SFRJ4EVER
"SAMO ZAJEDNO SMO JACI"

Ako niste registrovani posjetilac foruma, kliknite na "registracija" na dnu ovog prozora, a ukoliko ste registrovani član, kliknite na "login".
Traži
 
 

Display results as :
 


Rechercher Advanced Search

Latest topics
» MUZIKA KOJA POGAĐA U DUŠU...
Today at 12:33 am by Valter

» SLUSAJ MUZIKU I ZAKLJUCUJ I SAM!
Yesterday at 11:31 pm by Valter

» DOMAĆA I STRANA MUZIKA
Yesterday at 11:22 pm by Valter

» DRUGI O TITU...
Yesterday at 9:59 pm by Valter

» ISTORIJA
Yesterday at 9:50 pm by Valter

» SUBOTOM UVECE
Yesterday at 9:37 pm by Valter

» DRUŽENJE JEST...NAJLEPŠI DOŽIVLJAJ
Yesterday at 7:01 pm by Valter

» GRIJESECI UCIMO
Yesterday at 6:41 pm by Valter

» JEDNO PITANJE...
Yesterday at 6:23 pm by Valter

Gallery


Navigation
 Portal
 Index
 Članstvo
 Profil
 FAQ
 Pretraľnik
Affiliates
free forum
December 2016
MonTueWedThuFriSatSun
   1234
567891011
12131415161718
19202122232425
262728293031 

Calendar Calendar

Affiliates
free forum

DRŽAVNI vs PRIVATNI SEKTOR

Vidi prethodnu temu Vidi sljedeću temu Go down

DRŽAVNI vs PRIVATNI SEKTOR

Komentar  Slaven on Sun Sep 14, 2008 4:24 am

"PREZAŠTIĆENI I NEZAŠTIĆENI"


"Daljnja liberalizacija radnog zakonodavstva nije neophodna.

Mislim da imamo kvalitetne zakone koje samo treba efikasno provoditi.

Problem našeg tržišta rada je specifičan po tome što postoje dva posve različita dijela toga tržišta.

Naime,
u javnim službama i državnim poduzećima radnici su prezaštićeni jakim kolektivnim ugovorima,dok su u privatnom sektoru najvećim dijelom bez ikakvih prava.

Često se ne poštuju ni minimalne odredbe Zakona o radu ili se sve bazira samo na tom minimumu.

Stoga bi država u javnom sektoru trebala malo "olabaviti" kolektivne ugovore,a u privatnom znatno oštrije sankcionirati poslodavce koji ne poštuju Zakon o radu.


KVAKA 22


Glavni zagovornik fleksibilizacije tržišta rada i jeftinije radne snage jesu SAD-e

Međutim,ironijski bumerang sudbine im se vratio u obliku jeftinih roba iz Kine i Indije zbog,gle "čuda",ultra jeftine radne snage,aiko su veliki zagovornici slobode tržišta ograničili uvoz jeftinih roba iz tih zemalja.

Kvaka 22 se satoji u tome da je ideologija slobodnog tržišta poželjnna samo kada odgovara interesima njezinih zagovornika."



ŽELJKO LOVRINČEVIĆ-ANALITIČAR EKONOMSKOG INSTITUTA ZAGREB


Slaven: komentar modifikovan dana: Sun Sep 14, 2008 4:51 am; prepravljeno ukupno 1 puta

Slaven
Admin

Broj postova : 1667
Location : Arkadija(mitološka zemlja sreće iz grčke mitologije)
Registration date : 2008-08-23

Vidi profil korisnika http://sfrj4ever.forumieren.de/profile.forum

Na vrh Go down

Privatizacija vs podruštvljenje

Komentar  Slaven on Sun Sep 14, 2008 4:24 am

Podruštvljenje/socijalizam/komunizam ili privatizacija/kapitalizam dvije su krajnosti(ekstrema) Rolling Eyes

Dok prvu karakterizira socijalna osjetljivost Smile i sigurnost radnog mjesta Cool ,ali isto tako tromost Surprised i inertnost Suspect ,drugu označuje socijalna ravnodušnost Twisted Evil te neizvjesnost ne samo radnog mjesta već i egzistencija firme same u ovim globalističkim uvjetima. Shocked

Kako je danas u trendu sveopća privatizacija svega i svačega čiji je glavni cilj:maksimalizacija profita Twisted Evil ,smanjivanje troškova Twisted Evil i restrukturalizacija Evil or Very Mad ,tih "državnih oaza" je sve manje i manje Sad ,a na kraju će sve spasti samo na jedan sektor,a to je pravosuđe samozvana "država u državi" koja nikada neće biti privatizirana jer je ona glavna "nevidljiva ruka i države i tržišta" svojevrsni produženi servis političarima i poduzetnicima na korist,a na štetu radnicima kada iste tuže za ekonomske pronevjere i malverzacije. Twisted Evil

