreća da je tako jer smo najveći deo svog života bili zaista "ljudi posebnog kova" i učinili da Jugoslavija bude "zemlja čuda" sa najvećim procentom ekonomskog rasta u Evropi,sve dok birokratizacija partijskog,državnog i privrednog aparata nije uzela maha.

    Počeli smo i "lakirati" stvarnost, iako smo zapali u ozbiljnu krizu,vrteli se u krugu i tapkali u mestu.

    SKJ(KPJ) je u toj situaciji najozbiljnije pokušavao da nađe izlaz iz krize.

    I našao ga je zahvaljujući radničkom jezgru u SKJ(KPJ) i Titu.

    Ustav iz 1974.i Zakon o udruženom radu su,u suštini,značili ukidanje partije i većine funkcija države i njihovo prenošenje u nadležnost neposrednih proizvođača.

    To je bila nova etapa revolucije.

    Tome se suprostavila birokratija,i savezna i republička(ova druga žešće i razornije).

    Umesto države ukinuto je do tada razvijeno samoupravljanje,čime se rukovodstvo SKJ(KPJ) konačno odvojilo od radničke klase i samo potpisalo svoju smrtnu presudu.

    To će se dogoditi na 14.kongresu januara 1990.

    To je bio kraj SKJ(KPJ) ali i SFRJ.

    Iz sadašnje pozicije se daleko bolje mogu sagledati uzroci krize u koju su zapale komunističke države krajem osamdesetih i iznaći putevi daljeg razvoja komunističkih društava ka "asocijaciji neposrednih proizvođača".

    Slaven
    Admin

    Broj postova : 1668
    Location : Arkadija(mitološka zemlja sreće iz grčke mitologije)
    Registration date : 2008-08-23

    Vidi profil korisnika http://sfrj4ever.forumieren.de/profile.forum

    Na vrh Go down

    II dio

    Komentar  Slaven on Mon Sep 15, 2008 4:48 am

    Nema sumnje da su postojeće komunističke države to i uradile,o čemu govori brz i uspešan razvoj najmnogoljudnije zemlje na svetu – Kine!


    DA,ALI JE ONA KRENULA U TZV.NEFORMALNI(NESLUŽBENI) KAPITALIZAM Twisted Evil


    Na svakoj od poraženih KP je odgovornost da same pronađu puteve i načine izlaska iz krize i nastave revoluciju prekinutu 1989,kao što je to uradila KPČM.

    Uzdizanje do teorijske spoznaje proteklih događaja(a što je bila obaveza tadašnjih rukovodstava SKJ)neće biti nimalo lak posao jer se većina rukovodećih kadrova i ideologa komunizma pasivizirala,pa čak i prešla u protivnički tabor,maskirajući to parolama o humanom socijalizmu i sličnim glupostima.

    Oni nipodaštavaju sve što su do juče hvalili i uzdizali do nebesa.

    Jedna od njihovih omiljenih teza je teza o realoscijalizmu koji je,tobože, kompromitovao ideje komunizma.

    Oni se prekrštavaju u socijaliste,socijaldemokrate,laburiste itd.i ističu svoju levu orijentaciju.

    Oni su naneli i nanose veliku štetu stvari komunizma.

    Oni su antikomunisti.

    Tipični predstavnici tog antikomunizma su Zjuganov u Rusiji,Milošević, Račan,Crvenkovski,Đukanović itd.u nekadašnjoj Jugoslaviji.


    Razjašnjavanje pojmova levice i desnice u savremenim uslovima je zato vrlo bitno za obnovu komunističkog pokreta u nekadašnjim komunističkim državama.

    Kontrarevolucija na ogromnim prostranstvima nekadašnjeg komunističkog bloka po mom mišljenju,poslala je u istoriju te pojmove.


    U jurišu na SSSR,najjaču tvrđavu komunizma u svetu,i na ostale komunističke države Evrope,našle su se sve antikomunističke snage u tim zemljama i u njihovom okruženju i okupile u jedinstven front oko osnovnog pitanja društvenog razvoja – pitanja svojine.

    Kao što postoje,danas,samo dve vrste svojine,kapitalistička i zajednička tako postoje i samo dve ideologije,dva svetska politička pokreta – kapitalisti i komunisti.

    Ili si jedno ili drugo.

    Sakrivanje iza naziva levice više nije moguće.

    Skrivenog kapitalistu iza tog romantičnog naziva otkrićete vrlo brzo tj. kada saznate za kakvu se svojinu bori.

    Treća velika ideologija,i najstarija,religija je već odavno, skoro uvek,bila uz bok careva i kraljeva,plemstva i kapitalista,a komunističke ideje "dočekala na nož",

    iako su komunisti više uradili na realizaciji deset božjih zapovesti od 1917 do danas,nego crkva za 2.000 godina!


