KLOPKA OKO SRBIJE

http://www.24sata.rs/nova-izvala-predsednika-zabolece-svakoga-ko-je-zavrsio-osnovnu-skolu/29469

Nova izvala predsednika zaboleće svakoga ko je završio osnovnu školu

Predsednik Srbije Tomislav Nikolić povodom stogodišnjice iskrcavanja srpske vojske na Krf i Vido rešio je da pokaže kako dobro poznaje istoriju, ali je usput pobrkao dva svetska rata.

- Verovali smo u sebe i naterali saveznike da nam dozvole da probijemo Solunski front 1918. godine, čime je slomljena kičma silama Osovine i okončan do tada najveći rat u istoriji ljudske civilizacije - kazao je Nikolić juče na ostrvu Vido.

Izgleda da se predsednik malo zabrojao i pobrkao svetske ratove, iako smo ih za sada imali svega dva. Naime, probijanje Solunskog fronta se desilo u Prvom svetskom ratu, a Nikolić se podsetio kako je tom prilikom slomljena kičma silama  Osovine - koje su učestvovale u Drgom svetskom ratu!

Ali, izgleda da je ova greška svima promakla, pa su mediji masovno preneli predsednikovu izjavu, iako je svakome ko je završio osnovnu školu jasno da je besmislena. Inače, ovo nije prvi put da Tomislav Nikolić izjavama zasmejava građane - sećate li se ovih gafova?

http://www.index.hr/vijesti/rubrika/regija/1540.aspx


Procitajte i usporedite i sami.


Valter

http://www.index.hr/vijesti/clanak/srbija-o-oluji--jadikovke-bivsih-cetnika-i-ratnih-gubitnika/910985.aspx


PRIMILI smo valjda ovih par godina (a stvar se, čini se, intenzivira) toliko diplomatskih nota i izjava službene vlasti Srbije o Oluji – da bismo mogli i simfoniju skladati. No, što mislite, je li ikoga tamo prijeko, u Srbiji, od svih tih uvaženih političara koji se petljaju u način proslave Oluje – uopće briga za Srbe u Hrvatskoj? Nije. Nimalo. Kao što ih nije bilo briga ni kada je 1990. balvan-revolucija počela.

Srbi u Hrvatskoj služe srpskoj politici samo u jednoj stvari – da bi skrenula pažnju sa svojih neuspjeha i da bi se što dulje mitomanijom pred narodom krila istina – Srbija je u desetak godina izgubila ne jedan nego nekoliko ratova. I danas je manja nego ikada. U raspadu Jugoslavije, Srbija je vidjela način kako se proširiti do Karlovca i Zadra – a završilo je tako da ne samo da se nije proširila, nego je je i Kosovo postalo neovisna država.

Ako je netko uništio srpski narod u Hrvatskoj – to su idioti iz Beograda, od kojih su mnogi i danas na vlasti i pri vlasti. Misli li itko da bi netko u Kninu ili Glini 1990. dizao oružanu pobunu da iz Srbije nisu rekli kako će ih zaštititi? Kako će biti dio „Velike Srbije“ ili kako su je već sve voljeli zvati? Kako će dobiti oružje, opremu, hranu, novac…

Rat ne počinje seljak ili niže rangirani policajac – već oni školovani, inteligentni, sa znanjem jezika, u finim plavim odijelima poput Miloševića. Čak i ugodni u svakodnevnom razgovoru. Dok ne počnu kako je eto „normalno“ širiti se na druge države.

Realno,tko drži vlast u Srbiji?

Pisali smo već – a valja ponoviti, vlast u Srbiji drže obrijani Šešeljevi četnici. Mislite da je briga oko Oluje i žrtava nakon Oluje njima na pameti? Da im je srpski narod na pameti – ne bi ga ni slali u unaprijed izgubljenu pobunu u Hrvatskoj, a ne bi se ni ti isti pojavljivali po četničkim položajima iznad Sarajeva – jer u Sarajevu su ginuli i Bošnjaci i Hrvati i Srbi, moglo se to vidjeti na improviziranim grobljima gdje su ljudi pokapani zajedno, kako su i živjeli.

Sama ideja pobune ionako je izuzela većinu hrvatskih Srba – koji su bili u hrvatskim gradovima poput Zagreba, Rijeke, Karlovca i Splita. Mnogi su početkom 90-tih dobili otkaze, bili šikanirani, preživjeli svašta (jer budala koji iskoriste priliku nesigurnih vremena ima svugdje, pa i u Hrvatskoj). Srbiju i srpske političare smirenje situacije koje bi tim ljudima olakšalo egzistenciju nikako nije zanimalo. Njih je zanimalo još jače dizanje tenzija i ratovanje. Milošević se trudio preuzeti JNA, a neki danas vodeći ljudi Srbije bili su ratni huškači s pričama o Srbiji do Karlovca. Podsjetimo se.

Tomislav "Toma" Nikolić

Sadašnji predsjednik Srbije, Tomislav "Toma" Nikolić počeo se baviti politikom 1991. godine i to s Narodnom radikalnom strankom, no nedugo potom postaje jedan od osnivača Srpske radikalne stranke zajedno s Vojislavom Šešeljem. Nikolić je 24. ožujka 1998. godine izabran je za potpredsjednika Vlade Srbije. Političke funkcije ima i kasnije, dok 2012. nije izabran za predsjednika Srbije.

Šešelja se odrekao tek u ljeto 2008. godine. Dakle, svo vrijeme dok je Vojislav Šešelj zazivao rat za liniju Karlobag-Ogulin-Karlovac-Virovitica – Tomislav Nikolić mu je bio desna ruka. Ne samo da se slagao sa svojim šefom, već ga je Vojislav Šešelj, na posebnoj ceremoniji na Romaniji 1993. godine, proglasio četničkim vojvodom! Te svoje "titule" nije se nikada odrekao.

Šešelj je kod imenovanja rekao: "(...) Za izvanredne zasluge u ovom ratu, veliko junaštvo i pokazanu ratnu veštinu najistaknutijih komandanata proglašavam Tomislava Nikolića u zvanje srpskog četničkog vojvode. Kao potpredsednik Srpske radikalne stranke pokazao je kako se brani srpstvo. U početku organizuje i oprema dobrovoljačke jedinice Srpske radikalne stranke i srpskog dobrovoljačkog pokreta, predvodi i aktivno učestvuje u borbama u Slavoniji gde ispoljava veliku hrabrost i junaštvo".

Huškačke retorike se nije odrekao, samo je sada malo „finija“, tako Tomislav Nikolić na komemoraciji održanoj na bosanskoj strani Save kod Jasenovca u svibnju 2016. god. govori o 700.000 žrtava Jasenovca. Jasno je da taj višestruko pretjerani broj, koji nema nikakve znanstvene osnove, ne pomaže poboljšanju političkih odnosa između dvaju naroda.

Aleksandar Vučić

Premijer Srbije, Aleksandar Vučić postao je član Srpske radikalne stranke 1993. godine, kada je izabran za zastupnika u srbijanskom parlamentu. Prošle godine je isplivala i snimka Aleksandra Vučića iz 1995. godine, na srpskim položajima iznad Sarajeva. Naime, Šešelj je došao obići srpske paravojne formacije, na snimci se vrlo jasno vidi da je Vučić naoružan, baš kao i ostali vojnici na položajima iznad opkoljenog Sarajeva.

U ožujku 1998. godine izabran je za ministra informiranja u novoj srbijanskoj vladi. Pod njegovim mandatom novinari koji su bili protivnici Miloševićevog režima kažnjavani su visokim novčanim kaznama i zabranama. Danas je Aleksandar Vučić 11. predsjednik Vlade Republike Srbije i generalni sekretar Nacionalnog vijeća za sigurnost. Pogledajmo ga kako govori 1995. u Glini:


Mislite li stvarno da taj čovjek 1995. kada je bio u Glini nije znao da je Srbija u krizi, da je Srbija daleko, da su komunikacijski pravci između Srbije i Gline toliki da im Srbija svojim snagama 1995. ne može pomoći? Da ovise od uskom koridoru kroz Bosnu i Hercegovinu, koridoru kojega mogu zatvoriti i snage Republike Hrvatske, ali i Armije BIH? I umjesto da umiruje – taj pobunjeni otok zvan „RSK“, teritorij bez kakve perspektive, bez ikakvog gospodarstva i gotovo pust stanovništvom – on tamo još dodatno diže tenzije i huška glupavi narod.