Neosporna je činjenica da je privatni sektor ekonomski jači,od državnog,ali na čiju štetu i u čiju korist da li se tko to pita Question Exclamation Arrow

Naravno da je to na štetu radnika koji poput "lutaka na koncu" stvaraju dobra,dok ih njihovi šefovi,poput dirigenata sa štapićem samo nadgledaju i ništa konkretno ne rade,doli ih podcjenjuju Evil or Very Mad i maltretiraju Mad

Također treba ovdje i istaknuti neviđeni egoizam Evil or Very Mad i socijalnu neosjetljivost Mad radnika iz državnog sektora,koji iako imaju male plaće,one su ipak sigurne(ne mogu tako lako dobiti otkaz,dok te privatnik može najuriti kad mu se ćefne Twisted Evil ),pa neprestano se žale i kukaju(a kako se kaže:

"Kuka tko nema razloga da kuka i tko je naučio da kuka"

kako su im male plaće(a ne rade subotom i nedjeljom te blagdanima,za razliku od njihovih kolega iz privatnog sektora) i dosadan te monoton posao(što ne idu kod privatnika,tamo će im biti zasigurno zanimljivo Twisted Evil ) te štrajkaju zbog malih plaća,koje dobivaju od radnika iz privatnog sektora,jer ti birokrati ništa ne proizvode,te umjesto da se "pokriju ušima" non-stop štrajkaju i i to se sve medijski prati i lamentira nad time(a što je s nezaposlenima,imaju i oni pravo na štrajk Question Exclamation Twisted Evil Evil or Very Mad )


Što na kraju reći uvidjevši ovakvo nesolidarno ponašanje radnika iz javnog sektora Question Exclamation Idea Arrow

DA BOG DA I VAS PRIVATIZIRALO Very Happy Laughing

IL ĆE SVI IMATI ISTA PRAVA ILI NEĆE NITKO Twisted Evil Evil or Very Mad

Slaven
Admin

Broj postova : 1667
Location : Arkadija(mitološka zemlja sreće iz grčke mitologije)
Registration date : 2008-08-23

Vidi profil korisnika http://sfrj4ever.forumieren.de/profile.forum

Na vrh Go down

Štrajk(ovi) povlastičara

Komentar  Slaven on Sun Sep 14, 2008 4:25 am

Nedavno je bio štrajk jednog dijela povlastičara(profesora) koji se žale na male plaće(a rade 8 mjeseci u godini i to bez vikenda Mad )

Istina je da su male Suspect ,no bar su sigurne i njihove plaće i plaće svih djetnika koji su se ugnijezdili Twisted Evil na državnim jaslama(političari,službenici,činovnici,birokrati,profesori,doktori,suci...) Evil or Very Mad ,a svi ovi navedeni se neprestano žale Mad na jednoličnost svoga posla(neka onda idu u privatnika Twisted Evil ,kad im je tako dosadno Razz ) i male plaće(imaju ih i oni koji rade u privatnom sektoru i to radeći više od njih i ne dolazeći tu preko zavičajnih-balkanski po babama i stričevima Twisted Evil Evil or Very Mad i političkih veza nego svojim radom i znanjem Exclamation Idea )

[A sve te nezahvalnike Mad i egoiste Evil or Very Mad svi mi ostali plaćamo svakodnevno
npr.kada kupimo kruh pa plaćamo porez na dodanu vrijednost(u Hrvatskoj PDV 22%),a oni nešto nonstop SERU Razz i zahtijevaju Evil or Very Mad ne želeći razmisliti Surprised(a svi su ka,90% veliki "vjernici i katolici" Razz Twisted Evil spremni pomoći drugima i žrtvovati se za njih Razz Twisted Evil ) i priznati Mad da ihMI-OSTALA VEĆINA PLAĆAMO Exclamation i da ima mnogo ljudi koji ne rade Sad ili rade u daleko gorim i neizvjesnijim uvjetima nego oni,a ne žale se ko oni u javnosti Mad već svoju nevolju zadržavaju za sebe u tajnosti Arrow

Uostalom,ti paraziti Mad i nametnici Evil or Very Mad su i najviše doprinijeli raspadu SFRJ Exclamation Idea

Da se mene pita Wink ,sve bi to ja poslao na bauštelu(gradilište) Smile Very Happy Laughing

Slaven
Admin

Broj postova : 1667
Location : Arkadija(mitološka zemlja sreće iz grčke mitologije)
Registration date : 2008-08-23

Vidi profil korisnika http://sfrj4ever.forumieren.de/profile.forum

Na vrh Go down

Ko pita ne skita !