    Komunisti joj nisu ostali dužni.

    Po dolasku na vlast svuda su je proterali iz političkog života,ali i ostavili na miru da radi u crkvenim dvorištima.

    I to je bila greška.

    Trebalo je daleko više uraditi na suzbijanju i eliminisanju religijskog zla iz svesti ljudi i revolucionarnije sankcionisati sve njene pokušaje mešanja u svetovni zivot.

    To naročito važi za nas u Jugoslaviji gde je novi bratoubilački rat 1991. godine zapaljen kandilom!

    To je jedna od pouka za budućnost.


    U ovom svetlu mi posmatramo i aktuelnu političku situaciju u Srbiji.

    Nema tu levih i desnih snaga već kapitalističkih,koje ubrzano obnavljaju kapitalističku svojinu i vrše resatauraciju kapitalističkog društva i komunističkih,koje se suprostavljaju tome i brane zajedničku svojinu i socijalne interese radničke klase.

    Oni su i jedini protagonisti nacionalne ravnopravnosti i bratstva ljudi.

    Odnos snaga je,momentalno,daleko u korist kapitalističkih snaga koje, kao nikada do sada,organizovano i planski,bez ikakvog ometanja, pomažu i podržavaju kapitalisti čitavog sveta.

    Malo komunističko jezgro nekadašnjeg dvomilionskog SKJ i spontani i sporadični radnički bunt nisu u stanju da se tome suprostave,niti imaju bilo kakvu međunarodnu podršku.

    Oni su više potencijalna nego akciona snaga

    (već izneti podaci o masovnom nezadovoljstvu ljudi sadašnjom situacijom i izražene naklonosti komunističkom periodu od 1945 do 1991.)

    Komunističko jezgro u Srbiji održava kontinuitet s komunističkim periodom 1945 – 1991.i pokušava da organizuje odnosno obnovi SKJ i revolucionarni radnički pokret i nastavi komunističku revoluciju tamo gde je ona prekinuta 1991.

    Međutim,to jezgro je podeljeno na više političkih partija od kojih nijedna nema iole razvijenu stranačku infrastrukturu niti rukovodstvo sposobno da nezadovoljstvo ljudi i njihovu naklonost komunizmu artikuliše i organizuje u pokret.

    Njihova kadrovska situacija obzirom na starosnu dob,obrazovanje, ideološku izgrađenost je katastrofalna!

    One su i bez ikakvih finansijskih sredstava neophodnih za ozbiljno učešće u političkom životu zemlje.

    Nijedna od njih nema nikakav kontakt s radnicima.

    Svi dosadašnji pokušaji ujedinjenja tih KP završeni su neuspehom zbog liderskih ambicija njihovih vođa

    To je i razlog da mukom stvorena izborna Radničko-komunistička koalicija "KORAK" nije uspela da uđe u izbornu trku ni 2000. ni 2003.


    Činjenica da je SFRJ,pod rukovodstvom SKJ,najviše odmakla u stvaranju komunističkog društva vratiće se kao bumerang SKJ posle poraza od kontrarevolucije.

    Kako?

    Rušenje do tada izgrađenog komunističkog društva,u kome je većina ljudi živela pristojno i zadovoljno,bilo je iznenađenje za sve radnike,radne ljude,neposredne proizvođače.

    Niko nije mogao da poveruje u tako nešto!

    Istovremeno,kao što je već rečeno,Ustav iz 1974 i ZUR iz 1976 trebalo je da reše nagomilane međunacionalne i socijalne probleme i pokrenu novu etapu revolucije,ubrzaju kretanje ka komunizmu dovodeći društvo na samo korak udaljenosti od Marksove vizije "asocijacije neposrednih proizvođača".

    A onda,kao "grom iz vedra neba",rukovodstva SKJ,bez otpora,predaju vlast građanskoj klasi,nacionalistima!

    Normalno da se bes ljudi sručio na SKJ.

    On je okrivljen za razbijanje države i samoupravljanja.

    Tako razočarane ljude nacionalisti su lako pridobili za svoju ratnohuškačku politiku.

    Izbio je novi bratoubilački rat na čiju je mogućnost Tito upozoravao do poslednjih dana svog života.

    Trebalo je da prođe deset i više godina da ljudi shvate suštinu događanja od 1991.do danas i da se počnu distancirati od nacionalističkih i kapitalističkih režima u nekadašnjim jugoslovenskim republikama.

    Posle nekoliko izbora uverili su se da koga god izaberu – u njihovom čemernom životu neće se ništa promeniti!


    S druge strane,historijsko iskustvo radničkog pokreta u Kraljevini Jugoslaviji pokazuje da,i u slučaju izbornih uspeha KP,stvari se neće promeniti.