Sigurno to nije radio zbog Srba iz Hrvatske – to je radio zbog sebe i svog probitka, kao i ostali koji su u Beogradu imali tople i udobne stanove, fine automobile i dobra primanja – te dolazili na vikend-četnikovanja u Hrvatsku.

Plan Z-4

Kako se Srbija i rukovodstvo pobunjenih Srba odnosilo prema bilo kakvoj normalizaciji odnosa jako dobro govori i danas već gotovo zaboravljeni Plan Z-4. Plan Z-4 naziv je za Nacrt sporazuma o Krajini, Slavoniji, Južnoj Baranji i Zapadnom Srijemu, kojeg su izradili veleposlanici zemalja Kontaktne skupine: SAD-a, Rusije, EZ-a i UN-a, a predstavljen je u siječnju 1995.

Prema Planu Z-4 autonomna Srpska Krajina imala bi zakonodavno tijelo, predsjednika, vladu i sudove. Imala bi policiju, ali ne i vojsku. Krajina bi uživala potpunu autonomiju na područjima gospodarstva, socijalne politike, kulture, oporezivanja, turizma, energetike, zaštite okoliša. Krajina bi imala svoju posebnu novčanu jedinicu, a imala bi i mogućnost održavanja međunarodnih veza i sklapanja međunarodnih ugovora. Praktično država u državi!

Hrvatska je Plan Z-4 ljubazno odbila (politički mudro je prihvaćen u smislu polazišta za pregovore). Rukovodstvo pobunjenih Srba nije plan ni željelo primiti – a Milošević čak nije htio primiti ni zapadne veleposlanike s planom.

Dakle ni Srbiji, ni Kninu nikakvo, ali nikakvo mirno rješenje, čak ni ono koje je doslovno davalo pravo države u državi (uz sva međunarodna jamstva!) nije odgovaralo. Srpska politika je aktivno radila na tome da Hrvatska bude prisiljena na vojno rješenje – zašto? Pa zbog sebe. Milošević se bez rata nije mogao više održati, rat je omogućio mnogima da se izdignu na političke i druge položaje gdje nikada ne bi došli, a psi rata se bez rata naravno nikada ne bi obogatili kako su se već obogatili.

Martić naredio evakuaciju

Početkom kolovoza 1995. pobunjenici su odbili i zadnje pregovore. Namjerno su odbili mogućnost pregovaranja i namjerno su svoj narod povukli u zbjeg. Marićeva naredba o „evakuaciji“ nosi datum 4. kolovoza 1995., 16:45 sati. Dakle, samo pola dana nakon početka Oluje, dok im se još nisu raspale crte obrane. Vjerojatno su imali želju zbjegovima civila natjerati Srbiju u otvoreni ratni sukob protiv Hrvatske, no u Srbiji ipak nisu bili toliko ludi.

Znate li što je službena Srbija napravila kada su izbjeglice, koje su sami stvorili natjeravši ih u besmisleni sukob, došli do granica Srbije? Dobili su za birati: Jagodina, Čačak ili Kosovo. Većina na Kosovo, kako bi valjda „nadoknadila“ Srbe koji su se s Kosova odselili. Dio ratno sposobnih muškaraca je čak i prisilno poslat u paravojne jedinice, kako bi branili, ako zatreba, srpske interese u BIH.

Dodatno, ako niste znali – srpski propisi o državljanstvu u puno većoj mjeri se temelje na „pravu tla“, a ne „pravu krvi“, za razliku od hrvatskih – što znači da je izbjeglim Srbima vrlo teško dobiti srpsko državljanstvo. Oni su u Srbiji bili, a uvelike su i ostali, građani drugog reda.

Srpska politika skreće pažnju s unutarnjih problema

Srbija naravno jako voli podsjećati Hrvatsku na NDH, ali zaboravlja na Nedićevu Srbiju – vrlo sličnu kvislinšku tvorevinu, koja je također imala rasne zakone i vrlo učinkovito progonila Židove. Da, imali su i diplomatske odnose s NDH, pa su čak i imali logor „Sajmište“ na lijevoj obali Save, formalno u NDH, a čuvari su bili nedićevci.

Ne trebamo ni posebno spominjati da je „đeneral“ Draža Mihailović rehabilitiran. Dana 14. svibnja 2015. Viši sud u Beogradu rehabilitirao je Dražu Mihailovića te su mu vraćena građanska prava oduzeta 1946. godine. Time se smatra neosuđivanim. Zamislite kakva bi bila reakcija da Hrvatska tako nešto napravi za nekog od osuđenih ustaških čelnika?

Što mislite što bi bilo da Angela Merkel piše svake godine Putinu, Obami i kraljici Elizabeti prosvjedne note za Dan pobjede? Kakvi bi bili odnosi tih država s Njemačkom? Činjenica je da su Saveznici nepotrebno bombardirali civilne ciljeve, bilo je svašta nakon ulaska u Njemačku (posebno od strane Sovjeta) – ali to ne mijenja činjenicu da se pobjede slave. Nevine žrtve treba spomenuti i primjereno obilježiti – ali nitko nema pravo državi braniti obilježavanje ratne pobjede.

Onaj tko je započeo rat, započeo pobunu, započeo luđačko kolo ratova 90-tih, a to je Beograd, trebao je znati – nema rata bez zločina, makar rat ne opravdava niti jedan zločin.

Treba žaliti građane Srbije

Sveukupno, što se tiče ovih stalnih upadica, „diplomatskih nota“, izjava za novinstvo i ostaloga što dolazi iz Srbije – ne treba se nervirati. To su samo izjave gubitnika koji ne želi priznati da je gubitnik i političkih redikula koji vode susjednu državu. Ako nekoga tu treba žaliti – to su oni građani Srbije koji nisu glasali za takvu vlast, a već je jako dugo trebaju trpjeti.

Ono što se hrvatskoj vlasti može zamjeriti je da radi „europskih“ i sličnih razloga previše zaboravljaju tko aktualnu Srbiju vodi – ti ljudi jesu tamo legitimno izabrani, ali to ne znači da ih se treba pozivati u Hrvatsku i ponašati se kao da nisu radili ono što su radili. I mi smo u Hrvatskoj imali redikule koji su vikali „Hrvatska do Drine“ (no pri tome želeći valjda nečije tuđe sinove slati da ginu za te sulude ideje), no takvi ljudi su izbačeni iz hrvatske službene politike još 90-tih.

To što Srbija nije napravila katarzu tog tipa, nije naš problem i ne moramo se ponašati kao da jest.

Jednog Nikolića nije ni u kom slučaju trebalo primiti na teritorij Republike Hrvatske, već poslati notu da će rado biti primljen srpski dužnosnik koji nije posredno sudjelovao u agresiji.

Je li bilo zločina u Oluji?

Naravno da je u Oluji bilo zločina i još ponajviše nakon Oluje – kada su na oslobođena područja ušli ljudi koji nisu bili pod vojnom stegom. I da se moglo i trebalo više napraviti da se spriječe zločini – moglo se.

No, Oluja je legitimna vojna akcija, Oluja je omogućila cjelovitost Hrvatske i Oluja je omogućila da napokon počnemo živjeti normalno – Hrvatska je na Oluju imala pravo, kao što i svaka država ima pravo na cjelovitost svog teritorija. Mlađima će djelovali nevjerojatno – ali putovanje Split-Zagreb 1992. godine je trajalo i preko 9 sati, oštećenim mostom za Pag, pa trajektom i onda dalje slobodnim dijelom Like. Hrvatska je tom pobunom bila gotovo potpuno blokirana.

Dodatno, treba opovrgnuti i srpske priče o nacionalnom sukobu – u pitanju je bila oružana pobuna i velikosrpska agresija, vođena i upravljana iz Beograda. Među hrvatskim vojnicima, svaki će zapovjednik znati, bilo je vojnika srpske nacionalnosti. Koji su se borili za svoju Hrvatsku kao i drugi. Dodatno, Olujom je, ne treba zaboraviti, otvoren i koridor prema Bihaću koji je bio u užasnoj situaciji.

To što se Oluja previše slavi kao dernek, a ne kao primjerena proslava – nešto je na što imamo pravo grintati mi iz Hrvatske, ali to nije problem Srbije. To što se previše vidi državni protokol i političari, a premalo neposredni sudionici – opet je naš interni problem.

Hrvatska je puno učinila i na obnovi porušenih srpskih kuća (da, za sve što je spaljeno lijepo su obnovu platili hrvatski porezni obveznici), a to što su ti krajevi bez posla – bez posla su i Hrvati i Srbi, iz drugih razloga, koji nemaju veze s Olujom.