Komentar  Lune on Tue Apr 15, 2014 8:33 pm

Nama komunistima se prebacivalo da hoćemo da ukinemo lično stečenu, radom dobijenu svojinu; svojinu koja predstavlja osnovu svake lične slobode, delatnosti i samostalnosti.

Radom dobijena, stečena, lično zarađena svojina! Govorite li o malograđanskoj, sitnoseljačkoj svojini, koja je prethodila buržoaskoj? Mi je nemamo zašto ukidati, nju je ukinuo razvitak industrije i svakodnevno je ukida. Twisted Evil  Twisted Evil  Twisted Evil  Twisted Evil 

Ili govorite o modernoj buržoaskoj privatnoj svojini?

A da li najamni rad, rad proletera, stvara njemu privatnu svojinu? Nikako. On stvara kapital, tj. svojinu koja eksploatiše najamni rad, koja se može uvećavati samo pod uslovom da rađa nov najamni rad da bi ga opet nanovo eksploatisala. Svojina u svome današnjem obliku kreće se u suprotnosti kapitala i najamnog rada. Pogledajmo obe strane ove suprotnosti.

Biti kapitalista ne znači zauzimati samo neki čisto lični, već društveni položaj u proizvodnji. Kapital je zajednički proizvod i može se staviti u pokret samo zajedičkom akcijom mnogih članova, pa, u krajnjoj instanci, samo zajedničkom akcijom svih članova društva.

Kapital, dakle, nije neka lična, već društvena sila.

Kada se, dakle, kapital pretvori u opštu, svima članovima društva pripadajuću svojinu, onda se time ne pretvara lična svojina u društvenu. Menja se samo društveni karakter svojine. Ona gubi klasni karakter.



Lune

Broj postova : 402
Location : Beograd
Registration date : 2013-05-17

Vidi profil korisnika

Na vrh Go down

PRIVATNO VLASNISTVO

Komentar  Valter on Thu Apr 17, 2014 4:29 pm

Kada kapitalista govori o privatnom vlasnistvu on smatra da sav novac koji je ulozio u proizvodnju mora (ne govorimo o tome na koji je nacin je dosao do te svote) da povrati sa visestrukim umnozavanjem iste.

Znaci samo licni interes.

To je ne humano i u krajnjoj liniji kontraproduktivno.

Pedeset godina je radnicka klasa SFRJ izgradjivala celu zemlju.

Niko medjutim nije radnicima vratio taj ulozeni trud u izgradjnu objekata po celoj bivsoj SFRJ.

A KIM nezelim ovde ni da spominjem.

To je knjiga za sebe."

Rani kuce pa ce te ujede" su pevali Rokeri s Moravu.

Da smo samo znali koliko istine je bilo u toj pesmi.

Eeeeee moj Prle.

Sad nas neko optuzuje da hocemo nesto da oduzmemo nekome ?

Taj neko,je ocito pobrkao "loncice".

Umesto da daje radnicima motivaciju za uvecanje svojih napora,ih kapitalista svojim nehumanim ponasanjem koci u tome.

Secam se licno kometrara jednog regionalnog sefa:

"Niste vi placeni da razmisljate.

Zato su drugi placeni.

Vi treba da izvrsavate radne zadatke koje vam zadaju.".

Veoma "inteligentan komentar".

Osim toga i veoma "ljudski" moderan nacin gledanja na saradnike.

Kada je Firma upala u "krizu" je taj isti govorio:

"Vi ste na prvoj liniji.

Zasto niste nesto rekli".

Sad ajd ti nesto reci na ovo ??

Samo totalno neinteligentna osoba radi sa punom snagom znajuci da od ukupnog prihoda dobija samo "mrvice".

Prema tome,ako za trenutak zaboravimo (mada je to veoma tesko) na koji nacin je kapitalista stigao do svoga novca,je sasvim jasno da je kapitalisticki sistem ne human sistem koji je samo u "sluzbi" jedne strane.

Svi mi znamo da je potrebano dve strane za uspeh na danasnjem trzistu.

Samo saradnja donosi siguran napredak.

Kada pored toga znamo i vidimo da se svakoga dana radnicka klasa bez ikakvih istinitih razloga otpusta,je sasvim jasno da ni jedan covek zdravog razuma nemoze biti za taj sistem.

Da se nebi dobio utisak da sam ja po svaku cenu za komunisticki sistem,zelim naglasiti sledece.

1) Licno smatram da su Ruski politicari,posebno iz vremena SSSR-a krivi za sve ovo sto nam se danas dogadja.

Da su se oni drzali Komunistickog manifesta i ispravne politike prema svojim sugradjanima bi danas situacija bila daleko drugacija.

Oni su isti kao i Ameri.