    Ako vladajući kapitalistički režim oceni da KP ugrožava sistem,primeniće prema njoj nasilje,ne obazirući se na ustav i zakone (zabrana KPJ 1920.godine).

    Otuda sve manji broj birača na izborima!

    Najveći problem svih sadašnjih režima je:

    kako na birališta dovesti potreban broj birača da bi izbori bili valjani!

    Rešenje je nađeno u ukidanju bilo kakvog ograničenja u pogledu broja birača koji moraju izaći na izbore da bi oni bili punovažni (sugestija EU i SAD jer je tako i kod njih!).

    Tako je mnogo hvaljeni višepartijski sistem negirao sam sebe:sada manjina bira parlament,a teorijski, to može da uradi i jedan jedini birač!

    Vreme samoupravljanja u SFRJ ponovo postaje san miliona neposrednih proizvođača.

    To će sigurno rezultirati pojavama revolucionarnih akcija radnika i stvaranjem revolucionarnih sindikata.


    Uloga SKJ u Srbiji,kao partije koja najdoslednije održava kontinuitet sa Titovim SKJ,u ovom trenutku,ima prvorazredni značaj.

    Put ka obnovi KP ne vodi preko ujedinjavanja sadašnjih komunističkih frakcija(od 1990, kada su nastale,nisu se pomerile s mesta,ni u teoriji ni u praksi)već u stvaranju šire inicijative za obnovu KPJ.

    Konstituisanje Inicijative za obnovu KPJ znači okupljanje najsposobnijih i najobrazovanijih komunistički orijentisanih pojedinica u Srbiji oko lista STVARNOST.

    Oni bi,formulišući strategiju i taktiku obnovljene partije,koristeći i sve potencijalne alternativne medije,u prvom redu Internet,razbili medijsku blokadu,informisali javnost zemlje o obnovi KPJ i otpočeli sa stvaranjem ćelija nove partije na produkcionom principu!

    (nešto slično urađeno je tokom 1990.

    Tada je,za samo godinu dana
    obnovljen SKJ pod imenom Savez komunista – pokret za Jugoslaviju, sa blizu 500.000 članova i po snazi odmah iza SPS i HDZ).

    Što se tiče Programa obnovljene KPJ teško da bi se mogao napraviti bolji program nego sto je sprovođenje u život Ustava iz 1974.i Zakona o udruženom radu iz 1976.

    A to znači nastavljanje borbe za stvaranje sistema u kome će "ključ od kase" u kojoj je zajednički stvoreni novac biti u rukama radnika

    Neposredni proizvođač biće istovremeno i računovođa.

    Suštinu tog programa najbolje izražava jedna pesma Vaska Pope:



    "SAMOUPRAVLJAČI"

    "U RATU SMO UDRUŽENI

    DELILI VIŠAK SMRTI

    ZAŠTO DA U MIRU

    OPET UDRUŽENI NE PROIZVEDEMO

    VIŠAK ŽIVOTA

    SAMO BEZ RAČUNOVOĐA"



    Ovaj proces neće biti moguć ukoliko se Inicijativa za obnovu KPJ u Srbiji ne bude oslanjala i sarađivala sa komunističkim partijama u svetu.

    Pošto ne postoji nijedna komunistička integracija na tom nivou (za razliku od kapitalističkih snaga koje se na stotinu načina povezuju i jedinstveno deluju na celoj planeti)neophodno je da se obnovljena KPJ u Srbiji povezuje bilateralno s identičnim komunističkim partijama i svoju inicijativu za obnovu KPJ proširi i na obnovu komunističke internacionale i druge komunističke integracije(jugoslovenske,balkanske,podunavske, jadranske,jugoistočne Evrope itd.)

    Dakle,gde god postoje mogućnosti da se komunisti ujedinjuju i zajednički bore protiv zajedničkog neprijatelja,što ne isključuje saradnju sa nacionalno oslobodilačkim i antiimperijalističkim pokretima i partijama širom sveta."



    MIRKOVIĆ STEVAN,

    ČLAN CK SKJ

    (IZABRAN NA 13.KONGRESU SKJ)

    Slaven
    Admin

    Broj postova : 1668
    Location : Arkadija(mitološka zemlja sreće iz grčke mitologije)
    Registration date : 2008-08-23

    Vidi profil korisnika http://sfrj4ever.forumieren.de/profile.forum

    Na vrh Go down

    Za sve licemjerne birokrate,prije "drugove",sad "gospodu"!