Što se tiče onih koji su činili zločine – zločin nema nacionalnost, oni koji su ubijali civile i palili sela trebaju biti procesuirani, bez obzira koje su nacije, vjere ili kojoj vojsci pripadali.

Hrvatske i srpske budale

Ima i Hrvatska svojih budala, to smo vidjeli i jučer na proslavi u Kninu, netko uvijek uspije narušiti dignitet proslave jedne legitimne i časne vojne operacije. No, u Hrvatskoj budala tog tipa ipak nema na vlasti – ne sjećamo se da neki aktualni hrvatski političar vikao „Hrvatska do Zemuna!“, ne sjećamo se da je ikada držao vatrene govore u Novom Sadu kako je to Hrvatska, niti da je s kalašnjikovom bio na položajima iznad Kragujevca. To je velika razlika, koju Srbija voli prešutjeti. Naši redikuli su ipak samo sitni redikuli, a ne nositelji najviše vlasti.

Usput – zanimljivo je bilo jučerašnje zazivanje NDH pozdrava i obilježja baš u Kninu. Knin je u Drugom svjetskom ratu uglavnom bio pod četničkom kontrolom, koje su naoružavali Talijani, kasnije Nijemci pa i NDH. Zapovjednik Dinarske četničke divizije, ratni zločinac pop Momčilo Đujić, izbjegao je pravdi – kada se krajem 1944. odvijala teška Kninska operacija u kojoj je Osmi dalmatinski korpusa NOVJ, sastavljan uglavnom od Dalmatinaca, Hrvata, uz teške gubitke razbio četničke formacije oko Knina, poglavnik Ante Pavelić je posebnom naredbom zajamčio Popu Đujiću i ostacima četnika nesmetan prolazak kroz NDH. Đujić je izbjegao narodni sud, pobjegao u Ameriku gdje je krajem 80-tih upravo Vojislava Šešelja proglasio četničkim vojvodom i dao mu pravo imenovanja novih četničkih vojvoda.

Što je i Šešelj proveo u djelo 1993. Dakle, nikada Tomislav Toma Nikolić, srpski predsjednik, ne bi postao četnički vojvoda da nije bilo poglavnika Ante Pavelića i njegovog pozdrava, kojega dobro znate.

Goran Vojković
subota, 6.8.2016. 12:50

http://www.dnevno.hr/vijesti/regija/americki-potpredsjednik-srbiju-pred-vucicem-nazvao-hrvatska-video-947037


Joe Biden u Srbiji

Američki potpredsjednik Srbiju pred Vučićem nazvao – Hrvatska!

Autor: T. P.
Srijeda, 17. Kolovoz 2016. u 08:10

Joe Biden tijekom obraćanja medijima "pobrkao je lončiće" i Srbiju proglasio Hrvatskom.

Američki potpredsjednik Joe Biden posjetio je Srbiju te je prilikom svojeg prvog govora napravio zanimljiv gaf. Naime, prema pisanju Sputnika, drugi čovjek SAD-a prilikom obraćanja medijima u društvu srbijanskog premijera Aleksandra Vučića Srbiju je nazvao – Hrvatskom.

“Ovo nije prvi put da se susrećemo. Mislim da smo postali prijatelji. Moj današnji posjet je prekratak, ali mislim da smo  postigli važan sporazum.  Premijer i ja smo se dobro smo se upoznali proteklih godina i mislim da je to iskreno. Zajedno s predsjednikom Obamom cijenim vodstvo koje ste pokazali u ovim izazovnim vremenima. gospodine predsjedniče Vlade, i vašu pozitivnu viziju hrvatske budućnosti”, izjavio je Biden.


Dali je slucajna ili namerna greska nije bitno.

Bitno je da je to od politicara iz SAD-a,a to jasno pokazuje nivo coveka.


Valter

"To je sasvim druga prica".

Ovde se radi o nivou inteligencije licnosti koja  "posecuje" jednu drzavu kao predstavnik jedne druge drzave.

I takvi ljudi donose odluke od vaznosti za opstanak mira u svetu.


Valter

http://www.blic.rs/vesti/politika/haski-tuzilac-dosao-po-radikale-bramerc-insistira-na-hapsenju-tri-clana-srs/kwj5tyk

HAŠKI TUŽILAC DOŠAO PO RADIKALE Bramerc insistira na hapšenju tri člana SRS

Predsednik Vlade Republike Srbije Aleksandar Vučić sastao se danas sa glavnim tužiocem Haškog tribunala Seržom Bramercom, kome je preneo da je Srbija posvećena otkrivanju počinioca ratnih zločina dok je Bramer ponovo pokrenuo pitanje izručivanja troje članova SRS.

Vučić i Bramerc su razgovarali o izveštaju tužioca za Savet bezbednosti UN, čije razmatranje se očekuje početkom decembra, saopštila je vladina Kancelarija za saradnju s medijima

Vučić je istakao da je Srbija posvećena borbi za otkrivanje onih koji su počinili ratni zločin, njihovom kažnjavanju, kao i da je spremna za punu regionalnu saradnju u cilju otkrivanja počinilaca,

Kao što je "Blic" pisao, tužilac Bramerc zamerio je Srbiji i premijeru što Vlada i nadležni organi nisu isporučili Petra Jojića, Jovu Ostojića i Vjericu Radetu Haškom tribunalu i tražio da Srbija to učini u što kraćem roku, naglasivši da ta obaveza neće nestati.

Za šta su optuženi radikali?

Inače, Haško tužilaštvo je troje radikala optužilo da su uticali na svedoke u procecu protiv njihovog partijskog vođe Vojislava Šešelja tako što su ih pretnjama, ucenama i mitom nagovarali da promene iskaze ili da ne svedoče.
Tribunal je vlastima u Beogradu uputio u januaru 2015. nalog za njihovo hapšenje. Glavni haški tužilac dolazi u Srbiju pre nego što će podneti izveštaj Savetu bezbednosti UN. Tužilac Bramerc je još u junu 2016. rekao da "kancelarija Tužilaštva žali što je Srbija skrenula sa puta pune saradnje". On je tada rekao da je obavestio SB UN da Srbija nije uspela za godinu i po dana da postupi po nalozima Tribunala za hapšenje tri lica. Sličan izveštaj SB UN u junu je podneo i predsednik Haškog tribunala Karmel Ađijus.

Viši sud u Beogradu, koji je nadležan za saradnju sa Tribunalom, odlučio je u maju 2016. da nema zakonskih osnova za hapšenje i izručenje troje radikala. U odluci beogradskog suda se precizira da nacionalni zakon o saradnji sa Haškim tribunalom predviđa obavezu izručenja samo optuženih za ratne zločine, a ne i za nepoštovanje suda. Sličnu argumentaciju prethodno je upotrebila Francuska, koja je odbila da izruči Tribunalu svoju državljanku Florans Artman, nekadašnju potparolku tužilaštva, koja je bila osuđena na sedam dana zatvora zbog objavljivanja poverljivih odluka suda iz procesa Slobodanu Miloševiću.

Razgovor s predstavnicima Tužilaštva za ratne zločine

Tužilac Bramerc zadržaće se u Beogradu i narednog dana kada će razgovarati sa predstavnicima Tužilaštva za ratne zločine. Taj razgovor će biti redovna razmena informacija o tekućim predmetima. Očekuje se da Haško tužilaštvo preda srpskom tužilaštvu pojedine dokaze u postupku koji je sada počeo beogradskom Specijalnom sudu za zločin u Srebrenici.

http://www.dnevno.hr/vijesti/regija/sto-se-to-dogada-u-srbiji-vucic-otkazao-sve-sastanke-nije-se-pojavio-na-poslu-968894#axzz4OqxrYwfb

ŠTO SE TO DOGAĐA U SRBIJI? Vučić otkazao sve sastanke, nije se pojavio na poslu!
Autor: A.P.
Srijeda, 02. Studeni 2016. u 10:23

Za navedeni medij premijerova savjetnica za medije Suzana Vasiljević potvrdila je da se Vučić nije pojavio na poslu, ali nije znala odgovoriti na pitanje koji je razlog.

U srijedu ujutro premijer Srbije Aleksandar Vučić nije došao u svoj kabinet u Nemanjinoj ulici i otkazao je sve sastanke, doznaje neslužbeno Blic.
Za navedeni medij premijerova savjetnica za medije Suzana Vasiljević potvrdila je da se Vučić nije pojavio na poslu, ali nije znala odgovoriti na pitanje koji je razlog.

Ni drugi izvori  iz Vlade nisu znali reći je li riječ o nekim iznenadnim državnim poslovima.