Gledano ispod crte.

Mada "iznad" crte ima velikih razlika.

Jedina drzava koja je (po meni)  imala ispravan stav prema gradjanima svoje zemlje a i prema saradnji sa drugim drzavama u svetu je bila SFRJ.

Na zalost je radnicka klasa (i svi ostali) u njoj bila "pre mlada" da shvati odgovornost koju ima u svojim rukama.  

Toliko samo da se zna da licno smatram da je "zlatna sredina" najbolji put.

Na zalost kapitalisti nece zlatnu sredini nego hoce da cede" radicku klasu kao limun i kada ga izcede ga bace kao limun.

To nemoze i nesme da bude put ka napredku jedong drustva.

Osim toga je veoma tuzno videti koliko "ovaca" medju nama i dalje ima.

Zato je potrebano siriti istinu o radu i zivotu radnicke klase za vreme SFRJ.

Samo na taj nacin se moze skinuti ljaga sa imena najbolje zemlje i najboljeg sistema na ovoj zemaljskoj kugli.

Sada moze neko da me pita pa kada je tako bila dobra zasto se raspala?

Sasvim jednostavno.

Pogledaj reziju "demokracije u Ukraini" i sve ce (bi trebalo) da bude jasno.

Pored toga je Radnicko samoupravljanje bilo "trn u oku" Kapitalistickom sistemu celoga sveta.

Upisi na youtube "Tezina lanaca" .

Radnicka klasa je verovala pogresnim ljudima nakon titove smrti i zato dobila svoj racun.

Cena toga racina je katastrofalna,ne samo po radnicku klasu vec i po ceo nas region.

Nekako me sve podseca na "Tajnu veceru" mada sam nevernik.

Velika zalost i tuga me zbog toga obuzima.

Da sve bude jos gore,i dalje niko nista.

Kapitalisticki sistem zivi od stalne "borbe " za prevlast na trzistu.

Po svaku cenu.

Bez obzira koliko se priroda unistava.

Bez obzira koliko  ljudi se u toku te "borbe" razbole zbog neurednog zivota.

Samo vise,jos vise i najvise profita.

To nikako nije humano.
Da ulagac (kapitalista) treba da zaradi je svakom radniku jasno.

Postavlja se samo pitanje dali to mora da bude 300% dok radnici koji ostvaruju u velikom delu taj tehnicki visak dobijaju samo minimalac?

Izvinite,ali ja bih bio umno poremecen radnik,kada bih takav sistem smatrao dobrim sistemom.


Valter Evil or Very Mad

_________________
Samo zajedno smo jaci!
http://www.youtube.com/watch?v=waEYQ46gH08

Valter
Admin

Broj postova : 3201
Age : 64
Location : schweiz
Registration date : 2008-01-11

Vidi profil korisnika http://www.youtube.com/watch?v=waEYQ46gH08

Na vrh Go down

DRZAVNI KAPITALIZAM

Komentar  Valter on Wed Jan 21, 2015 12:38 pm

http://kps.kps.rs/analize/1259-drzavni-kapitalizam-stranputice-i-zablude

judi pred novim pojavama često traže zaklona u starim rečima. Tako su i sovjetsku zagonetku pokušali prikriti izrazom „državni kapitalizam“ koji je zato prikladan što ne znači ništa određeno. Njome su se najpre označavali slučajevi kad buržoaska država preuzme upravljanje nad saobraćajnim sredstvima i nekim industrijskim granama. Neophodnost takvih mera je jedan od simptoma koji upozoravaju na to da kapitalističke proizvodne snage nadrastaju kapitalizam, što znači da taj poredak u praksi delimično opovrgava sam sebe. Ali uprkos takvim slučajevima on se odražava ostajući i dalje kapitalistički.

U teoriji se može zamisliti situacija u kojoj bi se celokupna buržoazija organizovala u jedinstveno dioničarsko društvo sa ciljem da sa državnim sredstvima upravlja celom nacionalnom ekonomijom. Ekonomski mehanizam takva sistema ne bi imao nikakve tajne. Poznato je da kapitalizam ne dobija kao profit višak vrednosti što ga ostvaruju njegovi radnici već deo viška vrednosti čitave zemlje koji je srazmeran njegovu udelu kapitala. U integralnom „državnom kapitalizmu“ zakon o jednakoj raspodeli profita primenjivao bi se direktno, jednostavnom knjigovodstvenim operacijom, bez konkurencije kapitala. Takva sistema nije nikad bilo niti će ga ikada biti jer su suprotnosti koje podgrizaju odnose među posjednicima preduboke, a i zato što bi država kao jedini predstavnik kapitalističkog vlasništva bila odveć primamljiv cilj za društvenu revoluciju.