    Komentar  Slaven on Sat Feb 14, 2009 2:28 pm

    ZABRANJENO PUŠENJE:"OPROSTI MI PAPE"


    http://www.youtube.com/watch?v=I6iHZRMVqh0



    "Kažu da si s domobrani bija
    Crveni te kažu htili striljat
    Nekako si za život izmoli
    Potkaziva ljude,tira ih na goli

    A posli si daleko dogura
    Drugovi te uzeli za druga
    Dali su ti upravljat fabriku
    Ti si svakom napravija vilu


    Plenum čeka si ka najvišu muku
    Za kog vraga sada dići ruku?
    A zna si čuvat partijsku knjižicu
    Uvik se pravom uvuć u guzicu…


    Oprosti mi pape,ove grube riči
    Al' ovaj život danas ninašta ne liči!


    Rekli su mi da si muške 'jubi
    I državne da si solde gubi
    Protiv tebe ko je taj
    Subverzivno cilja
    Harangira s desnih pozicija


    Kažu da si pobiga gori
    Po Evropi interpol te lovi
    Al' u pržun ne mogu da te vode
    U Švicarsku stavija si solde…


    Oprosti mi pape,to nije istina
    Oni tebi pape,nisu do kolina
    Oprosti mi pape,oni lažu,mutu
    Ti si pape bija na službenom putu


    Vrati si se,posta demokrata
    Ne može se živjet od tvojijeh plakata

    Od komunisti kažeš nema veće bruke
    A do juče si jeo im iz ruke

    Sad je,pape,domovini važan
    Sad ga čuva oružani stražar
    Sa tv-a on govori narodu
    Nema kada otić pustit vodu!

    Sad sam i ja promenija stalež
    Upisa sam se u tu vašu mladež
    Ekipu su mi poslali na frontu
    A velike sam solde dobio na kontu!


    Oprosti mi,pape,ove grube riči
    I moj život danas
    Na tvoj život sliči!
    Oprosti mi,pape,da sam druge sluša
    Ja sam,pape,isti,jer sam život kuša!"

    _________________
    "Život nikad nije pošten,ali budući nas je većina nepoštenih-to nam i odgovara."

    "Svijet su stvorile budale,da bi pametni mogli u njemu živjeti."

    "Svakog iole pametnog i pravičnijeg odmah olajavaju sa svih strana."

    "Najgori su licemjeri koji nastupaju kao moralni stupovi društva."


    Gazi,gazi,gazi "poduzetnike,poduzetnike,poduzetnike"



    Slaven
    Admin

    Broj postova : 1668
    Location : Arkadija(mitološka zemlja sreće iz grčke mitologije)
    Registration date : 2008-08-23

    Vidi profil korisnika http://sfrj4ever.forumieren.de/profile.forum

    Na vrh Go down

    Odgovor

    Komentar  Valter on Sun Feb 15, 2009 8:27 am

    Neki me (kao i tebe) napadaju da sam preostar prema nasim ljudima i da nisu oni krivi za nemrdanje sa mrtve tacke.

    Zato nocima nemogu da spavam razmisljajuci o nekoj varijanti koja opravdava ponasanje nasih ljudi.

    Vrtim se na jednu,vrtim se na drugu stranu.

    Pokusavam traziti izgovore za tolerisanje bahatog ponasanja politicara (u ime narod),za vredjanja istorije nase (okretanje,kako kome odgovara ).

    Od jednom postadose heroji oni koji su do juce bili zocinic.

    Takvo ponasanje nemoze dobro zavrsiti.

    Pitam se,dali je moguce da sam samo ja i jos jedna saka ljudi svestan stvarne situacije u kojoj se nalazimo,ili toliko blesav,da postujem radnicko smaoupravljanje,samoupravni socijalizam i sve ono sto nam je drug Josip Broz sa svojim partizanima stvorio i dao u ruke da cuvamo,kao zenicu oka svoga???

    Vreme ce,ili potvrditi moja tvrdjenja ili dokazati ispravnost ponasanja nasih ljudi i time dokazati da sam se ja a i ti ) ponasao nerealno.

    Kada bude dosao taj dan (a nije daleko) ja necu biti sretan sto sam bio u pravu,necu osecati gordost u svome srcu,vec tugu i zalost zbog vremena koje nas je sve pregazilo bez milosti.

    Zemlja se okrece,priroda se priprema za novo ledeno doba,a mi (ne ja i ne ti) tu mislim na ljude, (pogotovo nase) se ponasamo kao da se nista nije promenulo.

    To nase nonsalantno = bas me briga,ponasanje ce nas sve kostati jako skupo.


    Izgleda da covek nije u stanju da uci od gresaka drugih (daljnja istorija) vec stalno ponavlja iste greske,koje svaki put nakon mirne faze )narode unazadjuju i koce u napredku .


    Mozda je i to samo jedan deo evolucije prirode na nasem planetu.

    Mozda ce jednog dana priroda uspeti da postigne svoj cilj i stvori bice koje ce je postvati i ceniti njene lepote i lepote zivota samoga.