Nitko ni ne zna može li se Vučićevo odsustvo povezati sa sigurnosnom krizom koja ga potresa ovih dana.

Podsjetimo, prije par dana u blizini kuće Vučićeve obitelji u Jajincima otkriven je arsenal oružja, a također su zahvaljujući istrazi isplivala i saznanja da se radilo o planu atentata čija bi meta bio premijerov brat.

http://www.index.hr/vijesti/clanak/video-foto-kod-beograda-pocela-vojna-vjezba-rusije-bjelorusije-i-srbije/929730.aspx

VIŠE od 670 pripadnika vojski Rusije, Bjelorusije i Srbije sudjeluje u vježbi "Slavensko bratstvo 2016" koja je danas počela na aerodromima i poligonima u Srbiji i traje do 14. studenog.

U protuterorističkoj vježbi sudjeluje 212 pripadnika ruske, 56 bjeloruske i 450 pripadnika srbijanske vojske.

"Slavensko bratstvo 2016" jedna od ukupno 26 međunarodnih vježbi vojske Srbije ove godine, rekao je vojni glasnogovornik, kapetan korvete Jovan Krivokapić.

Vojnici će prikazati padobranski i helikopterski desant, desantiranje borbenih oklopnih vozila, osiguranje desantnog prostora, marš, napad na terorističku bazu, izviđanje pobunjeničkih položaja uporabom bespilotnih letjelica, topnička priprema napada i zračna vatrena podrška napadu te sanitetska evakuacija.

Manevri su podijeljeni na dva dijela - na poligonima od 3. do 6. studenog i od 7. do 9. studenog na poligonima i vojnim aerodromima.

Cilj vježbi je poboljšanje operativnog kapaciteta za rješavanje taktičkih i paljbenih zadataka radi obavljanja protuterorističkih misija u multinacionalnom okruženju.

Prva vojna vježba pod nazivom Slavensko bratstvo održana je u ruskom gradu Soči prošle godine, prenosi srpski Telegraf.

Prva rusko-srpska vježba održana 2014.

Prva zajednička rusko-srpska vježba "Srem 2014" održana je prije dvije godine na poligonu Nikinci kod Rume kada su uvježbavane protuterorističke operacije.

Do 2012. gotovo da nije bilo vojne suradnje Srbije i Ruske Federacije, a od 2012. održano je nekoliko zajedničkih vježbi sa ruskom vojskom.

Radiotelevizija Srbije navodi da su 2015. godine održane 24 vježbe sa stranim partnerima od kojih samo dvije sa ruskom vojskom, a 22 sa zapadnim partnerima.

Od početka ove godine realizirano je 116 aktivnosti vojne suradnje sa NATO-om, a samo sa Sjedinjenim Američkim Državama 90, navela je RTS.

http://www.jutarnji.hr/globus/Globus-politika/aleksandar-vucic-ekskluzivno-za-globus-prijeti-mi-jedan-od-najpoznatijih-pucaca-u-regiji.-to-je-srbija.-sve-sto-je-necemu-vrijedilo-mi-smo-ubili.../5295399/


VELIKI INTERVJU
ALEKSANDAR VUČIĆ EKSKLUZIVNO ZA GLOBUS 'Prijeti mi jedan od najpoznatijih pucača u regiji. To je Srbija. Sve što je nečemu vrijedilo mi smo ubili...'

AUTOR:Darko Hudelist, Zdravko Milinović


Beograd, 201116. Predsjednik Vlade Republike Srbije Aleksandar Vucic portretiran u Naucno-tehnoloskom parku u Zvezdari. Na fotografiji: Aleksandar Vucic. Foto: Danijel Soldo / CROPIX

“Primam prijetnje, ali se ne bojim za svoj život. Bojim se samo za svoju obitelj. U početku mi je sve to bilo smiješno. Ali, sada su pronađeni arsenali oružja. Pronađeni su ljudi koji su već bili hapšeni zbog opservacija stana mojeg brata. Imamo živog svjedoka koji je potvrdio da je jedan od tih ljudi rekao: ‘Vidjet ćeš kako će ti proći Vučić!’ A riječ je o jednom od najpoznatijih pucača u regiji, kaže srpski premijer Aleksandar Vučić u velikom ekskluzivnom intervjuu Globusu.

Lider Srpske napredne stranke i najomiljeniji političar u Srbiji prvi put otvoreno govori o ozbiljnim prijetnjama vlastitoj sigurnosti i otkriva što se oko njega događa otkad je u Jajincima, pokraj njegove obiteljske kuće, otkriven automobil s oružjem i eksplozivom.

“Ja sam zabranio da se o tome govori i pustimo policiju da radi svoj posao. Nema smisla sada kukati. Ima li ljudi koji meni ne žele dobro? Ima ih koliko god hoćete, različitih, od tajkuna do mnogih drugih”, tvrdi Vučić i jetko dodaje: “Ali što da radimo, to je Srbija! Pa koga mi nismo ubili od svojih! Sve što je nečemu vrijedilo mi smo ubili. Karađorđa, Miloša… na kraju i premijera Đinđića.”

Kad je riječ o odnosima između Srbije i Hrvatske, koji su se proteklih godina nezaustavljivo pogoršavali, premijer Vučić ocjenjuje da u ovom času “nisu sjajni, ali su prvi put postavljeni na racionalne osnove. Bar se ne lažemo.” No, s dolaskom Andreja Plenkovića na čelo hrvatske Vlade, smatra, na pomolu je razdoblje istinske normalizacije.

http://www.krajinaforce.com/forum/index.php?/topic/9800-%D0%B3%D0%B5%D0%BD%D0%B5%D1%80%D0%B0%D0%BB-%D0%BF%D1%83%D0%BA%D0%BE%D0%B2%D0%BD%D0%B8%D0%BA-%D0%BB%D0%B5%D0%BE%D0%BD%D0%B8%D0%B4-%D0%B3%D1%80%D0%B8%D0%B3%D0%BE%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B5%D0%B2%D0%B8%D1%87-%D0%B8%D0%B2%D0%B0%D1%88%D0%BE%D0%B2-%D1%83-%D0%B8%D0%BD%D1%82%D0%B5%D1%80%D0%B2%D1%98%D1%83/


Nema potrebe komentarisati.

To mi i tako znamo.

Postavlja se pitanje, zasto mladi ljudi radje slusaju Amere od svojih predaka?

Zalosna je cinjenica da danas nikog ne interesuje sta je bilo "juce".

Bitno je imati I phon (ai fon).

Zar to nije tuzno i zalosno.

Zato sto mlade interesuje samo uzivanje a ne obaveze prema domovini,sve ovako i ide.

Naravno da ima izuzetaka.

Samo na zalost je to jako malo broj.

To nam potvrdjuje i cinjenicno stanje oko nas.

Jedina uteha je sto je u celom svetu isto.

Samo dali se treba time tesiti?

Licno mislim da netreba.

Treba nesto raditi da sve ne zavrsi u haosu.

"Samo zajedno smo jaki"

Ne zaboravite to.

Nacionalizam samo vodi (dugorocno) u propast.


Valter

http://www.kurir.rs/vesti/politika/moskva-porucila-beogradu-srbija-moze-i-dalje-da-racuna-na-podrsku-rusije-clanak-2582925

MOSKVA PORUČILA BEOGRADU: Srbija može i dalje da računa na podršku Rusije!

Srbija može da računa na Rusiju u zaštiti suvereniteta i teritorijalnog integriteta, saopštilo je rusko Ministarstvo spoljnih poslova.

Saopštenje dolazi uoči posete šefa ruske diplomatije Sergeja Lavrova Beogradu

Kako prenosi ruska agencija Tas tokom dijaloga Rusije i Srbije posebna pažnja biće posvećena podršci na očuvanju mira i stabilnosti na Balkanu, pre svega na Kosovu.

"Srbija može da nastavi da računa na podršku Rusije u zaštiti suvereniteta i teritorijalnog integriteta, pre svega Kosova", navodi se u saopštenju pozivajući se na uspešnu saradnju dve zemlje na međunarodnoj sceni.

Ministarstvo navodi da se težnje Srbije da postane član EU ne smatraju smetnjom za dalji razvoj odnosa sa Rusijom i podseća da Srbija nije podržala sankcije EU uvedene Rusiji, kao i da vodi balansiranu politiku kada se radi o Ukrajinskoj krizi.