Nakon rata, a osobito nakon iskustva fašističke ekonomije, pod „državnim kapitalizmom“, najčešće se podrazumeva sistem intervencije i ekonomskog dirigiranja države. Francuzi imaju za to puno prikladniji izraz: etatizam. Državni kapitalizam i etatizam nesumnjivo imaju zajedničkih tačaka, ali su kao sistemi pre oprečni nego istovetni. Državni kapitalizam znači zamenu privatnog vlasništva državnim, te već samim time ima mnogo radikalniji značaj. Etatizam, pa bilo to u Mussolinijevoj Italiji, Hitlerovoj Nemačkoj ili u Francuskoj Leona Bluma, znači intervenciju države na osnovu privatnog vlasništva sa svrhom da se ono zaštiti i očuva. Bez obzira na vladin program, etatizam se uvek sastoji u tome da se tereti nesposobna režima s najjačih prebace na najslabije. Sitniji vlasnici bivaju pošteđeni od potpune propasti samo zato što je njihov opstanak neophodan za održanje vlasništva krupnog kapitala. Etatizam se u dirigiranja ekonomijom ne ravna potrebom razvijanja proizvodnih snaga nego pažnjom održanja privatnog vlasništva na štetu proizvodnih snaga koje se dižu protiv njega. Etatizam koči polet tehnike potpomažući nerentabilna preduzeća i pomažući parazitske društvene slojeve. Ukratko - duboko je reakcionaran.

Mussolinijevu izjavu: „Tri četvrtine italijanske ekonomije, kako industrijske tako i poljoprivredne, u rukama je države „( 26. maja 1934), ne smemo doslovno shvatiti. Fašistička država nije vlasnik preduzeća nego samo posrednik između kapitalista. A to nije mala razlika! Popolo d'Italia o tome kaže: „Korporativna država objedinjuje ekonomiju i diriguje njome, ali ne upravlja njome jer bi to uz monopol na proizvodnju bilo jednako kolektivizmu“ (11. јуни 1936). „Korporativna država - piše ispravno italijanski marksist Ferocci - samo je činovnik monopolističkog kapitala“. Hitler u tome ide Mussolinijevim stopama. Klasna podređenost fašističke države određuje granice nove dirigovane ekonomije, a istovremeno i njen zbiljski sadržaj. Tu nije reč o tome da se povećava moć čoveka nad prirodom u interesu društva, nego o eksploataciji društva u interesu stanovite manjine. „Kad bih hteo uvesti u Italiji - hvalio se Musolini - državni kapitalizam ili državni socijalizam, o čemu ne može biti ni govora, imao bih već danas sve potrebne uslove. „Osim jednog: eksproprijacija kapitalističke klase. A da bi ostvario taj uslov, fašizam bi morao stati sa druge strane barikade, „o čemu ne može biti ni govora“, odmah nastavlja Musolini, i o čemu sigurno neće biti govora jer eksproprijacija kapitalista zahteva drugačije snage, drugačije kadrove i drukčije vođe.

Prvu koncentraciju sredstava za proizvodnju u rukama država nisu proveli kapitalisti putem etatiziranih trustova, nego proletarijat putem socijalne revolucije. Ta kratka analiza dostatno pokazuje koliko su besmisleni pokušaji poistovećivanja kapitalističkog etatizma sa sovjetskim poretkom. Prvi je reakcionaran, a drugi ostvaruje veliki napredak.

Je li birokratija vladajuća klasa ?

Klase se određuju mestom što ga zauzimaju u društvenoj ekonomiji, au prvom redu odnosima prema sredstvima za proizvodnju. U civilizovanim društvima odnose vlasništva određuje zakon. Nacionalizacija zemlje, sredstava za proizvodnju, transporta i razmene, a takođe i monopol na spoljnu trgovinu, tvore temelje sovjetskog društva. Ta tečevina proleterske revolucije definiše prema mom mišljenju, SSSR kao proletersku državu.