    Valter

    Surprised

    _________________
    Samo zajedno smo jaci!
    http://www.youtube.com/watch?v=waEYQ46gH08

    Valter
    Admin

    Broj postova : 3198
    Age : 64
    Location : schweiz
    Registration date : 2008-01-11

    Vidi profil korisnika http://www.youtube.com/watch?v=waEYQ46gH08

    Na vrh Go down

    Svim:birokratima,"biznismenima i uglednicima"

    Komentar  Slaven on Fri Feb 20, 2009 8:23 pm

    VOJSKA LJUTIH LJUDI JE SVE BROJNIJA

    Samo najnaivniji i najneobrazovaniji među nama mogu misliti da će nas hrpa političara koji rade sami za sebe,birokrata i bankara spasiti od problema koje su prouzrokovali.

    Ideja da političari,birokracija i bankari mogu spasiti ekonomiju je smiješna.

    Između ostalog,to su ljudi koji žive isključivo na naš račun.

    Baš tako,cijeli životni vijek tih ljudi zavisi od toga hoće li uspješno oduzimati novac od produktivnih ljudi i trošiti ga na sebe i svoje bezvrijedne projekte.

    Istina je da se svi oni međusobno ne slažu na koji način treba potrošiti novac koji su nam oduzeli.

    Nekima se sviđa ubijati druge ljude u stranim zemljama,dok drugi jednostavno žele oduzeti naš teško zarađeni novac bez našeg pristanka i podijeliti ga drugim ljudima.


    S druge strane,bankari se zadovoljavaju štampanjem ogromnih količina novog novca iz ničega.

    Svima treba biti kristalno jasno da ovi ljudi ne proizvode apsolutno ništa,osim bankara koji falsificiraju novac.

    Oduzimaju nam novac kroz poreze i inflaciju,i onda ga do zadnjeg centa potroše na rat i ostale bezvezarije.

    I ti ljudi nas ponovo žele uvjeriti da će spasiti ekonomiju?

    Kako to misle napraviti?

    Sa novim i sve većim porezima,idiotskim projektima,novim ratovima,i novim svježe odštampanim zelembaćima?

    Što je još gore,uporno nas uvjeravaju da su samo oni u stanju riješiti probleme.

    Jedini biznis ovih ljudi je uzimanje novca od drugih,i kao takvima,sva njihova riješenja su temeljena baš na toj činjenici.

    Političari i birokracija ne plaćaju porez.

    Oni su sebi jednostavno povećali primanja tako da je njihovo plaćanje poreza u suštini obična prevara.

    Ono što je najveća sramota,uvjeravali su nas da su trilioni dolara potrošeni na uništavanje dobara i imovine u drugim zemljama,pravi lijek za izlazak iz krize.


    Ne treba nam svemirski naučnik da zaključi da ni meni ni tebi neće biti bolje kada nam vlada otme novac,kupi bombe i razruši pola neke siromašne nevine zemlje.

    Jedini koji profitiraju od ovog nasilnog oduzimanja novca su ubojice i trgovci smrću.

    Mnogi će izgubiti posao,dolaze jako teška vremena.

    Vojska ljutih ljudi nema razloga za optimizam u budućnosti.

    Jedna stvar je zajednička svakom pojedincu iz ove vojske ljutih ljudi:

    svatko od njih će sada otkriti da je živjeti sam za sebe,po svojim pravilima teško,ako ne i nemoguće,bez da je prepušten na milost i nemilost političara,birokrata i bankara koje nikada nije niti upoznao.

    Razdoblje neovisnih i odgovornih,razboritih ljudi je umrlo.

    Sve je bliže čas u kojemu će svatko od nas,sam za sebe morati odlučiti hoće li se probati oduprijeti ovoj razarajućoj vladajućoj mašini,ili joj se pridružiti."






    http://cromalternativemoney.org/croatian/



    VATROGASCI:"EU"


    "Ej,unijo,ovo smisla nema,
    Meni ništa,tebi sve,
    Ma jebem tebe i sve tvoje žute zvjezdice"



    http://www.youtube.com/watch?v=xpP7wvs_EfE


    KUD IDIJOTI:"SIROTINJA UVIJEK NAJEBE"


    "Neću da radim za dolare
    Neću da radim za Amere
    Neću da moje čelo znoji se
    Dok drugi goji se"



    http://www.youtube.com/watch?v=v-93985X_AU


    _________________
    "Život nikad nije pošten,ali budući nas je većina nepoštenih-to nam i odgovara."

    "Svijet su stvorile budale,da bi pametni mogli u njemu živjeti."

    "Svakog iole pametnog i pravičnijeg odmah olajavaju sa svih strana."

    "Najgori su licemjeri koji nastupaju kao moralni stupovi društva."