"Učešće srpske delegacije kao posmatrača u Organizaciji sporazuma kolektivne bezbednosti i saradnje (CSTO), poseta generalnog sekretara te organizacije Nikolaja Borđuže Beogradu u aprilu i zajednička vojna vežba održana u novembru je demonstracija balansiranog kursa koji vodi Srbija i dokaz o postojanju iskrene neutralnosti u trenutnim komplikovanim okolnostima u Evropi", navodi se u saopštenju.

http://www.blic.rs/vesti/svet/trka-puza-i-kornjace-lose-vesti-za-srbiju-i-pola-balkana-stizu-iz-eu/1t5dy56


TRKA PUŽA I KORNJAČE Loše vesti za Srbiju (i pola Balkana) stižu iz EU

Vladimir Filipović | 16. 12. 2016 - 06:52h

Velika Britanija pokušava da se odjavi iz EU, ali bar 10 zemlja poput zapete puške spremno je da popuni upražnjeno mesto. Ipak, postoji jedan veliki problem: Zlatno doba proširenja Evropske unije je prošlost, piše magazin "Politiko".

U jeku jačanja nacionalnih politika, EU nema nameru da u svoje odabrano društvo uvrsti nove članice pre 2025. godine, a za neke, poput Turske, ne postoji ni promil šansi za uspeh.

Evropski komesar za proširenje EU Johanes Han nedavno je izjavio da "neće postavljati ograničenje brzine za ulazak u EU", insistirajući da napredak svake zemlje kandidata zavisi isključivo od nje same, navodi evropsko izdanje "Politika".

Sa druge strane, direktorka "Prijatelja Evrope" Šada Islam ne krije pesimizam.

- Nažalost, moramo da prihvatimo činjenicu da još mnogo godina neće biti proširenja EU - rekla je Šada Islam, dodavši da u periodu od 10 godina šest balkanskih zemalja možda ima šansu za članstvo.

Prema pisanju ovog magazina, iznenađujući prvi kandidat za članstvo mogla bi da bude Albanija, koja je već članica NATO i mahom "oslobođena problema jugoslovenskih ratova devedesetih".

- Sve druge zemlje zapadnog Balkana imaju brojne komplikacije. Što se Makedonije tiče, EU članica Grčka odbija čak i da prizna njeno ime. Ukoliko bi EU dozvolila da Crna Gora i Kosovo uđu u odabrano društvo bez Srbije, to bi izazvalo značajnu nestabilnost u regionu. Bosna i Hercegovina je u najgorem položaju od svih, i mogla bi da usporava sve ostale države u slučaju da EU zahteva da zemlje Balkana pristupe uniji u formi bloka - piše "Politiko".

Nijedna država nije podnela zahtev i postala članica za manje od pet godina (Finska drži rekord). Za države članice bivšeg Varšavskog pakta i SFRJ taj proces je u proseku 10-15 godina.

Ne treba zaboraviti i države poput Islanda i Škotske. Ukoliko mala nordijska zemlja odluči da ponovo aplicira za EU, izbila bi u prvi red favorita. Isto važi i za Škotsku, koja će u slučaju Bregzita skoro sigurno želeti da postane samostalna članica EU, imajući u vidu da skoro 70% građana to želi.

Članstvo u EU žarko želi i Ukrajina, ali "Politiko" smatra da je njen ulazak u EU "praktično nemoguć" dok je na čelu Rusije Vladimir Putin.

- Imajući u vidu sve poteškoće kroz koje Ukrajina prolazi, kao i odbijanje holandskih glasača da prihvate Sporazum o proširenju EU, ta opcija je za sada teško ostvariva. Pored toga, pridruživanje EU dok je na čelu Rusije Vladimir Putin bilo bi ravno samoubistvu - navodi magazin.
Foto: RAS / RAS Srbija
[pin on pinterest] [share it]

Kandidati - prednosti i mane

1. Albanija

Datum pridruživanja: ne pre 2025. godine

Šanse za članstvo: 80%

Prednosti: Albanija je pokazala sposobnost da uvede višepartijski sistem i sprovede reforme. Zemlja je izbegla jugoslovenske ratove devedesetih, distanciravši se od problema koje imaju ostali EU pretendenti u regionu.

Mane: Formalni pregovori još nisu počeli, a korupcija i organizovani kriminal predstavljaju ozbiljne probleme, tvrdi Evropska komisija. Takođe, veliki problem predstavlja politizacija sudstva.

2. Crna Gora

Datum pridruživanja: Ne pre 2027.

Šanse za članstvo: 90%

Prednosti: Crna Gora je prema prihodu po glavi stanovnika najbogatija država Zapadnog Balkana. Pokazala je trajnu volju da bude deo zapadnih institucija, što najbolje ilustruje gotovo završen proces o članstvu u NATO.

Mane: Korupcija ostaje dominantan i ozbiljan problem, navodi Evropska komisija. Takođe, ekonomski i politički napredak su skromni. Evropska komisija čak smatra da bi prijem Crne Gore u EU bez Srbije mogao da predstavlja rizik po malu jadransku naciju.

3. Srbija

Datum pridruživanja: Ne pre 2027. godine

Šanse za članstvo: 80%

Prednosti: Srbija je najveća zemlja Balkana od svih koje pretenduju da postanu članice EU. Ukoliko se drži EU agende, Srbija bi svakako bila faktor stabilnosti u regionu i "najbolji komšija". Evropska komisija je već izrekla brojne pohvale na račun napretka Srbije, pre svega u pogledu zakonodavstva.

Mane: U protekloj godini nije zabeležen nikakav napredak u borbi protiv korupcije. Srbije će verovatno nastaviti da odbija priznavanje Kosova, osim ukoliko joj u zamenu za to ne bude ponuđeno članstvo u EU, smatra "Politko". Ova taktika Srbije je možda pametna, ali nije u skladu sa duhom EU, smatra magazin.

4. Bosna i Hercegovina

Datum pridruživanja: Ne pre 2027, a verovatno mnogo, mnogo kasnije

Šanse za članstvo: 50%

Prednosti: Ova multietnička, multireligijska država jednog dana mogla bi da postane reklama za EU i njenu politiku stvaranja jedinstva u različitosti. Ulazak BiH u EU mogao bi da transformiše region.

Mane: Ni sami građani BiH ne mogu da se dogovore o budućem izgledu i formi države. Ustavu BiH biće neophodan ozbiljan remont kako bi se uskladio sa fundamentalnim pravima i standardima EU, smatra "Politiko".

5. Kosovo

Datum pridruživanja: Ne pre 2027.

Šanse za članstvo: 30%

Prednosti: Kosovo je već usvojilo evro kao zvaničnu valutu, i trudi se da uskladi rad institucija sa evropskim zakonima.

Mane: Kosovo je dom problematiče misije EU (Eulex), i usled duboke političke polarizacije i ukorenjene korupcije, put ka članstvu u EU biće dug i trnovit. Pored toga, nezavisnost Kosova ne priznaje pet članica EU, kao ni Srbija, iz dobro poznatih razloga, navodi "Politiko".

6. Makedonija

Datum pridruživanja: Ne pre 2030.

Šanse za članstvo: 50%

Prednosti: Ima manje unutrašnjih problema nego Bosna i Hercegovina.

Mane: Pregovori o članstvu idu bolno sporo. Grčka ne prizaje čak ni ime Makedonije, koje smatra pretnjom za teritorijalni integritet sopstvene pokrajine pod istim imenom. Makedonija takođe ima veliki broj razmirica sa Bugarskom, a pored toga postoje ozbiljne optužbe koje se tiču nepoštovanja vladavine prava.

7. Ukrajina

Datum pridruživanja: Ne pre 2035.

Šanse za članstvo: 20%

Prednosti: Milioni Ukrajinaca su do te mere posvećeni članstvu u EU da su spremni da zbog toga izađu na ulice i rizikuju svoje živote.

Mane: Blokada Holandije, odnosno njenih glasača da prihvate Sporazum o proširenju EU. Takođe, EU nije podržala bezvizni režim za građane Ukrajine. Situacija na istoku zemlje je loša, a tu je i problem oko aneksije Krima.

8. Turska

Datum pridruživanja: Pridruživanje nemoguće.

Šanse za pridruživanje: 0%

Prednosti: Integracija Turske u zapadne institucije bio bi znak da je zemlja u kojoj dominira umereni islam dobrodošla u društvo velikih zapadnih igrača, piše "Politiko".

Mane: Turska klizi ka autoritarizmu pod mandatom Redžepa Erdogana, i ima fundamentalne probleme u oblasti vladavine prava i slobode izražavanja, piše magazin. Samo mali geografski deo ove države zapravo spada pod Evropu. Evropski parlament, a takođe ni Austrija, jasno su stavili do znanja da neće dozvoliti članstvo Turske u EU.