Po svojoj regulatorskoj i posredničkoj funkciji, po nastojanju da održi društvenu hijerarhiju, po eksploataciji državnog aparata za vlastite ciljeve, sovjetska birokratija slična je svakoj drugoj birokratiji, a napose fašističkoj. Ali ona se istovremeno razlikuje po nekim neobično važnim funkcijama. Ni u jednom drugom poretku birokratija nije dostigla toliki stepen nezavisnosti. U buržoaskom društvu birokratija zastupa interese preduzetničke i obrazovane klase koja raspolaže mnogobrojnim sredstvima za kontrolu svojih administrativnih službi. Sovjetska birokratija podigla se iznad klase koja tek što je izašla iz bede i mraka i koja nije imala nikakve tradicije u komandovanju i vladanju. Dok se fašisti, kad jednom dođe na vlast, povezuju s buržoazijom zajedničkim interesima, prijateljstvom, brakovima itd., Sovjetska birokratija usvaja buržujske navike a da nema uza se nacionalnu buržoaziju. U tom smislu ona je nedvosmisleno nešto više od obične birokratije. Ona je u punom smislu reči jedini povlašćeni i vladajući društveni sloj u sovjetskom društvu.
Postoji još jedna važna funkcija. Sovjetska birokratija politički je izvlastilo proletarijat kako bi sopstvenim metodama branila društvene tekovine proletarijata. Ali upravo to što je prisvojila vlast u zemlji gde najvažnija sredstva za proizvodnju pripadaju državi, stvara između nje i bogatstva nacije potpune nove odnose. Sredstva za proizvodnju pripadaju državi. Država donekle „pripada“ birokratiji. Ako se ti još potpuno novi odnosi ustale, ozakone i uđu u praksu bez otpora ili uprkos otporu radnika, to će uzrokovati potpunu likvidaciju stečevina proleterske revolucije. No, takva pretpostavka još je preuranjena. Proletarijat još nije rekao svoju poslednju reč. Birokratija nije stvorila društveni temelj u obliku posebnih uslova vlasništva koji bi omogućili njenu vladavinu. Ona mora da brani državno vlasništvo kao izvor svoje vlasti i svojih dohodaka. Po tom aspektu svoje delatnosti ona je još sredstvo diktature proletarijata.


Pokušaji da se sovjetska birokratija prikaže kao neka „državno-kapitalistička klasa“, ruše se pod prvim udarom kritike. Birokratija ne ni naslova ni akcija. Ona se regrutuje, dopunjuje i obnavlja zahvaljujući administrativnoj hijerarhiji i nema nekih posebnih prava u imovinskim odnosima. Funkcioner ne može na svoje naslednike preneti pravo na eksploataciju države. Povlastice birokratije nisu drugo nego zloupotrebe. Ona skriva svoje prihode. Njeno prisvajanje velikog dela nacionalnog dohotka treba označiti kao pojavu društvenog parazitizma. Sve to čini položaj sovjetskih rukovodilaca krajnje kontradiktornim, dvosmislenim i nedostojnim uprkos stalnosti njihove vlasti i dimnoj zavesi ulagivanja.

Buržoasko je društvo puno puta tokom svoje istorije promenilo režime i birokratske kaste, ne izmenivši pri tome društvene temelje. Naprednijim načinom proizvodnje onemogućilo je obnovu feudalnog sistema i staleža. Vlast je mogla samo pomagati ili ometati kapitalistički razvoj jer su proizvodne snage, zasnovane na privatnom vlasništvu i konkurenciji, delovale nezavisno. Naprotiv, odnosi vlasništva koje je uvela socijalistička revolucija neodvojivo su povezani sa državom koja je njihov nosilac. Prevlast socijalističkih nad sitno-buržoaskim tendencijama ne omogućava ekonomski automatizam - od tog samo još daleko - nego politička snaga diktature. To znači da značaj ekonomije potpuno zavisi od prirode vlasti.

Pad sovjetskog poretka nužno bi izazvao i propast planske ekonomije a samim time i likvidaciju podržavljenog vlasništva. Veza između trustova i fabrika u okviru trustova tada bi se prekinula. Favorizovana preduzeća ostala bi prepuštena sama sebi. Prešla bi ili na tip dioničarskog društva ili na neki drugi prelazni oblik, kao što je učešće radnika u ostvarenoj dobiti. Kolhozi bi se takođe raspali, verovatno još mnogo brže. Pad sadašnje birokratske diktature, ako je ne bi zamenila druga socijalistička vlast, najavio bio vraćanje na kapitalistički sistem sa katastrofalnim opadanjem ekonomije i kulture.

Ako je socijalistička vlast još preko potrebna za održanje i razvoj planske ekonomije, onda se pitanje na koga se oslanja današnja sovjetska vlast i koliko se njena politika prožima socijalističkim duhom još ozbiljnije postavlja.