    Gazi,gazi,gazi "poduzetnike,poduzetnike,poduzetnike"



    Slaven
    Admin

    Broj postova : 1668
    Location : Arkadija(mitološka zemlja sreće iz grčke mitologije)
    Registration date : 2008-08-23

    Vidi profil korisnika http://sfrj4ever.forumieren.de/profile.forum

    Na vrh Go down

    Odgovor

    Komentar  Valter on Fri Feb 20, 2009 10:56 pm

    Bez obzira na bezizlaznu situaciju smatram da treba verovati u mogucnost povratka na pravi put.

    Kako se ono kaze:

    "Vera u dobro umire na kraju".

    Sve dok budem imao snage u sebi cu ciniti sve da se pokrene ono dobro u ljudima.

    Ako ljudi budu u stanju da shvate da je to samo u njihovom interesu ce uspeti nesto i pokrenuti,ako ne,ce dobiti ono "sto su zazeleli".


    Valter

    Sleep

    _________________
    Samo zajedno smo jaci!
    http://www.youtube.com/watch?v=waEYQ46gH08

    Valter
    Admin

    Broj postova : 3198
    Age : 64
    Location : schweiz
    Registration date : 2008-01-11

    Vidi profil korisnika http://www.youtube.com/watch?v=waEYQ46gH08

    Na vrh Go down

    Kompradori bivše SFRJ

    Komentar  Slaven on Tue May 04, 2010 11:54 am

    Kompradori su,u 19. veku,bili Kinezi koji su pomagali stranim trgovcima u osvajanju i eksploataciji kineskog tržišta.

    Ali,zlu reputaciju kompradori su stekli prvenstveno zato što je glavni artikal koji su Kinezima preprodavali bio – opijum.

    KOLABORANTI IMPERIJALNOG KAPITALIZMA

    Naime,u Kini je,početkom 19. veka,država nadzirala trgovinu,a međunarodna razmena bila je dopuštena jedino preko luke Kanton.

    Zato su stranim trgovcima bili nužni domaći posrednici – kompradori.

    Ključno mesto u trgovini je zauzimao opiju, a zemlja koja je prednjačila u prodaji opijuma Kini bila je Britanija.

    Ona je u Kinu izvozila 1,4 miliona kilograma opijuma.

    Droga se proizvodila u britanskoj Indiji gde je monopol na njenu kupovinu i dalju prodaju imala Britanska istočnoindijska kompanija.

    Kina je zvanično zabranjivala narko-trgovinu.

    Ali,kompradori su podmićivanjem i vezama u administraciji uspevali da postignu da se ova zabrana masovno krši.

    Zbog toga se između 1821. i 1837,izvoz droge u Kinu povećao pet puta,a dva miliona Kineza postali su narko-zavisnici.

    Zato su kompradori u Kini i izašli na zao glas kao „uništitelji nacije“ i „demoni“.

    Kineska vlada je shvatila opasnost od brzog širenja narkomanije i odliva srebrnog novca.

    Stoga je odlučila da obnovi zabranu trgovine opijumom.

    To je,međutim,razgnevilo Britance.

    Oni su rešili da ratom jednostavno nateraju Kinu da toleriše trgovinu drogom.

    Tako je došlo do „Prvog opijumskog rata“ (1839-1842).

    Britanija je u tom ratu pobedila i trgovina opijumom je mogla nesmetano da se nastavi.

    Ipak,prodaja opijuma još nije bila legalizovana.

    Britanci su,stoga,poveli još jedan rat – „Drugi opijumski rat“ (1856-1860).

    Pošto su pobedili i u ovom ratu,trgovina narkoticima je u Kini zakonski dozvoljena.

    Kompradori i Britanci su,tako,mogli slobodno da produže svoju „trgovinu smrti“.


    Ovaj čudovišan slučaj poslužio je marksistima da naprave razliku između dve vrste buržoazije u zemljama koje su predmet kolonijalističke ekspanzije.

    Jedno je „nacionalna buržoazija“,koja razvija domaću industriju i brani nacionalne političke,ekonomske i kulturne interese.

    Ona je osnovni nosilac borbe za nezavisnost i ekonomsku modernizaciju zemlje.

    Nasuprot nje stoji „kompradorska buržoazija“,koja je pomagač kolonizatora i živi od prodaje domaćih resursa strancima ili prodaje strane robe na domaćem tržištu.

    Ona je nezainteresovana ne samo za razvoj domaće industrije,već i za bilo kakvu antikolonijalnu borbu.

    Marksisti su bili protiv svake buržoazije,ali su ipak nacionalnu buržoaziju smatrali progresivnijom od kompradorske.

    Dok je prva stvarala domaću industriju i radničku klasu,a u političkom smislu imala i revolucionarno-demokratske potencijale,druga je konzervirala sirovinsko-agrarnu strukturu zemlje i bila politički kolaborant sistema imperijalnog kapitalizma.