9. Island

Datum pridruživanja: Ne pre 2022.

Šanse za pridruživanje: Ukoliko se podnese zahtev za članstvo - 100%. Ukupne šanse - 20%

Prednosti: Jedna od najstarijih demokratija na svetu, Island ima strateški važnu evroatlantsku lokaciju, izuzetno visok nivo obrazovanja i snažne kulturne veze sa Evropom.

Mane: Island važi za evroskeptičnu naciju. Narod ne želi u EU jer bi tako morao da deli pravo na svoja prava na ribolov sa ostalim članicama. Činjenica da se Island bogati zahvaljujući samom sebi dovoljan je razlog zbog čega mu EU nije potrebna.

10. Škotska

Datum pridruživanja: Pet godina od aplikacije, znači ne pre 2024. (pošto se izlazak Britanije iz Eu očekuje 2019.)

Šanse za članstvo: Ukoliko podnese zahtev - 90%. Ukupne šanse - 20%

Prednosti: Nezavisna Škotska u EU bila bi džekpot za sve koji zastupaju politiku evrointegracija. Škotska je vrlo entuzijastična po pitanju članstva, a portparol Vlade Škotske Bregzit je nazvao "demokratskim nasiljem" nad škotskim glasačima.

Mane: Škotska bi morala da prekine sve veze sa Velikom Britanijom i postane potpuno nezavisna država. U suprotnom, njeno članstvo u EU blokiraće Španija, pre svega zbog secesionističkih aspiracija Katalonije.

http://narodni-front.org.rs/ivan-djikovic-mnostvo-ideja-jedan-front/

ИВАН ЂИКОВИЋ : МНОШТВО ИДЕЈА – ЈЕДАН ФРОНТ

by Slobodni građani · Published 17. септембра 2016. · Updated 15. јануара 2017.

Популарна изрека каже, два Србина, три партије?

Зашто је то тако? Да ли је географија одредила менталитет наших народа?

Да ли је богатство земље и воде ових простора дефинитивно утицало на то да смо самостални, и да као појединци, не волимо да склапамо савезе и улазимо у братства, синдикате, задруге, укратко, у све организације које захтевају да већи број људи ради у корист заједнице?

Да ли смо историјски, у мањој или већој мери, били сами себи довољи?

Не умем на то да пружим одговор. Могу само да спекулишем о могућем узроку. Али, и те како знам да укажем на последице таквог понашања.

Наши народи су показали слогу само у екстремно опасним и тешким ситуацијама по све. Ратови, поплаве, земљотреси су нас увек затицали, и увек смо као одговор показивали слогу, солидарност и узајамну помоћ. Ситуација у којој се налазимо је данас таква. Истина, на први поглед, све делује нормално, посао иде како иде, људи се некако сналазе, крпе крај с крајем, а има и оних којима иде прилично добро. То је опасан привид. Истина је да смо сви у опасности.

Зато што иза свега куца срце прилично трулог, корумпираног система. Система који није у стању сам себи да помогне да се поправи. Система који лагано тоне, и у том бродолому нас све вуче на дно.

Како се брод буде више нагињао, то ће више људи да схвати да је ситуација озбиљна.

Час буђења ће тек доћи за многе. Ми смо се већ пробудили и окупили око мноштва идеја, које читате, гледате и слушате данас овде.

Мноштво идеја је увек производ различитих погледа на свет, на политику и друштво. Некада су те разлике огромне, а некада су то микро-разлике. Досадашње поделе су биле поделе малих разлика.

Наша одлука је другачија. Ми користимо мале разлике. Оне код нас нису тачка раскола већ тачка у којој почиње дијалог.

Оне нам дају снагу.

Зато што, без обзира на наше оперативне, политичке и идејне разлике, увек имамо на уму да нас повезује онај скуп заједничких вредности и интереса овог народа, који је много већи и важнији од наших специфичних погледа на проблем, у којима би могли да се разиђемо.

И зато смо ми један фронт. Наша борба је заједничка, а то је борба за правично друштво, борба за кров над главом, храну на столу, борба за породицу, за рад, за људске слободе које једном стечене, не смемо да изгубимо. То је борба за достојанствен имућан живот за све у слободи, сарадњи и миру.

Ако смо икада у прошлости били сами себи довољни, нови век дефинитивно доноси изазове у којима демократски дијалог, квалитетна сарадња и ефикасна заједничка оператива пружа једину шансу за опстанак.

Предрасуде је могуће поломити. Ми смо то учинили, и отворили могућност свима да у дијалогу и сарадњи направе велики фронт грађана и организација у циљу спашавања нашег друштва и наше будућности. Зато смо у том фронту.

А то је тек први корак.

Иван Ђиковић – КОМПАС

http://kompas.org.rs/

"SAMO ONI LJUDI KOJI DRUGACIJE MISLE MENJAJU SVET"


Dobro procitajte i razmislite o ovoj recenici.


Valter

http://www.intermagazin.rs/nato-objasnjenje-nato-nije-bombardovao-srbiju-vec-je-to-bila-operacija-konkretne-prirode/

NATO OBJAŠNJENJE: „NATO nije bombardovao Srbiju već je to bila operacija konkretne prirode“

Vršilac dužnosti direktora Kancelarije NATO za informacije u Moskvi Robert Prsel izjavio je da je za NATO Srbija suštinski partner u regionu i da njena politika uživa poštovanje. Prsel je na Međunarodnoj konferenciji u okviru Četvre beogradske NATO nedelje, koju organizuje Centar za evroatlantske studije, osvrćući se na istorijat odnosa, rekao da je za odluku o operaciji prema bivšoj SRJ 1999. godine odgovoran njen tadašnji predsednik Slobodan Milošević i dodao da ta odluka nije lako doneta.

„Mogu da ponovim, jako nam je žao što su stradali nevini”, rekao je Prsel i dodao da NATO nije bombardovao Srbiju već je to bila operacija konkretne prirode. Navodeći da je tada bilo 16 zemalja u NATO-u, Prsel je rekao da su tada došli do zaključka da nema druge alternative da se spreči ono što se dešavalo na Kosovu.

Komentarišući posetu premijera Aleksandra Vučića NATO-u, Prsel je ocenio da je to bila istorijska poseta tokom koje se premijer Srbije obratio najvišem telu NATO-a. Podsetio je da je tada rečeno da NATO poštuje izbor Srbije, da Srbiju smatra važnim partnerom i igračem u regionu, čak i šire.

„Za nas je Srbija apsolutno suštinski partner u regionu i politika Srbije uživa poštovanje. Srbija se zalaže za dobrosusedske odnose, igra ulogu u široj perspektivi bezbednosti…”, rekao je Prsel.

On je dodao da se takođe pozdravlja dijalog sa Prištinom i odnos prema migrantima.

„Nisu to samo komplimenti, to je zaista zasluženo”, istakao je on. Ponovio je da NATO poštuje izbore koje Srbija čini u svim oblastima, uključujući i vojnu neutralnost.

Prsel je dodao da svaka zemlja ima pravo da se opredeli da li želi da pripada određenoj organizaciji. „Nisu to samo neke fraze, to je suštinska stvar”, naglasio je Prsel. Kada je reč o saradnji, NATO može da pomogne Srbiji da ima bolje oružane snage, da srpski oficiri mogu bolje da budu obučeni i pripremljeni za mirovne misije…

„Postoji pitanje gde bismo hteli da stvari napreduju brže, a to je javna diplomatija…”, rekao je on.
(vostok.rs, Tanjug)

http://www.intermagazin.rs/miroslav-lazanski-ima-jos-vremena-ako-ima-pameti/

MIROSLAV LAZANSKI: „Ima još vremena. Ako ima pameti!“

Gospodin dr Dragan Dević iz Celja poslao mi je ovih dana nekoliko hrvatskih vojnih časopisa koji obrađuju istoriju Prvog i Drugog svetskog rata, ali i savremene vojne teme.