Na XI kongresu Partije Lenjin je, aludirajući na rukovodeće krugove, rekao ovo: „Istorija poznaje preobražaje svake vrste. U politici je potpuno neozbiljno računati sa uverenjem, odanošću i ostalim lepim vrlinama...“ Svest čoveka određuju životni uslovi. Za petnaest godina vlast je dublje izmenila socijalni sastav rukovodećih krugova nego njihove ideje. Kako je birokratija od svih slojeva sovjetskog društva najbolje rešila svoje socijalno pitanje, ona je u svakom pogledu zadovoljna i više ne daje nikakvo moralno garancija za socijalističko usmeravanje svoje politike. Zbog straha od proletarijata, uporno brani podržavljeno vlasništvo. Tu bojazan još povećava postojanje ilegalne partije boljševika - lenjinista koja se kao najsvesniji izraz socijalističkih strujanja bori protiv duha buržoaske reakcije koja duboko prožima termidorsku birokratiju. Kao svesna politička snaga, birokratija je izdala revoluciju. Ali na sreću pobednička revolucija nije samo program, zastava ili skup političkih ustanova, to je takođe i, pre svega, sistem društvenih odnosa. Nju nije dovoljno izdati, potrebno ju je srušiti. Birokratski rukovodioci izdali su oktobarsku revoluciju, ali je još nisu srušili. Revolucija ima veliku otpornu snagu koja proizlazi iz novih vlasničkih odnosa, iz nepresušne snage proletarijata, iz svesti najboljih elemenata, iz bezizlaznog položaja svetskog kapitalizma, iz nužnosti svetske revolucije.

Istorija još nije dala konačan sud o socijalnom značaju SSSR – u

Kako bismo bolje razumeli socijalni značaj današnjeg SSSR - a, pokušaćemo zamisliti budućnost u obliku 2 hipoteza. Prvo, pretpostavimo da će sovjetsku birokratiju srušiti sa vlasti prva revolucionarna partija koja ima sve kvalitete starog boljševizma i koja je uz to obogaćena svetskim iskustvom poslednjih godina. Prvi korak te partija bio bi uspostavljanje demokratije u sindikatima i sovjetima. Ona bi mogla i morala obnoviti slobodu sovjetskih partija. Na čelu masa i zajedno sa njima provela bi bespoštedno čišćenje u državnim službama. Ukinula bi činove, odlikovanja i povlastice, au nagrađivanju rada tolerisala bi nejednakost samo ako bi to tražile potrebe ekonomije i države. Mladeži bi omogućila slobodno misliti, učiti i iznositi kritička mišljenja, ukratko formirati se. Unela bi korenite izmene u raspodelu nacionalnog dohotka u skladu sa sa voljom radničkih i seljačkih masa. U vlasničkim odnosima ne bi morala primeniti revolucionarne mere, nego bi nastavila i produbljivala iskustvo planske ekonomije. Nakon političke revolucije, nakon obaranja birokratije, proletarijatu ne bi bilo potrebno sprovoditi novu socijalnu revoluciju, ali bi zato morao pristupiti važnim reformama u ekonomiji.

Kad bi naprotiv prva prva buržoaska partija srušila vodeću sovjetsku kastu, našla bi priličan broj slugu među današnjim birokratama, tehničarima, direktorima, partijskim sekretarima, rečju među današnjim rukovodiocima. I tom slučaju bila bi neophodna čistka u državnim službama, ali obnovljeni buržoaski poredak sigurno ne bi morao izbaciti onoliko ljudi koliko revolucionarna partija. Glavni cilj nove vlasti sastojao bi se u ponovnom uspostavljanju privatnog vlasništva nad sredstvima za proizvodnju. Najpre bi se u slabim kolhozima moralo omogućiti stvaranje krupnih farmera, a bogate kolhoze moralo bi se pretvoriti u zadruge buržoaskog tipa ili u akcionarska društva. U industriji bi denacionalizacija obuhvatila najpre laku i prehrambenu industriju. Plan bi se u prvo vreme sveo na kompromis između vlasti i „korporacija“, odnosno vođa sovjetske industrije, njenih mogućih vlasnika, bivših izbeglih vlasnika, te stranih kapitalista. Iako je sovjetska birokratija mnogo učinila za ponovnu uspostavu buržoazije, novi bi poredak, uprkos tome, morao u vlasničkim odnosima iu načinu proizvodnje provesti ne samo reformu, nego pravu revoluciju.

Pretpostavimo međutim da vlast ne preuzme ni revolucionarna ni kontrarevolucionarna partija, nego da birokratija ostane na državnom kormilu. Evolucija društvenih odnosa nastaviće se i dalje. Teško je pretpostaviti da će se birokratija u ime socijalne jednakosti odreći vlasti. Ona je već sada uprkos očiglednoj štetnosti takvog postupka morala ponovo uvesti činove i odlikovanja iz čega sledi da će kasnije nužno morati tražiti oslonac u vlasničkim odnosima. Neko će morati da primetiti da za visokog funkcionera nisu važni vlasnički odnosi iz kojih izvlači svoje dohotke. To bi značilo ne poznavati nestalnost prava birokratije i problema njenih potomaka. Novi kult sovjetske porodice nije se rodio bez razloga. Povlastice koje se ne mogu preneti na decu, gube polovinu svoje vrednosti. A pravo nasledstva neodvojivo je od ostalih imovinskih prava. Nije dovoljno biti direktor trusta, treba biti akcionar. Pobeda birokratije na tom odlučnom sektoru stvorila bi novu vlasničku klasu. Naprotiv, pobeda proletarijata nad birokratijom označila bi preporod socijalističke revolucije. Tako nas treća pretpostavka opet dovodi do dve prvih kojima smo zbog veće jasnoće i jednostavnosti započeli ovo izlaganje.