    Ovo marksističko razlikovanje pokazalo se kao sasvim tačno.

    Jer,jedine zemlje izvan Evrope i Severne Amerike koje su uspele da izvrše modernizaciju (Japan,Tajvan,Južna Koreja i Singapur) bile su upravo one u kojima je nacionalna buržoazija,tokom političkih i kulturnih borbi,uspela da nadvlada kompradorsku elitu.


    DOMINACIJA TEMA-SUROGATA

    Oživljavanje kolonijalizma krajem 20. veka – ali sada pod imenom „tranzicije“ i „globalizacije“ – aktuelizovalo je i kritičku koncepciju kompradorske elite.

    Kompradorska elita se danas vidi kao glavni agent globalnog kapitala i njegovih političkih struktura („Imperije“) u zemljama koje pripadaju poluperiferiji ili periferiji svetskog kapitalističkog sistema.

    Smatra se da je,u razdoblju „tranzicije“,osnovni zadatak kompradorske elite da ubedi domaće stanovništvo kako je najbolji način modernizacije predaja svih resursa (ekonomskih,političkih i kulturnih) u ruke stranaca.


    Kao što nam skreću pažnju Jovan Dušanić i Vera Vratuša (koji i koriste termin „kompradorska elita“ odn. „buržoazija“),u tom nečasnom poslu posebno prednjače akademski ekonomisti.

    Njihova se funkcija tokom celog perioda tranzicije,i svela na otvorenu propagandu brze i potpune privatizacije i na apologiju neoliberalne koncepcije globalnog tržišta.

    Kao nagradu za ovu funkciju,kompradorska elita dobija „koruptivnu rentu“ – deo profita stvorenog preuzimanjem i eksploatacijom domaće industrije i ostalih energetskih, saobraćajnih ili komunikacionih resursa od strane nosioca transnacionalnog kapitala.

    Sličnu funkciju ima i kompradorska elita u medijima,na univerzitetu,u nevladinim organizacijama,u institucijama kulture…

    Kao što objašnjava poljski sociolog Remigiuš Okraska (Remigiusz Okraska) osnovna uloga kompradorske elite u ovim sferama je da obezbedi kulturnu hegemoniju „Imperije“.

    Kulturna hegemonija je izraz Antonija Gramšija,koji upućuje na nametanje sistema vrednosti,obrazaca ponašanja,kao i poželjne liste političkih i kulturnih pitanja.

    Ekonomski privilegovan položaj se ne brani samo direktnom kontrolom stranaka,vlade i parlamenta,već i kontrolom u sferi kulture i medija.


    Ekonomska promena je,po Gramšiju,moguća samo preko političke promene,a političke promene nema bez prethodne pobede u kulturnom ratu.

    Ko vlada kulturom,vlada i zajednicom.

    Koristeći Gramšija,Okraska objašnjava da je osnovna funkcija kompradorske elite danas upravo vladavina sferom kulture,odnosno javnosti.

    Kompradorska elita u zemljama tranzicije promoviše neoliberalne vrednosti globalnog kapitalističkog sistema – atomistički individualizam,konzumerizam,hedonizam,primat prava nad odgovornošću,materijalizam.

    Kompradorska elita se,takođe,trudi da kompromituje sve tradicionalne vrednosti i navike koje mogu biti prepreka za širenje krupnog kapitala.

    Tradicionalističke prakse milijardu muslimana,milijardu Indijaca ili milijardu Kineza doista mogu veoma ozbiljno da ograniče poslovanje globalne konzumerističke ekonomije i nanesu joj gubitke.

    I treće,u politici,kulturi i društvenom životu zemalja tranzicije nameću se teme čija je glavna funkcija skretanje pažnje sa stvarnih problema.


    Dominacijom tih tema-surogata – kao što su,po Okraski,prava seksualnih manjina,antifašizam,antirasizam,legalizacija lakih droga i tome slično,obezbeđuje se da se suštinska društvena pitanja uopšte ne mogu otvoriti,a da oni koji ih postave budu diskvalifikovani kao ekstremni levičari ili ekstremni desničari.

    KONTROLA NACIJE

    Glavna pitanja koja u svojim stručnim časopisima i novinama otvara akademska, medijska i kulturna elita u zemljama tranzicije uvezena su i zato gotovo potpuno irelevantna za domaće društvo.

    Koliko su za svakodnevni život domaćih radnika,pita se Okraska,bitna pitanja legalizacije marihuane ili gej braka?

    Nimalo.

    Ali ta pitanja postaju dominantna ne samo u velikim medijima,nego i u časopisima levice.

    „Feministkinje (u Poljskoj – A. S) posvećuju daleko više pažnje problemima lezbejskih parova nego,na primer nezaposlenosti među ženama.