U jednom od tih časopisa, u velikom tekstu „Od Buga do Tule”, autor Mario Verhas prikazuje životni i profesionalni put čuvenog nemačkog generala iz Drugog svetskog rata Hajnca Guderijana, možda i najčuvenijeg tenkovskog komandanta Vermahta i tvorca nemačkog blickriga. Vrlo zanimljiv tekst, prepun podataka, tekst gde sam, ipak, morao da se malo i napregnem da neke novohrvatske vojne nazive shvatim. Tako se po novohrvatskom vojnom govoru inženjerija sada zove „opkopari”, a to sam shvatio iz konteksta fotke gde nemački „opkopari” grade most na reci Dnjepar tokom napredovanja u dubinu teritorije Sovjetskog Saveza. Jedinice veze su jedinice „dojavništva”, pa „dojavništvo” uspostavlja „dojavljivanje”, a recimo 2. nemačka oklopna armija je 2. oklopna vojska. Korpus se kao vojna formacija terminološki potpuno izgubio, pretpostavljam da je to „zbor”. Grupa nemačkih armija „Centar” je grupa armija „Sredina”. „Pričuva” kao rezerva i „prijavak” kao raport, to mi zvuči već kao nešto normalno…

No, aktuelnost tog članka o generalu Guderijanu zapravo su pravci udara Vermahta kroz Ukrajinu prema Rostovu na Donu i dalje ka Krimu i Kavkazu. Neverovatno je da se neki geografski pojmovi i nazivi u Donbasu, Avdejevka i Čolma, pojavljuju i u planovima generala Guderijana i feldmaršala Fon Klugea u prvim mesecima napada na SSSR. Donbas se nije dogodio slučajno.

Nezavisna Država Hrvatska imala je na Istočnom frontu svoje legionare i pilote. Ratovali su protiv SSSR-a. Sada nova Hrvatska šalje svoje vojnike u baltičke države članice NATO-a. Šalju inženjeriju, odnosno „opkopare”. I Nemci sada šalju Bundesver na granice Rusije. Na južnom krilu NATO-a, u Bugarsku i Rumuniju treba da stignu nove NATO trupe. U Rumuniji je već operativan američki antiraketni štit, u Poljskoj se štit ubrzano gradi. Rusija se ubrzano vojno opkoljava, a novi američki predsednik Donald Tramp navodno je nezadovoljan ugovorom o nuklearnom razoružanju START-3, koji, eto, više odgovara Rusima. Ako to nije taktika biznismena da se podigne cena u budućim pregovorima s Moskvom, onda je to samo potvrda da resetovanje odnosa između Rusije i SAD neće ići ni lako ni brzo. Jer, i Vladimir Putin može da kaže da je Rusija nezadovoljna američkim jednostranim izlaskom iz sporazuma o AMB-u iz 1972, ili izgradnjom antiraketnog štita u Evropi, ili pojačanim prisustvom snaga NATO-a direktno na ruskim granicama, gde su se postrojili upravo oni koji su se tamo postrojili i 1941. godine. Od legionara do opkopara…

Zapravo, u Moskvi je još pre dve godine jasno rečeno ko je glavni neprijatelj Rusije: NATO. Potvrđena je i ranija stavka u ruskoj vojnoj doktrini, po kojoj Rusija zadržava pravo da na konvencionalni napad na njene interese i teritoriju prva upotrebi nuklearno oružje, čak i protiv neke zemlje koja sama ne raspolaže atomskim oružjem. Za one koji još nisu ušli u ekskluzivni klub potencijalnih mrtvaca, eto prilike da se malo osveste i razmisle. Ima još vremena. Ako ima pameti.

Moskva je jasno rekla – ako ne dođe do dogovora o novom američkom antiraketnom štitu u Evropi, ako ne bude američkih i NATO garancija da nije uperen protiv Rusije, Rusija će biti prisiljena da odgovori vojnim kontramerama. Iz SAD Rusiji još nisu date te garancije, a nema ni stava o nekoj zajedničkoj američko-ruskoj saradnji oko tog antiraketnog štita, dok o zajedničkoj kontroli tog budućeg borbenog sistema ima još manje nagoveštaja. Svi dosadašnji predlozi Moskve u tom pravcu odbijeni su.

Naime, Rusija novi američki antiraketni štit doživljava kao pretnju sopstvenoj bezbednosti iz nekoliko razloga. Kao prvo, lokacije tog novog američkog antiraketnog sistema izazivaju sumnju u Moskvi da Amerikanci žele da degradiraju ruski ofanzivni interkontinentalni raketni potencijal smešten na kopnu u funkciji ruskog uzvratnog nuklearnog udara. U teoriji nuklearnog rata, ona strana koja ima mogućnost da osujeti protivnikov uzvratni atomski udar može da se nada da u nuklearnom ratu može i da pobedi, čime je direktno provocirana u nekoj kriznoj situaciji da prva i pribegne upotrebi atomskog oružja. Ako imate rakete blizu ruskih granica kojima možete da obarate ruske interkontinentalne projektile, onda ste u situaciji da imate ogromnu prednost u eventualnom atomskom sukobu, imate „višak” vremena ne samo za prvi udar, već i za drugi. I ne samo to, kontejneri u kojima bi trebalo da budu te američke rakete presretači drugih raketa mogu vrlo brzo da se napune drugim projektilima, odnosno balističkim ofanzivnim raketama.

Dakle, Ukrajina, Baltik, Rumunija i Bugarska samo su završetak dugogodišnje politike opkoljavanja Rusije bazama NATO-a. Vrlo opasna igra po evropski i svetski mir.

Izvor: Politika

(Politika)

www.tportal.hr/vijesti/clanak/brnabic-ne-razumije-da-se-akcija-poput-oluje-moze-slaviti-20170804


Etničko čišćenje'
Brnabić ne razumije da se akcija poput Oluje može slaviti

Srbijanska premijerka Ana Brnabić izjavila je u petak da će Vlada Srbije dostojanstveno obilježiti obljetnicu stradanja Srba u akciji Oluja, rekavši kako ne razumije da se takva jedna akcija može slaviti

"Ne možemo razumijeti da netko slavi što je tada praktično etnički očišćena jedna zemlja", rekla je Brnabić, naglaivši da će, kao i svake godine, obilježavanje Oluje u Srbiji biti dostojanstveno.

"Mi ćemo danas kao vlada odati počast svim žrtvama, i onima koji su izgubili živote, ali i onima koji su izgubili domove i imovinu u Hrvatskoj", rekla je je Brnabić.

Potpredsjednica srbijanske vlade Zorana Mihajlović priopćila je kako "Srbija danas tuguje i sjeća se više od 2.000 poginulih civila i 250.000 protjeranih Srba iz Hrvatske u najvećoj akciji etničkog čišćenja poslije Drugog svjetskog rata", dok  "s druge strane, Hrvatska danas pjeva i slavi Dan oslobođenja".

U povodu Dana sjećanja na žrtve Oluje Mihajlović je u priopćenju navela kako "u Srbiji danas odjekuju crkvena zvona, a u Hrvatskoj pjeva (Marko Perković) Thompson".

"To je slika naših odnosa poslije 22 godine od akcije 'Oluja', tako će ovaj dan po svoj prilici izgledati i u godinama pred nama", navela je Mihajlović, sugerirajući kako bi "bilo dobro da svih ostalih dana Hrvatska i Srbija više rade na rješavanju otvorenih pitanja".

[quote]http://www.dnevno.hr/vijesti/hrvatska/obiljezen-dan-logorasa-svatko-tko-je-bio-u-srpskim-logorima-ima-pravo-traziti-odstetu-za-pretrpljene-patnje-1051104/



CEKAMO NA ODGOVOR


Smatram da svi koji su ucinili zla dela,zato treba da odgovaraju.

Jugosloveni (i ja medju njima) ispastaju najvise.

Jugosloveni su "osudjeni" kao  ratni zlocinci zato sto su bili za zajednistvo.

Jugosloveni danas moraju da skrivaju svoje osecaje i ljubav prema Jugoslaviji.

Zasto?

Zato sto je neko nacionalisticke "ideje" i zelje pretvorio u jugoslovenske.

To je isto tako velika nepravda prema svim Jugoslovenima,kao i velika nepravda prema svim onima koji su doziveli velike patnje za vreme "gradjanskog" rata na teritoriji bivse SFRJ.

Velike nepravde su se dogodile  mnogim postenim ljudima.

To je zalosno.

Znam, iko mi nije rekao da ce biti pravedno.

Nije ni bilo.

Interesi "VISE SILE" su unistili sve snove radnicke klase.

To je bio cilj.

To je i uspelo.

Velika zalost tuga i nemoc coveka obuhvati gledajuci sve ono sto se desilo i sto se jos uvek desava.

U ime onih koji dolaze iza nas,molim odgovorne u svim drzavama da se iznese prava istina o svim dogadjajima.

Mada mi istinu znamo.

Svi oni koji je stvarno zele znati je mogu kroz tekstove na nasem forumu i procitati.