Označiti sovjetski poredak kao privremen i prelazan znači ne uzimati u obzir dovršene socijalne formacije, kao što su kapitalizam ( uključivši i „državni kapitalizam“ ) i socijalizam. Osim toga takva je definicija nepotpuna i može nas navesti na krivi zaključak da je u današnjem sovjetskom poretku jedini mogući prelaz onaj koji vodi u socijalizam. Povratak na kapitalizam takođe je moguć. Zato je potrebno formulisati potpuniju definiciju koja će nužno biti duža i opširnija. SSSR je prelazno društvo između kapitalizma i socijalizma koje obeležavaju ove funkcije:

   proizvodne snage su još nedovoljne da državnom vlasništvu dadu socijalistički značaj,
   sklonost prvobitnoj akumulaciji, koja je nastala iz potrebe, izbija iz svih pora planske ekonomije,
   socijalna diferencijacija provodi se na osnovu normi o raspodeli koje su buržoaskog značaja,
   osim toga što polako poboljšava položaj radnika, privredni razvoj doprinosi brzom stvaranju povlašćenog sloja,
   iskorišćujući socijalne suprotnosti, birokratija je postala nekontrolisana kasta tuđa socijalizmu,
   socijalna revolucija, koju je vlada izdala, živi još u odnosima vlasništva i u svesti radnika,
   evolucija nagomilanih suprotnosti može dovesti do socijalizma, ali isto tako vratiti društvo u kapitalizam,
   kontrarevolucija za obnovu kapitalizma moraće slomiti otpor radnika,
   radnici će na svom putu u socijalizam morati srušiti birokratiju.

Pitanje će se konačno rešiti dviju živih snaga na nacionalnom i internacionalnom terenu.

Doktrinari dakako neće zadovoljiti ovako neodređena definicija. Oni traže kategoričke formule: da ili ne. Sociološki problemi bili bi puno jednostavniji kad bi društvene pojave uvek oštre obrise. Ali ništa nije tako opasno kao zbog logičke preciznosti zanemariti elemente koji se već danas kose sa našim šemama, a sutra će ih opovrgnuti. U svojoj analizi najviše se bojim da ne iskrivim dinamiku prve društvene tvorevine koja nema ni presedana ni analogije. Politički i naučni cilj koji sam sebi postavio ne dopušta mi da o nedovršenom procesu iznesem dovršenu definiciju, već mi naprotiv nalaže da razmotrim sve mijene pojave, istaknem njene progresivne i reakcionarne tendencije, otkrijem njihovo uzajamno delovanje, predvidim razne varijante daljeg razvoja i u tom predviđanju nađem uporište za akciju.

Trocki, L.,Izdana revolucija


Interesantno za razmatranje.

Valter

_________________
Samo zajedno smo jaci!
http://www.youtube.com/watch?v=waEYQ46gH08

Valter
Admin

Broj postova : 3201
Age : 64
Location : schweiz
Registration date : 2008-01-11

Vidi profil korisnika http://www.youtube.com/watch?v=waEYQ46gH08

Na vrh Go down

ZA SVE ZAINTERESOVANE

Komentar  Valter on Wed Jan 21, 2015 12:45 pm

http://kps.kps.rs/iz-naseg-ugla/1131-socijalisticko-samoupravljanje


Ima na ovoj stranici i vise interesantnih tema.
Koga interesuje neka malo pogleda.

Zivot je kao mozaik.

Sve sto dodamo nam uvecava licni krug vidjenja.

Tako mozemo sami da donesemo svoje "presude" o nekim dogadjajima.
Zato je potrebno informisati se.
Cinite to.
U vasem je interesu.



Valter

_________________
Samo zajedno smo jaci!
http://www.youtube.com/watch?v=waEYQ46gH08

Valter
Admin

Broj postova : 3201
Age : 64
Location : schweiz
Registration date : 2008-01-11

Vidi profil korisnika http://www.youtube.com/watch?v=waEYQ46gH08

Na vrh Go down

Re: DRŽAVNI vs PRIVATNI SEKTOR

Komentar  Sponsored content Today at 6:59 am


Sponsored content


Na vrh Go down

Vidi prethodnu temu Vidi sljedeću temu Na vrh

- Similar topics

 
Permissions in this forum:
Ne možete odgovoriti na teme ili komentare u ovom forumu