    Nije ni čudo“,kaže Okraska, „jer,u zemljama iz kojih potiče novac za podršku feminističkih organizacija problem nezaposlenosti i siromaštva je neuporedivo manji nego u Poljskoj“

    Isto se dešava i u oblasti ekologije.

    Energija radnika se usmerava na problem fabričkog dimnjaka,ne na dezindustrijalizaciju zemlje,a energija nezadovoljnih građana na potrebu donošenja zakona koji kažnjava loše postupanje sa životinjama ne na desuverenizaciju parlamenta.


    I pripadnici kompradorske elite iz medija,sa univerziteta,iz nevladinih organizacijama ili iz institucija kulture dobijaju,za dobro odrađen posao obezbeđivanja kulturne hegemonije odgovarajuću nagradu u vidu sistemske rente.

    Kao „borci protiv nacionalizma,konzervativizma i tradicionalizma“ oni doživljavaju brzu akademsku,medijsku i institucionalnu promociju.

    Čak i oni koji u svojim malim organizacijama glume nekakvo levičarsko buntovništvo (salonski anarhisti,trockisti, „antifa“ aktivisti,alterglobalisti),zapravo šire jedan obrazac ponašanja koji je odavno identifikovan kao bezopasan za globalni sistem moći.

    Upravo taj obrazac ponašanja se zato i promoviše u zemljama tranzicije.

    Stoga se takvi levičari,po Okraski,slobodno mogu nazvati „kompradorskom alternativom“.

    „U znak zahvalnosti za konsolidaciju moći kapitala“,veli Okraska ovakvi "buntovnici" će vrlo brzo „dobiti unosan posao u Zavodu za internet globalizaciju,u Ministarstvu za toleranciju,u Kancelariji za brigu o transvestitima,ili u `Službenom glasniku`“.


    Da,naši evroreformski i drugosrbijanski kompradori očigledno nisu izuzetak.

    Ali kompradori su u Srbiji nekako posebno drski i zloćudni.

    Srbija je jedina bivša socijalistička zemlja koju je Imperija bombardovala i kojoj je oduzela deo teoritorije.

    Otuda je potrebna posebna drskost da se upravo u Srbiji promoviše NATO pakt i druge imperijalne divote.

    Svugde je privatizacija značila kupovinu domaće industrije po niskim cenama.

    Ali,samo je u Srbiji najvažnije industrijsko postrojenje – Sartid,prodato jednoj američkoj firmi po sto puta nižoj ceni od novca koji je uložen u njegovu izgradnju.

    Svuda kompradorska elita loše govori o sopstvenom narodu.

    Ali,samo u Srbiji ona otvoreno i drsko neguje najgori rasizam prema domaćem stanovništvu.

    (Razumevanje koje je Svetlana Lukić,u najavi poslednje emisije „Peščanika“,pokazala za ocenu Žaka Širaka da su „Srbi narod bez zakona i vere,dorske elite jasno govori i o slabosti ovdašnje nacionalne elite.


    Naša „nacionalna buržoazija“,da se poslužimo marksističkim rečnikom,kao da ne postoji.

    Gotovo svi naši krupniji kapitalisti se ponašaju kao kompradori,a samo poneki srednji ili manji preduzetnik pokazuje brigu za nacionalni interes.

    Zato je u Srbiji okupacija ekonomije,politike,medija i kulture toliko potpuna i toliko duboka.

    Zato se i može reći da će tek izgradnja jake nacionalne građanske klase stvoriti osnov za uspostavljanje kontrole nacije (naroda,građana) nad temeljnim uslovima sopstvene materijalne reprodukcije odnosno nad svojom kulturom,nad svojom državom i nad svojom sudbinom.



    _________________
    "Život nikad nije pošten,ali budući nas je većina nepoštenih-to nam i odgovara."

    "Svijet su stvorile budale,da bi pametni mogli u njemu živjeti."

    "Svakog iole pametnog i pravičnijeg odmah olajavaju sa svih strana."

    "Najgori su licemjeri koji nastupaju kao moralni stupovi društva."


    Gazi,gazi,gazi "poduzetnike,poduzetnike,poduzetnike"



    Slaven
    Admin

    Broj postova : 1668
    Location : Arkadija(mitološka zemlja sreće iz grčke mitologije)
    Registration date : 2008-08-23

    Vidi profil korisnika http://sfrj4ever.forumieren.de/profile.forum

    Na vrh Go down

    Re: SAVEZ KOMUNISTA JUG.(SKJ)=KOMUNISTICKA PARTIJA JUG.(KPJ)

    Komentar  Sponsored content Today at 2:04 am


    Sponsored content


    Na vrh Go down

    Vidi prethodnu temu Vidi sljedeću temu Na vrh

    - Similar topics
    » Yamb

     
    Permissions in this forum:
    Ne možete odgovoriti na teme ili komentare u ovom forumu