Dobro bi bilo da to i zvanicna politika u svim drzavama bivse SFRJ ucini.

U ime onih koji dolaze iza nas.

Mozda ce biti pametniji.


Valter

Nije.

Jedino sto je cudno je da "neki" omladinci danas nose jakne sa amblemima SAD-a i pored toga sto su ih ti isti bombardovali. Uzalud sve,ako nema inteligencije.

Valter




http://www.021.rs/story/Novi-Sad/Vesti/169642/CIA-u-Novom-Sadu-I-deo-Novosadski-aerodrom-i-danas-vazan-za-nacionalnu-odbranu-SAD.html

CIA u Novom Sadu (I deo): Novosadski aerodrom i danas važan za nacionalnu odbranu SAD

Piše: Žarko Bogosavljević

Na osnovu količine dokumenta koji su objavljeni, vojni kapaciteti i raspored snaga Jugoslovenske armije (kasnije JNA) bili su glavni prioriteti delovanja američke Centralne obaveštajne agencije (CIA) na prostoru nekadašnje Jugoslavije, pa samim tim i Novog Sada.

U prvom od tri članka u okviru serijala koje portal 021 objavljuje tokom naredna tri dana, prikazaćemo podatke koje je CIA prikupljala u Novom Sadu i koji se odnose na vojsku.

Informacije o vojnim kapacitetima Armije čine najveći deo dokumenata koji se sada nalaze u javnoj bazi podataka, a sa kojih su na osnovu Zakona o dostupnosti informacija u Sjedinjenim Američkim Državama skinute oznake tajnosti, uglavnom 50 godina posle njihovog sastavljanja.

U objavljenim dokumentima se ne može viditi baš sve, prvenstveno ko je izvor informacija (ako se izuzmu novinski članci iz tadašnjeg vremena), ali se po detaljnosti može zaključiti da je rad agenata ili saradnika CIA na terenu uspostavljen u prvim godinama nakon Drugog svetskog rata, kao i da su doušnici jedne od najvećih i najboljih obaveštajnih agencija na svetu posećivali vojvođansku prestonicu.

Mada su mnogi podaci objavljeni, neki su i danas pod oznakom državne tajne, pa tako u jednom izveštaju iz 1955. o aerodromu u Novom Sadu, skice aerodroma i popisa aviona jednostavno nema. Kako se navodi, izveštaj i dalje sadrži podatke koji su važni za nacionalnu odbranu SAD, mada aerodrom odavno ne postoji i to je sada kasarna Vojske Srbije kojoj je u dugoročnom planu da je napusti i prepusti lokalnim vlastima.

S druge strane, u izveštaju od 6. janura 1950. godine, može se videti skica aerodroma sa pratećim podacima o tome u koje svrhe se koriste objekti u okviru njega.

Aerodrom je od svih vojnih postrojenja u Novom Sadu najviše zanimao CIA, pa skoro da nema godine da ga ne spominju redovno u svojim izveštajima o vojnim kapacitetima u Jugoslaviji. U podacima koji se mogu videti, CIA se najviše bavila kapacitetima tadašnjeg vazduhoplovstva JNA, odnosno padobranskom i pilotskom školom, brojem aviona, veličinom piste, rasporedom baraka, brojem osoblja i drugim podacima koji su važni sa vojne tačke gledišta.

1 / 3


Aerodrom se prvi put pominje 26. avgusta 1947. godine (N.A. - vreme pre osnivanja CIA, o čemu će biti više reči u II delu) i piše da se na njemu nalazi padobranska škola sa oko 1.500 polaznika, da se zove "Lavovi vazduha", a da je komandant pukovnik Ziga Radakovic (N.A. - verovatno greška u prevodu, pretpostavka je da mu je pravo ime bilo Žika).

Pored podataka o ljudstvu Jugoslovenske armije (JA), navodi se da je pored instruktora iz SSSR stacionirano i 160 ruskih vojnika.

1 / 1

U izveštaju godinu dana kasnije, odnosno 1948. godine, kaže se da je glavni vojni aerodrom Jugoslavije u Novom Sadu, da se nedaleko od njega nalazi i aerodrom u Petrovaradinu sa 40 aviona, da su juna te godine stigli sovjetski instruktori da obučavaju pilote JA (N.A. - vreme se poklapa sa razlazom saradnje Jugoslavije i SSSR zbog rezolucije Infobiroa), te da u Novom Sadu postoji i vojna škola za artiljeriju i pešadiju sa 1.300 studenta.

Krajem četrdesetih i tokom prve polovine pedesetih godina prošlog veka, skoro svakodnevni su izveštaji o rasporedu vojske na području Jugoslavije, zasebno i Novog Sada i okoline. Doušnici CIA tako na primer navode da je s proleća 1949. primećeno da se na svakih dva kilometra puta Novi Sad - Beograd nalaze kontrolni punktovi sa oko 30 vojnika, pored kojih su bila skladišta municije i goriva.

Takođe, CIA je imala i informacije da je jedan od tri oklopna voza koja je posedovala Jugoslavija smešten u Novom Sadu, dok su druga dva bili u Beogradu i Zagrebu.


Nekoliko meseci kasnije, u aprilu 1951. postoji izveštaj, koji se nastavlja na izveštaj iz novembra 1950. godine o tome da je u Novom Sadu, poput Beograda i Zagreba, otvorena "specijalna vojna škola" za decu od sedam godina koja će tu biti obučavana do svoje 20 godine. U izveštaju se navodi i da su deca dobila uniforme sa regularnim vojnim oznakama.

Među dokumentima američke obaveštajne agencije se nalazi i skica vojnih objekata na Petrovaradinskoj tvrđavi, ali nije naveden datum. Kako se zna da je vojska početkom pedesetih godina napustila Tvrđavu i prepustila je Gradu Novom Sadu na upravljanje, može se pretpostaviti da je skica napravljena krajem četrdesetih.

Ova skica je zanimljiva jer je crtana i pisana na engleskom, dok su mnogi drugi crteži na srpskom, pa se može pretpostaviti da je ovu skicu radio američki agent koji je bio u obilasku Petrovaradina.

1 / 1


Kada spominjemo Petrovaradin, u izveštaju CIA od 9. oktobra 1950. godine o vazduhoplovstvu Jugoslovenske armije, navodi se podatak da je 16. jula te godine u sektoru Petrovaradina pao avion Jak-3 i da je tom prilikom poginuo pilot, a da je pripadao eskadrili stacioniranoj u Zemunu.

Za CIA su bile važne i informacije o mostovima i saobraćajnoj mreži na području grada, pa im je tako 10. maja 1951. godine stigao poseban izveštaj o mostovima u Novom Sadu. Na mapi koja je crtana rukom ucrtane su pogrešne informacije u odnosu na tadašnju situaciju, jer je Železnički most srušen još 1944. godine, a Most maršala Tita (današnji Varadinski most) naziva se po prethodniku "Most kraljevića Tomislava".

S druge strane, na mapi je ucrtana lokacija budućeg Žeželjevog mosta koji se u planovima Grada pojavio dve godine ranije, a biće sagrađen tek početkom šezdesetih. Zanimljivo za ovu mapu je da se deo prostora Petrovaradinske tvrđave i Trandžamenta opisuje kao "brdo puno pećina".

Ovom prostoru se daje posebna pažnja jer se navodi da se tu nalazi skladište municije i druge opreme i da tu može da se smesti oko 1.500 vojnika.

1 / 2


U narednom članku na portalu 021.rs saznaćete šta je CIA zanimalo u Novom Sadu, a da nisu vojni kapaciteti.

U bazi podataka koja je odnedavno dostupna na sajtu CIA, Novi Sad se spominje u stotinama dokumenata koji se odnose na funkcionisanje grada u sklopu nekadašnje Jugoslavije, a u mnogim izveštajima informacije su predstavljene u sklopu zasebnih dokumenata. Za sada su uglavnom dostupni podaci s kraja 40-tih i početka 50-tih godina prošlog veka, kao i pojedini tajni spisi CIA iz kasnijih decenija koji se nalaze u digitalnom obliku. Portal 021 u tri nastavka objavljuje deo dokumentacije koja pokazuju kakve informacije je u Novom Sadu i za koje svrhe prikupljala CIA.

NAPOMENA: Tekstovi su rezultat višenedeljnog rada novinara, njegove pretrage baze podataka, prevođenja i istraživanja i nije dozvoljeno slobodno preuzimanje članaka bez prethodne dozvole uredništva redakcije 021.
Autor: Žarko Bogosavljević - zarko@021.rs